ПОСЛОВНИК О РАДУ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА

I OПШТE OДРEДБE

Члaн 1

Oвим Пoслoвникoм урeђујe сe нaчин рaдa и oдлучивaњa Учeничкoг пaрлaмeнтa Основне школе „Котража“ (у дaљeм тeксту: пaрлaмeнт).

Члaн 2

Прeдсeдник пaрлaмeнтa и директор школе стaрaју сe o прaвилнoј примeни oдрeдaбa oвoг Пoслoвникa.

Члaн 3

Законом о основама система образовања и васпитања(„Службени гласник РС“ бр.88/17 и овим пословником утврђене су надлежности пaрлaмeнтa:

– давање мишљења и предлога стручним органима, Школском одбору, Савету родитеља и директору о : правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање, као и спровођење мера безбедности при организацији истих;
– разматрање односа и сарадње ученика и наставника, ученика и стручних сарадника и атмосфере у школи;
– обавештавање ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента;
– активно учешће у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе;
– предлагање чланова стручног актива за развојно планирање из реда ученика и тима за превенцију вршњачког насиља из реда ученика.

Секретар Школе даје стручну помоћ у формулацији и изради аката из става 1. овог члана.

(„Службени гласник РС”, број 23/18)
На основу члана 38. став 11. Закона о средњем образовању и васпитању
(„Службени гласник РС”, бр. 55/13 и 101/17) и члана 19. став 3. Закона о основама
система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 88/17),
министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
ПРАВИЛНИК
О УПИСУ УЧЕНИКА У СРЕДЊУ ШКОЛУ
I. УВОДНА ОДРЕДБА
Члан 1.
Овим правилником утврђују се: мерила и поступак за утврђивање
редоследа кандидата за упис у средњу школу (у даљем тексту: школа), садржина,
време, место и начин полагања пријемног испита, вредновање учешћа ученика осмог
разреда на такмичењима и врсте такмичења чија се места вреднују, упис у школу под
повољнијим условима ради постизања пуне равноправности и друга питања везана за
упис у школу.
II. УПИС У ШКОЛУ
Члан 2.
Редослед кандидата за упис у гимназију и стручну школу у
четворогодишњем и трогодишњем трајању утврђује се на основу:
1) успеха на завршном испиту,
2) општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе,
3) резултата постигнутих на такмичењима ученика осмог разреда
основне школе.
Редослед кандидата за упис у школе за које се полаже пријемни испит
утврђује се на основу:
1) успеха на завршном испиту,
2) општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе;
3) успеха на пријемном испиту,
4) резултата постигнутих на такмичењима ученика осмог разреда
основне школе.
Кандидати који се уписују у школу под повољнијим условима ради
постизања пуне равноправности, треба да испуне услове прописане ст. 1. или 2. овог
члана, пре примене мерила и поступка за постизање пуне равноправности прописаних
овим правилником.
Члан 3.
Успех на завршном испиту исказује се бројем бодова освојених на тесту
из српског односно матерњег језика, математике и на комбинованом тесту из
природно-научних и друштвено-научних предмета (биологија, географија, историја,
физика и хемија).
На основу успеха на завршном испиту кандидат може да освоји највише
40 бодова, односно највише по 13 бодова на тесту из српског, односно матерњег језика
и математике и 14 бодова на комбинованом тесту.
Члан 4.
Општи успех од шестог до осмог разреда основне школе исказује се
бројем бодова тако што се општи успех, остварен на крају шестог, седмог и осмог
разреда, заокружен на две децимале, сабере и затим помножи бројем четири (4).
На основу општег успеха од шестог до осмог разреда кандидат може да
оствари највише 60 бодова.
Кандидат који је завршио шести разред основне школе у иностранству
или који је у Републици Србији завршио шести разред у страној школи остварује 20
бодова на основу општег успеха у шестом разреду основне школе.
Члан 5.
Кандидат може да оствари укупно највише 100 бодова по основама из чл.
3. и 4. овог правилника.
Право на рангирање ради уписа у гимназију и стручну школу у
четворогодишњем трајању стиче кандидат који је остварио укупно најмање 50 бодова
по основама из чл. 3. и 4. овог правилника.
Уколико је кандидат обавио завршни испит на крају школске године у
којој је на основу општег успеха могао да освоји највише 70 бодова, а на основу успеха
на завршном испиту највише 30 бодова, право на рангирање за упис у школу остварује
на следећи начин:
– број бодова остварен на основу општег успеха исказује се на начин
прописан чланом 4. овог правилника, тако да на основу општег успеха може да оствари
највише 60 бодова;
– број бодова освојен на завршном испиту исказује се на начин да се број
бодова освојен на тесту из српског, односно матерњег језика и математике множи са
бројем тринаест (13) и тако добијени број дели са бројем десет (10) и заокружује на две
децимале, а број бодова освојен на комбинованом тесту множи са бројем четрнаест
(14) и тако добијени број дели са бројем десет (10) и заокружује на две децимале, тако
да на основу успеха на завршном испиту може да освоји највише 40 бодова.
Члан 6.
Кандидат са сметњама у развоју и инвалидитетом уписује се у школу
после обављеног завршног испита, у складу са својим моторичким и чулним
могућностима, односно условима које захтева његова врста инвалидитета, односно у
складу са потребама за пружањем подршке у односу на садржај и начин спровођења
испита.
Члан 7.
Кандидат који је завршио основно образовање и васпитање или један од
последња два разреда основног образовања и васпитања у иностранству или који је у
Републици Србији завршио страну школу или један од последња два разреда основног
образовања и васпитања у страној школи, уписује се преко броја одређеног за упис
ученика.
Кандидат који је завршио седми разред у иностранству или страној
школи у Републици Србији, а осми разред је завршио у Републици Србији, обавља
завршни испит и уписује се у школу преко броја одређеног за упис, у складу са
прописима.
Уколико више кандидата из ст. 1. и 2. овог члана желе да упишу исту
школу, или исти смер гимназије, односно образовни профил у истој школи, кандидати
се равномерно расподељују по школама, смеровима гимназија и одељењима.
Уколико кандидат из ст. 1. и 2. овог члана конкурише за упис у школу из
члана 13. овог правилника, право на упис преко броја одређеног за упис остварује
уколико је положио одговарајући пријемни испит.
Члан 8.
Резултати постигнути на такмичењима ученика основне школе вреднују
се тако што се кандидату који је у осмом разреду основне школе освојио једно од прва
три појединачна места на такмичењима из предмета наведених у члану 9. овог
правилника, додељују следећи бодови:
1) међународно такмичење које је у Календару такмичења и смотри
ученика основних школа:
– прво место – дванаест (12) бодова,
– друго место – десет (10) бодова,
– треће место – осам (8) бодова.
2) републичко такмичење које је у Календару такмичења и смотри
ученика основних школа:
– прво место – шест (6) бодова,
– друго место – четири (4) бода,
– треће место – два (2) бода.
Када је кандидат освојио више појединачних места из става 1. овог члана
на такмичењима из једног или више предмета, узима се у обзир најбољи остварени
резултат, односно највећи број бодова.
Прва три места, у смислу овог правилника, јесу места која одговарају
првом, другом и трећем најбољем постигнутом резултату на такмичењу објављеном на
ранг листи.
Стручно друштво или други организатор доставља постигнуте резултате
са такмичења Министарству и основној школи коју ученик похађа, најкасније до 1.
јуна текуће школске године.
Постигнути резултати достављају се у облику ранг листе на којој су
наведени ученици који остварују право на добијање додатних бодова за упис.
Члан 9.
Републичка такмичења чији се резултати вреднују за упис јесу
такмичења из предмета који су обухваћени завршним испитом и која имају најмање
три нивоа такмичења (школски, општински, окружни, републички), и то:
1) српски језик:
– такмичење из српског језика и језичке културе – Друштво за српски
језик и књижевност Србије;
2) матерњи језик:
– Такмичење у знању бугарског језика и језичке културе – Удружење
„Матица Бугара у Србији”;
– Републичко такмичење из мађарског језика и језичке културе –
Филозофски факултет Нови Сад, Одсек за хунгарологију;
– Такмичење из румунског језика и језичке културе – Филозофски
факултет Нови Сад, Одсек за румунистику;
– Републичко такмичење из русинског језика и језичке културе –
Друштво за русински језик, књижевност и културу;
– Такмичење у знању словачког језика и језичке културе – Национални
савет словачке националне мањине, Словакистичко војвођанско друштво;
– Такмичење у знању хрватског језика и језичке културе – Национални
савет хрватске националне мањине;
– Такмичење из босанског језика – Национални савет босанске
националне мањине;
3) математика:
– Такмичење ученика основних школа из математике – Друштво
математичара Србије;
4) историја:
– Такмичење у познавању опште и националне историје – Друштво
историчара Србије „Стојан Новаковић”, Београд;
5) географија:
– Такмичење у познавању опште и националне географије – Српско
географско друштво;
6) биологија:
– Такмичење из биологије – Српско биолошко друштво;
7) физика:
– Такмичење ученика основних школа из физике – Друштво физичара
Србије и Физички факултет, Београд;
8) хемија:
– Такмичење из хемије – Српско хемијско друштво.
Међународна такмичења чији се резултати вреднују за упис јесу
такмичења из предмета који су обухваћени завршним испитом, и то:
1) математика:
– Јуниорска балканска математичка олимпијада – Друштво математичара
Србије;
2) физика:
– Међународна јуниорска научна олимпијада – Друштво физичара Србије
и Физички факултет, Београд.
Члан 10.
После утврђивања укупног броја бодова из чл. 3-5. овог правилника,
бодова остварених на пријемном испиту, бодова остварених на такмичењима и бодова
додатих за упис у школу под повољнијим условима ради постизања пуне
равноправности, кандидат за упис у школу има право да у матичној основној школи
писмено изрази највише 20 опредељења за даље школовање. Опредељење ученика
садржи: шифру образовног профила, назив школе, место у коме се налази школа, тип
школе, смер, односно образовни профил, према листи објављеној у Конкурсу за упис у
средњу школу.
Члан 11.
На основу опредељења кандидата и укупног броја бодова оствареног по
свим основама прописаним овим правилником, врши се распоређивање кандидата по
школама према типу школе, смеровима, односно образовним профилима.
Спискови распоређених кандидата достављају се матичним основним
школама и одговарајућим школама.
Члан 12.
Када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у школу оствари
исти број бодова, предност у рангирању, до броја предвиђеног за упис, има кандидат
који је:
1) носилац Дипломе „Вук Караџић”,
2) освојио већи број бодова на такмичењима из чл. 8. и 9. овог
правилника,
3) освојио већи укупан број бодова на завршном испиту.
III. УПИС У УМЕТНИЧКУ ШКОЛУ, ОДНОСНО НА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ У
ОБЛАСТИ УМЕТНОСТИ, ШКОЛУ ИЛИ ОДЕЉЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ
СПОСОБНОСТИМА, ШКОЛУ У КОЈОЈ СЕ ДЕО НАСТАВЕ ОСТВАРУЈЕ НА
СТРАНОМ ЈЕЗИКУ И ШКОЛУ ЗА ТАЛЕНТОВАНЕ УЧЕНИКЕ
1. Заједничке одредбе
Члан 13.
Кандидат за упис у уметничку школу (музичка школа, балетска школа и
уметничка школа ликовне области), односно на образовни профил у области
уметности, школу или одељење за ученике са посебним способностима (филолошка
гимназија и одељење, математичка гимназија и одељење, гимназија и одељење за
спортисте, одељење за ученике са посебним способностима за физику у гимназији и
одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним
способностима за рачунарство и информатику), школу у којој се део наставе остварује
на страном језику и школу за талентоване ученике (Школа за музичке таленте у
Ћуприји), полаже пријемни испит за проверу посебних способности и склоности.
Члан 14.
Пријемни испит за упис у школу из члана 13. овог правилника полаже се
пре полагања завршног испита, у одговарајућој школи, односно другој установи коју
одреди Министарство.
Члан 15.
На пријемном испиту проверавају се одговарајућа знања стечена у
претходном образовању и посебне способности кандидата које су неопходне за
одређену школу, односно образовни профил.
Члан 16.
Право на рангирање ради уписа у школу из члана 13. овог правилника
стиче кандидат који је положио пријемни испит и који је испунио услове из чл. 2-5.
овог правилника.
Кандидати који конкуришу само за упис у музичку школу, Школу за
музичке таленте у Ћуприји и балетску школу не изражавају у матичној основној школи
20 опредељења из члана 10. овог правилника.
2. Упис у школу по програму за ученике са посебним способностима
Упис у филолошку гимназију и одељење, математичку гимназију и одељење, одељење
за ученике са посебним способностима за физику у гимназији и одељење које остварује
наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за
рачунарство и информатику
Члан 17.
Кандидат се уписује у филолошку гимназију и одељење, математичку
гимназију и одељење, одељење за ученике са посебним способностима за физику у
гимназији и одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике
са посебним способностима за рачунарство и информатику, према редоследу који се
утврђује на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха на завршном испиту, који се вреднује на начин утврђен чл. 3-5.
овог правилника,
3) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе, који се
вреднује на начин утврђен чл. 3-5. овог правилника,
– резултата постигнутих на такмичењима ученика осмог разреда основне
школе.
Кандидату који је остварио право на рангирање у складу са чланом 16.
овог правилника, резултати које је остварио на такмичењима из чл. 8. и 9. овог
правилника, вреднују се на начин прописан у члану 8. овог правилника, осим у случају
вредновања резултата такмичења из предмета који су од посебног значаја за одређени
смер гимназије, односно образовни профил, и то:
1) кандидату који конкурише за упис у филолошку гимназију и одељење,
такмичење из српског, односно матерњег језика и језичке културе или страног језика
вреднује се на начин прописан чланом 22. овог правилника;
2) кандидату који конкурише за упис у математичку гимназију и
одељење, такмичење из математике вреднује се на начин прописан чланом 26. овог
правилника;
3) кандидату који конкурише за одељење за ученике са посебним
способностима за физику у гимназији такмичења из физике или математике вреднују
се на начин прописан чланом 30. овог правилника;
4) кандидату који конкурише за одељење које остварује наставни план и
програм за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и
информатику такмичења из математике, физике или информатике и рачунарства
вреднују се на начин прописан чланом 34. овог правилника;
5) кандидату који конкурише за упис у школу у којој се део наставе
остварује на страном језику такмичење из страног језика вреднује се на начин
прописан чланом 40. овог правилника.
Члан 18.
Када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у уметничку
школу ликовне области, односно на образовни профил у области уметности,
филолошку гимназију и одељење, математичку гимназију и одељење, гимназију и
одељење за спортисте, одељење за ученике са посебним способностима за физику у
гимназији, одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са
посебним способностима за рачунарство и информатику и школу у којој се део наставе
остварује на страном језику, оствари исти број бодова, предност у рангирању, до броја
предвиђеног за упис, има кандидат који је:
1) носилац Дипломе „Вук Караџић”,
2) остварио већи укупан број бодова на пријемном испиту, односно
освојио већи број бодова на основу остварених спортских резултата за упис у
гимназију и одељење за спортисте,
3) освојио већи број бодова на такмичењима из чл. 8. и 9. овог
правилника,
4) освојио већи укупан број бодова на завршном испиту.
Упис у филолошку гимназију и одељење
Члан 19.
За упис у филолошку гимназију и одељење кандидат полаже пријемни
испит из два дела, и то:
1) тест из српског, односно матерњег језика и књижевности,
2) тест из страног језика (енглески, француски, немачки и руски језик).
Тестови из става 1. овог члана полажу се у складу са општим
стандардима постигнућа за крај обавезног образовања.
Члан 20.
Кандидат за упис у филолошку гимназију и одељење може да оствари
највише по 120 бодова на сваком делу пријемног испита, односно укупно 240 бодова.
Члан 21.
Кандидат за упис у филолошку гимназију и одељење положио је
пријемни испит ако је остварио најмање по 60 бодова на сваком делу пријемног
испита.
Кандидат који је положио пријемни испит може да искаже опредељење
за:
1) језик који је положио на пријемном испиту;
2) језик који је учио као други у основној школи;
3) италијански језик;
4) шпански језик;
5) јапански језик;
6) кинески језик;
7) класичне језике.
Приликом рангирања у одељењима за енглески језик, кандидати се
рангирају на основу укупно освојеног броја бодова, без обзира на језик који су
положили на пријемном испиту.
Приликом рангирања у одељењима за француски језик, прво се рангирају
кандидати који су на пријемном испиту положили француски језик, а у случају да
после рангирања тих кандидата одељење не буде попуњено, до броја предвиђеног за
упис рангирају се кандидати који су на пријемном испиту положили остале језике.
Приликом рангирања у одељењима за немачки језик, прво се рангирају
кандидати који су на пријемном испиту положили немачки језик, а у случају да после
рангирања тих кандидата одељење не буде попуњено, до броја предвиђеног за упис
рангирају се кандидати који су на пријемном испиту положили остале језике.
Приликом рангирања у одељењима за руски језик, прво се рангирају
кандидати који су на пријемном испиту положили руски језик, а у случају да после
рангирања тих кандидата одељење не буде попуњено, до броја предвиђеног за упис
рангирају се кандидати који су на пријемном испиту положили остале језике.
Положен пријемни испит за филолошку гимназију и одељење не
представља услов за рангирање ради уписа у школу у којој се део наставе одвија на
страном језику.
Члан 22.
Такмичења ученика основне школе која су од значаја за упис у
филолошку гимназију и одељење, у смислу овог правилника, јесу такмичења из
српског језика, односно матерњег језика и језичке културе и страног језика.
Стручна друштва и други организатори такмичења из става 1. овог члана
јесу:
1) српски језик:
– такмичење из српског језика и језичке културе – Друштво за српски
језик и књижевност Србије,
2) матерњи језик:
– Такмичење у знању бугарског језика и језичке културе – Удружење
„Матица Бугара у Србији”,
– Републичко такмичење из мађарског језика и језичке културе –
Филозофски факултет Нови Сад, Одсек за хунгарологију,
– Такмичење из румунског језика и језичке културе – Филозофски
факултет Нови Сад, Одсек за румунистику,
– Републичко такмичење из русинског језика и језичке културе –
Друштво за русински језик, књижевност и културу,
– Такмичење у знању словачког језика и језичке културе – Национални
савет словачке националне мањине, Словакистичко војвођанско друштво,
– Такмичење у знању хрватског језика и језичке културе – Национални
савет хрватске националне мањине,
– Такмичење из босанског језика – Национални савет босанске
националне мањине,
3) за стране језике (енглески, немачки, руски, француски, италијански и
шпански):
– Друштво за стране језике и књижевности.
Кандидату, који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу у осмом разреду основне школе из српског, односно матерњег језика и
језичке културе или страног језика, додељује се по 60 бодова за прво место, 50 бодова
за друго место и 40 бодова за треће место.
Упис у математичку гимназију и одељење
Члан 23.
За упис у математичку гимназију и одељење кандидат полаже пријемни
испит на коме решава тест из математике.
Тест из става 1. овог члана полаже се у складу са општим стандардима
постигнућа за крај обавезног образовања.
Члан 24.
Кандидат за упис у математичку гимназију и одељење може да оствари
највише 240 бодова на тесту из математике.
Члан 25.
Кандидат за упис у математичку гимназију и одељење положио је
пријемни испит ако је остварио најмање 120 бодова на тесту из математике.
Кандидат који положи пријемни испит за упис у математичку гимназију
и одељење, остварује право на рангирање ради уписа у одељење за ученике са
посебним способностима за физику у гимназији и одељење које остварује наставни
план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и
информатику.
Члан 26.
Такмичење ученика основне школе које је од значаја за упис у
математичку гимназију и одељење, у смислу овог правилника, јесте такмичење из
математике.
Стручно друштво које је организатор такмичења из става 1. овог члана је:
1) за математику – Друштво математичара Србије (Такмичење ученика
основних школа из математике).
Кандидату који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу из математике у осмом разреду основне школе, додељује се 120 бодова за
прво место, 100 бодова за друго место и 80 бодова за треће место.
Упис у одељење за ученике са посебним способностима за физику у гимназији
Члан 27.
За упис у одељење за ученике са посебним способностима за физику у
гимназији кандидат полаже пријемни испит:
1) тест из физике,
2) тест из математике.
Тестови из става 1. овог члана полажу се у складу са општим
стандардима постигнућа за крај обавезног образовања.
Кандидат бира да ли ће полагати један или оба теста.
Тест из математике из става 1. тачка 2) овог члана истоветан је тесту из
математике за упис у одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за
ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику.
Члан 28.
Кандидат за упис у одељење за ученике са посебним способностима за
физику у гимназији може да оствари највише по 240 бодова на сваком тесту из члана
27. став 1. овог правилника.
Ако је кандидат из става 1. овог члана полагао оба теста, рачуна се само
бољи резултат.
Ако је кандидат из става 1. овог члана полагао оба теста и на сваком
освојио исти број бодова, бодује се резултат остварен само на једном тесту.
Кандидат који положи пријемни испит за упис у математичку гимназију
и одељење, остварује право на рангирање ради уписа у одељење за ученике са
посебним способностима за физику у гимназији.
Члан 29.
Кандидат за упис у одељење за ученике са посебним способностима за
физику у гимназији положио је пријемни испит ако је остварио најмање 120 бодова на
тесту из физике, или најмање 120 бодова на тесту из математике, из члана 27. став 1.
овог правилника.
Члан 30.
Такмичења ученика основне школе, која су од значаја за упис у одељење
за ученике са посебним способностима за физику у гимназији, у смислу овог
правилника, јесу такмичења из физике и математике.
Стручна друштва и други организатори такмичења из става 1. овог члана
јесу:
1) за математику – Друштво математичара Србије (Такмичење ученика
основних школа из математике);
2) за физику – Друштво физичара Србије и Физички факултет
Универзитета у Београду (Такмичење ученика основних школа из физике).
Кандидату, који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу у осмом разреду основне школе из физике или математике, додељује се по
120 бодова за прво место, 100 бодова за друго место и 80 бодова за треће место.
Упис у одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са
посебним способностима за рачунарство и информатику
Члан 31.
За упис у одељење које остварује наставни план и програм за гимназију
за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику кандидат
полаже пријемни испит на коме решава тест из математике.
Тест из става 1. овог члана полаже се у складу са општим стандардима
постигнућа за крај обавезног образовања.
Члан 32.
Кандидат за упис у одељење које остварује наставни план и програм за
гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику може
да оствари највише 240 бодова на тесту из математике.
Кандидат који положи пријемни испит за упис у математичку гимназију
и одељење, остварује право на рангирање ради уписа у одељење које остварује
наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за
рачунарство и информатику.
Члан 33.
Кандидат за упис у одељење које остварује наставни план и програм за
гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 120 бодова на тесту из математике
из члана 31. став 1. овог правилника.
Члан 34.
Такмичења ученика основне школе која су од значаја за упис у одељење
које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним
способностима за рачунарство и информатику, у смислу овог правилника, јесу
такмичења из математике, физике и информатике и рачунарства.
Стручна друштва и други организатори такмичења из става 1. овог члана
јесу:
1) за математику – Друштво математичара Србије (Такмичење ученика
основних школа из математике);
2) за физику – Друштво физичара Србије и Физички факултет
Универзитета у Београду (Такмичење ученика основних школа из физике);
3) за информатику и рачунарство – Друштво математичара Србије
(Такмичење ученика основних школа из рачунарства).
Кандидату, који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу у осмом разреду основне школе из математике, физике или информатике и
рачунарства, додељује се по 120 бодова за прво место, 100 бодова за друго место и 80
бодова за треће место.
Упис у гимназију и одељење за спортисте
Члан 35.
За упис у гимназију и одељење за спортисте кандидат доставља потврду
о оствареним спортским резултатима, које је кандидат остварио у осмом разреду
основне школе, у складу са чланом 36. овог правилника.
Потврду из става 1. овог члана издаје надлежни национални грански
спортски савез, који је регистрован у министарству надлежном за послове спорта.
Члан 36.
Постигнути спортски резултати вреднују се тако што се кандидату за
упис у гимназију и одељење за спортисте додељују следећи бодови:
1) ако наступа за репрезентацију Републике Србије, односно ако се
налази на списку репрезентативаца, за оне спортове који немају репрезентативна
такмичења узраста до 14 година – 10 бодова,
2) ако је освојио медаљу у спортском такмичењу на првенству Републике
Србије, појединачно или као члан екипе – осам (8) бодова за златну медаљу, седам (7)
бодова за сребрну медаљу и шест (6) бодова за бронзану медаљу.
3. Упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику
Члан 37.
Пријемни испит за упис у школу у којој се део наставе остварује на
страном језику састоји се из провере знања страног језика.
На пријемном испиту из става 1. овог члана проверавају се знања из све
четири језичке вештине (слушање, читање, писање и говор) на нивоу А2 Заједничког
европског оквира за живе језике.
Пријемни испит за упис у школу из става 1. овог члана састоји се из два
дела, и то:
1) израде писменог теста из страног језика и
2) усмене провере знања страног језика.
Кандидат на писменом тесту из страног језика може да оствари највише
15 бодова.
Кандидат испуњава услов за усмену проверу знања страног језика
уколико на писменом тесту из страног језика оствари најмање 9 бодова.
Кандидат на усменој провери знања може да оствари највише 5 бодова.
Пријемни испит полаже се у одговарајућој средњој школи.
Положен пријемни испит за упис у школу у којој се део наставе одвија на
страном језику не представља услов за рангирање ради уписа у филолошку гимназију.
Члан 38.
Кандидат за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном
језику, који је испунио услове за рангирање ради уписа у гимназију, може да оствари
највише 20 бодова на пријемном испиту из страног језика.
Кандидату за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном
језику, који је испунио услове за рангирање ради уписа у образовни профил у стручној
школи, положени пријемни испит представља услов за упис датог профила, без
додавања додатних бодова приликом рангирања.
Члан 39.
Ученик који је завршио последња два разреда на страном језику у
иностранству или у страној школи у Републици Србији, може уписати школу у којој се
остварује део наставе на истом језику, без полагања пријемног испита, уколико је број
ученика у одељењу мањи од тридесет.
Уколико одељење из става 1. овог члана после рангирања ученика који
су положили пријемни испит није било попуњено, кандидат из става 1. овог члана
може да се упише до броја превиђеног за упис.
Уколико кандидат из става 1. овог члана конкурише за упис у школе из
члана 13. овог правилника, осим школе у којој се део наставе остварује на страном
језику, право на упис преко броја одређеног за упис остварује уколико је положио
одговарајући пријемни испит.
Члан 40.
Кандидат за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном
језику положио је пријемни испит ако је остварио најмање 14 бодова из страног језика.
Члан 41.
Такмичење ученика основне школе која су од значаја за упис у школу у
којој се део наставе остварује на страном језику, у смислу овог правилника, јесте
такмичење из страног језика.
Стручно друштво које је организатор такмичења из става 1. овог члана је:
1) за стране језике – Друштво за стране језике и књижевности (енглески,
немачки, руски, француски, италијански и шпански).
Кандидату, који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу у осмом разреду основне школе из страног језика, додељује се по 6 бодова
за прво место, 4 бода за друго место и 2 бода за треће место.
4. Упис у уметничку школу ликовне области, односно на образовни профил у области
ликовне уметности
Члан 42.
Пријемни испит за упис у уметничку школу ликовне области, односно на
образовни профил у области уметности, полаже се пред комисијом у којој се до 70%
чланова именује из реда наставника школе.
Члан 43.
За упис у уметничку школу ликовне области, односно на образовни
профил у области уметности, кандидат полаже пријемни испит из три дела, и то:
1) цртања,
2) сликања,
3) вајања.
Члан 44.
Кандидат за упис у уметничку школу ликовне области, односно на
образовни профил у области уметности, може да оствари на пријемном испиту највише
по 160 бодова на сваком делу пријемног испита, односно укупно 480 бодова.
Критеријуми за оцењивање цртања јесу: композиција – 40 бодова,
пропорција и карактер облика – 40 бодова, квалитет линије – 40 бодова и општи
ликовни утисак – 40 бодова.
Критеријуми за оцењивање сликања јесу: композиција – 40 бодова,
осећај за боју – 40 бодова, локални тон – 40 бодова и општи ликовни утисак – 40
бодова.
Критеријуми за оцењивање вајања јесу: композиција – 40 бодова, осећај
за облик – 40 бодова, структурална вредност – 40 бодова и тактилност – 40 бодова.
Члан 45.
Кандидат за упис у уметничку школу ликовне области, односно на
образовни профил у области уметности, положио је пријемни испит ако је остварио
најмање 290 бодова укупно на свим деловима пријемног испита.
5. Упис у музичку школу
Члан 46.
Кандидат се уписује у музичку школу према редоследу који се утврђује
на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха у основној музичкој школи,
– општег успеха из последња три завршена разреда основне школе.
Изузетно од става 1. овог члана, кандидат који није завршио основну
музичку школу, уписује се према редоследу који се утврђује на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха из последња три завршена разреда основне школе,
– успеха на испиту за ниво основне музичке школе.
Пријемни испити за упис у музичку и балетску школу полажу се пред
комисијом у којој се до 70% чланова именује из реда наставника школе.
Члан 47.
Општи успех у основној музичкој школи, у трајању од шест година,
исказује се бројем бодова тако што се саберу средње оцене на крају четвртог, петог и
шестог разреда и помноже с бројем два (2).
Општи успех у основној музичкој школи, у трајању од четири године,
исказује се бројем бодова тако што се саберу средње оцене на крају другог, трећег и
четвртог разреда и помноже с бројем два (2).
Општи успех у основној музичкој школи, у трајању од две године,
исказује се бројем бодова тако што се средња оцена на крају другог разреда помножи с
бројем шест (6).
Укупан број бодова из ст. 1-3. овог члана заокружује се, пре сабирања, на
две децимале.
На основу општег успеха у основној музичкој школи кандидат може да
оствари највише 30 бодова.
Члан 48.
Општи успех из последња три завршена разреда основне школе исказује
се бројем бодова тако што се саберу средње оцене на крају шестог, седмог и осмог
разреда, односно из последња три разреда основне школе које је кандидат завршио и
помноже с бројем два (2).
Укупан број бодова из става 1. овог члана заокружује се на две децимале.
На основу општег успеха из последња три разреда основне школе које је
завршио, кандидат може да оствари највише 30 бодова.
Кандидат који се упоредо школује у другој средњој школи као редован
ученик или студира, остварује 30 бодова по основу општег успеха из последња три
завршена разреда основне школе.
Члан 49.
Испит за ниво основне музичке школе састоји се из три дела, и то:
1) солфеђо,
2) теорија музике,
3) инструмент, односно певање.
Члан 50.
На испиту за ниво основне музичке школе кандидат може да оствари
највише 30 бодова, и то:
1) солфеђо – 10 бодова,
2) теорија музике – 10 бодова,
3) инструмент, односно певање – 10 бодова.
Члан 51.
Кандидат је положио испит за ниво основне музичке школе ако је
освојио најмање по четири (4) бода на сваком делу испита.
Члан 52.
За упис у музичку школу на вокално-инструментални одсек, џез одсек,
одсек традиционалне музике и одсек за рану музику (изборни одсек), кандидат полаже
пријемни испит из два дела, и то:
1) инструмент, односно певање,
2) солфеђо са теоријом музике.
Члан 53.
Кандидат за упис у музичку школу из члана 52. овог правилника може да
оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 200 бодова за инструмент, односно певање,
2) 100 бодова из солфеђа са теоријом музике.
Члан 54.
Кандидат за упис у музичку школу из члана 52. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 120 бодова из инструмента,
односно певања и 60 бодова из солфеђа са теоријом музике.
Члан 55.
За упис у музичку школу на теорију музике, одсек за црквену музику и
музичку продукцију и снимање звука, кандидат полаже пријемни испит из три дела, и
то:
1) писмени испит из солфеђа,
2) усмени испит из солфеђа,
3) тест из теорије музике.
Члан 56.
Кандидат за упис у музичку школу из члана 55. овог правилника може да
оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 100 бодова из писменог испита из солфеђа,
2) 100 бодова из усменог испита из солфеђа,
3) 100 бодова из теста из теорије музике.
Члан 57.
Кандидат за упис у музичку школу из члана 55. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 60 бодова на писменом испиту из
солфеђа, 60 бодова на усменом испиту из солфеђа и 60 бодова на тесту из теорије
музике.
Члан 58.
Када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у музичку школу
оствари исти број бодова, предност у рангирању, до броја предвиђеног за упис, има
кандидат који је остварио већи број бодова из главног предмета.
Упис у Школу за музичке таленте у Ћуприји
Члан 59.
За упис у Школу за музичке таленте у Ћуприји кандидат полаже
пријемни испит из три дела, и то:
1) психолошка процена способности,
2) инструмент,
3) солфеђо.
Члан 60.
Кандидат за упис у школу из члана 59. овог правилника може да оствари
највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 100 бодова из психолошке процене способности,
2) 100 бодова из инструмента,
3) 100 бодова из солфеђа.
6. Упис у балетску школу
Члан 61.
Кандидат се уписује у балетску школу према редоследу који се утврђује
на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха у основној балетској школи,
– општег успеха из последња три завршена разреда основне школе.
Изузетно од става 1. овог члана, кандидат који није завршио основну
балетску школу уписује се према редоследу који се утврђује на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха из последња три завршена разреда основне школе,
– успеха на испиту за ниво основне балетске школе.
Члан 62.
Општи успех у основној балетској школи исказује се бројем бодова, тако
што се саберу средње оцене на крају другог, трећег и четвртог разреда основне
балетске школе и помноже бројем два (2).
Укупан број бодова из става 1. овог члана заокружује се на две децимале.
На основу општег успеха у основној балетској школи кандидат може да
оствари највише 30 бодова.
Члан 63.
Општи успех из последња три завршена разреда основне школе исказује
се бројем бодова, тако што се саберу средње оцене на крају шестог, седмог и осмог
разреда, односно из последња три завршена разреда основне школе и помноже бројем
два (2).
Укупан број бодова из става 1. овог члана заокружује се на две децимале.
На основу општег успеха из последња три разреда основне школе које је
завршио, кандидат може да оствари највише 30 бодова.
Члан 64.
Испит за ниво основне балетске школе, за одсек класичан балет и одсек
савремена игра, састоји се из три дела, и то:
1) класични балет – 10 бодова,
2) историјске игре – 10 бодова,
3) солфеђо – 10 бодова.
Испит за ниво основне балетске школе, за одсек народна игра, састоји се
из три дела, и то:
1) народна игра – 10 бодова,
2) народно певање – 10 бодова,
3) солфеђо – 10 бодова.
Члан 65.
На испиту за ниво основне балетске школе кандидат може да оствари
највише 30 бодова.
Члан 66.
Кандидат је положио испит за ниво основне балетске школе ако је
освојио најмање по четири (4) бода на сваком делу испита.
Члан 67.
За упис у балетску школу, одсек класичан балет, кандидат полаже
пријемни испит на коме се оцењује:
1) показано знање из класичног балета из градива основне балетске
школе и једна класична балетска варијација,
2) сценичност,
3) физичке предиспозиције.
Члан 68.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 67. овог правилника може
да оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 150 бодова из класичног балета – балетске варијације,
2) 75 бодова за сценичност,
3) 75 бодова за физичке предиспозиције.
Члан 69.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 67. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 90 бодова из класичног балета –
балетске варијације, 45 бодова за сценичност и 45 бодова за физичке предиспозиције.
Члан 70.
За упис у балетску школу, одсек савремена игра, кандидат полаже
пријемни испит на коме се оцењује:
1) показано знање из класичног балета из градива основне балетске
школе и једна савремена кореографија,
2) сценичност,
3) физичке предиспозиције.
Члан 71.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 70. овог правилника може
да оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 150 бодова из класичног балета – савремене кореографије,
2) 75 бодова за сценичност,
3) 75 бодова за физичке предиспозиције.
Члан 72.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 68. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 90 бодова из класичног балета –
савремене кореографије, 45 бодова за сценичност и 45 бодова за физичке
предиспозиције.
Члан 73.
За упис у балетску школу, одсек народна игра, кандидат полаже
пријемни испит на коме се оцењују:
1) играчке способности,
2) сценичност и физичке предиспозиције,
3) слух, ритам и меморија.
Члан 74.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 73. овог правилника може
да оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 150 бодова за играчке способности,
2) 75 бодова за сценичност и физичке предиспозиције,
3) 75 бодова за слух, ритам и меморију.
Члан 75.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 73. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 90 бодова за играчке способности,
45 бодова за сценичност и физичке предиспозиције и 45 бодова за слух, ритам и
меморију.
Члан 76.
Када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у балетску школу
оствари исти број бодова, предност у рангирању, до броја предвиђеног за упис, има
кандидат који је:
1) остварио већи укупан број бодова на пријемном испиту,
2) остварио већи број бодова по основу општег успеха у основној
балетској школи, односно општег успеха из последња три завршена разреда основне
школе.
IV. УПИС У ШКОЛУ УЧЕНИКА – ПРИПАДНИКА РОМСКE НАЦИОНАЛНЕ
МАЊИНЕ ПОД ПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА РАДИ ПОСТИЗАЊА ПУНЕ
РАВНОПРАВНОСТИ
Члан 77.
Ученици – припадници ромске националне мањине уписују се у школу
под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности у стицању
образовања, на основу мерила и поступка прописаних овим правилником.
Члан 78.
Основна школа почев од седмог разреда предузима мере којима
информише родитеље, односно друге законске заступнике ученика ромске националне
мањине о мерилима и поступку за упис ученика у средњу школу под повољнијим
условима, у складу са овим правилником.
Информисање родитеља, односно других законских заступника о
мерилима и поступку уписа ученика у средњу школу под повољнијим условима у
складу са овим правилником, реализује и Национални савет ромске националне
мањине.
Члан 79.
Под мерама из члана 78. овог правилника, подразумевају се активности
одељенског старешине, стручног сарадника (психолога, педагога, социјалног радника)
и других наставника које се односе на:
1) информисање ученика и родитеља, односно других законских
заступника о могућностима за упис ученика у школу у складу са овим правилником;
2) давање упутства за прибављање потребне документације за пријаву
ученика за упис у школу у складу са овим правилником;
3) пружање помоћи родитељима, односно другим законским
заступницима и ученицима у избору школе и занимања, према склоностима и
способностима ученика (праћење развоја ученика и информисање о карактеру и
условима рада појединих занимања).
Члан 80.
Пријаву за упис у школу под повољнијим условима у складу са овим
правилником, за ученика из члана 77. овог правилника подноси родитељ, односно
други законски заступник ученика, у складу са прописима којима се регулише заштита
података о личности.
Пријава из става 1. овог члана подноси се основној школи.
У пријави из става 1. овог члана родитељ, односно други законски
заступник ученика се изјашњава о националној припадности ученика и доставља
документацију о социјалном статусу ученика и родитеља, односно других законских
заступника, у складу са прописима којима се регулише заштита података о личности.
Члан 81.
Основна школа, на основу пријаве из члана 80. овог правилника,
саставља листу ученика који су се пријавили за упис у школу под повољнијим
условима у складу са овим правилником и доставља је министарству надлежном за
послове образовања (у даљем тексту: Министарство).
Члан 82.
Ученици који су пријављени за упис под повољнијим условима у складу
са овим правлилником, полажу завршни испит у складу са подзаконским актом који
уређује завршни испит.
Број бодова који ученици из става 1. овог члана остваре на основу успеха
из школе и на основу завршног испита, увећава се за 30% од броја бодова који им
недостаје до 100 бодова.
Ученицима из става 1. овог члана који живе у породици која је корисник
новчане социјалне помоћи, број бодова који су остварили на основу успеха из школе и
завршног испита увећава се за 35% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова.
После полагања завршног испита, родитељи, односно други законски
заступници ученика из става 1. овог члана достављају матичној основној школи 20
опредељења из члана 9. овог правилника.
Ученици из става 1. овог члана расподељују се у школе на основу
опредељења и броја бодова уврђених у складу са ст. 2. и 3. овог члана, заједно са
осталим ученицима.
Уколико у истој средњој школи има више одељења истог образовног
профила, ученици из става 5. овог члана се равномерно расподељују по одељењима.
Члан 83.
После уписа, основна школа доставља школи податке о ученику који се
уписао на начин прописан овим правилником, у складу са прописима којима се
регулише заштита података о личности.
Члан 84.
Ученик који приликом остваривања права на упис у школу користи
право на додатне бодове у складу са чланом 82. овог правилника, нема право да
остварује додатне бодове по другом основу.
V. УПИС У ШКОЛУ ПОЛАЗНИКА КОЈИ СУ ЗАВРШИЛИ ПРОГРАМ ОСНОВНОГ
ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ ПОД ПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА РАДИ
ПОСТИЗАЊА ПУНЕ РАВНОПРАВНОСТИ
Члан 85.
Полазници који су завршили програм основног образовања одраслих,
који се остварује по моделу функционалног основног образовања одраслих (у даљем
тексту: програм ФООО) уписују се у школу под повољнијим условима ради постизања
пуне равноправности у стицању образовања, на основу мерила и поступка прописаних
овим правилником.
Под полазником из става 1. овог члана подразумева се полазник млађи од
17 година који је завршио основно образовање по програму ФООО (у даљем тексту:
полазник).
Члан 86.
Основна школа почев од трећег цикулса програма основног образовања
одраслих предузима мере којима информише родитеље, односно друге законске
заступнике полазника, о мерилима и поступку за упис у средњу школу, у складу са
овим правилником.
Члан 87.
Под мерама из члана 86. овог правилника, подразумевају се активности
школског тима за основно образовање одраслих које се односе на:
1) информисање полазника и родитеља, односно других законских
заступника полазника о могућностима за упис у школу у складу са овим правилником;
2) давање упутства за прибављање потребне документације за пријаву
полазника за упис у школу у складу са овим правилником;
3) пружање помоћи полазнику и родитељима, односно другим законским
заступницима полазника у избору школе и занимања, према склоностима и
способностима полазника (информисање о условима рада код појединих занимања).
Основна школа информисаће полазника о условима за упис у школу у
складу са овим правилником, од другог полугодишта школске године у којој завршава
основно образовање по програму ФООО.
Члан 88.
Пријаву за упис у школу полазника у складу са овим правилником,
подноси родитељ, односно други законски заступник полазника, у складу са
прописима којима се регулише заштита података о личности.
Пријава из става 1. овог члана подноси се основној школи.
Уз пријаву из става 1. овог члана доставља се и документација о
социјалном статусу полазника и родитеља, односно другог законског заступника
полазника, у складу са прописима којима се регулише заштита података о личности.
Члан 89.
Основна школа, на основу пријаве из члана 88. став 1. овог правилника,
саставља листу полазника који испуњавају услове за упис у школу у складу са овим
правилником и доставља је министарству надлежном за послове образовања (у даљем
тексту: Министарство).
Члан 90.
Полазник који је пријављен за упис под повољнијим условима у складу
са овим правлилником, полаже завршни испит у складу са подзаконским актом који
уређује завршни испит.
Број бодова који је полазник остварио на основу општег успеха из школе
и завршног испита израчунава се у складу са овим правилником.
Број бодова који полазник оствари на основу општег успеха из школе и
на основу завршног испита увећава се за 30% од броја бодова који му недостаје до 100
бодова.
Полазнику који живи у породици која је корисник новчане социјалне
помоћи, број бодова који су остварили на основу општег успеха из школе и завршног
испита увећава се за 35% од броја бодова који му недостаје до 100 бодова.
После полагања завршног испита, полазник доставља матичној основној
школи 20 опредељења из члана 9. овог правилника.
Полазник се распоређује у средњу школу на основу опредељења и броја
бодова уврђених у складу са ст. 3. и 4. овог члана, у својству редовног ученика,
уколико има мање од 17 година.
Уколико у истој средњој школи има више одељења истог образовног
профила, полазници из става 6. овог члана се равномерно расподељују по одељењима.
Члан 91.
После уписа полазника у школу, основна школа доставља школи податке
о полазнику који се уписао на начин прописан овим правилником, у складу са
прописима којима се регулише заштита података о личности.
Члан 92.
Полазник који приликом остваривања права на упис у школу користи
право на додатне бодове у складу са чланом 90. овог правилника, нема право да
остварује додатне бодове по другом основу.
VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 93.
Кандидат који је последњи разред основног образовања завршио у
Републици Српској, право на рангирање ради уписа у школу остварује на основу
резултата остварених на тестoвима из члана 3. овог правилника и општег успеха у
последња три разреда основног образовања.
Кандидат из става 1. овог члана пријављује се у било коју основну школу
у Републици Србији, после добијања јавне исправе о завршеном основном образовању
у Републици Српској, ради учествовања у свим радњама у поступку рангирања ради
уписа у школу.
Уколико кандидат из става 1. овог члана конкурише за упис у школу из
члана 13. овог правилника, полаже пријемни испит за проверу посебних способности и
склоности, у складу са овим правилником.
Члан 94.
Кандидат који је основно образовање стекао у Републици Србији
закључно са школском 2009/2010. годином, право на рангирање за упис у школу
остварује на начин да се број бодова који имају на основу општег успеха од шестог до
осмог разреда, увећа за 30% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова.
Број бодова остварен на основу општег успеха утврђује се у складу са
чланом 4. овог правилника.
Кандидату старијем од 17 година, који је припадник ромске националне
мањине, и кандидату који је завршио програм ФООО, а који је полагао завршни испит,
број бодова који је остварио на основу успеха из школе и на основу завршног испита,
увећава се за 30% од броја бодова који му недостаје до 100 бодова.
Уколико кандидат из става 3. овог члана живи у породици која је
корисник новчане социјалне помоћи, број бодова који је остварио на основу успеха из
школе и завршног испита увећава се за 35% од броја бодова који му недостаје до 100
бодова.
Уколико кандидат из става 3. овог члана нема доказ о бодовима који је
освојио на завршном испиту, тај број бодова замењује се бројем који се добија када се
број бодова који је кандидат освојио на основу општег успеха, помножи са бројем 10/7.
Уколико је кандидат обавио завршни испит на крају школске 2012/2013.
године, број бодова које би освојио на завршном испиту исказује се на начин да се број
бодова остварен на основу општег успеха множи се са бројем четири (4) и тако
добијени број дели са бројем шест (6) и заокружује на две децимале, тако да на основу
успеха на завршном испиту може да освоји највише 40 бодова.
Кандидат из ст. 1, 3. и 6. овог члана уписује се у школу у својству
ванредног ученика.
Поступак пријављивања и рангирања кандидата из ст. 1, 3. и 6. овог
члана спроводи се у школској управи.
Члан 95.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о
упису ученика у средњу школу („Службени гласник РС”, бр. 38/17, 51/17 и 81/17).
Члан 96.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
Број: 110-00-32/2018-03
Београд, 19. марта 2018. године
М И Н И С Т А Р
Младен Шарчевић, с.р.

                                             ИНДИВИДУАЛНИ РАЗГОВОРИ

 

 

Јела Дуканац	Понедељак 1. час
Драгана Обрадовић	Уторак 5. час
Бранка Јоковић	Уторак 3. час
Данка Пртењак	Четвртак 2. час
Марина Луковић	Понедељак 3. час
Златко Јанковић	Четвртак 6. час
Весна Радосављевић	Понедељак 5. час
Ангелина Икодиновић	Четвртак 6. час
Драгана Вуксановић	Среда 5. час
Марина Вујичић	Уторак 1. час
Милица Марјановић	Уторак 5. час
Горан Станојевић	Среда 1. час
Далиборка Тодоровић	Четвртак 1. час
Зорица Славковић	Понедељак 3. час
Гордана Спасојевић	Понедељак 2. час
Милица Ковачевић	Петак 3. час
Слободан Сретеновић	Среда 6. час
Александар Илић	Уторак 4. час
Станоје Чакаревић	Понедељак 2. час
Славко Љубојевић	Четвртак 2. час
Милан Селенић	Четвртак 5. час

 

 

 

ДАН ОТВОРЕНИХ ВРАТА

 

Јела Дуканац	Понедељак
Драгана Обрадовић	Уторак
Бранка Јоковић	Уторак
Данка Пртењак	Петак
Марина Луковић	Петак
Златко Јанковић	Четвртак
Весна Радосављевић	Понедељак
Ангелина Икодиновић	Четвртак
Драгана Вуксановић	Среда
Марина Вујичић	Уторак
Милица Марјановић	Уторак
Горан Станојевић	Среда
Далиборка Тодоровић	Четвртак
Зорица Славковић	Петак
Гордана Спасојевић	Понедељак
Милица Ковачевић	Петак
Слободан Сретеновић	Среда
Александар Илић	Среда
Станоје Чакаревић	Среда
Славко Љубојевић	Четвртак
Милан Селенић	Четвртак

 

Распоред писмених задатака и писаних провера за школску 2021/22

 

Писмени задатак

Писмена вежба

Контролни задатак

Иницијални тест

 

Редни број недеље	Пети разред	Шести разред	Седми разред	Осми разред
1.		Математика	Биологија
2.	Математика	Француски језик	Француски језик	Математика
		Биологија	Математика	Француски језик
3.	Биологија	Српски језик и књижевност		Биологија
4.				Српски језик и књижевност
5.
6.	Географија	Француски језик	Енглески језик
	Српски језик и књижевност	Енглески језик
7.	Француски језик	Географија	Француски језик	Енглески језик
	Енглески језик	Математика	Историја	Биологија
8.	Математика	Српски језик и књижевност	Српски језик и књижевност	Математика
	Историја
		Историја	Математика	Француски језик
9.	Српски језик и књижевност	Биологија	Биологија	Српски језик и књижевност
	Биологија	Физика		Историја
10.	Математика	Техника и технологија	Математика	Математика
		Математика
11.	Енглески језик		Српски језик и књижевност
			Француски језик
12.		Француски језик	Физика	Физика
13.	Француски језик		Историја	Историја
	Математика		Географија	Географија
14.	Историја	Математика	Математика	Енглески језик
	Српски језик и књижевност			Француски језик
15.		Српски језик и књижевност		Математика
16.	Енглески језик	Енглески језик	Енглески језик	Српски језик и књижевност
		Историја	Француски језик
17.	Српски језик и књижевност	Српски језик и књижевност	Српски језик и књижевност	Француски језик
		Француски језик		Историја
18.	Математика	Математика	Математика	Математика
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.

 

 

На основу члана 15. Правилника о понашању у установи ,као и на основу закључака о стању безбедности ученика, које су изразили чланови Савета родитеља ОШ”Котража”на својој седници од 05.03. 2007.год. ,Директор школе доноси

 

 

 

УРЕДБУ

О НАЧИНУ ВЛАДАЊА УЧЕНИКА ЗА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА НАСТАВЕ

 

 

Овом уредбом се утврђује да ученици школе:

1. Долазе у круг школе најмање 10 минута пре почетка првог предвиђеног часа
2. Не смеју излазити из школе и школског дворишта за време трајања наставе.Потребу одласка у продавницу задовољити пре почетка наставе,
3. Воде рачуна о изгледу школе,имовини школе,хигијени школе и свом личном изгледу.
4. Изузетно,уз образложење и само уз дозволу дежурног наставника,могу изаћи из школе ,и то у време трајања великог одмора.

 

 

Ова уредба ступа на снагу од понедељка 19.03. 2007. Непридржавање чланова уредбе повлачиће дисциплинску одговорност!

 

ПРОЧИТАТИ:

 

………………

………………

………………

………………

………………

………………

………………

………………                                                      Директор школе

Милан Сарић

 

 

На основу члана 113. ст. 6. и 8. и члана 114. став 6. Закона о основама
система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 62/03, 64/03, 58/04 и
62/04),
министар просвете и спорта доноси
П Р А В И Л Н И К
О ДОЗВОЛИ ЗА РАД НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И
СТРУЧНИХ САРАДНИКА
Предмет правилника
Члан 1.
Овим правилником уређују се: програм увођења у посао наставника,
васпитача и стручног сарадника, начин и поступак провере савладаности тог програма,
програм за стицање дозволе за рад (у даљем тексту: лиценца), начин провере
савладаности тог програма, трошкови полагања испита за лиценцу и орган управе пред
којим се полаже испит за лиценцу, садржај и начин вођења регистра наставника,
васпитача и стручних сарадника којима је издата лиценца и образац лиценце.
Програм увођења у посао
наставника, васпитача и стручног сарадника – приправника
Члан 2.
Увођење у посао наставника, васпитача и стручног сарадника –
приправника има за циљ да га оспособи за самосталан образовно-васпитни, васпитнообразовни, васпитни и стручни рад (у даљем тексту: образовно-васпитни рад) и за
полагање испита за лиценцу.
Програмом увођења у посао наставник, васпитач и стручни сарадник –
приправник стиче знања и развија вештине и способности потребне за остваривање
образовно-васпитног рада.
Програм увођења у посао наставника, васпитача и стручног сарадника –
приправника (у даљем тексту: програм), који садржи и посебан део програма који се
односи на оспособљеност за рад са децом и ученицима са сметњама у развоју,
одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део.
Обавеза увођења у посао и полагање испита за лиценцу
Члан 3.

Обавезу увођења у посао и полагање испита за лиценцу има приправник
и наставник, васпитач и стручни сарадник који испуњава услове за наставника,
васпитача и стручног сарадника, а није савладао програм увођења у посао и нема
лиценцу (у даљем тексту: приправник).
Наставник, васпитач и стручни сарадник са оствареним радним стажом
ван установе нема својство приправника, али се уводи у посао и полаже испит за
лиценцу као и приправник.

2
Установа
Члан 4.
Приправник се уводи у посао савладавањем програма у установи у којој
је запослен или у другој установи исте врсте, ако се тако обезбеђује успешније
припремање за образовно-васпитни рад.
Установа пријављује министарству надлежном за послове образовања (у
даљем тексту: Министарство) приправника најкасније у року од 15 дана од дана
његовог пријема у радни однос.
Ментор приправника
Члан 5.
За рад са приправником одређује се ментор.
За ментора може бити одређен истакнути наставник, васпитач или
стручни сарадник који има лиценцу, једно од прописаних звања или најмање пет
година радног искуства у области образовања и васпитања.
Ментора одређује директор установе решењем, почев од дана пријема у
радни однос приправника, а по претходно прибављеном мишљењу стручног органа, и
то за:
1) наставника – од стручног већа за област предмета;
2) васпитача и стручног сарадника у дечјем вртићу и дому ученика – од
стручног актива;
3) стручног сарадника у школи – од педагошког колегијума.
Директор може да одреди за ментора наставника, васпитача или стручног
сарадника из друге установе исте врсте ако у установи нема одговарајућег лица.

Ментор и приправник
Члан 6.
Ментор уводи у посао приправника, и то:
1) пружањем помоћи у припремању и извођењу образовно-васпитног
рада;
2) присустовањем образовно-васпитном раду најмање 12 часова у току
приправничког стажа;
3) анализирањем образовно-васпитног рада у циљу праћења напредовања
приправника;
4) пружањем помоћи у припреми за проверу савладаности програма.
Наставник, односно васпитач приправник у дечјем вртићу присуствује
настави, односно активностима ментора, а по препоруци ментора и раду других
наставника, односно васпитача у трајању од најмање 12 часова у току приправничког
стажа.
Стручни сарадник установе, односно васпитач у дому ученика
присуствује облику образовно-васпитног рада ментора, а по препоруци ментора и раду
других стручних сарадника, односно васпитача, у трајању од најмање 12 часова у току
приправничког стажа.
Ментор подноси извештај директору о оспособљености приправника за
самостално извођење образовно-васпитног рада.
Comment [CPR1]: ДА ЛИ
НАПРАВИТИ ПОСЕБНУ
ЦЕЛИНУ У ВИДУ ПРОГРАМА,
ОДНОСНО ДА БУДЕ
ПОСЕБАН ДОДАТАК.
3
Евиденција
Члан 7.
Приправник води евиденцију о свом раду, и то: сачињава месечни
оперативни план и програм рада; израђује припрему за одржавање часа, односно
активности; износи запажања о свом раду и раду са децом, односно ученицима, о
посећеним часовима, односно активностима, о својим запажањима и запажањима
ментора и доставља их ментору.
Приправник коме престане радни однос у установи пре истека
приправничког стажа преноси у другу установу евиденцију о свом раду и мишљење
ментора о увођењу у посао до престанка радног односа.
Ментор води евиденцију о раду приправника која садржи податке о:
временском периоду у коме је радио са приправником, темама и времену посећених
часова, односно активности, запажањима о раду приправника у савладавању програма,
препорукама за унапређивање образовно-васпитног рада и оцени поступања
приправника по датим препорукама.
Установа води евиденцију о запосленим приправницима, ствара услове за
успешно савладавање програма и оспособљавање за самосталан образовно-васпитни
рад.

Провера савладаности програма
Члан 8.
Провера савладаности програма остварује се најраније након годину дана
рада у установи, и то: извођењем и одбраном часа наставника у школи, односно
извођењем активности и њеном одбраном у дечјем вртићу, као и приказом и одбраном
активности стручног сарадника у установи и васпитача у дому ученика (у даљем
тексту: одговарајући облик образовно-васпитног рада).
Приправник бира, у сарадњи са ментором, тему облика образовноваспитног рада.
Комисија за проверу савладаности програма
Члан 9.
Проверу савладаности програма врши комисија у седишту установе у
којој је приправник запослен.
Комисију образује директор решењем.
Комисију чине најмање три члана, и то:
1) за наставника у школи – директор као председник, члан стручног већа
за област предмета, школски педагог или школски психолог, односно оба ако их има
установа;
2) за васпитача у дечјем вртићу – директор као председник, члан стручног
актива, педагог или психолог, односно оба ако их има установа;
3) за стручног сарадника и васпитача у дому – директор установе, као
председник, стручни сарадник друге установе исте врсте и представник васпитнообразовног, наставничког или педагошког већа.
Ментор не може да буде члан комисије, али има обавезу да присуствује
провери савладаности програма.
4
Рад и извештај комисије
Члан 10.
Проверу савладаности програма врши комисија у пуном саставу.
Пред комисијом приправник изводи одговарајући облик образовноваспитног рада.
Оцену о савладаности програма даје комисија у писаној форми у виду
извештаја.
Приликом сачињавања извештаја комисија разматра: извештај ментора,
евиденцију приправника о његовом раду, оцену комисије о припреми, извођењу и
одбрани одговарајућег облика образовно-васпитног рада.
Извештај комисије садржи: основне податке о приправнику, тему
одговарајућег облика образовно-васпитног рада и оцену остварености програма – “у
потпуности савладао програм” или “делимично савладао програм”.
Када комисија оцени да је приправник делимично савладао програм, даје
ментору и приправнику препоруку за даљи рад са роком за поновну проверу
савладаности програма.
Приправник који у потпуности савлада програм стиче право на полагање
испита за лиценцу.
Програм за стицање лиценце
Члан 11.
Провера савладаности програма за стицање лиценце врши се на испиту (у
даљем тексту: испит за лиценцу).
Програм за стицање лиценце (у даљем тексту: програм за лиценцу)
одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део.
Испит за лиценцу
Члан 12.
Испит за лиценцу састоји се из писаног рада и усменог дела.
Писани рад обухвата: припрему часа за наставника, припрему извођења
активности за васпитача, односно припрему есеја за стручног сарадника.
Усмени део испита састоји се из провере:
1) знања, вештина и способности за самостално извођење одговарајућег
облика образовно-васпитног рада и методике струке;
2) оспособљености за решавање конкретних ситуација у педагошкој
пракси;
3) познавања прописа из области образовања и васпитања.
На испиту за лиценцу врши се и претходна усмена провера знања
приправника који у току основних студија није положио педагогију и психологију, а у
складу са програмом који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
5
Члан 13.

Провера знања, вештина и способности за самостално извођење
образовно-васпитног рада и методике струке остварује се у одговарајућој установи,
коју одреди министар надлежан за послове образовања (у даљем тексту: министар), и
то:
1) извођењем одговарајућег облика образовно-васпитног рада;
2) разговором кандидата са комисијом о одржаном часу или о
активности, односно о приказу активности.
Оспособљеност приправника за решавање конкретних ситуација из
педагошке праксе проверава се кроз разговор кандидата и комисије о одређеној
ситуацији. Листу ситуација из педагошке праксе припрема Завод за унапређивање
образовања и васпитања – Центар за професионални развој запослених.
Познавање прописа из области образовања и васпитања проверава се
усмено.
Комисија
Члан 14.
Испит за лиценцу полаже се у Министарству пред комисијом коју
образује министар.
Комисију чине: председник и четири члана из реда стручњака за
одговарајуће области из којих се полаже испит за лиценцу, и то:
1) представник одговарајућег факултета или више школе – наставник
методике предмета или одговарајућег предмета, односно групе предмета;
2) два представника Министарства – просветни саветник и правник;
3) два представника Завода за унапређивање образовања и васпитања (у
даљем тексту: Завод) – психолог, педагог, андрагог, дефектолог, социјални или
здравствени радник.
Чланови комисије имају најмање исти степен образовања који је потребан
за наставника, васпитача или стручног сарадника.
Председника испитне комисије одређује министар са листе наставника
коју предложи наставно-научно веће факултета, односно наставно веће више школе.
Чланове испитне комисије одређује министар из реда запослених
просветних саветника и правника Министарства и са листе коју предложи Завод.
Ако Министарство нема запосленог просветног саветника за одређену
област, министар може да одреди за члана стручњака за одређену област из Завода.
Ако Завод нема одговарајућег запосленог из става 2. тачка 3) овог члана,
може да предложи другог одговарајућег стручњака.
Министар именује више испитних комисија.
Испитиваче за предмете из члана 12. став 4. овог правилника одређује
министар, на предлог одговарајућих факултета.
Захтев за полагање испита
Члан 15.
Установа подноси захтев Министарству за одобравање полагања испита
за лиценцу после истека приправничког стажа и савладаног програма, уз сагласност
приправника.
6
Уз захтев установа подноси:
1) препис или оверену копију дипломе о стеченом образовању;
2) решење о пријему у радни однос;
3) извештај комисије установе о савладаном програму;
4) доказ о уплати трошкова полагања испита за лиценцу.
У случају да установа не достави потпуну документацију из става 2. овог
члана, Министарство даје примерен рок за њену допуну. Ако установа у остављеном
року не допуни документацију, сматра се да је одустала од захтева.
Обавештење о полагању испита за лиценцу – времену, месту, разреду,
васпитној групи, предмету, односно области, Министарство доставља установи
најкасније 15 дана пре дана одређеног за полагање испита ако кандидат испуњава
услове за полагање испита за лиценцу.
Министар доноси решење којим се одбија захтев за одобравање полагања
испита за лиценцу ако кандидат не испуњава прописане услове.
Ток испита за лиценцу
Члан 16.
Полагање испита за лиценцу обавља се, по правилу, у току једног дана.
Кандидат полаже испит за лиценцу по редоследу из члана 12. овог
правилника.
Председник комисије врши избор одређеног броја тема часова, односно
активности са листе коју Министарству доставља Завод за унапређивање образовања и
васпитања – Центар за развој програма и уџбеника, у складу са наставним планом и
програмом, општим основама предшколског, односно основама васпитног програма.
Испит почиње избором теме часа, активности, односно есеја од стране
кандидата.
Писање припреме часа, односно припреме за извођење активности,
односно есеја траје до 180 минута.
Припрема из става 5. овог члана за наставника и васпитача у вртићу може
да износи до две стране руком писаног текста, а есеја до шест страна.
Извођење одговарајућег облика образовно-васпитног рада траје до 45
минута.
Усмени део испита траје до 60 минута.
Одлагање и одустајање од полагања испита за лиценцу
Члан 17.
Ако је кандидат спречен да приступи полагању испита за лиценцу, о томе
обавештава Министарство најкасније 24 часа пре почетка испита и доставља
одговарајуће доказе о оправданости неприступања испиту.
Министарство процењује оправданост изостанка. Ако је изостанак
оправдан, испит се одлаже, а уколико није, кандидат се преко установе обавештава да
изостанак није оправдан и да треба да поднесе нови захтев за одобравање полагања
испита.

7
Оцењивање на испиту за лиценцу
Члан 18.

Успех на испиту оцењује се са: “положио” или “није положио”.
Комисија оцењује сваки део испита за лиценцу.
Кандидат добија оцену “положио” уколико је показао да је савладао све
делове испита и стиче право на издавање лиценце.
Кандидат добија оцену “није положио” ако није савладао поједини или
све делове испита.
Ако кандидат не положи део испита, упућује се на поновно полагање тог
дела након истека најмање 30 дана, два дела испита – након истека најмање 60 дана, а
испита у целини, након најмање 90 дана од дана претходног полагања испита.

Трошкови испита за лиценцу
Члан 19.
Висину трошкова полагања испита за лиценцу утврђује министар.
Трошкове првог полагања испита за лиценцу сноси установа у којој је
кандидат запослен.
Трошкове поновног полагања дела или испита у целини сноси сам
кандидат.
Записник
Члан 20.
О току испита за лиценцу води се записник који потписују председник и
сви чланови комисије.
Записник садржи: састав комисије, име и презиме кандидата, број и датум
одобрења за полагање испита, време, место, назив и адресу установе у којој је изведен
одговарајући облик образовно-васпитног рада, оцене за сваки део испита и испит у
целини, податке о одлагању испита или његовог дела и друге податке од значаја за
полагање испита.
Саставни део записника је и писани рад кандидата.
Лиценца
Члан 21.
Министарство издаје лиценцу приправнику који је положио испит за
лиценцу.
Положен испит за лиценцу признаје се за рад у дечјем вртићу, школи и
дому ученика.
Лиценца за наставника, васпитача и стручног сарадника води се и штампа
у боји на обрасцу величине 13 х 18 цм, 200 – грамској хартији са пластифицираном
спољном страном на којој се налазе у позадини текста два лика Доситеја Обрадовића.
Образац лиценце одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни
део.

8
Регистар наставника, васпитача и стручних сарадника
којима је издата лиценца
Члан 22.

Евиденција о испиту за лиценцу води се у Министарстсву и трајно се
чува.
Евиденција садржи: име, презиме, датум и место рођења приправника,
јединствени матични број грађана, када је и на ком факултету или вишој школи издата
диплома, која установа је поднела пријаву за полагање испита, тема часа, односно
активности, време и место полагања испита и оцена, као и подаци о поновном полагању
дела или испита у целини.
Регистар наставника, васпитача и стручних сарадника којима је издата
лиценца садржи насловну страну и појединачне листове за сваког наставника,
васпитача и стручног сарадника.
Појединачни лист регистра наставника, васпитача и стручног сарадника
садржи:
1) серијски број лиценце;
2) регистарски број лиценце;
3) јединствени матични број грађана;
4) фотографију са потписом;
5) име и презиме;
6) датум рођења;
7) место рођења;
8) назив посла;
9) стручни назив из дипломе;
10) датум издавања лиценце;
11) датум издавања дупликата лиценце и серијски број;
12) податке о суспензији лиценце;
13) податке о одузимању лиценце;
14) напомену.
Члан 23.
Регистар наставника, васпитача и стручних сарадника којима је издата
лиценца води се електронским путем, писаћом машином или ручно и штампа се на
обрасцу величине 14 х 21 цм, на 160 – грамској хартији.
Образац регистра наставника, васпитача и стручног сарадника којима је
издата лиценца одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део.
Прелазне и завршне одредбе
Члан 24.
Приправнику који је засновао радни однос после 25. јуна 2003. године, а
пре ступања на снагу овог правилника и који је савладао програм за полагање стручног
испита за наставнике, стручне сараднике и васпитаче прописан Правилником о
полагању стручног испита приправника наставника, стручних сарадника и васпитача
9
(“Просветни гласник”, бр. 4/93 и 1/99), признаје се тај програм као савладан програм
увођења у посао, ако установа изврши проверу сходно члану 10. овог правилника.
Члан 25.
Факултети и више школе могу да доставе Министарству, у смислу члана
14. овог правилника, листу наставника: методике предмета или одговарајућег предмета,
односно групе предмета, педагогије и психологије које предложе наставно-научна,
односно наставна већа, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог правилника.
Ако факултет, односно виша школа не достави листу наставника из става
1. овог члана, министар може самостално да одреди председника комисије за полагање
испита за лиценцу из реда наставника тог факултета, односно више школе.
Члан 26.
Завод може да достави Министарству, у смислу члана 14. овог
правилника, листу из реда запослених за чланове комисије за полагање испита за
лиценцу, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог правилника.
Ако Завод не достави листу запослених за чланове комисије из става 1.
овог члана, министар може самостално да одреди чланове комисије за полагање испита
за лиценцу из реда запослених у Заводу.

Члан 27.
Завод за унапређивање образовања и васпитања – Центар за развој
програма и уџбеника доставиће Министарству листу тема, односно активности из члана
16. став 3. овог правилника, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог
правилника.
Завод за унапређивање образовања и васпитања – Центар за
професионални развој запослених доставиће Министарству листу ситуација из члана
13. став 2. овог правилника, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог
правилника.
Ако Завод не достави листу тема, активности, односно ситуација из ст..
1. и 2. овог члана, министар ће самостално одредити листе тема, активности, односно
ситуација.
Члан 28.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о
садржају и начину вођења регистра наставника, васпитача и стручних сарадника и
образац лиценце наставника, васпитача и стручних сарадника (“Службени гласник РС”,
број 5/04).

Члан 29.
Правилник о полагању стручног испита приправника наставника,
стручних сарадника и васпитача (“Просветни гласник”, бр. 4/93 и 1/99) престаје да важи
26. јуна 2005. године.
10
Члан 30.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
“Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се по истеку 60 дана од дана
ступања на снагу.
Број: 110-00-15/05-01
У Београду, 22.02.2005. године
МИНИСТАР
др Слободан Вуксановић
4542005.090.doc/1
11
I. ПРОГРАМ УВОЂЕЊА У ПОСАО НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И
СТРУЧНОГ САРАДНИКА
Програмом увођења у посао приправник, наставник, васпитач, стручни
сарадник стиче знања и развија вештине и способности потребне за остваривање
образовно-васпитног рада који се односе на:
1. Наставник
На крају приправничког стажа наставник треба да:
1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада
– познаје структуру плана и програма образовно-васпитног рада;
– разуме улогу наставног предмета у остваривању циљева и задатака у образовању
и васпитању;
– разуме повезаност између циљева, задатака, садржаја, метода и облика рада;
– разуме интердисциплинарну природу предметних садржаја;
– користи дидактичке и методичке принципе успешног планирања образовноваспитног рада;
– познаје могућности и ограничења различитих врста наставе;
– планира различите типове и структуру наставних часова;
– зна да повезује различите методе и облике рада у процесу учења;
– зна да креира подстицајну средину за учење и развој;
– бира садржаје, методе облике и технике рада у складу са условима у којима
ради;
– познаје основне принципа рада одељењског старешине;
– подстиче изградњу заједништва у одељењу;
– зна да прилагођава захтеве развојним нивоима деце и стиловима учења деце;
– примењује индивидуални приступ деци у процесу образовно- васпитног рада;
– разуме улогу ученичких радова у образовно-васпитном процесу;
– познаје критеријуме добрих уџбеника, литературе и дидаткичких средстава за
остваривање образовно-васпитног рада;
– помаже ученицима у налажењу и избору литературе за различите активности
– користи разноврсна дидактичка средства и различиту литературу
– познаје различите начине остваривања ваннаставних и слободних активности;
– користи истраживачки приступ у образовно-васпитном раду;
– анализира сопствени образовно-васпитни рад;
2. Праћење развоја и постигнућа ученика
– разуме како се ученици развијају и како уче;
– познаје различите начине праћења, вредновања и оцењивања постигнућа
ученика;
– зна да прати и вреднује постигнуће ученика у процесу учења;
– прати индивидуални развој и напредовање ученика и развој групе у целини;
– разуме вредновање постигнућа у функцији подршке напредовању ученика;
12
– подржава иницијативу ученика, мотивацију за рад и спонтано стваралачко
изражавање;
– поштује принципе редовности у давању повратних информација о оствареним
резултатима;
– уважава личност ученика у давању повратних информација о оствареним
резултатима;
– помаже ученику да препозна своје потребе и емоције и изрази их на
одговарајући начин;
– познаје начине и технике подстицања процеса самооцењивања ученика;
– зна да ствара атмосферу поштовања различитости;
– уважава иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења код
ученика;
– развија код ученика навику за пажљивим руковањем наставним материјалима;
3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом
– гради атмосферу међусобног поверења са свим учесницима у образовноваспитном раду;
– познаје и примењује принципе успешне комуникације са свим учесницима у
образовно-васпитном раду;
– разуме важност неговања партнерског односа са породицом ученика;
– поштује принцип приватности у сарадњи са породицом и колегама;
– поштује личност родитеља приликом давања повратних информација;
– размењује информације о ученику са родитељима поштујући принцип
редовности;
– познаје различите облике сарадње са породицом ради обезбеђивања подршке
развоју ученика;
– одржава добре професионалне односе са колегама;
– разуме важност тимског рада у установи;
– размењује запажања и искуства са колегама;
– познаје различите облике сарадње са локалном заједницом у циљу остваривања
образовно-васпитних циљева и задатака;
– сарађује у организовању представљања различитих облика ученичког
стваралаштва;
– разуме важност сарадње са стручним институцијама;
4. Рад са ученицима са сметњама у развоју
– разуме значај утицаја вршњака и средине на развој и образовање ученика са
сметњама у развоју;
– разуме значај стварања атмосфере поштовања различитости;
– познаје начине укључивања ученика са сметњама у развоју у образовноваспитном раду;
– зна да организује активности за укључивање ученика са сметњама у развоју у
образовно-васпитни рад;
13
– разуме значај принципа индивидуализације процеса учења ученика са сметњама
у развоју;
– познаје важност праћења, индивидуалног напредовања и постигнућа ученика са
сметњама у развоју;
– разуме значај обезбеђивања одговарајуће физичке средине за адекватно
укључивање ученике са сметњама у развоју у образовно-васпитни рад;
5. Професионални развој
– познаје значај континуираног професионалног развоја;
– упознат је са различитим облицима и начинима стручног усавршавања;
– разуме начине и технике планирања стручног усавршавања;
– познаје структуру стручних тела на нивоу установе;
– познаје елементе за планирање сопственог стручног усавршавања;
– учествује у разним облицима стручног усавршавања;
– прати развој савремене литературе и образовне технологије;
6. Документација
– зна прописе из области образовања и васпитања;
– познаје права и дужности на радном месту;
– упознат је са документацијом на нивоу установе;
– разуме сврху педагошке документације;
– зна да води прописану и потребну документацију;
– чува поверљиве податке о детету/ученику и његовој породици;
– води евиденцију о учешћу у разним облицима стручног усавршавања;
2. Васпитач у дечијем вртићу
На крају приправничког стажа васпитач треба да:
1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада
– познаје структуру програма васпитног и васпитно-образованог рада;
– разуме улогу образовних садржаја у остваривању циљева и задатака васпитања и
образовања;
– разуме повезаност између циљева, задатака, садржаја, метода и облика рада;
– разуме интердисциплинарну природу образовних садржаја;
– користи дидактичке и методичке принципе успешног планирања васпитног и
васпитно-образованог рада;
– планира васпитно-образовни рад у складу са развојним нивоом васпитне групе
– познаје могућности и ограничења различитих типова активности;
– планира разноврсне типове активности;
– зна да повезује различите методе и облике рада у процесу учења;
– зна да креира подстицајну средину за учење и развој деце;
– бира садржаје, методе, облике и технике рада у складу са условима у којима
ради;
14
– подстиче изградњу заједништва у васпитној групи;
– зна да прилагођава захтеве развојним нивоима деце и стиловима учења деце;
– примењује индивидуални приступ деци у процесу васпитно-образовног рада;
– разуме улогу дечијих радова у васпитно-образовном процесу;
– познаје критеријуме дечије литературе и дидактичких средстава за остваривање
васпитно-образовног рада;
– помаже деци у налажењу и избору материјала за различите активности;
– користи разноврсна дидактичка средства и различиту литературу;
– познаје различите начине остваривања слободних активности и других облика
рада да децом;
– користи истраживачки приступ у васпитно-образовном процесу;
– анализира сопствени васпитно-образовном рад;
2. Праћење развоја и постигнућа детета
– разуме како се деца развијају и како уче;
– познаје различите начине вредновања постигнућа детета;
– зна да прати и вреднује постигнућа деце у процесу учења;
– прати индивидуални развој и напредовање детета и развој групе у целини;
– разуме вредновање постигнућа у функцији подршке напредовању детета;
– подржава иницијативу деце, мотивацију за рад и спонтано стваралачко
изражавање;
– поштује принципе редовности у давању повратних информација о оствареним
резултатима;
– уважава личност детета у давању повратних информација о оствареним
резултатима;
– помаже детету да препозна своје потребе и емоције и изрази их на одговарајући
начин;
– познаје начине и технике подстицања процеса самовредновања;
– зна да ствара атмосферу поштовања различитости;
– уважава иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења код
детета;
– развија навику за пажљивим руковањем дидактичким материјалима код деце;
3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом
– гради атмосферу међусобног поверења са свим учесницима у васпитнообразовном процесу;
– познаје и примењује принципе успешне комуникације са свим учесницима у
васпитно-образовном процесу;
– разуме важност неговања партнерског односа са породицом детета;
– примењује индивидуални и групни саветодавни рад са родитељима;
– поштује принцип приватности у сарадњи са породицом и колегама;
– поштује личност родитеља приликом давања повратних информација;
– размењује информације о детету са родитељима поштујући принцип редовности;
– познаје различите облике сарадње са породицом ради обезбеђивања подршке
развоју детета;
– одржава добре професионалне односе са колегама;
15
– разуме важност тимског рада у установи;
– размењује запажања и искуства са колегама;
– познаје различите облике сарадње са локалном заједницом у циљу остваривања
васпитно-образовних циљева и задатака;
– сарађује у организовању различитих облика представљања дечјег стваралаштва;
– разуме важност сарадње са стручним институцијама;
4. Рад са децом са сметњама у развоју
– разуме значај утицаја вршњака и средине на развој и образовање деце са
сметњама у развоју;
– разуме значај стварања атмосфере поштовања различитости;
– познаје начине укључивања деце са сметњама у развоју у васпитно-образовном
процесу;
– зна да организује активности за укључивање ученика са сметњама у развоју у
образовно-васпитни рад;
– разуме значај принципа индивидуализације процеса учења деце са сметњама у
развоју;
– познаје важност праћења, индивидуалног напредовања и постигнућа деце са
сметњама у развоју;
– разуме значај обезбеђивања одговарајуће физичке средине за адекватно
укључивање деце са сметњама у развоју у васпитно-образовни процес;
5. Професионални развој
– познаје значај континуираног професионалног развоја;
– упознат је са различитим облицима и начинима стручног усавршавања;
– разуме начине и технике планирања стручног усавршавања;
– познаје структуру стручних тела на нивоу установе;
– познаје елементе за планирање сопственог стручног усавршавања;
– учествује у разним облицима стручног усавршавања;
– прати развој савремене литературе и образовне технологије;
6. Документација
– зна прописе из области образовања и васпитања;
– познаје права и дужности на радном месту;
– упознат је са документацијом на нивоу установе;
– разуме сврху педагошке документације;
– зна да води прописану и потребну документацију;
– чува поверљиве податке о детету/ученику и његовој породици;
– води евиденцију о учешћу у разним облицима стручног усавршавања;
16
3. Васпитач у школи са домом и дому ученика
На крају приправничког стажа васпитач треба да:
1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада
– познаје структуру програма васпитног и образованог-васпитног рада;
– разуме улогу образовних садржаја у остваривању циљева и задатака васпитања и
образовања;
– разуме повезаност између циљева, задатака, садржаја, метода и облика рада;
– користи дидактичке и методичке принципе успешног планирања васпитног и
васпитно-образованог рада;
– планира разноврсне типове активности;
– познаје могућности и ограничења различитих типова активности;
– зна да повезује различите методе и облике рада у процесу учења;
– зна да креира подстицајну средину за учење и развој ученика;
– бира садржаје, методе облике и технике рада у складу са условима у којима
ради;
– подстиче изградњу заједништва у васпитној групи;
– зна да прилагођава захтеве развојним нивоима ученика и стиловима учења
ученика;
– примењује индивидуални приступ деци у процесу васпитно-образовног рада;
– разуме улогу ученичких радова у образовном-васпитном раду;
– познаје критеријуме добрих уџбеника, литературе и дидактичких средстава за
остваривање образовно-васпитног рада;
– помаже ученику у налажењу и избору материјала за различите активности
– користи разноврсна дидактичка средства и различиту литературу;
– познаје различите начине организовања слободног времена ученика ствара
услове за квалитетно испуњавање слободног времена ученика;
– анализира сопствени васпитно-образовни рад;
2. Праћење развоја и постигнућа ученика
– разуме како се ученици развијају и како уче;
– зна да прати и вреднује постигнуће ученика у процесу учења;
– прати индивидуални развој и напредовање ученика и развој групе у целини;
– подржава иницијативу ученика, мотивацију за рад и спонтано стваралачко
изражавање;
– поштује принципе редовности у давању повратних информација о оствареним
резултатима;
– уважава личност ученика у давању повратних информација о оствареним
резултатима;
– помаже ученику да препозна своје потребе и емоције и изрази их на
одговарајући начин;
– познаје начине и технике подстицања процеса самовредновања ученика;
– зна да ствара атмосферу поштовања различитости;
– уважава иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења код
ученика;
17
3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом
– гради атмосферу међусобног поверења са свим учесницима у васпитнообразовном процесу;
– познаје и примењује принципе успешне комуникације са свим учесницима у
васпитно-образовном процесу;
– разуме важност неговања партнерског односа са породицом ученика;
– поштује принцип приватности у сарадњи са породицом и колегама;
– поштује личност родитеља приликом давања повратних информација;
– размењује информације о ученику са родитељима поштујући принцип
редовности;
– познаје различите облике сарадње са породицом ради обезбеђивања подршке
развоју ученика;
– одржава добре професионалне односе са колегама;
– разуме важност тимског рада у установи;
– размењује запажања и искуства са колегама;
– познаје различите облике сарадње са локалном заједницом у циљу остваривања
васпитно-образовних циљева и задатака;
– сарађује у организовању различитих облика представљања ученичког
стваралаштва;
– разуме важност сарадње са стручним институцијама;
4. Рад са ученицима са сметњама у развоју
– разуме значај утицаја вршњака и средине на развој и образовање ученика са
сметњама у развоју;
– разуме значај стварања атмосфере поштовања различитости;
– познаје начине укључивања ученика са сметњама у развоју у васпитнообразовни процес;
– зна да организује активности за укључивање ученика са сметњама у развоју у
образовно-васпитни рад;
– разуме значај принципа индивидуализације процеса учења ученика са сметњама
у развоју;
– познаје важност праћења, индивидуалног напредовања и постигнућа ученика са
сметњама у развоју;
– разуме значај обезбеђивања одговарајуће физичке средине за адекватно
укључивање ученика са сметњама у развоју у васпитно-образовни процес;
5. Професионални развој
– познаје значај континуираног професионалног развоја;
– упознат је са различитим облицима и начинима стручног усавршавања;
– разуме начине и технике планирања стручног усавршавања;
– познаје структуру стручних тела на нивоу установе;
– познаје елементе за планирања сопственог стручног усавршавања;
– учествује у разним облицима стручног усавршавања;
– прати развој савремене литературе и образовне технологије;
18
6. Документација
– зна прописе из области образовања и васпитања;
– познаје права и дужности на радном месту;
– упознат је са документацијом на нивоу установе;
– разуме сврху педагошке документације;
– зна да води прописану и потребну документацију;
– чува поверљиве податке о детету/ученику и његовој породици;
– води евиденцију о учешћу у разним облицима стручног усавршавање.

4. Стручни сарадник
На крају приправничког стажа стручни сарадник треба да:
1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада
– зна основне принципе планирања и програмирања рада установе;
– зна основне принципе успешног планирања рада запослених у установи;
– познаје структуру плана и програма образовно-васпитног рада;
– разуме улогу наставних предмета и образовних садржаја у остваривању циљева
и задатака у образовању и васпитању;
– разуме повезаност између циљева, задатака, садржаја, метода и облика рада;
– разуме интердисциплинарну природу предметних и образовних садржаја;
– познаје могућности и ограничења различитих типова наставе и активности;
– зна да креира подстицајну средину за учење и развој;
– зна да прилагођава захтеве развојним нивоима деце и стиловима учења деце;
– примењује индивидуални приступ деци током образовно-васпитног рада;
– разуме улогу дечијих и ученичких радова у образовно-васпитном процесу;
– познаје критеријуме добрих уџбеника, литературе и дидактичких средстава за
остваривање образовно-васпитног рада;
– користи разноврсна дидактичка средства и различиту литературу;
– зна основне принципе структурирања одељења/васпитне групе;
– подстиче изградњу заједништва у одељењу/васпитној групи;
– познаје различите начине остваривања ваннаставних и слободних активности;
– анализира сопствени образовно-васпитни рад;
– уме да израђује основне инструменте за реализацију образовно-васпитног рада;
– организује превентивни ментално-хигијенски рад;
– користи истраживачки приступ у образовно-васпитном раду и размењује;
запажања и искуства са колегама;
– помаже запосленима у избору и примени различите литературе за образовноваспитни рад;
2. Праћење развоја и постигнућа детета/ученика
– разуме како се деца/ученици развијају и како уче;
– зна да прати и вреднује постигнућа деце/ученика у процесу учења;
19
– зна да идентификује талентовану децу/ученике као и децу/ученике са тешкоћама
у развоју и учењу и ради на стварању подстицајне средине за њихов развој;
– примењује индивидуални/групни саветодавно/васпитни рад са
децом/ученицима;
– прати индивидуални развој и напредовање детета/ученика и развој групе у
целини;
– разуме вредновање постигнућа у функцији подршке напредовања
детета/ученика;
– познаје различите начине праћења, вредновања и оцењивања постигнућа
детета/ученика;
– зна основне принципе успешне професионалне оријентације;
– подржава иницијативу деце/ученика, мотивацију за рад и спонтано стваралачко
изражавање;
– поштује принцип редовности у давању повратних информација;
– уважава личност и приватност детета/ученика;
– помаже детету/ученику да препозна своје потребе и емоције и изрази их на
одговарајући начин;
– познаје начине и технике подстицања процеса самовредновања детета/ученика;
– зна да ствара атмосферу поштовања различитости;
– уважава иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења код
детета/ученика;
3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом
– гради атмосферу међусобног поверења са свим учесницима у образовноваспитном раду;
– познаје и примењује принципе успешне комуникације са свим учесницима у
образовно-васпитном раду;
– познаје важност неговања партнерског односа са породицом детета/ученика;
– поштује принцип приватности у сарадњи са породицом и колегама;
– поштује личност и приватност родитеља;
– познаје различите облике сарадње са породицом, ради обезбеђивања подршке
развоју детета/ученика;
– одржава добре професионалне односе са колегама;
– разуме важност тимског рада у установи;
– организује превентивни ментално-хигијенски рад у установи;
– познаје различите облике сарадње са локалном заједницом у циљу остваривања
образовно-васпитних циљева и задатака;
– сарађује у организовању различитих облика дечијег/ученичког стваралаштва;
4. Рад са децом/ ученицима са сметњама у развоју
– разуме значај утицаја вршњака и средине на развој и образовање деце са
сметњама у развоју;
– разуме значај стварања атмосфере поштовања различитости;
– разуме значај принципа индивидуализације процеса учења ученика са сметњама
у развоју;
20
– познаје начине укључивања деце/ученика са сметњама у развоју у образовноваспитни рад;
– зна да организује активности за укључивање ученика са сметњама у развоју у
образовно-васпитни рад;
– познаје важност праћења напредовања и постигнућа у складу са стварним
могућностима деце/ученика са сметњама у развоју;
– разуме значај обезбеђивања одговарајуће физичке средине за адекватно
укључивање деце/ученика са сметњама у развоју у васпитно-образовни рад;
5. Професионални развој
– познаје значај континуираног професионалног развоја;
– упознат је са различитим облицима и начинима стручног усавршавања;
– разуме начине и технике планирања стручног усавршавања;
– познаје структуру стручних тела на нивоу установе;
– учествује у припреми различитих облика стручног усавршавања на нивоу
установе;
– познаје елементе за планирање сопственог стручног усавршавања;
– учествује у разним облицима стручног усавршавања;
– прати развој савремене литературе и образовне технологије;
6. Документација
– зна прописе из области образовања и васпиатња;
– познаје права и дужности на радном месту;
– упознат је са документацијом на нивоу установе;
– разуме сврху педагошке документације;
– зна да сачињава прегледе, извештаје и анализе у вези са различитим питањима
образовно-васпитне праксе;
– зна да води прописану и потребну документацију;
– чува поверљиве податке о детету/ученику и његовој породици;
– води евиденцију о учешћу у разним облицима стручног усавршавање.
5. Библиотекар
На крају приправничког стажа библиотекар треба да:
1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада
– познаје структуру плана и програма образовно-васпитног рада;
– разуме интердисциплинарну природу предметних садржаја;
– зна да креира подстицајну средину за учење и развој;
– примењује индивидуални приступ ученицима током образовно-васпитног рада;
– разуме улогу ученичких радова у образовно-васпитном процесу;
– бира садржаје, методе, облике и технике рада у складу са условима у којима
ради;
21
– познаје критеријуме добрих уџбеника, литературе и дидактичких средстава за
остваривање образовно-васпитног рада;
– познаје различите начине остваривања ваннаставних и слободних активности
– анализира сопствени рад;
– користи истраживачки приступ у образовно-васпитном раду;
– планира набавке књига у складу са потребама и интересовањима ученика и
запослених;
– помаже ученицима у налажењу и избору литературе за различите активности
– помаже запосленима у избору и примени различите литературе за образовноваспитни рад;
– организује часове и различите типове активности у сарадњи са запосленима;
2. Праћење развоја и постигнућа ученика
– разуме како се ученици развијају и како уче;
– подржава иницијативу ученика, мотивацију за рад и спонтано стваралачко
изражавање;
– зна да ствара атмосферу поштовања различитости;
– уважава иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења код
ученика;
– развија код ученика навику за пажљивим руковањем наставним материјалима;
3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом
– гради атмосферу међусобног поверења са свим учесницима у образовноваспитном процесу;
– познаје и примењује принципе успешне комуникације са свим учесницима у
образовно-васпитном раду;
– поштује принцип приватности у сарадњи са породицом и колегама;
– одржава добре професионалне односе са колегама;
– разуме важност тимског рада у установи;
– размењује запажања и искуства са колегама;
– познаје различите облике сарадње са локалном заједницом у циљу остваривања
образовно-баспитних циљева и задатака;
– информише кориснике о новим издањима;
– организује сарадњу са позориштима, музејима, галеријама и другим установама
и организацијама из области културе;
– организује књижевне сусрете и трибине;
– сарађује у организовању различитих облика ученичког стваралаштва;
4. Рад са ученицима са сметњама у развоју
– разуме значај вршњачког утицаја и утицаја средине на развој и образовање
ученика са сметњама у развоју;
– разуме значај стварања атмосфере поштовања различитости;
– разуме значај принципа индивидуализације процеса учења ученика са сметњама
у развоју;
22
– зна да организује активности за укључивање ученика са сметњама у развоју у
образовно-васпитни рад;
5. Професионални развој
– познаје значај континуираног професионалног развоја;
– упознат је са различитим облицима и начинима стручног усавршавања;
– разуме начине и технике планирања стручног усавршавања;
– познаје структуру стручних тела на нивоу установе;
– познаје елементе за планирања сопственог стручног усавршавања;
– прати развој савремене литературе и образовне технологије;
– учествује у разним облицима стручног усавршавања;
– прати издавачку продукцију у складу са потребама школе;
6. Документација
– зна прописе из области образовања и васпитања;
– познаје права и дужности на радном месту;
– упознат је са документацијом на нивоу установе;
– зна да води прописану и потребну документацију;
– води евиденцију о учешћу у разним облицима стручног усавршавањима.
23
II. ПРОГРАМ ЗА СТИЦАЊЕ ЛИЦЕНЦЕ
1. ПРОГРАМ МЕТОДИКЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА СА
ЕЛЕМЕНТИМА ПЕДАГОГИЈЕ И ПСИХОЛОГИЈЕ НАСТАВНИКА, СТРУЧНОГ
САРАДНИКА У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ И ВАСПИТАЧА У ДОМУ
УЧЕНИКА
Методика као научна дисциплина
Појам и предмет методике наставног предмета. Задаци методике. Однос
методичке теорије и наставне праксе. Однос између методика и педагошких и
андрагошких дисциплина (општа педагогија, дидактика и др.)
Однос између методике и других наука и научних дисциплина (науке и дисциплине из
којих је преузет садржај наставе, филозофија, социологија, психологија и др.).
Специфичности стручних и научних методичких проучавања.
Специфичност наставе
Појам наставе датог предмета. Друштвена и педагошка условњеност
увођења предмета у наставни план. Специфична улога наставног предмета у
остваривању општег циља васпитања и задатака школе. Посебни циљеви и задаци
наставе, конкретизација циљева и задатака наставе.
Место предмета у наставном плану. Однос према другим предметима, односно
обавезним и изборним деловима наставног плана и програма. Програм васпитног рада
и посебних програма стручног оспособљавања и обуке. Настава предмета и
ваннаставне и ваншколске активности.
Гносеолошко – логичке карактеристике наставног предмета
Предмет науке, односно научне дисциплине која се учи. Основне
карактеристике процеса сазнавања у науци, односно дисциплини. Специфична логичка
природа појмова, закона, теорија, принципа и других знања. Карактер мисаоне и других
делатности у науци. Карактер умења и навика. Карактер ужих и ширих система знања у
науци. Значење и значај ових карактеристика за методику и наставу.
Однос наставе и развоја ученика
Наставни предмет као чинилац развоја ученика. Различите теорије о
односу наставе и развоја ученика. Могућности и ефекти примене ових теорија у
настави предмета. Методичке претпоставке утицања на развој ученика. Мотивација
ученика за учење у наставном процесу. Примена теорија интелектуалног развоја
личности ученика у настави. Примена теорије развоја личности у наставном процесу.
Развијање способности ученика у процесу наставе.
24
Садржај наставе
Појам и улога садржаја. Теоријске основе наставног програма предмета.
Критеријуми избори садржаја. Распоред градива у наставном програму. Структура
програма – циљеви и задаци, садржаји, методичка упутства. Програмске целине, теме и
јединице. Суштинска општа знања и посебна знања – однос.
Прецизирање садржаја наставе у уџбенику предмета. Наставник као чинилац
одређивања садржаја наставе.
Методологија израде, вредновања и усавршавања програма, односно садржаја наставе
предмета.
Дидактичко – методички принципи
Основни теоријски и методолошки проблеми дидактике. Дидактика као
теорија о образовању и настави. Дидактика и друге науке.
Општи дидактички принципи и правила. Законитости, принципи и правила наставе.
Обележја и систематика дидактичких принципа. Карактеристике појединих принципа.
Специфичности примене дидактичких принципа у настави предмета. Посебни
методички принципи и захтеви.
Објекти наставе
Појам и врсте објеката у настави предмета. Методичке специфичности
избора и коришћења објеката (кабинет, сала за физичко васпитање, школски врт,
фабрика, музеј, споменик и др.). Сарадња са стручњацима изван школе. Анализа
припремања, остваривања и ефеката наставе у појединим објектима.
Облици наставног рада
Специфичности фронталног, групног, индивидуалног и других облика у
настави предмета. Критеријуми избора и комбиновања облика рада. Методички захтеви
за организовање и остваривање различитих облика и нових комбинација.
Наставне методе
Методе и средства наставе. Појам наставних метода. Класификација
наставних метода. Специфичности појединих наставних метода. Критеријуми за избор
и примену наставних метода. Однос наставних метода и наставних средстава.
Специфичности примене општих наставних метода у настави предмета. Посебне
методе и методски поступци у настави предмета. Критеријуми избора и комбиновања
метода.
Наставна средства
Наставна средства, њихове карактеристике и начин коришћења у настави.
Специфична улога наставних средстава у настави предмета. Примена универзалних
средстава за наставу предмета. Специфична средства за наставу предмета
Критеријуми избора и комбиновања наставних средстава. Учешће наставника и
ученика у припремању и изради наставних средстава.
25

Врсте наставе
Облици и типови наставе. Проблемска настава. Програмирана настава.
Инивидуализована и диференцирана настава. Тимска настава. Допунска и додатна
настава. Наставна екскурзија. Могућности и специфичности примене појединих врста
наставе у предмету.
Планирање наставе
Организација наставе. Проблеми садржаја наставе. Схватања о
садржајима наставе. Избор наставних садржаја. Опште и стручно образовање. Наставни
план. Наставни програм. Садржај планирања у настави предмета. Врсте планирања и
планова наставног рада. Дидактички и методички захтеви претпоставке успешног
планирања. Координација и корелација садржаја предмета са другим предметима.
Субјекти планирања.
Припремање за наставу
Нужности и специфичности припремања за наставу предмета. Садржај и
врсте припремања. Појам наставне јединице. Однос наставне јединице и садржаја.
Методика израде припреме и скице за наставни рад у предмету. Улога наставника и
ученика у припремању наставног рада.
Типови и структура наставних часова
Специфичности дидактичких типова часова и њихове структуре у
настави предмета. Посебни типови часова у настави предмета и њихова структура.
Дидактичко – методички захтеви организација и остваривање наставе на часу.
Понављање, утврђивање и вежбање
Појам и специфична улога у настави предмета. Врсте понављања,
утврђивања и вежбања. Дидактичко – методичке претпоставке успешног понављања,
утврђивања и вежбања.
Школски и домаћи радови
Специфична улога и врсте школских и домаћих радова у настави
предмета. Основни методички захтеви за задавање, проверавање и оцењивање
школских и домаћих радова ученика.
Приручници, уџбениици и друга литература
Појам, врсте и улога у настави предмета. Методичке карактеристике
уџбеника и приручника за ученике. Методика коришћења уџбеника, приручника и
различите литературе у настави предмета. Оспособљавање ученика за коришћење ових
извора знања.
26
Обрада садржаја и остваривање задатака наставе
Специфичности процеса сазнања и учења у настави предмета. Методички
проблеми обраде основних програмских садржаја. Методика развијања интелектуалних
и других способности. Формирање умења и навика. Формирање научног погледа на
свет. Развијање мотивације за учење. Методика васпитања моралних, естетских,
физичко – здравствених и других својстава личности ученика. Оспособљавање ученика
за самообразовање и самоваспитање и самосталан рад.
Улога ученика и наставника и њихови односи у настави предмета. Односи ученика и
ученика у настави.
Основа и суштина наставног процеса. Законитости и одлике наставног процеса.
Оцењивање
Методичке специфичности улоге, садржаја и врсте оцењивања и
вредновања у настави предмета. Претпоставке и средства објективног оцењивања и
вредновања. Понављање, утврђивање и вежбање у наставном раду. Проверавање
резултата наставе – оцењивање рада, успеха и развитка ученика у настави. Неопходност
познавања праћења развоја личности ученика. Учешће ученика у оцењивању,
самооцењивању и вредновању.
Ваннаставне и ваншколске активности
Садржај, организација и остваривање ваннаставних и ваншколских
активности. Ваншколске активности ученика. Повезивање ових активности са наставом
предмета.
Праћење, вредновање и усавршавање наставе
Начин праћења образовно-васпитног рада у наставном предмету. Методе,
средства и инструменти истраживања наставног процеса и његови резултати. Праћење
нових научних достигнућа у методици и са њом повезаним научним дисциплинама.
Вредновање свих појединачних решења у настави и наставе у целини. Коришћење свих
ових сазнања за усавршавање наставе наставног предмета.
Стално образовање и усавршавање наставника. Сарадња са осталим наставницима,
стручним сарадницима, родитељима и одговарајућим стручним и научним установама
и органима.
Васпитање
Значај васпитања за развој појединца и друштва. Могућности и границе
васпитања. Одлучујући фактори у развитку личности.
Циљ и задаци васпитања. Проблеми конкретизације циљева и задатака васпитања у
практичном раду. Принципи, методе и садржаји васпитања.
Васпитање и личност. Васпитање и друштво. Васпитање и култура. Образовање и
васпитање одраслих. Васпитање и рад.
Најпознатије концепције (теорије, школе, правци васпитања).
27
Педагогија
Педагогија од уопштавања искуства до науке. Историјски преглед развоја
васпитања и педагошке науке. Најпознатији педагози и њихова дела. Систем научних
дисциплина у педагогији и однос према другим наукама.
Научно истраживање појаве у области васпитања и образовања – методологије
педагошких истраживања. Практична питања израда научно – истраживачких
инструмената у педагошким истраживањима (израде тестова знања, анкетних листова и
слично).
Школа и школски систем. Од традиционалног до савременог школског
система (предшколске установе, основна и средња школа, високошколске установе).
Структура васпитно – образовних активности савремене школе. Савремена критика
школе као институције.
Школа и њено окружење; васпитно у породици, васпитање у слободном
времену, васпитни значај средстава масовног комуницирања (штампе, радија,
телевизије, филма и позоришта), васпитање и образовање одраслих. Школа као
педагошки и културни центар локалне заједнице.
Наставник
Наставник као чинилац наставног процеса. Одлике позива и личности
наставника. Наставник у функцији одељенског старешине.
Психологија
Предмет психологије и њен значај за успешно обављање васпитно –
образовне делатности. Законитости психофизичког развоја.Критички периоди у
развоју.Зрелост.
Начин прикупљања података и закључивања у психологији (методе и
техника психолошких истраживања).
Појам учења.Стилови учења. Рационализација процеса школског учења.
Психолошки фактори учења.Учење и развој. Развој и природа развојних промена.
Законитости психичког развоја. Пол, узраст и учење. Покретачи психичког развоја
ученика. Детињство и његов значај у животу јединке. Развој мишљења. Говор и
мишљење. Развој стваралачког мишљења. Развој емоција и изражавање емоција. Развој
личног идентитета. Учење (појам, врсте, карактеристике). Памћење. Заборављање.
Способности. Мотивација за учење. Економија и техника процеса учења. Рад и стицање
радних навика. Рад и умор.Трансфер учења. Програмирано учење (врсте,
карактеристике, могућности практичне примене).
Испитивање, оцењивање и вредновање знања и напредовања ученика.
Различити начини и приступи оцењивања. Фактори који утичу на оцењивање. Тестови
знања, тестови постигнућа, њихове карактеристике и могућност примене.
Адолесценција као период стицања личног идентитета. Телесни развој и промене у
пубертету и адолесценцији. Укључивање адолесцената у свет одраслих. Проблеми у
вези са осамостаљивањем, избором позива, прихватањем животне филозофије, система
вредности, сексуалним понашањем и др. Адолесценција дечака и девојчица. Психички
развој у адолесценцији, промене у интелектуалној и емоционалној сфери. Сукоби у
адолесценцији.
28
Психологија наставе. Различите теорије наставе. Прилагођавање наставе
индивидуалним разликама ученика. Школовање деце са сметњама у развоју. Рад са
обдареном децом.
Психолошки проблеми васпитања и самоваспитања. Јединство личног и
социјалног. Развијање моралне свести, моралног суђења и моралних ставова савести
код ученика. Школа и професионални развој ученика.
Фрустрације и конфликти у школским ситуацијама. Психолошки
аспекти формирања одељенских заједница ученика. Дисциплина у школи. Ментално –
хигијенски проблеми у школи.
29
2. ПРОГРАМ МЕТОДИКЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА СА
ЕЛЕМЕНТИМА ПЕДАГОГИЈЕ И ПСИХОЛОГИЈЕ
ВАСПИТАЧА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА У ДЕЧЈЕМ ВРТИЋУ
Предшколско васпитање и образовање
Функције предшколског васпитања и образовања. Схватања о детету и
његовом развоју. Игра – начело за избор метода васпитно – образовног рада.
Циљеви и начела предшколског васпитања и образовања
Полазишта програма. Општи циљ и циљеви предшколског васпитања.
Начела предшколског васпитања и образовања. Систем активности. Циљ и задаци
васпитног рада с децом до три године. Општа начела васпитања деце раног узраста.
Васпитни рад с децом узраста до три године. Васпитно – образовни рад с децом узраста
од три до седам година. Циљеви васпитно – образовног рада с децом предшколског
узраста на језицима националних мањина. Могући извори програмских садржаја с
децом националних мањина. Принципи за избор садржаја за рад са овом децом.
Облици, методе и средства у васпитно – образовном раду.
Облици рада: појам и врсте (индивидуални, групни и фронтални рад).
Методе – појам и врсте (посебан осврт на игру). Посматрање деце. Појам, циљ и фазе
посматрања. Функција и технике посматрања.
Индивидуалне разлике деце и њихово доследно поштовање у свим фазама рада.
Средства за васпитно – образовни рад:
Употреба и врста средстава с обзиром на узраст деце. Норматив
средстава за васпитни рад са децом до три године. Норматив средстава за васпитно –
образовни рад са децом од три до седам година. Услови за реализацију програма
васпитно – образовног рада.
Реализација педагошког рада у предшколској установи.
Организација васпитног рада у васпитној групи деце до три године.
Организација педагошког рада у васпитној групи деце од три до седам година.
Програмирање васпитно – образованог рада
Општи принципи. Педагошка документација за рад са децом до три
године – програмирање, посматрање и реализација рада. Програмирање и планирање
васпитно – образовног рада са децом од три до седам година. Отворени систем
васпитања и образовања. Врсте и нивои планирања (тематско, пројекти, активности).
Евалуација васпитно – образовног рада.
30
Тим и тимски рад
Појам и функционисање тима. Интеракција у тиму. Фазе развоја тима.
Улоге у тиму.
Припремање за васпитно – образовни рад
Нужност и специфичност припремања за васпитно – образовни рад
појединих профила стручних радника. Садржај и врсте припремања. Улога васпитача и
деце у припремању активности. Услови за рад и припремање физичке средине.
Улоге васпитача. Улоге стручног сарадника у педагошкој пракси. Улоге
васпитача – сарадника у педагошкој пракси.
Педагогија
Значај васпитања за развој појединца и друштва. Могућности и границе
васпитања. Одлучујући фактори у развитку личности.
Циљ и задаци васпитања. Проблеми конкретизације циљева и задатака
васпитања у практичном раду. Принципи, методе и садржаји васпитања.
Васпитање и личност. Васпитање и друштво. Васпитање и рад.
Васпитање и култура. Најпознатије концепције (теорије, правци) васпитања.
Историјски преглед развоја васпитања и педагошке науке. Најпознатији
педагози у области предшколског васпитања и њихова дела. Методологија педагошких
истраживања. Акционо истраживање и друга примењена истраживања.
Општи принципи васпитног рада. Опште методе васпитања личности.
Психологија
Предмет психологије и њен значај у васпитно – образовном раду. Учење
и развој. Развој и природа развојних промена. Законитости психичког развоја.
Покретачи психичког развоја детета. Предшколски узраст и његов значај у развоју
јединке.
Развој мишљења. Говор и мишљење. Развој стваралачког мишљења.
Развој емоција и њихово изражавање.
Учење (појам, врсте и карактеристике). Стилови учења, учење путем
решавања проблема и открића. Интерактивно учење. Организација интерактивног
учења.
Мотивација за сазнавањем. Основни појмови: мотиви, врсте и структура,
спољашња и унутрашња мотивација. Развој мотивације и узраст деце. Примери
подстицања мотивације.
Памћење, заборављање, способности.Психолошки проблеми васпитања.
Поремећаји у понашању деце.
4542005.090.doc/2
31
3. ПРОПИСИ ИЗ ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Права деце, ученика и одраслих
Права детета на основу Универзалне декларације о људским правима
ОУН (1948. год.), Конвенције о правима детета ОУН (1989. год.), Уставне повеље
државне заједнице Србије и Црне Горе, Повеље о људским и мањинским правима
и грађанским слободама, Устава Републике Србије, Закона о основама система
образовања и васпитања и посебних закона којима се уређује предшколско
васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање.
Права деце, ученика и одраслих на: доступност образовања и
квалитетно образовање; покретљивост у оквиру система образовања; посебне
образовне потребе лица са посебним способностима, са сметњама у равоју и
одраслих; упис у дечји вртић и школу; бесплатно образовање; брже напредовање;
организовање одељењске заједнице и ученичког парламента; учешће у раду
одређених органа школе; похађање наставе и оцењивање; полагање испита;
стицање јавних исправа; подношење приговора, жалбе и захтева за заштиту права.
Наставници, васпитачи и стручни сарадници
Задаци наставника, васпитача и стручног сарадника у образовању;
Степен и врста образовања и услови и начин пријема у радни однос; услови за рад;
приправници; лиценца и регистар издатих лиценци; издавање, суспензија и
одузимање лиценце; стручно усавршавање и стицање звања; рад на неодређено и
одређено време са пуним и непуним радним временом; уговор о извођењу наставе;
упућивање на рад у иностранство; педагошка норма; годишњи одмор; право на
плаћено и неплаћено одсуство; право на плату и друга примања; удаљавање са
рада; дисциплинска одговорност; дисциплински поступак; престанак радног
односа; заштита права запослених.
Институције за унапређивање квалитата образовања и
васпитања
Национални просветни савет, састав и надлежност; Завод за
унапређивање образовања и васпитања и врсте центара; Завод за вредновање
квалитета образовања и васпитања.
Установе и друге организације
Врсте установа; услови за оснивање, почетак рада и обављање
делатности; обављање делатности у седишту и издвојеном одељењу; аутономија
установе; одговорност установе за безбедност деце и ученика; правила понашања у
установи; забрана дискриминације и страначког организовања; развојно планирање
и струковно повезивање.
32
Органи установе
Врсте и састав органа установе; орган управљања, предлагање и
његово именовање; надлежност органа управљања; директор установе, услови и
поступак за избор и разрешење; права, обавезе и одговорности директора; стручни
органи установе.

Програми образовања и васпитања
Врсте програма образовања и васпитања; доношење наставног плана
и програма, предшколског, школског и васпитног програма;
Остваривање образовања и васпитања
Школска година; годишњи програм рада; предшколско васпитање и
образовање; трајање основног и средњег образовања, стручног оспособљавања и
обуке; оглед; уџбеници.
Надзор над радом установа
Управни надзор; стручно-педагошки надзор.
Финансирање делатности установа
Средства из буџета Републике; средства из буџета јединице локалне
самоуправе; обезбеђивање вишег стандарда образовања.
4542005.090.doc/3
33
4. ПРОГРАМ ПЕДАГОГИЈЕ И ПСИХОЛОГИЈЕ ЗА ПРИПРАВНИКА,
НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И СТРУЧНОГ САРАДНИКА КОЈИ НИЈЕ
САВЛАДАО ОВЕ ПРЕДМЕТЕ У ТОКУ СТУДИЈА
ПЕДАГОГИЈА
Васпитање
Значај васпитања за развој појединца и друштва. Могућности и границе
васпитања. Одлучујући фактори у развитку личности.
Васпитање и личност. Васпитање и друштво. Васпитање и култура.
Васпитање и рад.
Најпознатије концепције (теорије, школе, правци васпитања). Циљ и
задаци васпитања. Проблеми конкретизације циљева и задатака васпитања у
практичном раду.
Педагогија
Педагогија од уопштавања искуства до науке. Историјски преглед развоја
васпитања и педагошке науке. Најпознатији педагози и њихова дела. Систем научних
дисциплина у педагогији и однос према другим наукама.
Научно истраживање појаве у области васпитања и образовања –
методологије педагошких истраживања. Практична питања израда научно –
истраживачких инструмената у педагошким истраживањима (израде тестова знања,
анкетних листова и слично).
Школа и школски систем. Од традиционалног до савременог школског
система (предшколске установе, основна и средња школа, високошколске установе).
Структура образовно-васпитних активности савремене школе. Савремена критика
школе као институције.
Школа и њено окружење; васпитно у породици, васпитање у слободном
времену, васпитни значај средстава масовног комуницирања (штампе, радија,
телевизије, филма и позоришта), васпитање и образовање одраслих. Школа као
педагошки и културни центар локалне средине.
Методичка питања васпитног рада
Неопходност познавања праћења развоја личности ученика. Општи
принципи васпитног рада. Опште методе васпитања личности и средства која се
најчешће користе у васпитном раду.
Наставник: одлике позива и личности. Наставник у функцији одењенског
старешине.
Основни теоријски и методолошки проблеми дидактике. Дидактика као
теорија о образовању и настави. Дидактика и друге науке.
Основа и суштина наставног процеса. Законитости и одлике наставног
процеса. Примена теорија интелектуалног развоја личности ученика у настави.
Примена теорије развоја личности у наставном процесу. Развијање способности
ученика у процесу наставе.
34
Општи дидактички принципи и правила. Законитости, принципи и
правила наставе. Обележја и систематика дидактичких принципа. Карактеристике
појединих принципа.
Проблеми садржаја наставе. Схватања о садржајима наставе. Избор
наставних садржаја. Опште и стручно образовање. Наставни план. Наставни програм.
Уџбеници и приручна литература за наставнике и ученике.
Методе и средства наставе. Појам наставних метода. Класификација
наставних метода. Специфичности појединих наставних метода. Критеријуми за избор
и примену наставних метода. Однос наставних метода и наставних средстава. Наставна
средства, њихове карактеристике и начин коришћења у настави.
Организација наставе. Мотивација ученика за учење у наставном
процесу. Облици и типови наставе. Школски и домаћи рад ученика.
Понављање, утврђивање и вежбање у наставном раду.
Проверавање резултата наставе – оцењивање рада, успеха и развитка
ученика у настави.
Планирање наставног рада.
Наставник као чинилац наставног процеса.
ПСИХОЛОГИЈА
Предмет психологије и њен значај за успешно обављање васпитно –
образовне делатности.
Начин прикупљања података и закључивања у психологији (методе и
техника психолошких истраживања).
Учење и развој. Развој и природа развојних промена. Законитости
психичког развоја. Пол, узраст и учење. Покретачи психичког развоја ученика.
Детињство и његов значај у животу јединке. Развој мишљења. Говор и мишљење.
Развој стваралачког мишљења. Развој емоција и изражавање емоција. Развој личног
идентитета. Учење (појам, врсте, карактеристике). Памћење. Заборављање.
Способности. Мотивација за учење. Економија и техника процеса учења. Трансфер
учења. Програмирано учење (врсте, карактеристике, могућности практичне примене).
Испитивање, оцењивање и вредновање знања и напредовања ученика. Различити
начини и приступи оцењивања. Фактори који утичу на оцењивање. Тестови знања,
тестови постигнућа, њихове карактеристике и могућност примене.
Адолесценција као период стицања личног идентитета. Телесни развој и
промене у пубертету и адолесценцији. Укључивање адолесцената у свет одраслих.
Проблеми у вези са осамостаљивањем, избором позива, прихватањем животне
филозофије, система вредности, сексуалним понашањем и др. Адолесценција дечака и
девојчица. Психички развој у адолесценцији, рпомене у интелектуалној и емоционалној
сфери. Сукоби у адолесценцији.
Психологија наставе. Различите теорије наставе. Школовање деце са
сметњама у развоју. Рад са обдареном децом.
Психолошки проблеми васпитања и самоваспитања. Јединство личног и
социјалног. Развијање моралне свести, моралног суђења и моралних ставова и савести
код ученика. Фрустрације и конфликти у школским ситуацијама. Психолоишки
аспекти формирања одељенских заједница ученика. Дисциплина у школи. Ментално –
хигијенски проблеми у школи.
35
ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА

1. Алан Л. Бин “Учионица без насилништва”, Креативни Центар, 2004, Београд
2. Анагности С.; Попадић, Д. “Мотивацијски модел писмене провере знања из
физике”, Психологија, 1-2, 1986, Београд

3. Ауклендер В. “Прозори у свет наше деце”, Нолит, 1988, Београд
4. Васпитно-образовни рад са децом предшколског узраста на језицима
националних мањина, Просветни преглед, 1996, Београд

5. Виготски Л.: “Мишљење и говор”, Нолит, 1977, Београд
6. Вилотијевић М. “Дидактика”, књига 1, 2. и 3, Научна књига/Учитељски
факултет, 2000, Београд

7. Геара И. и Дотлић Љ. “Приручник за подстицање дечјег самопоштовања”,
Издавачко предузеће матице српске, 2000, Нови Сад

8. Група аутора “Игра и играчке”, Завод за уџбенике и наставна средства, 1983.
Београд

9. Група аутора “Свако дете може да учи”, Завод за уџбенике и наставна средства,
1986, Београд

10. Група аутора “Учитељ у пракси”, Републички завод за унапређивање
образовања и васпитања,1991, Београд
11. Група аутора “Корак по корак 1”, Креативни центар, 1996, Београд
12. Група аутора “Корак по корак 1”, Креативни центар, 1997, Београд
13. Daniels E. и Stafford K. “Интеграција деце са посебним потребама”, Центар за
интерактивну педагогију, 2001, Београд

14. Дејвис Х. “Саветовање родитеља хронично оболеле или деце ометене у развоју”,
Инситут за ментално здравље, 1996, Београд

15. Ераковић Т. “Основи специјалне педагогије са методиком”, Будућност, 2001,
Нови Сад
16. Закон о основама система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр.
62/03, 64/03, 58/04 и 62/04)
17. Закон о основној школи (“Службени гласник РС”, бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94,
66/93, 22/02, 62/03 и 64/03)
18. Закон о средњој школи (“Службени гласник РС”, бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94,
24/96, 23/02, 25/02, 62/03 и 64/03)
36

19. Жлебник Л. “Психологија детета и младих”, Делта-прес, 1972, Београд

20. Ивановић Р. “Вилинград”, Алтера, 2000, Београд

21. Ивановић Р. “Значење речи”, Алтера, 1999, Београд

22. Ивић И. и сарадници “Васпитање деце раног узраста”, Завод за уџбенике и
наставна средства, 1986. Београд

23. Ивић И., Пешикан А., Антић С. “Активно учење 2”, Београд, Институт за
психологију, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Министарство
за просвјету и науку Црне Горе, 2001.

24. Ивић И. “Скица за једну психологију основношколских уџбеника – Облици
учења и уџбеник ”, Психологија, бр.3-4 ,1976, Београд

25. Ивић И. “Скица за једну психологију основношколских уџбеника – Развој
интелектуалних способности и уџбеник”, Психологија, бр.1-2,1976, Београд

26. Изли Ш.Д. и Митчел К. “Оцењивање на основу портфолија”, Креативни Центар,
2004, Београд
27. Каменов Е. “Методика I и II”, Драгон, 1997, Нови Сад
28. Каменов Е. “Методика васпитно-образовног рада са децом предшколског
узраста”, Завод за уџбенике и наставника средства, 1988, Београд

29. Касагић Ђ. и Бојановић И. “Игре покретом”, Завод за уџбенике и наставна
средства, 1995, Београд
30. Кларк А.М. и Кларк А. Д. Б. „Рано искуство“, Завод за уџбенике и наставна
средства, 1987., Београд

31. Кол Х. “Развијање теме”, Предшколско дете, бр. 2, 1980, Београд
32. Конвенција о правима детета ОУН ,1989.

33. Крњаић З. “Надареност младих”, стр. 53-73 и 91-119, Институт за психологију,
2002, Београд
34. Leipzig J. и Lesch J. “Праћење и посматрање деце у процесу подучавања”,
Центар за интерактивну педагогију, 2001, Београд

35. Максић.С. “Даровито дете у школи”, Институт за педагошка истраживања, 1998,
Београд

36. Маринковић С. “Неки покушаји трансформације вртића у отворени систем
васпитања”, Институт за педагогију и андрагогију Филозофски факултет, 1995,
Београд
37
37. Медоуз С. и Кешдан А. “Како помоћи деци да уче”, Завод за уџбенике и
наставна средства, 2000, Београд
38. Микеш М. „Чувари језика“, Завод за уџбенике и наставна средства, 1977,
Београд

39. Нелсен Џејн. “Позитивна дисциплина”, ИГТ, 2001, Чачак

40. Ничковић Р. “Учење путем решавања проблема у настави”, Завод за уџбенике и
наставна средства, 1970, Београд

41. Огњеновић В. “Здраво да сте”, Здраво да сте, 1993, Београд

42. Основе програма васпитног рада са децом узраста до три године, Просветни
преглед, 1996, Београд
43. Основе програма предшколског васпитања и образовања, Просветни преглед,
1996, Београд
44. Павловски Т. “Тимски рад”, Институт за педагогију и андрагогију Филозофски
факултет, 1998, Београд

45. Павловски Т. и сарадници “Тематско планирање у дечјем вртићу”, Институт за
педагогију и андрагогију Филозофски факултет, 1995, Београд

46. Пешић М. и сарадници „Педагогија у акцији”, Институт за педагогију и
андрагогију, 1998, Београд

47. Пешић М. ,,Мотивација предшколске деце за учење”, Библиотека
“Универзитет”, Просветни преглед, 1985, Београд

48. Пешић М. “Вредновање предшколских васпитних програма”, Завод за уџбенике
и наставна средства”, 1987, Београд
49. Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама (“Службени
лист СЦГ”, број 6/03)

50. Продановић Љ. “Проверите како васпитавате у школи”, Аутор и ИП “Наука”,
1998, Београд

51. Продановић Љ. “Индивидуална сарадња са родитељима”, Аутор, 2000, Београд

52. Продановић Љ. и Стевановић М. “Рад у паровима као савремени наставни
облик”, Нова просвета, 1989, Београд

53. Радоњић С. “Психологија учења”, Завод за издавање уџбеника и наставна
средства, 1985, Београд

54. Рушумовић Љ. “Буквар дечјих права”, УНИЦЕФ, 1995, Београд

 

 

ПРАВИЛНИК О ИЗБОРУ УЧЕНИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ У ОШ „КОТРАЖА“

 

На основу чл. 57. ст.1. т.1. Закона о основама система образовања и васпитања ( Службени гласник РС бр. 72/09и52/11 ) Школскиодбор ОШ „Котража“на седници одржаној дана………2013.године доноси:

 

ПРАВИЛНИК О ИЗБОРУ УЧЕНИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ

У ОШ „КОТРАЖА“

 

 

Члан 1.

Овим Правилником утврђују се критеријуми и поступак избора Ученика генерације у ОШ „Котража“.

Члан 2.

 

За Ученика генерације може бити проглашен сваки ученик завршног разреда ОШ „Котража“ који испуњава следеће услове:

a)Да је у току школовања имао одличан успех у свим разредима са просеком најмање 4,80;

b)Да је у току школовања имао примерно владање;

c)Да је у току школовања имао запажене резултате у слободним активностима, такмичењима, смотрама и другим ваннаставним активностима.

 

Кандидат за Ученика генерације може бити и ученик завршног разреда који није похађао све разреде у ОШ „Котража“.

Члан 3.

 

Елементи који се вреднују приликом избора ученика генерације су:

a)Успех у учењу и владању током основног школовања;

b)Успех на такмичењима из наставних предмета;

c)Успех на спортским такмичењима, смотрама, конкурсимаи изложбама;

d)Активности и доприноси у раду школских секција;

e)Рад у оквиру одељењске заједницеи Ученичког парламента;

 

Члан 4.

 

Елементи наведени у члану 3. овог Правилника бодују се на следећи начин:

1.Успех у учењу и владању:

-разред завршен са просечном оценом 5,00 …………………………….12 бодова

-разред завршен са просешном оценом 4,80 –4,99 ……………………8 бодова

-разред завршен без иједног неоправданог изостанка……………….3 бода

-разред завршен са мање од 5 неоправданих изостанака……………1бод

-Вукова диплома…………………………………………………………………….15 бодова

-Посебна диплома по одлуци Наставничког већа (за сваку диплому)………1 бод

2. Успех на такмичењима из наставних предмета:

Бодују се такмичења предвиђена Календаром такмичења и смотри ученика основних школекоји доноси Министарствопросвете и наукеРепублике Србије.

Бодује се највиши освојено место на одрђеном такмичењуу сваком разреду.

Уколико се одржава екипно такмичење, кандидату који је био члан екипе припада 1/3 бодова предвиђених за дато место и ранг такмичења.

 

Ниво такмичења	општинско	окружно	републичко
I место	3 бода	6 бодова	8 бодова
II место	2 бода	4 бода	6 бодова
III место	1 бод	2 бода	4 бода

 

3. Успех на спортским такмичењима, смотрама, конкурсима и изложбама:

Бодују се резултати на спортским такмичењима, конкурсима, смотрама и изложбама у организацији спортских , културних, научних и других институција, подржаних од стране Министарства просвете и науке или локалне самоуправе.

 

По овом основу кандидат добија :

-за освојено прво место………………………………………………….4 бода

-за освојено друго место………………………………………………..2 бода

-за освојено треће место ………………………………………………..1 бод

 

Уколико сеодржава екипно такмичење, кандидату који је био члан екипе припада 1/3 предвиђених бодова.

По овом основу кандидат може да освоји највше 20 бодова.

4. Активности и доприноси у раду школских секција:

Бодује се активно учешће у раду секција предвиђених Годишњим планом рада школе и то:

-по 2 бода за сваку секцију, с тим што укупан број бодова добијених по овом основу не може бити већи од од 20.

5. Рад у оквиру одељењске заједнице и Ученичког парламента:

-за сваку годину руковођења одељењском заједницом ………………..1 бод

-за сваку годину рада у председништву одељењске заједнице……….0,5 бода

-за сваку годину руковођења Ученичким парламентом ………………..1 бод-

за сваку годину чланства у Ученичком парламенту……………………..0,5 бода

По овом основу кандидат може добити највише 5 бодова.

 

Члан 5.

 

Поступак избора Ученика генерације спроводи Комисија коју именује Наставничко веће, а коју чине:

директор школе, по један наставник разредне и предметне наставеи један члан Савета родитеља .

У комисији не могу бити наставници који су били, или су тренутно одељењске старешине предложеним кандидатима, као ни родитељ неког од предложених кандидата.

Задатак Комисије је да изврши бодовање кандидата предложениход стране Одељењског већа, према критеријумима из овог Правилника, а на основу расположиве документације коју

доставља одељењски старешина.

Члан 6.

 

Комисија доставља листу предложених кандидата Наставничком већу.

 

Наставничко веће проглашава за Ученика генерације оног кандидата који у укупном збиру има највећи број бодова.

 

Ако два или више кандидата имају једнак број бодова, Наставничко веће тајним гласањем доноси одлуку који од тих кандидата ће бити проглашен за Ученика генерације.

 

 

 

Члан 7.

 

Поступак избора Ученика генерације (предлагање кандидата, формирање комисије, прикупљање документације) мора отпочети најкасније 30 дана пре краја наставне године за ученике осмог разреда.

Поступак се окончава најкасније до 28. јуна текуће године.

Члан 8.

Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од објављивања на огласној табли школе.

 

 

 

 

 

 

председник Школског одбора

__________________________________

Весна Радосављевић

 

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ  И НАЧИНУ  ДЕЖУРСТВА ЗА НАСТАВНИКЕ

 

Дежурни наставник:

 

1.Долази на место дежурства 30 мин. пре почетка наставе,(7h30min) a завршава дежурство 20.мин.по завршетку наставе.(13h 20 min.)

 

2.Обилази место дежурства,констатује уредност стања на месту дежурства и отвара поступак вођења евиденције у Књизи дежурног наставника.

 

3.Дежурном ученику указује на његове обавезе дате у Правилнику о дежурству ученика,реагује на опажања дежурног ученика.

 

4.Води бригу о реализацији активности предвиђених распоредом часова,као и евиденцију о истим.

 

5.За време одмора ученика обавезно се налази на свом месту дежурства,контролише да ли су ученици напустили учионице   и брине о стању на месту дежурства.

 

6.Организује,у сарадњи са директором,евентуалне замене часова,упућује остале наставнике на њихове редовне и ванредне обавезе.

 

7.Стара се о благовременом режиму и ритму рада школе-почетку наставе,трајању наставе,часова и одмора ученика и наставника.

 

8.Завршава дежурство поновним прегледом места дежурства, контролом Књиге дежурног ученика и констатацијом стања у Књизи

Дежурног наставника.Својим потписом гарантује тачност унетих података .

 

9.Савесно и одговорно обавља дежурство.За све евентуалне штете настале за време његовог дежурства,лично је и материјално одговоран.

 

 

Директор школе –  Милан Сарић