ИСТОРИЈА
Општинско такмичење из историје
Стандарди постигнућа
Критеријуми оцењивања – Историја
Основна школа „_Котража__________________“
у __Котражи______
Програм наставе и учења из историје за седми разред 2020-2022. година
Одељења: 7-_1______________ Наставница:
____ДалиборкаТодоровић___________
Напомена: Све евентуалне корекције плана наставе историје биће праћене и евидентиране кроз
месечне планове и дневне припреме или на неки други одговарајући начин у складу
са природом корекције.
(Израђен је на основу програма наставе и учења за 7. разред ОШ, у Просветном гласнику број 15, од 30. августа 2018. године)
ЗОСОВ
Циљеви основног образовања и васпитања
Члан 21.
Основни циљеви основног образовања и васпитања јесу:
1) обезбеђивање добробити и подршка целовитом развоју ученика;
2) обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој ученика, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу;
3) свеобухватна укљученост ученика у систем образовања и васпитања;
4) развијање и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;
5) развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине и еколошке етике, заштите и добробити животиња;
6) континуирано унапређивање квалитета процеса и исхода образовања и васпитања заснованог на провереним научним сазнањима и образовној пракси;
7) развијање компетенција за сналажење и активно учешће у савременом друштву које се мења;
8) пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;
9) развијање кључних компетенција за целоживотно учење и међупредметних компетенција у складу са развојем савремене науке и технологије;
10) развој свести о себи, стваралачких способности, критичког мишљења, мотивације за учење, способности за тимски рад, способности самовредновања, самоиницијативе и изражавања свог мишљења;
11) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;
12) развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње са другима и неговање другарства и пријатељства;
13) развијање позитивних људских вредности;
14) развијање компентенција за разумевање и поштовање права детета, људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном друштву;
15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости;
16) развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина, развијање интеркултуралности, поштовање и очување националне и светске културне баштине;
17) повећање ефикасности употребе свих ресурса образовања и васпитања, завршавање образовања и васпитања у предвиђеном року са минималним продужетком трајања и смањеним напуштањем школовања;
18) повећање ефикасности образовања и васпитања и унапређивање образовног нивоа становништва Републике Србије као државе засноване на знању.
Предметни циљеви
Циљ учења историје је да ученик, изучавајући историјске догађаје, појаве, процесе и личности, стекне основна историјска знања и компетенције неопходне за разумевање савременог света, развије вештине критичког мишљења и одговоран однос према себи, сопственом и националном идентитету, културно-историјском наслеђу, друштву и држави у којој живи.
| Предметни исходи
|
Стандарди | Опште међупредметне компетенције |
Назив теме / садржај |
Кључни појмови садржаја | Начини и поступци остваривања програма
(Дидактичко-методичко упутство) |
Начин провере остварености исхода |
| – именује периоде прошлости и историјске периоде и наводи граничне догађаје
– повезује историјске изворе са установама у којима се чувају – именује нови век и наводи граничне догађаје – користи основне историјске појмове (стари век, средњи век, повеља, житије) – пореди историјске периоде – разврстава историјске изворе према њиховој основној подели и према историјском периоду
|
ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода ИС.1.1.4. уме да одреди ком веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.5. уме да одреди ком историјском периоду припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације |
– Компетенција за учење
– Рад са подацима и информацијама -Комуникација
|
1. тема
Основи проучавања прошлости (2о+1у=3) Основне одлике, хронолошки и просторни оквири периода од Индустријске револуције до завршетка Првог светског рата. Историјски извори за изучавање периода од Индустријске револуције до завршетка Првог светског рата и њихова сазнајна вредност (материјални, писани, аудио и визуелни). |
Историјски извори, историјски периоди,
архив, музеј, Нови век |
Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: уџбеника, илустрација, шема, графикона
Посета локалном музеју и културно-историјским споменицима новог века, историјском архиву, евентуално виртуелна посета музеју, локалитету из новог века… Проналажење примера за период Новог векаод стране ученика Коришћење БИГЗ-овог е -уџбеника: тестови, видео записи са питањима и др. |
Формативно, свакодневно оцењивање усмених одговора ученика
Посматрањем наставника Самоевалуација и евалуација на крају месеца и током појединих часова Домаћи задатак
|
| – Користи основне историјске појмове
– Сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту -Повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом (хронолошки, политички, друштвени) -Сагледава значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту -Поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу у групи -Уважава саговорника реагујући на оно што говори, а не на његову личност -Изражава своје ставове на аргументован начин – Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима – Приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена у новом веку – Препознаје основне карактеристике различитих идеологија – Пореди положај и начин живота припадника различитих друштвених слојева и група у индустријско доба – Изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском, на основу датих примера – Уочава пристрасност, пропаганду и стереотипе у садржајима историјских извора – Анализира и процењује ближе хронолошко порекло извора на основу садржаја – Упоређује, анализира и уочава разлике између свог и ставова других – Уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом свету -Употреби податке из табеле у једноставном истраживању -Наведе специфичности друштвених појава, процеса, политичких идеја, ставова појединаца и група насталих у новом веку – Анализирајући дате примере уочава утицај научно-технолошког развоја на промене у друштвеним и привредним односима и природном окружењу
|
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости ИС.2.2.1. уме да закључи о ком догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора ИС 3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости |
Компетенција за учење; Рад са подацима и информацијама
Естетичка компетенција; Комуникација |
2. тема
Европа, свет и српски народ на почетку индустријског доба (од средине XVIII до средине XIX века) (11о+6у+2п+2,5с=21.5) Индустријска револуција (парна машина и њена примена; промене у друштву – јачање грађанске и појава радничке класе). Политичке револуције (узроци, последице и обележја, европске монархије уочи револуција, просветитељске идеје, примери америчке и француске револуције; појмови уставности и поделе власти, Декларација о правима човека и грађанина, укидање феудализма). Наполеоново доба (Наполеонова владавина, ратови, тековине, Бечки конгрес). Свакодневни живот и култура (промене у начину живота). Источно питање и балкански народи (политика великих сила, борба балканских народа за ослобођење). Живот Срба под османском и хабзбуршком влашћу. Српска револуција 1804–1835 (основна обележја, ток Првог и Другог српског устанка, последице и значај). Развој модерне српске државе (аутономија Кнежевине Србије, успостава државе, оснивање образовних и културних установа). Црна Гора у доба владичанства (основна обележја државног и друштвеног уређења). Истакнуте личности: Џејмс Ват, Волтер, Катарина II, Марија Терезија, Робеспјер, Наполеон Бонапарта, вожд Карађорђе, кнез Милош, кнегиња Љубица, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, прота Матеја Ненадовић, Петар I и Петар II Петровић Његош, Сава Текелија, митрополит Стефан Стратимировић. |
Револуција (индустријска, политичка, национална: Први и Други српски устанак), индустријско доба, Источно питање, људска права, уставност, Сретењски устав, уставна и парламентарна монархија, република, либерализам, национализам | Користити методе/технике и облике рада, које активирају ученике и у којима су самосталнији у раду: анализа слика, историјске карте, историјских извора, различитих графичких организатора, ППТ, видео материјали, пројектна настава; израда шема и др.
Корелација са сродним предметима: српским језиком (Почетак буне на дахије, Бој на Мишару) географија (Европе и Србије), веронаука (покатоличавање, унијаћење, исламизација), ликовно (мотиви Наполеона, подизање устанака и др.), музичко (Ероика), грађанско (људска права, национално ослобођење) кроз интегративну наставу и тематско повезивање Стално коришћење историјске карте Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: карикатура (Наполеон, Источно питање), илустрација (Прва индустријска рев.), ППТ, квиз на кахуу и др. Посета локалном музеју и културно-историјским споменицима, историјском архиву, евентуално виртуелна посета Упућивање ученика на коришћење уџбеника, додатне литературе, интернет страница, енциклопедија, ради израде паноа, кратких записа, кратких излагања Коришћење е-уџбеника, едмодо платформе и др. Постављање ученика у различите ситуације евалуације и самоевалуације Обележавање Првог и Другог српског устанка
|
Формативно, свакодневно оцењивање усмених одговора ученика
Посматрање наставника Процењивање рада у пару и у групи Самоевалуација и евалуација на крају месеца и током појединих часова Дебата Учествовање у неговању сећања Мини истраживачки задаци (пројктни задаци) Домаћи задатак Писана провера Есеј, прича
|
| –Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима
-Изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском на основу датих примера -Препознаје основне карактеристике различитих идеологија -Анализира процес настанка модерних нација и наводи њихове основне карактеристике -Користи основне историјске појмове – На карти показује места где су се десили одређени догађаји – Сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту – Самостално или у групи реализује једноставне задатке – Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима – Приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена у новом веку – Препознаје основне карактеристике различитих идеологија – Пореди положај и начин живота припадника различитих друштвених слојева и група у индустријско доба – Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима – Изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском, на основу датих примера – Уочава пристрасност, пропаганду и стереотипе у садржајима историјских извора – Анализира и процењује ближе хронолошко порекло извора на основу садржаја – Упоређује, анализира и уочава разлике између свог и ставова других – Уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом свету -Употреби податке из табеле у једноставном истраживању -Наведе специфичности друштвених појава, процеса, политичких идеја, ставова појединаца и група насталих у новом веку – Анализирајући дате примере уочава утицај научно-технолошког развоја на промене у друштвеним и привредним односима и природном окружењу -Повезује визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом (хронолошки, политички, друштвени, културни)
|
ИС.1.1.4. уме да одреди ком веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизацијеИС 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје ИС.1.1.9. зна на ком простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историјеИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости ИС.1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легендаИС.2.2.1. уме да закључи о ком догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извораИС 3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологијеИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости |
Компетенција за учење; Рад са подацима и информацијама; Естетичка компетенција; Сарадња; Дигитална компетенција; Комуникација; Одговоран однос према здрављу; | 3. тема
Европа, свет и српски народ у другој половини XIX века (12о+8,5у+1п+2,5с=24)
Рађање модерних држава, међународни односи и кризе (револуције 1848/49 – „пролеће народа”, политичке идеје, настанак модерне Италије и Немачке, успон САД и грађански рат, борба за колоније у Африци и Азији, Персија, Индија, Кина, опадање Османског царства). Промене у привреди, друштву и култури (Друга индустријска револуција, људска права и слободе – право гласа, укидање робовласништва, положај деце и жена; култура, наука, образовање, свакодневни живот). Кнежевина и Краљевина Србија и њено окружење (развој државних установа и политичког живота, унутрашња и спољна политика, међународно признање – Берлински конгрес; културна и просветна политика, свакодневни живот; положај Срба под хабзбуршком и османском влашћу). Истакнуте личности: Ђузепе Гарибалди, Ото фон Бизмарк, Наполеон III, краљица Викторија, Абрахам Линколн, Карл Маркс, браћа Лимијер, Алфред Нобел, кнез Александар Карађорђевић, кнез Михаило, краљ Милан, краљица Наталија и краљ Александар Обреновић, књаз Никола Петровић, Илија Гарашанин, Јован Ристић, Никола Пашић, Стојан Новаковић, патријарх Јосиф Рајачић, Катарина Ивановић, Светозар Милетић, Бењамин Калај, Алекса Шантић
|
Индустријско доба, социјализам, колонијализам, империјализам, расизам, уставност, парламентаризам, национализам,људска права, расизам, антисемитизам
|
Припремање наставника за часове, водећи рачуна о особеностима одељења
Користити разноврсне технике/методе и облике рада Корелација са сродним предметима: географија (колоније, Балкан), ликовно (карикатуре, романтизам, импресионизам) и музичко васпитање, верска настава, грађанско васпитање, кроз интегративну наставу и тематско повезивање Коришћење уџбеничких текстова, историјских извора и њихова анализа Стално коришћење историјске карте Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: карикатура (односи између великих сила), илустрација (Друга индустријска револуција), питања, филмова (Пролазак воза кроз станицу), ППТ, шеме Упућивање ученика на коришћење уџбеника, додатне литературе, интернета, енциклопедија, ради израде паноа, кратких записа, кратких излагања Коришћење е-уџбеника, едмодо платформе и др. Постављање ученика у различите ситуације евалуације и самоевалуације Коришћење ресурса локалне историје Обележавање добијања Независности Србије на Берлинском конгресу |
Формативно, свакодневно оцењивање усмених одговора ученика
Процењивање рада у пару и групи (нпр пројектна настава, активности…) Самоевалуација на крају месеца и током појединих часова Домаћи задаци Писана провера Вежба 15 минута Индивидуални рад: мини истраживање (пројектни задаци), панои, предавања и др. Учествовање у неговању сећања Посматрање наставника Сумативно оцењивање |
| – Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима: Балкански ратови, Први светски рат
– Користи основне историјске појмове – Сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту: Петар I и Александар Карађорђевић, Николај II Романов, Вилхелм II, Вудро Вилсон – Наведе специфичности друштвених појава, процеса, политичких идеја, ставова појединаца и група насталих у новом веку: интереси великих сила и савеза; Балкански ратови – Уочава везу између развоја српске државности током новог века и савремене српске државе – Анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на основу садржаја – Уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом друштву: односи између великих сила, позиција Србије – Пореди различите историјске изворе и класификује их на основу њихове сазнајне вредности – Препознаје смисао и сврху неговања сећања на важне личности и догађаје из историје државе и друштва: споменичко наслеђе Балканских ратова, 11. новембар – Приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена у новом веку: Балкански ратови и Први светски рат, Србија, Краљевина СХС – Уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом друштву – Повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом: прелазак Срба преко Албаније и др. – Уочава улогу књижевних и уметничких дела на формирање националног идентитета у прошлости: “Тамо далеко”, Време смрти, Дан шести и др. – Раздваја битно од небитног у историјској нарацији – Презентује самостално, или у групи , резултате једноставног истраживања заснованог на коришћењу одабраних историјских извора и литературе користећи ИКТ :
|
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости ИС 2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје ИС 2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости ИС 3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања |
Компетенција за учење; Рад са подацима и информацијама
Естетичка компетенција; Дигитална компетенција; Комуниикација; Одговорно учешће у демократском друштву; |
4. тема
Европа, свет и српски народ на почетку XX века (110+5,5у+1п+3с=20,5) Међународни односи и кризе (формирање савеза, сукоби око колонија, Руско-јапански рат, Мароканска криза, Анексиона криза, Либијски рат, балкански ратови). Култура, наука и свакодневни живот (Светска изложба у Паризу, примена научних достигнућа, положај жена). Краљевина Србија и њено окружење (Мајски преврат, политички живот, унутрашња и спољна политика; појава југословенства, наука, култура, свакодневни живот, положај Срба под аустроугарском и османском влашћу, Црна Гора – доношење устава, проглашење краљевине; учешће Србије и Црне Горе у балканским ратовима). Велики рат (узроци и повод, савезништва и фронтови, Србија и Црна Гора у рату; преломнице, ток и последице рата; аспекти рата – технологија рата, пропаганда, губици и жртве, глад и епидемије; човек у рату – живот у позадини и на фронту; живот под окупацијом и у избеглиштву; Велики рат у сећању). Истакнуте личности: Алберт Ајнштајн, Пјер и Марија Кири, Сигмунд Фројд, Михајло Пупин, Никола Тесла, Хенри Форд, Вилхелм II, Николај II Романов, Вудро Вилсон, краљ Петар и престолонаследник Александар Карађорђевић, Јован Цвијић, Надежда Петровић, Арчибалд Рајс, Милунка Савић, Флора Сендс, Радомир Путник, Степа Степановић, Живојин Мишић, Петар Бојовић, Јанко Вукотић, Драгутин Димитријевић Апис. |
Колонијализам, империјализам, Балкански ратови, Антанта, Централне силе, Цер, Колубара, Велики рат, људска права, Дан примирја | Припремање наставника за часове, водећи рачуна о особеностима одељења
Користити разноврсне технике/методе и облике рада Корелација са сродним предметима: географија (Европа, Србија), ликовно (слике Првог светског рата) и музичко васпитање (Марш на Дрину, Тамо далеко), верска настава, грађанско васпитање (људска права, право на слободу), српски језик (Плава гробница) кроз интегративну наставу и тематско повезивање Коришћење уџбеничких текстова, историјских извора и њихова анализа Стално коришћење историјске карте Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: карикатура, илустрација, филмова (Крунисање Петра I,Први светски рат), ППТ, шеме Упућивање ученика на коришћење уџбеника, додатне литературе, интернета, енциклопедија, ради израде паноа, кратких записа, кратких излагања Коришћење е-уџбеника, едмодо платформе и др. Постављање ученика у различите ситуације евалуације и самоевалуације Коришћење ресурса локалне историје Обележавање победе Србије у Првом светском рату |
Формативно, свакодневно оцењивање усмених одговора ученика
Процењивање рада у пару и групи Самоевалуација на крају месеца и током појединих часова Домаћи задатак Писана провера Карта Индивидуални рад: панои, ППТ – мини истраживање (пројектни задаци):Моја породица у Првом светском рату; личности. догађаји Учествовање у неговању сећања Посматрање наставника Сумативно оцењивање
|
| – визуелне и текстуалне информације повеже са одговарајућим историјским периодом или цивилизацијом;
– користећи дату информацију или ленту времена, смести историјску појаву, догађај и личност у одговарајући историјски период, догађај и век ; – лоцира на историјској карти најважније појмове Новог века – у излагању историјске нарације користи основне научне појмове;
|
ИС.1.1.4. уме да одреди ком веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизацијеИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје ИС.1.1.9. зна на ком простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легендаИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен) |
Рад са подацима и информацијама, Комуникација |
Систематизација Историјска карта, личности, догађаји…
(3 с) |
Сви наведени | Коришћење разноврсних техника сумирања градива: ленте времена, мапе ума, табеле
Проверавање знања историјско-географских појмова, кроз испитивање на карти Коришћење е-уџбеника и едмодо платформе, каху квиза |
Иницијално тестирање
Карта – провера градива из целокупне историје 7. разреда-извлачење цедуљица са 5 појмова, које треба да покажу за 45 секунди Прегледање свески Израда ленти времена Самоевалуација и евалуација
|
Неки од препоручених начина прилагођавања програма образовања ученицима којима је потребна додатна образовна подршка:
- просторно, садржајно и методичко прилагођавање наставног програма (нпр. размештај седења, избор градива за учење и вежбање, прилагођавање задатака, начина и врста оцењивања, домаћих…)
- што већа индивидуализација наставе, а посебно са ученицима којима је потребна додатна образовна подршка, као и надареним ученицима
- размена искустава и сарадња са члановима Већа и стручним сарадницима у школи…
- коришћење вршњачке подршке и помоћи у савладавању програмских садржаја
| ПЛАН ЕВАЛУАЦИЈЕ
Упутство за формативно и сумативно оцењивање ученика Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању: 34/2019-177 |
||||||
| Шта пратимо | Критеријуми оцењивања | Поступак | Инструменти оцењивања | Време | ||
| Степен остварености циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања програма предмета;
|
процењују се: вештине изражавања и саопштавања; разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура; рад са подацима и рад на различитим врстама текстова; уметничко изражавање; вештине, руковање прибором, алатом и технологијама и извођење радних задатака.
|
Оцену одличан (5) добија ученик који:
− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама; − лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; − самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; − решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje;
|
– Формативно оцењивање: Свакодневно бележење активности ученика на часу у свеску евиденције наставника
-Комисија ученика и наставница
|
Број јављања:
За јављање + За јављање више пута ++ За давање комплетног, потпуног одговора на тежа питања +5 Ко не зна одговор – |
Свакодневно бележење током године
|
|
| Учесталост јављања и распоред јављања по месецима
|
Пресек стања по тромесечју | |||||
| Оцену врло добар (4) добија ученик који:
− у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; − самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; − решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje; |
– Усмено одговарање
|
Свеобухватност одговора
Хронолошка прецизност Сналажење на карти Хоризонтално и вертикално повезивање градива
|
По потреби,
бар једном у полугодишту |
|||
|
-Редовност доношења домаћег -Ученици воде евиденцију
|
За три недоношења домаћег -1 у свеску, а након опомене и у дневник
|
Свакодневно током године праћење/ пресек стања за тромесечје (16 часова)
|
||||
| Оцену добар (3) добија ученик који:
− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама; − у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; − већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме; − у довољној мери критички рaсуђуje; |
||||||
|
Прегледање свески |
Уредност
Све забележено са часова |
На крају наставне године | ||||
| Оцену довољан (2) добија ученик који:
− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену; − у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима; − понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje;
|
– Писане провере Ученици дају самопроцену оцене
|
Бодовање:
40-54%-2 55-69%-3 70-84%-4 85-100%-5 |
Након сваке теме, 4 пута годишње, по две по полугодишту и две 15-минутне провере | |||
| – Групни рад
(посматрање наставника, излагање група, процена осталих ученика)
|
Сарадња у групи
(сви чланови су укључени, сви имају задато забележено у свескама…) Степен знања свих чланова групе Квалитативно и квантитативно процењивање резултата рада група (пано, табела…) |
По потреби
|
||||
| Недовољан (1) добија ученик који:
− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене; − не изводи закључке који се заснивају на подацима; − критички не рaсуђуje;
|
– Рад у пару
(посматрање наставника, излагање парова, процена осталих ученика)
|
Прва три пара која ураде добијају +5
Остали који успешно ураде + Ометају друге и не раде задато –
|
По потреби | |||
| -Сналажење на карти | За показаних 5 појмова -5 за 45 секунди
За 4 -4 3-3 2-2 1-1 |
На крају школске године | ||||
| Ангажовање ученика у настави. | одговоран однос према раду, постављеним задацима, и исказано интересовање и мотивацију за учење и напредовање. активно учествовање у настави, сарадњу са другима
|
− показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања (5)
|
Вођење евиденције од стране наставника о:
-Јављању на часовима (учесталост и активност по месецима) -Успешности у групном раду, раду у пару (ангажовање, продукти) -Учешћу на такмичењима -Посета културно-историјским институцијама и догађајима, Данима сећања, обележавању важних датума -Несебичном пружању помоћи другим ученицима -Израда паноа, ППТ, различитих врста излагања –Пројектне активности |
-Све што је рађено на часу налази се у свескама и уредно је написано
-Учесталост јављања и активност по месецима -Учествује и израђује самостално или у сарадњи са другима продукте рада -Број и квалитет добровољног учешћа у разним наставним и ваннаставним активностима (такмичења, израда паноа, кратко предавање, вођење квиза, израда асоцијација,…) -Спреман је да помогне другима -Иницијатива и квалитет продукта – Сећање на важне догађаје -иницира и учествује |
-Пресек стања по тромесечјима | |
| − показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања (4)
|
||||||
| − показује делимични степен активности и ангажовања (3) | ||||||
| − показује мањи степен активности и ангажовања (2) | ||||||
| − не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање (1) | ||||||
Програм наставе и учења из историје за ОСМИ разред 2021-2022. године
Напомена: Све евентуалне корекције плана наставе историје биће праћене и евидентиране кроз
месечне планове и дневне припреме или на неки други одговарајући начин у складу
са природом корекције.
(Израђен је на основу програма наставе и учења за 8. разред ОШ, у Просветном гласнику број 11, од 15. августа 2019. године)
ЗОСОВ
Циљеви основног образовања и васпитања
Члан 21.
Основни циљеви основног образовања и васпитања јесу:
1) обезбеђивање добробити и подршка целовитом развоју ученика;
2) обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој ученика, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу;
3) свеобухватна укљученост ученика у систем образовања и васпитања;
4) развијање и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;
5) развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине и еколошке етике, заштите и добробити животиња;
6) континуирано унапређивање квалитета процеса и исхода образовања и васпитања заснованог на провереним научним сазнањима и образовној пракси;
7) развијање компетенција за сналажење и активно учешће у савременом друштву које се мења;
8) пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;
9) развијање кључних компетенција за целоживотно учење и међупредметних компетенција у складу са развојем савремене науке и технологије;
10) развој свести о себи, стваралачких способности, критичког мишљења, мотивације за учење, способности за тимски рад, способности самовредновања, самоиницијативе и изражавања свог мишљења;
11) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;
12) развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње са другима и неговање другарства и пријатељства;
13) развијање позитивних људских вредности;
14) развијање компентенција за разумевање и поштовање права детета, људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном друштву;
15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости;
16) развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина, развијање интеркултуралности, поштовање и очување националне и светске културне баштине;
17) повећање ефикасности употребе свих ресурса образовања и васпитања, завршавање образовања и васпитања у предвиђеном року са минималним продужетком трајања и смањеним напуштањем школовања;
18) повећање ефикасности образовања и васпитања и унапређивање образовног нивоа становништва Републике Србије као државе засноване на знању.
Предметни циљеви
Циљ учења историје је да ученик, изучавајући историјске догађаје, појаве, процесе и личности, стекне основна историјска знања и компетенције неопходне за разумевање савременог света, развије вештине критичког мишљења и одговоран однос према себи, сопственом и националном идентитету, културно-историјском наслеђу, друштву и држави у којој живи.
|
Предметни исходи
|
Стандарди |
Опште међупредметне компетенције |
Назив теме / садржај |
Кључни појмови садржаја | Начини и поступци остваривања програма
(Дидактичко-методичко упутство) |
Начин провере остварености исхода |
| – именује периоде прошлости и историјске периоде и наводи граничне догађаје
– повезује историјске изворе са установама у којима се чувају – именује Савремено доба и наводи граничне догађаје – користи основне историјске појмове – пореди историјске периоде – разврстава историјске изворе према њиховој основној подели и према историјском периоду – пореди различите историјске изворе и рангира их на основу њихових сазнајних вредности
|
ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода ИС.1.1.4. уме да одреди ком веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.5. уме да одреди ком историјском периоду припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације |
– Компетенција за учење; Дигитална компетенција;
– Рад са подацима и информацијама -Комуникација
|
1. тема
Основи проучавања прошлости (2о+1у+0,5п=3,5) Основне одлике периода од завршетка Првог светског рата до наших дана. Историјски извори за изучавање периода од завршетка Првог светског рата до наших дана и њихова сазнајна вредност (материјални, писани, аудио-визуелни, усмена сведочанства, дигитални) |
Историјски извори, историјски периоди,
архив, музеј, Савремено доба |
>Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: уџбеника, илустрација, шема, графиконаПосета локалном музеју и културно-историјским споменицима савременог доба, историјском архиву, евентуално виртуелна посета музеју, локалитету из савременог доба…
Проналажење примера извора за период Савременог доба од стране ученика Коришћење БИГЗ-овог е -уџбеника: тестови, видео записи са питањима и др. |
Формативно, свакодневно оцењивање усмених одговора ученика
Посматрањем наставника Самоевалуација и евалуација на крају месеца и током појединих часова Истраживачки задаци везани за ист.изворе из Савременог доба Домаћи задатак
|
| – Користи основне историјске појмове
– Сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту -Повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом (хронолошки, политички, друштвени) -Поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу у групи -Уважава саговорника реагујући на оно што говори, а не на његову личност -Изражава своје ставове на аргументован начин – Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима – Приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена у савременом добу – Препознаје основне карактеристике различитих идеологија – Изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском, на основу датих примера – Уочава пристрасност, пропаганду и стереотипе у садржајима историјских извора – Анализира и процењује ближе хронолошко порекло извора на основу садржаја – Упоређује, анализира и уочава разлике између свог и ставова других – Уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом свету -Употреби податке из табеле у једноставном истраживању -Наведе специфичности друштвених појава, процеса, политичких идеја, ставова појединаца и група насталих у савременом добу – Анализирајући дате примере уочава утицај научно-технолошког развоја на промене у друштвеним и привредним односима и природном окружењу – Идентификује основне карактеристике тоталитарних идеологија и наводи њихове последице у историјском и савременом контексту -Уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске државности -Наведе примере како су идеје о родној верској и етничкој равноправности утицале на савремене политичке прилике и развој друштва;
|
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче ИС.2.2.1. уме да закључи о ком догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора ИС 3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости |
Компетенција за учење; Рад са подацима и информацијама; Одговорно учешће у демократском друштву;
Естетичка компетенција; Комуникација |
2. тема
Европа, свет и српски народ у југословенској држави у периоду између два рата (10о+8у+1п+1с=20) Последице Великог рата (демографски и материјални губици, одраз рата у друштвеном и културном животу, Мировна конференцијау Паризу – нова карта Европе и света). Револуције у Русији и Европи (узроци, ток и последице). Стварање југословенске државе (југословенска идеја, процес и носиоци уједиња, међународно признање и границе). Политичке и друштвено-економске прилике у Европи и свету (либералне демократије, тоталитарне идеологије економске кризе; култура, наука и уметност, свакодневни живот). Југословенска краљекраљевина (простор, становништво и друштво; конституисање државе, политички живот; међународни положај економске прилике; култура, улога двора; национално и верско питање). Истакнуте личности: Николај II Романов, Владимир Иљич Лењин, Роза Луксембург, Александар Флеминг, Пабло Пикасо, Волт Дизни, Чарли Чаплин, Сергеј Ејзенштајн, Бенито Мусолини, Адолф Хитлер, Јосиф Стаљин, Френклин Рузвелт, Александар I, Марија, Петар II и Павле Карађорђевић,Никола Пашић Стјепан Радић, Милан Стојадиновић, Драгиша Цветковић, Влатко Мачек, Слободан Јовановић, Милутин Миланковић, Исидора Секулић, Ксенија Атанасијевић, Милена Павловић Барили, Иван Мештровић |
Октобарска револуција, версајски уговор, Друштво народа, тоталитарне идеологије, фашизам, нацизам, комунизам, милитаризам, антисемитизам, Велика економска криза, стварање Југославије, Шестојануарска диктатура, пеницилин | Користити методе/технике и облике рада, које активирају ученике и у којима су самосталнији у раду: анализа слика, историјске карте, историјских извора, различитих графичких организатора, ППТ, видео материјали, пројектна настава; израда шема и др.
Корелација са сродним предметима: српским језиком (Дучић, Нушић) географија (Европе, Света, Југославије), веронаука, ликовно (споменичко наслеђе међуратног периода, Дали, Пикасо, М.П. Барили), музичко (Химна Југославије), грађанско (људска права, тоталитарне идеологије) кроз интегративну наставу и тематско повезивање. Стално коришћење историјске карте. Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: карикатура (Друштво народа, тоталитарне идеологије), илустрација (плакати), ППТ, видео записа (убиство краља Александра у Марсеју и др.), квиз на кахуу и др. Посета локалном музеју и културно-историјским споменицима, историјском архиву, евентуално виртуелна посета Упућивање ученика на коришћење уџбеника, додатне литературе, интернет страница, енциклопедија, ради израде паноа, кратких записа, кратких излагања Хибридна настава: коришћење е-уџбеника, едмодо платформе и др. Постављање ученика у различите ситуације евалуације и самоевалуације
|
Формативно, свакодневно оцењивање усмених одговора ученика
Посматрање наставника Процењивање рада у пару и у групи Самоевалуација и евалуација на крају месеца и током појединих часова Дебата Мини истраживачки задаци (пројектни задаци, породична и локална историја) Домаћи задатак-редовност Писана провера Есеј, прича Показивање на карти
|
| –Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима
-Изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском на основу датих примера -Препознаје основне карактеристике различитих идеологија -Користи основне историјске појмове -На карти показује места где су се десили одређени догађаји – Приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена у Савременом добу – Сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту – Самостално или у групи реализује једноставне задатке – Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима – Препознаје основне карактеристике различитих идеологија – Пореди положај и начин живота припадника различитих друштвених слојева и група у Савременом добу – Изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском, на основу датих примера – Уочава пристрасност, пропаганду и стереотипе у садржајима историјских извора – Анализира и процењује ближе хронолошко порекло извора на основу садржаја – Упоређује, анализира и уочава разлике између свог и ставова других – Уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом свету -Употреби податке из табеле у једноставном истраживању -Повезује визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом (хронолошки, политички, друштвени, културни) -Уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и уметничким делима -Објасни значење појмова геноцид и Холокауст -Препозна пропаганду, стереотипе, идеолошку позицију у историјском извору и формулише став који се супротставља манипулацији – Идентификује узроке, елементе и последице историјских сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције конфликта
|
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле ИС.2.2.1. уме да закључи о ком догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора ИС 3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости |
Компетенција за учење; Рад са подацима и информацијама; Естетичка компетенција; Сарадња;
Дигитална компетенција; Комуникација; Одговорно учешће у демократском друштву |
3. тема
Други светски рат (7о+6у+1п+1с=15)
Свет у рату –узроци, међународне кризе, сукоби и освајајачка политика тоталитарних држава; почетак и ток рата, зараћене стране, савезништва, фронтови, најважније операције, нови начини ратовања, ратна свакодневица; страдање цивила и ратни злочини; крај рата и победа Антифашистичке коалиције. Југославија и српски народ у рату-улазак у рат, војни пораз, окупација, подела, квислиншке творевине; геноцид и злочини; устанак, антифашистичка борба и грађански рат; војне операције, живот у рату. Последице рата-људски и материјални губици; демографске и друштвене промене, миграције, уништавање културног населеђа; суђења за ратне злочине, стварање ОУН. Истакнуте личности: Френклин Рузвелт, Винстон Черчил, Јосиф Стаљин, Адолф Хитлер, Бенито Мусолини, цар Хирохито, Франциско Франко, Мао Цедунг, Ана Франк, Петар II Карађорђевић, Драгољуб Михаиловић, Јосип Броз Тито, Милан Недић, Анте Павелић, Диана Будисављевић.
|
Други светски рат, гето, Холокауст, геноцид, Аушвиц, Јасеновац, људска права, расизам, антисемитизам, антифашизам
|
Припремање наставника за часове, водећи рачуна о особеностима одељења
Користити разноврсне технике/методе и облике рада Корелација са сродним предметима: географија (фронтови, битке: Свет, Европа, Југославија), ликовно (карикатуре, плакати) и грађанско васпитање (људска права, савези), кроз интегративну наставу и тематско повезивање Коришћење уџбеничких текстова, историјских извора и њихова анализа Стално коришћење историјске карте Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: карикатура (односи између великих сила), илустрација (плакати), питања, филмова (нпр. Дечак у пругастој пиџами, Дара из Јасеновца и др.), ППТ, шеме и табеле Упућивање ученика на коришћење уџбеника, додатне литературе, интернета, енциклопедија, ради израде паноа, кратких записа, кратких излагања Хибридна настава: коришћење е-уџбеника, едмодо платформе и др. Постављање ученика у различите ситуације евалуације и самоевалуације Коришћење ресурса локалне историје Обележавање места великих страдања српског и других народа у Другом светском рату (27. јануар, 22. април…и др.) |
Формативно, свакодневно оцењивање усмених одговора ученика
Процењивање рада у пару и групи (нпр пројектна настава, активности…) Самоевалуација на крају месеца и током појединих часова Домаћи задаци Писана провера Вежба 15 минута Индивидуални рад: мини истраживање (пројектни задаци-Моја породица у Другом светском рату и др.), панои, предавања и др. Учествовање у неговању сећања Посматрање наставника Сумативно оцењивање |
| – Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима
– Користи основне историјске појмове – Сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту – Наведе специфичности друштвених појава, процеса, политичких идеја, ставова појединаца и група насталих у Савременом добу – Анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на основу садржаја – Уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом друштву: односи између великих сила, позиција Србије и Југославије – Пореди различите историјске изворе и класификује их на основу њихове сазнајне вредности – Препознаје смисао и сврху неговања сећања на важне личности и догађаје из историје државе и друштва – Приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена у савременом добу – Уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом друштву – Повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом – Презентује самостално, или у групи , резултате једноставног истраживања заснованог на коришћењу одабраних историјских извора и литературе користећи ИКТ – Анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног аудио-визуелног материјала -Препозна на примерима из савремене историје важност поштовања људских права -Препозна пропаганду, стереотипе, идеолошку позицију у историјском извору и формулише став који се супротставља манипулацији |
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле ИС 2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје ИС 2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје ИС 2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора ИС 3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања |
Компетенција за учење; Рад са подацима и информацијама; Естетичка компетенција; Дигитална компетенција; Комуниикација; Одговорно учешће у демократском друштву; | 4. тема
Европа, свет и српски народ у југословенској држави у периоду хладног рата (7о+5у+1п+1с=14) Свет после Другог светског рата – блоковска подела, трка у наоружању, глобална димензија хладног рата, ратна жаришта и кризе, деколонизација, европске интеграције, покрети еманципације-покрети за женска и мањинска права, антиратни и антирасни покрети; научна достигнућа, освајање свемира, медији, популарна култура. Југославија и српски народ после Другог светског рата-изградња новог државног и друштвеног уређења, једнопартијски систем, однос власти према политичким противницима, међународни положај, економске и културне прилике, самоуправљање, несврстаност, свакодневица, популарна култура, нове тенденције у култури. Истакнуте личности: Џон Кенеди, Никита Хрушчов, Махатма Ганди, Голда Меир, Мартин Лутер Кинг, Роза Паркс, Нелсон Мендела, Енди Ворхол, Јосип Броз, Александар Ранковић, Милован Ђилас, Иво Андрић, Милош Црњански, Александар Петровић, Мира Траиловић, Душан Ковачевић. |
Хладни рат, блоковска подела, Несврстани, ОУН; деколонизација, људска и мањинска права, атомска енергија, глобализација, СФРЈ, једнопартијски систем | Припремање наставника за часове, водећи рачуна о особеностима одељења
Користити разноврсне технике/методе и облике рада Корелација са сродним предметима: географија (ОУН, ЕУ, блоковска подела, несврстани, СФРЈ, Србија), ликовно (плакати, карикатуре) и музичко васпитање (Елвис Присли, Битлси), верска настава, грађанско васпитање (антиратни и антирасни покрети, демократија), српски језик (Иво Андрић) кроз интегративну наставу и тематско повезивање Коришћење уџбеничких текстова, историјских извора и њихова анализа Стално коришћење историјске карте Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: карикатура, илустрација, филмова (Европске интеграције, ратна жаришта и др.), ППТ, шеме, табеле.. Упућивање ученика на коришћење уџбеника, додатне литературе, интернета, енциклопедија, ради израде паноа, кратких записа, кратких излагања Коришћење е-уџбеника, едмодо платформе и др. Постављање ученика у различите ситуације евалуације и самоевалуације Коришћење ресурса локалне историје
|
Формативно, свакодневно оцењивање усмених одговора ученика
Процењивање рада у пару и групи Самоевалуација на крају месеца и током појединих часова Домаћи задатак Писана провера Карта Индивидуални рад: панои, ППТ – мини истраживање (пројектни задаци):Моја породица у СФРЈ; личности. догађаји Учествовање у неговању сећања Посматрање наставника Сумативно оцењивање
|
| – Доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима
– Користи основне историјске појмове – Сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту – Наведе специфичности друштвених појава, процеса, политичких идеја, ставова појединаца и група насталих у Савременом добу – Анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на основу садржаја – Пореди различите историјске изворе и класификује их на основу њихове сазнајне вредности – Препознаје смисао и сврху неговања сећања на важне личности и догађаје из историје државе и друштва – Приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена у савременом добу – Уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом друштву – Повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом – Презентује самостално, или у групи , резултате једноставног истраживања заснованог на коришћењу одабраних историјских извора и литературе користећи ИКТ – Препозна историјску димензију политичких, културних и технолошких промена у савременом свету и републици Србији -Изведе закључке о узроцима, току и последицама ратова условљених распадом СФРЈ користећи изворе различитог порекла и сазнајних вредности – Анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног аудио-визуелног материјала -Препозна пропаганду, стереотипе, идеолошку позицију у историјском извору и формулише став који се супротставља манипулацији – Наведе примере како су идеје о родној верској и етничкој равноправности утицале на савремене политичке прилике и развој друштва;
|
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС 1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле ИС 2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје ИС 2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора ИС 3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања ИС 3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту пристрасности (манипулација, пропаганда, стереотип) |
Компетенција за учење; Рад са подацима и информацијама; Естетичка компетенција; Дигитална компетенција; Комуниикација; Одговорно учешће у демократском друштву; | 5. тема
Европа, свет и српска држава и народ у савременим процесима (5о+5у+0,5п+1с=11,5) Свет после хладног рата –пад Берлинског зида; слом комунизма у Европи, распад СССР-а, нова политичка карта Европе, стварање Европске уније, доминација САД, локални конфликти и интервенције великих сила, процеси глобализације, Четврта индустријска револуција (дигитални медији, интернет, друштвене мреже и мобилна телефонија), претња тероризма, миграције, савремени културни покрети. Српски народ на крају XX и на почетку XXI века-криза СФРЈ 80-их година, међунационалне тензије, увођење вишестраначког политичког система, распад СФРЈ, грађански рат и стварање нових држава, интернационализација сукоба и међународне интервенције, економске прилике и свакодневни живот, ратни злочини, страдање цивилног станивништва, разарање културног наслеђа, НАТО агресија на СРЈ, последице ратова, политичке промене 2000.године, република Србија као самостална држава, питање статуса Косова и Метохије, односи у региону, српски народ у дијаспори и региону, процес придруживања ЕУ, култура и спорт. Истакнуте личности: Роналд Реган, Михаил Горбачов, Маргарет Тачер, Бил Гејтс, Владимир Путин, Ангела Меркел, Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић, Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница
|
Република Србија, транзиција, тероризам, дигитална револуција, популарна култура, миграције, НАТО бомбардовање, операције Олуја и Бљесак, Дејтонски споразум, Косово и Метохија | Припремање наставника за часове, водећи рачуна о особеностима одељења
Користити разноврсне технике/методе и облике рада Корелација са сродним предметима: географија (пад Берлинског зида, ЕУ, Распад СФРЈ, Србија), ликовно (плакати, карикатуре), грађанско васпитање (тероризам), биологија (еколошки покрети), информатика (интернет, Четврта индустријска револуција, мобилна телефонија, апликације) кроз интегративну наставу и тематско повезивање Коришћење уџбеничких текстова, историјских извора и њихова анализа Стално коришћење историјске карте Комбиновање различитих врста дидактичког материјала: карикатура, илустрација, филмова (НАТО агресија 1999, Распад СФРЈ и др.), ППТ, шеме, табеле.. Упућивање ученика на коришћење уџбеника, додатне литературе, интернета, енциклопедија, ради израде паноа, кратких записа, кратких излагања Хибридна настава: коришћење е-уџбеника, едмодо платформе и др. Постављање ученика у различите ситуације евалуације и самоевалуације Коришћење ресурса локалне историје
|
Формативно, свакодневно оцењивање усмених одговора ученика
Процењивање рада у пару и групи Самоевалуација на крају месеца и током појединих часова Домаћи задатак Писана провера Карта Индивидуални рад: панои, ППТ – мини истраживање (пројектни задаци):нпр. Моја породица 90-их и 00-их; личности. догађаји Учествовање у неговању сећања Посматрање наставника Сумативно оцењивање
|
| – визуелне и текстуалне информације повеже са одговарајућим историјским периодом или цивилизацијом;
– користећи дату информацију или ленту времена, смести историјску појаву, догађај и личност у одговарајући историјски период, догађај и век ; – лоцира на историјској карти најважније појмове Савременог доба – у излагању историјске нарације користи основне научне појмове;
|
ИС.1.1.4. уме да одреди ком веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизацијеИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје ИС.1.1.9. зна на ком простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легендаИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен) |
Рад са подацима и информацијама, Комуникација |
Иницијално тестирање,
Систематизација Историјска карта, личности, догађаји… (4 с) |
Сви наведени | Коришћење разноврсних техника сумирања градива: ленте времена, мапе ума, табеле
Проверавање знања историјско-географских појмова, кроз испитивање на карти Коришћење е-уџбеника и едмодо платформе, каху квиза |
Иницијално тестирање
Карта – провера градива из целокупне историје 8. разреда-извлачење цедуљица са 5 појмова, које треба да покажу за 45 секунди Прегледање свески Израда ленти времена Самоевалуација и евалуација
|
Неки од препоручених начина прилагођавања програма образовања ученицима којима је потребна додатна образовна подршка:
- просторно, садржајно и методичко прилагођавање наставног програма (нпр. размештај седења, избор градива за учење и вежбање, прилагођавање задатака, начина и врста оцењивања, домаћих…)
- што већа индивидуализација наставе, а посебно са ученицима којима је потребна додатна образовна подршка, као и надареним ученицима
- размена искустава и сарадња са члановима Већа и стручним сарадницима у школи…
- коришћење вршњачке подршке и помоћи у савладавању програмских садржаја
| ПЛАН ЕВАЛУАЦИЈЕ
Упутство за формативно и сумативно оцењивање ученика Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању: 34/2019-177 |
||||||
| Шта пратимо | Критеријуми оцењивања | Поступак | Инструменти оцењивања | Време | ||
| Степен остварености циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања програма предмета;
|
процењују се: вештине изражавања и саопштавања; разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура; рад са подацима и рад на различитим врстама текстова; уметничко изражавање; вештине, руковање прибором, алатом и технологијама и извођење радних задатака.
|
Оцену одличан (5) добија ученик који:
− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама; − лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; − самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; − решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje;
|
– Формативно оцењивање: Свакодневно бележење активности ученика на часу у свеску евиденције наставника
-Комисија ученика и наставница
|
Број јављања:
За јављање + За јављање више пута ++ За давање комплетног, потпуног одговора на тежа питања +5 Ко не зна одговор – |
Свакодневно бележење током године
|
|
| Учесталост јављања и распоред јављања по месецима
|
Пресек стања по тромесечју | |||||
| Оцену врло добар (4) добија ученик који:
− у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; − самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; − решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje; |
– Усмено одговарање
|
Свеобухватност одговора
Хронолошка прецизност Сналажење на карти Хоризонтално и вертикално повезивање градива
|
По потреби,
бар једном у полугодишту |
|||
|
-Редовност доношења домаћег -Ученици воде евиденцију
|
За три недоношења домаћег -1 у свеску, а након опомене и у дневник
|
Свакодневно током године праћење/ пресек стања за тромесечје (16 часова)
|
||||
| Оцену добар (3) добија ученик који:
− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама; − у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; − већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме; − у довољној мери критички рaсуђуje; |
||||||
|
Прегледање свески |
Уредност
Све забележено са часова |
На крају наставне године | ||||
| Оцену довољан (2) добија ученик који:
− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену; − у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима; − понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje;
|
– Писане провере Ученици дају самопроцену оцене
|
Бодовање:
40-54%-2 55-69%-3 70-84%-4 85-100%-5 |
Након сваке теме, 4 пута годишње, по две по полугодишту и две 15-минутне провере | |||
| – Групни рад
(посматрање наставника, излагање група, процена осталих ученика)
|
Сарадња у групи
(сви чланови су укључени, сви имају задато забележено у свескама…) Степен знања свих чланова групе Квалитативно и квантитативно процењивање резултата рада група (пано, табела…) |
По потреби
|
||||
| Недовољан (1) добија ученик који:
− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене; − не изводи закључке који се заснивају на подацима; − критички не рaсуђуje;
|
– Рад у пару
(посматрање наставника, излагање парова, процена осталих ученика)
|
Прва три пара која ураде добијају +5
Остали који успешно ураде + Ометају друге и не раде задато –
|
По потреби | |||
| -Сналажење на карти | За показаних 5 појмова -5 за 45 секунди
За 4 -4 3-3 2-2 1-1 |
На крају школске године | ||||
| Ангажовање ученика у настави. | одговоран однос према раду, постављеним задацима, и исказано интересовање и мотивацију за учење и напредовање. активно учествовање у настави, сарадњу са другима
|
− показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања (5)
|
Вођење евиденције од стране наставника о:
-Јављању на часовима (учесталост и активност по месецима) -Успешности у групном раду, раду у пару (ангажовање, продукти) -Учешћу на такмичењима -Посета културно-историјским институцијама и догађајима, Данима сећања, обележавању важних датума -Несебичном пружању помоћи другим ученицима -Израда паноа, ППТ, различитих врста излагања –Пројектне активности |
-Све што је рађено на часу налази се у свескама и уредно је написано
-Учесталост јављања и активност по месецима -Учествује и израђује самостално или у сарадњи са другима продукте рада -Број и квалитет добровољног учешћа у разним наставним и ваннаставним активностима (такмичења, израда паноа, кратко предавање, вођење квиза, израда асоцијација,…) -Спреман је да помогне другима -Иницијатива и квалитет продукта – Сећање на важне догађаје -иницира и учествује |
-Пресек стања по тромесечјима | |
| − показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања (4)
|
||||||
| − показује делимични степен активности и ангажовања (3) | ||||||
| − показује мањи степен активности и ангажовања (2) | ||||||
| − не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање (1) | ||||||