Принцеза и мачак
Принцеза је живела у каменом дворцу. Она је имала двојицу слуга. Имала је и лепог мачка. Она није ни слутила да тај мачак може да је избави из невоље. Имала је и коња. Њен дворац није био ни на небу ни на земљи.
Принцеза је једног дана отишла у шетњу са коњем и мачком. На путу је нашла још једног коња. Тај коњ је, у ствари, био вештица. Кад су јој пришли, вештица се показала у свом правом обличју. Зачарала је принцезин дворац тако да је принцеза била приморана да побегне. Прошла је кроз једну шуму и тамо наишла на колибу у којој се сакрила. У колиби је била једна старица. Пошто је била гладна, принцеза је тражила хране. Након јела се захвалила старици и наставила путовање.
Стигла је до планине на којој је био водопад. Принцеза хе видела да је иза водопада тунел, и тамо је ушла са мачком и коњем. У тунелу је видела две свеће и између њих мапу која је показивала зачарани дворац. Принцеза је пратила мапу, али је мачак пронашао бржи пут. Кренули су тим путем и принцеза је видела нешто жуто. Испоставило се да мапа није показивала никакав дворац, већ чаробни напитак. Принцеза га је испила и осетила снагу. Помислила је да је клетва разбијена и кренула је назад. У повратку се изгубила и наишла је на раскрсницу са три путића. Мачак је замјаукао и показао прави пут.
Вративши се кући живели су срећно до краја живота.
Марија Брајовић и Дарко Вукићевић
Живот једног листа
Стигла је јесен, али то није знала једна девојчица која је то сазнала у пустоловини једног малог листа.
Пробудила сам се и одмах скочила из свог кревета, погледала сам кроз прозор и видела да је магловито и да полако пада киша. Обукла сам се и истрчала напоље. Решила сам да га пратим. После неколико минута створила сам се на улици, а лишће је наставило да плеше. Покушавала сам да га дохватим, али би оно отишло што више. Када је ветар престао да ме задиркује, покупила сам много шарених листића и однела сам их кући у свој споменар.
Није сазнала куда лишће иде, али је сазнала да је јесен и донела је много шареног лишћа, а један је био најлепши – онај који је стално покушавала да дохвати. А сад тај лист лежи у њеном споменару.
Марија Брајовић
Црвенкапа
Једног лепог и кишовитог дана одлучио је деда да пошаље Црвенкапу да однесе палачинке и сок мами која је живела на крају мрачне и тајанствене шуме.
Али, деда је опрао црвену капу, па јој је дао зелену и она је кренула у шуму и ту наишла на зечеве, срне видре и једног страшног тигра. Она се уплашила и сакрила, али он јој рече да се не плаши. Устала је и рекла да мора до маме; он јој понуди помоћ, а она му објасни где живи њена мама. После шуме дошли су до ракете која је требало да узлети. У њој је била мама. То је био зли план тигра који је хтео да лансира маму на Марс. Црвенкапа је почела да плаче и то су чули људи који раде у зоолошком врту, па су ухватили тигра и однели га у зоолошки врт.
Зауставили су ракету и живели су срећно до краја живота.
Марија Брајовић