Издвојено одељење Горњи Дубац

У XIX веку у Драгачеву (што је, уосталом, било правило у целој тадашњој Србији) био је велики проценат неписмених. Према попису из 1866. у Горњем и Доњем Дупцу од 454 становника није било писмених. Крајем деветнаестог и почетком двадесетог граде се многе школе. Тада су изграђене, поред осталих, и школе у Вичи, Горачићима, Тијању, Грабу.

Школа у Дупцу почела је да се гради 1907. године; завршена 1911. Школа је имала учионицу, две учитељске спбе и још неколико просторија. У септембру те године требало је да почне са радом са првим учитељом Раоицом Ђокићем. Међутим, први учитељ никако да дође, а после њега још два учитеља одбила су посао. Први учитељ (бар према сведочењу мештана) био је Милан Божовић. Он је врло брзо отишао у рат и погинуо, а на његово место је дошао (званично први учитељ у Дупцу) Раденко Рендулић из Лучана, који је такође отишао у рат, 1915. године.

За време Првог светског рата, односно за време аустроугарске окупације школа (са двориштем) била је жандармеријска касарна. Тада су посађене јабуке које су до скоро биле у школском дворишту. Према причи мештана Тодор Шваба терао је сељаке да их саде уз речи: „Сади, сади, твоја деца ће да их једу“.

Након рата, у школу су кренула 42 ученика (сви су били дечаци); следеће године – 82, од којих је била 21 ученица. Први учитељ био је Војислав Илић.  Између два рата највише ученика било је школске 1934/1935. године – 121 ученик (86 дечака и 35 девојчица). Школске 1931/1932. школа добија још једно одељење.

За време Другог светског, прецизније 18. октобра 1943. рата, Бугари су запалили школу (заједно са целим селом). Од школе су остали само зидови. Након рата рад је почео у кући Владана Јовановића, а касније у згради општине. Учитељ је био Милутин Царевић из Горачића. Школа је обновљена 1947. године; бројеви 1907 и 1947 стајали су изнад врата до последње обнове школе, ове године.

Школске 1955/1956. отворена је ђачка кухиња (тада се за месец плаћало 100 динара). Спасоје Драгићевић био је први учитељ из Горњег Дупца. Почео је да ради у овој школи 1961/1962. године.

Неколико последњих учитеља су: Гордана Капларевић,  Данка Пртењак, Ненад Корица, Марина Луковић и (сада) Немања Виторовић.

Сада школа има осам ученика: пет првака, једног другака и два четвртака. Осим тога, ту је и седам предшколаца, који чине предшколску групу. Осим учитеља и васпитачице Биљане Станић, ту су и наставница енглеског језика Марина Вујичић и вероучитељ Милан Селенић.