ХЕМИЈА

hemija

ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ИЗ ПРЕДМЕТА ХЕМИЈА

Према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању – „Службени гласник РС” број 34 од 17.маја 2019.

Врста, ниво и обим знања и ангажовање ученика оцењују се тако да оцену:

одличан (5) добија ученик који у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама; лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje; показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања. врло добар

(4) добија ученик који у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje; показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања. добар

(3) добија ученик који у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама; у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме; у довољној мери критички рaсуђуje; показује делимични степен активности и ангажовања.

Довољан (2) добија ученик чија знања, која је остварио, су на нивоу репродукције, уз минималну примену; у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима; понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje; показује мањи степен активности и ангажовања.

Недовољан (1) добија ученик који знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене; не изводи закључке који се заснивају на подацима; критички не рaсуђуje; не показује интересовање за учешће у активностима ,нити ангажовање.

• Закључна оцена -утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена (најмање четири оцене током полугодишта) које су унете у дневник од почетка школске године. -закључна оцена не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања,а не може бити мања од аритметичке средине свих појединачних оцена -закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ЗА 7. РАЗРЕД

ОСНОВНИ НИВО ОПШТА ХЕМИЈА У области општа хемија ученик зна: – да прави разлику између елемената,једињења и смеша из свакодневног живота на основу њихове сложености – о практичној примени елемената, једињења и смеша из сопственог окружења на основу њихових практичних својстава – на основу којих својстава супстанце могу да се разликују, којим врстама промена супстанце подлежу као и да се при променама укупна маса супстанце не мења .

Да су чисте супстанце изграђене од атома, молекула и јона, и да се те честице међусобно разликује по наелектрисању и сложености грађе .

Тип хемијске везе у молекулима елемената, ковалентним и јонским једињењима – квалитативно значење симбола најважнијих хемијских елемената, хемијских формула најважнијих представника класа неорганских и органских једињења и квалитативно значење хемијских једначина реакција оксидације .

Шта су раствори, како настају и примере раствора у свакодневном животу – значење следећих термина: супстанца, смеша, раствор, растварање, елементи једињења, атом, молекул, јон, ковалентна веза, јонска веза, оксидација, оксиди киселина, база, со индикатор.

У области експеримента ученик уме да – загрева супстанцу на безбедан начин – измери масу, запремину и температуру супстанце – у једноставним огледалима испита својства супстанци(агрегатно стање, мирис, боју, магнетна својства, растворљивост), као и да својства опише – састави апаратуру и изведе поступак цеђења .

СРЕДЊИ НИВО ОПШТА ХЕМИЈА У области општа хемија ученик зна:

– како тип хемијске везе одређује својства супстанци (темп. топљења, кључања)као и растворљивост супстанци

– значење термина материја, хомогена смеша, хетерогена смеша,изотоп,анхидрид, анализа, синтеза, неутрализација, супституција, адиција

– шта је засићен, незасићен и презасићен раствор

– да саставља формуле најважнијих представника класа неорганских и органских једињења и саставља једначине хемијских реакција неутрализације и супституције

У области експеримента ученик уме – да изабере најпогоднији начин за повећање брзине растварања супстанце (повећањем температуре растварача, уситљавањем супстанце, мешањем) – промени концентрацију раствора додавањем растворене супстанце и растварача (разблаживање и концентровање)

– у огледима да испитује својства супстанци и податке о супстанцама приказује табеларно или шематски – израчуна процентни састав једињења на основу формуле и масу реактаната производа на основу хемијске једначине, тј. да покаже на основу израчунавања да се укупна маса супстанци не мења при хемијским реакцијама

– израчуна масу растворене супстанце и растварача на основу процентне концентрације раствора и обрнуто – направи раствор одређене процентне концентрације

НАПРЕДНИ НИВО ОПШТА ХЕМИЈА

У области општа хемија ученик зна:

– објашњава структуру атома, молекула и јона, које честице изграђују атоме и како од њиховог броја зависи наелектрисање молекула и јона

– објашњава разлику између чистих супстанци, елемената и једињења и смеша на основу врста честица које их изграђују и објашњава како честична грађа и хемијске везе одређују својства и промене супстанци

– објашњава зависност растворљиве супстанце од природе супстанце и растварача

– изводи стехиометријска израчунавања која обухватају однос масе и количине супстанце

– бира на основу својстава и састојака смеше одговарајући поступак за њихово раздвајање и изводи поступак

– планира експериментални поступак према задатом циљу за истраживања

– бележи, приказује резултате истраживања табеларно и графички, формулише објашњења и изводи закључак

У области експеримента ученик уме да – на основу својстава састојака смеше да изабере и изведе одговарајући поступак за њихово раздвајање

– да осмисли експериментални поступак према задатом циљу/проблему /питању за истраживање,да бележи и приказује резултате табеларно и графички,формулише објашњење и изведе закључке

– да израчуна процентну заступљеност неке супстанце у смеши ,да изводи стехиометријска израчунавања која обухватају реактант у вишку

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ЗА 8. РАЗРЕД

ОСНОВНИ НИВО

НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА У области неорганске хемије ученик зна:

– основна физичка и хемијска својства неметала и метала (агрегатно стање, проводљивост топлоте и електрицитета и реакцију са кисеоником)

– везу између својстава неметала, метала и њихове практичне примене

– да препозна метале ()на основу њихових физичких и хемијских својстава

– да на основу формуле именује основне класе неорганских једињења

– примере оксида, киселина, база и соли у свакодневном животу као и практичну примену ових једињења – осбновна физичка и хемијска својства оксида, киселина, база и соли.

У области експеримента ученик уме да – безбедно рукује супстанцама, посуђем и прибором. – утврди основна физичка својства оксида (агрегатно стање, боју, мирис)

– докаже кисело-базна својства супстанце помоћу индикатора – испита растворљивост соли

ОРГАНСКА ХЕМИЈА У области органске хемије ученик зна:

– формуле, називе и функционалне групе најважнијих угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара

– основна физичка и хемијска својства угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара,

– практичан значај угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара.

БИОХЕМИЈА У области биохемије ученик зна:

– да наведе физичка својства (агрегатно стање и растворљивост) масти и уља, угљених хидрата, протеина

– примере и заступљеност масти и уља, угљених хидрата и протеина у намирницама

ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У области хемије животне средине ученик зна:

– значај безбедног поступања са супстанцама, начине њиховог правилног складиштења, а са циљем очувања здравља и животне средине

СРЕДЊИ НИВО

НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА У области неорганске хемије ученик зна:

– да основу назива оксида, киселина, база и соли састави формуле тих супстанци – да пише једначине хемијских реакција бинарних једињења.

У области експеримента ученик уме да

– експерименталним путем испита растворљивост оксида и хемијску реакцију оксида са водом –

испита најважнија хемијска својства киселина (реакцију са металима и карбонатима

ОРГАНСКА ХЕМИЈА У области органске хемије ученик зна: – да пише једначине хемијских реакција, сагоревања угљоводоника и алкохола

БИОХЕМИЈА У области биохемије ученик зна: – најважније улоге масти и уља, угљених хидрата и протеина у живим организмима

ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У области хемије животне средине ученик зна:

-објашњава настајање,последице и поступке за спречавање појаве киселих киша и ефеката стаклене баште,објашњава значај озонског омотача,узрок настанка озонских рупа и последице

НАПРЕДНИ НИВО

НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА У области неорганске хемије ученик зна да:

– објашњава физичка и хемијска својства метала и неметала на основу структуре њихових атома и молекула

– објашњава хемијска својства оксида (реакције са водом, киселинама, хидроксидима) и пише одговарајуће хемијске једначине

– објашњава хемијска својства киселина (реакције са металима, базним оксидима, хидроксидима, карбонатима и бикарбонатима) и пише одговарајуће хемијске једначине

– објашњава хемијска својства база (реакције са киселинама и киселим оксидима) и пише одговарајуће хемијске једначине

– објашњава физичка и хемијска својства соли У области експеримента ученик уме да – изведе реакцију неутрализације

ОРГАНСКА ХЕМИЈА У области органске хемије ученик зна да:

– објашњава хемијске реакције угљоводоника, алкохола, карбоксилних киселина и естара и пише одговарајуће хемијске једначине

– објашњава практичну примену угљоводоника, алкохола, карбоксилних киселина и естара на основу својства која имају

БИОХЕМИЈА У области биохемије ученик зна да:

– описује основну структуру молекула који чине масти и уља, угљене хидрате и протеине – објашњава хидрогенизацију незасићених триациглицерола и сапонификацију, наводи производе хидролизе дисахарида и полисахарида и описује услове под којима долази до денатурације протеина.

ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У области хемије животне средине ученик зна: -објашњава допринос хемије заштити животне средине и предлаже активности којима доприноси сзаштити животне средине.

ЕЛЕМЕНТИ ПРАЋЕЊА И ВРЕДНОВАЊА У ПОСТУПКУ ОЦЕЊИВАЊА

• Иницијални тест – обавља се на почетку школске године, у првој или другој недељи. Наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области, модула или теме, која су од значаја за предмет. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.
• Усмена провера постигнућа ученика – обавља се у току оба полугодишта. Најмање једну оценау у полугодишту треба дати на основу усмене провере постигнућа ученика.Ученици увек треба да буду припремљени за усмени одговор. Могу бити испитивани сваког часа, с тим што имају право једном у току полугодишта на извињење и то пре почетка часа, уколико процене да нису спремни за одговарање. Извињење се не може искористити када наставник прозове ученика, већ искључиво пре почетка часа. Оцена добијена усменом провером знања саопштава се и образлаже ученику и уписује у дневник на истом часу. Ученици могу поправљати своје усмене одговоре.
• Писмена провера постигнућа ученика – обавља се у току оба полугодишта. Контролне вежбе Контролне вежбе изводиће се према унапред утврђеном плану који ће бити истакнут на сајту школе. Оцена се уписује у дневник у року од осам радних дана од дана провере. У табели су истакнути критеријуми за оцењивање контролне вежбе: оцена проценат образовни ниво образовни ниво 1 0-29% 2 30%-49% основни ниво препознавање 3 50%-69% средњи ниво репродукција 4 70%-85% средњи ниво разумевање 5 86%-100% напредни ниво примена Петнаестоминутне провере Овакав вид провере обавља се без претходне најаве.Оцена са петнаестоминутне провере се не уноси у дневник,већ се евидентира у педагошкој свесци ради утврђивања и праћења остварености циља часа , савладаности дела реализованих садржаја или на крају полугодишта. Служи као повратна информација ученику и наставнику о постигнућу ученика и може се узети у обзир приликом утврђивања закључне оцене,а у најбољем интересу ученика.
• Пројекат – групни облик рада на одређену тему, а има за циљ: самостално прикупљање и критички одабир информација; решавање проблема; доношење одлука; планирање и поштовање рокова; самостално учење; рад у групи; сарадња; критички однос према властитом и туђем раду. Наставник јасно дефинише и упознаје ученике са елементима за вредновање пројекта, групног рада и индивидуалног рада у оквиру групе. Начини оцењивања: Експерименти, истраживачки пројекти
• Практични рад (оглед, лабораторијска вежба, практични задатак) – ученик/ученица се оцењује: за извођење огледа/лабораторијске вежбе/задатка, давање једноставног објашњења рада (поступка) и начина одбране (излагања). Начини оцењивања: Лабораторијске вежбе, проблемски задаци, симулације….
• Активност и резултати рада ученика – су различите активности којима се показује примена знања ученика, самосталност, показане вештине у коришћењу материјала, алата, инструмената и др. у извођењу задатка, као и примена мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, а које су у складу са програмом биологије. У активности ученика улазе кратки усмени одговори на часу приликом обнављања или обраде нове лекције, израда домаћих задатака, рад лабораторијских вежби, кратки пројекти, петнаестоминутне провере, израда цртежа и презентација. Наставник прати активности ученика и благовремено их бележи у своју педагошку свеску. На тај начин наставник формативно оцењује ученика. Целокупна активност ученика може бити изречена сумативном оценом у дневнику. Ученик се оцењује на основу: – излагања и представљања (обрађених појмова, изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, графикони, табеле, постери…) – писање есеја – учешће у дебати и дискусији – учешће на општинском, окружном или републичком такмичењу – учешће у различитим облицима групног рада
• Рад на часу – је слободна наставникова процена о раду ученика током једног полугодишта/школске године. Рад на часу подразумева: ученикову пажњу, праћење, активно учествовање у наставном процесу.
• Радна свеска из хемије – наставник може да оцени радну свеску ученика на крају полугодишта/школске године. Наставник оцењује: садржај свеске, уредност, тачност дати одговора
• Домаћи задатак – наставник вреднује сваки домаћи задатак (д.задатак мора одговорити захтеву задатог задатка; да буде потпун, тачан).
• Ваннаставне активности – подразумева ангажовање ученика у ваншколским активностима (Фестивал науке, сарадња са институцијама у циљу промовисања науке, конкурси…), као и током излета, посета…
• Остало – у закључну оцену за крај полугодишта/школске год. могу да уђу и остале активности и интересовања ученика, његова залагања, прикази занимљивих текстова из научно-популарне литературе, редован долазак на часове додатне и допунске наставе, припремне наставе…

ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА КОЈИ ОСТВАРУЈУ ДОДАТНУ ПОДРШКУ У ОБРАЗОВАЊУ Ученик коjи стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану (ИОП-1) оцењивање се врши у односу на постојеће стандарде и очекиване исходе у ИОП-у. Ученик коjи стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану са прилагођеним стандардима постостигнућа(ИОП-2),оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и прилагођених стандарда Ученик са изузетним способностима коjи стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин,применом индивидуалног образовног плана(ИОП-3),оцењује се на основу праћења остваривања прописаних циљева,општих и посебних стандарда постигнућа и ангажовања.

Наставник хемије

Милица  Ковачевић

Na osnovu zajedničkih fizičkih i hemijskih svojstava, elementi se mogu klasifikovati u nekoliko kategorija: metali,metaloidi i nemetali. Metali su u opštem slučaju sjajne, visoko provodne čvrste materije koje formiraju legure jedan s drugim, i jonska jedinjenja (soli) sa nemetalima (izuzev plemenitih gasova). Većina nemetala su obojeni ili bezbojni izolacioni gasovi; nemetali koji formiraju jedinjenja sa drugim nemetalima čine to putem kovalentnog vezivanja. Između metala i nemetala su metaloidi, koji imaju srednja ili mešovita svojstva.