Критеријум оцењивања за предмет ФИЗИКА

Критеријум оцењивања за предмет ФИЗИКА

Ученици шестог, седмог и осмог разреда из предмета физика се оцењују на три начина:

1. Писмено
2. Усмено
3. На основу активности на часу

Усмено одговарање:

• Ученици увек треба да буду припремљени за усмени одговор.
• Могу бити испитивани сваког часа.
• Имају право једном у полугодишту на извињење и то пре почетка часа, уколико процене да нису спремни за одговарање.
• Извињење се не може искористити када наставник прозове ученика, већ искључиво пре.
• Оцене се уписују у дневник.
• Ученици могу поправљати своје усмене одговоре.

Контролна вежба:

• Контролна вежба изводи се према унапред утврђеном плану, који ће бити истакнут на сајту школе.
• Оцене се уписују у дневник

У табели су истакнути критеријуми за оцењивање контролне вежбе:

Активност ученика:

• У активност ученика спадају: усмени одговори на часу приликом обнављања или обраду нове лекције, израда домаћих задатака, рад лабораторијских вежби, кратки пројекти, петнаестоминутне провере, израда цртежа и презентација.
• Наставник сваки час прати активност ученика и благовремено бележи у своју педагошку свеску.На тај начин наставник формативно оцењује ученика.
• Целокупна активност ученика може бити изражена сумативном оценом у дневник.

Петнаестоминутна провера:

• Овакав вид провере не мора бити унапред најављен.
• Служи као повратна информација ученика и наставника о постигнућу ученика.
• Утиче на оцену из активности и може се узети у обзир приликом утврђивања закључне оцене.

Школска свеска:

• Наставник може да оцени радну свеску ученика на крају полугодишта/школске године.
• Наставник оцењује:садржај свеске, уредност, цртеже, додатне текстове.

Критеријум за вредновање групног рада:

Према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању – „Службени гласник РС” број 34 од 17.маја 2019.

Врста, ниво и обим знања и ангажовања ученика оцењује се тако да оцену:

Одличан (5)

• Добија ученик који у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;
• Лако логички повезује чињенице и појмове;
• Самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
• Решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички расуђује;
• Показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања;

Врло добар (4)

• Добија ученик који у великој мери показује самосталност примене знања и логички повезује чињенице и појмове;
• Самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
• Решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички расуђује;
• Показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања;

Добар (3)

• Добија ученик који у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;
• У знатној мери логички повезује чињенице и појмове;
• Већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решавају поједине проблеме;
• У довољној мери критички расуђује;
• Показује делимични степен активности и ангажовања;

Довољан (2)

• Добија ученик који знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
• У мањој мери логички повезује чињенице и појмове и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
• У недовољној мери критички расуђује;
• Показује мањи степен активности и ангажовања;

Недовољан (1)

• Добија ученик који знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;
• Не изводи закључке који се заснивају на подацима;
• Критички не расуђује;
• Не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовања;

Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена (најмање четири оцене током полугодишта) које су унете у дневник од почетка школске године.

• Закључна оцена не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања.
• Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.

Опис потребних знања и вештина за добијање оцене из физике:

Оцена одличан (5)

• Ученик примењује знања, укључујући и методолошка у сложеним и непознатим ситуацијама;
• Самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације;
• Процењује вредност теорија, идеја и ставова;
• Бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података;
• Формулише предпоставке , проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке;
• Решава проблеме који имају више решења, вреднује и образлаже решења и примењене поступке;
• Изражаба се на различите начине (усмено, писмено, графички, практично);
• Самостално извршава сложене радне задатке, поштујући стандардизовану процедуру, показује иницијативуви прилагођава извођење, начин рада на средства новим ситуацијама;
• Доприноси групном раду продукцијом идеја, иницира и организује поделу задатака, уважава мишљења других чланова групе, и помаже им у реализацији њихових задатака, фокусиран је на заједнички циљ групног рада;
• Утврђује приоритете и ризике и на основу тога планира и организује краткорочне и дугорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
• Ученик репродукује градиво, разуме, надограђује стечено знање;
• Самостално образлаже садржај наводећи и своје примере, решава и сложене проблеме и задатке. Одлично познаје физичке појаве, изводи закључке на основу физичких појава које је видео или замислио, повезује податке са графика и других визуализација, корелише стечено знање са садржајима других предмета.
• Може преносити своје знање другима и сигурно и јасно излаже сопствене ставове проблематици.

Оцена врло добар (4)

• Логички организује и самостално тумачи сложене садржинске целине иинформације;
• Повезује садржаје и концепте из различитих области са ситуацијама из живота;
• Пореди и разврстава различите врсте података према више критеријумаистовремено;
• Заузима ставове на основу сопствених тумачења и аргумената;
• Уме да анализира проблем, изврши избор одговарајуће процедуре и поступака урешавању нових проблемских ситауција;
• Изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, и др.),укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођавакомуникацију задатим контекстима;
• Самостално извршава сложене радне задатке према стандардизованој процедури,бира прибор и алате у складу са задатком и захтевима безбедности и очувањаздравља и околине;
• Планира динамику рада, организује активности у групи, реализује сопствене задатке имајући на уму планиране заједничке продукте групног рада;
• Планира и организује краткорочне и дугорочне активности, утврђује приоритетеи одређује потребно време и ресурсе;
• Континуирано показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважавапрепоруке за напредовање и углавном их реализује.
• У стању је да надогради стечена знања. Садржај образлаже самостално, користизадате примере и самостално решава проблеме и задатке. Познаје ознаке физичких величина,повезује задате податке, ретко не може да реши сложене проблеме и задатке, нијесамосталан у решавању најтежих задатака.
• Приликом израде рачунских задатака сналази се и решава и задатке који су сасвимнови, уз повезивање свих стечених знања из свих школских предмета.,коришћењем већ виђених и решених задатака.

Оцена добар (3)

• Разуме и самостално објашњава основне појмове и везе између њих;
• Разврстава различите врсте података у основне категорије према задатомкритеријуму;
• Уме да формулише своје ставове, процене и одлуке и објасни начин како је дошаодо њих;
• Бира и примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању проблемскихситуација у познатом контексту;
• Уме јасно да искаже одређени садржај у складу са захтевом и на одговарајућиначин (усмено, писмено, графички, практично, и др.), укључујући коришћењеинформационих технологија;
• Самостално извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури,користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здрављаи околине;
• Извршава додељене задатке у складу с циљевима, очекиваним продуктима ипланираном динамиком рада у групи; уважава чланове тима и различитост идеја;
• Планира и организује краткорочне активности и одређује потребно време иресурсе;
• Показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке занапредовање и делимично их реализује.
• Ученик репродукује и разуме основне физичке појмове, разуме садржај, али јеповршан у његовој примени.
• Садржај може образложити користећи задате примере, али уз интервенцијунаставника.
• Познаје основне физичке формуле, самостално решава задатке средње тежине, ипроблеме.
• Уме да реши рачунске задатке који су слични задацима рађеним на редовнојнастави.
• Понекад греши приликом самосталног решавања сложених проблема илизадатака.
• Повезује податке приказане графицима, сликама или таблицама и интерпретираих самостално.
• Јасно излаже садржаје али је нејасан у аргументацији.

Оцена довољан (2)

• Познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основу задатог критеријума;
• Усвојио је одговарајућу терминологију;
• Закључује директно на основу поређења и аналогије са конкретним примером;
• Способан је да се определи и искаже став;
• Примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању једноставних проблемских ситуација у познатом контексту;
• Уме јасно да искаже појединости у оквиру одређеног садржаја, држећи сеосновног захтева и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички,практично, и др.), укључујући и коришћење информационих технологија;
• Уз инструкције извршава рутинске радне задатке према стандардизованојпроцедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности иочувања здравља и околине;
• Извршава додељене задатке искључиво на захтев и уз подршку осталих члановагрупе; уважава чланове тима и различитост идеја;
• Планира и организује краткорочне активности на основу задатих услова иресурса;
• Повремено показује заинтересованост за сопствени процес учења, а препоруке занапредовање реализује уз стално праћење.
• Ученик репродукује и препознаје основне појмове: pазуме садржај, али не зна дага примени ни образложи на непознатим задацима.
• Познаје основне физичке формуле, али често греши приликом самосталногрешавања чак и једноставних проблема и задатака.
• Препознаје податке приказане графицима, сликама или у табелама али их не можеу потпуности самостално интерпретирати, већ му је потребна помоћ наставника.
• Аргументује површно и несигурно па је нејасан и у излагању градива.

Оцена недовољан (1)

• Ученик који не испуњава критеријуме за оцену довољан (2) и не показује заинтересованост за сопствени процес учења, нити напредак.
• Ученик не препознаје основне физичке појмове, или их само може набројати.
• Не показује разумевање садржаја ни уз помоћ наставника и није у стањусамостално да га репродукује.
• Не може самостално да решава најпростије рачунске задатке.

Образовни стандарди за крај обавезног образовањаза наставни предмет

ИСКАЗИ СТАНДАРДА

1. МЕХАНИКА

Основни ниво

ФИ.1.1.1. Ученик/ученица зна појмове: мировање, кретање, правац и смер кретања, путања,

пут, време, брзина, убрзање; разликује врсте кретања према облику путање и промени

брзине; зна основне карактеристике равномерног и променљивог кретања; уме да израчуна

средњу брзину, пређени пут и протекло време ако су му познате друге две величине.

ФИ.1.1.2. Ученик/ученица познаје смисао Њутнових закона механике и разуме да је сила

узрок промене брзине и деформације тела; зна како на тело делују гравитациона сила и сила трења и препознаје појаву инерције у примерима из свакодневног живота; разликује појмове масе, тежине и силе Земљине теже. ФИ.1.1.3. Ученик/ученица разуме појам притиска и зна од чега он зависи код чврстих тела, у течностима и гасовима; познаје принцип спојених судова; разликује појмове рада, енергије и снаге; разликује облике механичке енергије и познаје основни смисао Закона одржања енергије; зна основне услове равнотеже полуге и познаје њену примену код једноставних механизама, препознаје и описује врсте статичке равнотеже.

Средњи ниво

ФИ.2.1.1. Ученик/ученица зна физичке величине које су одређене само бројном вредношћу

(пређени пут, време, маса, рад, енергија, снага) и оне које су дефинисане интензитетом,

правцем и смером (брзина, убрзање, сила); разуме слагање колинеарних сила и уме да одреди њихову резултанту. ФИ.2.1.2. Ученик/ученица зна основна својства силе трења, гравитационе силе, силе еластичности, силе потиска и разликује их у конкретним примерима у свакодневном животу; зна принцип рада простих машина (полуга, хидрауличне машине).ФИ.2.1.3. Ученик/ученица разуме појам густине; уме да одреди хидростатички притисак; разуме порекло и карактеристике атмосферског притисака.

ФИ.2.1.4. Ученик/ученица решава једноставне проблеме и задатке који се односе на средњу

и релативну брзину, равномерно и равномерно променљиво праволинијско кретање,

Њутнове законе механике, примењује директну и обрнуту пропорционалност при решавању проблема; користи и интерпретира графички и табеларни запис зависности физичких величина. ФИ.2.1.5. Ученик/ученица зна од којих величина и како зависе кинетичка енергија и гравитациона потенцијална енергија тела у близини Земље; описује трансформисање једног облика енергије у други у складу са Законом одржања механичке енергије.

Напредни ниво

ФИ.3.1.1. Ученик/ученица разуме момент силе, разуме и примењује услове равнотеже

полуге; зна које силе делују на потопљено тело и уме да објасни понашање тела у течности

(Архимедов закон и услов пливања); разуме разлику између преношења притиска у чврстим телима и у флуидима; разуме и примењује Паскалов закон.ФИ.3.1.2. Ученик/ученица разуме везу између енергије и рада и зна основни облик Закона

одржања механичке енергије. ФИ.3.1.3. Ученик/ученица уме да решава проблеме и задатке (квалитативне, рачунске, графичке, експерименталне), анализира и презентује њихове резултате.

2. ТОПЛОТНА ФИЗИКА

Основни ниво

ФИ.1.2.1. Ученик/ученица разликује основна агрегатна стања супстанце; зна да агрегатно

стање супстанце зависи од температуре и који се прелази дешавају загревањем, а који

хлађењем.ФИ.1.2.2. Ученик/ученица зна начине промене температуре тела; препознаје ситуације у којима долази до топлотне размене; зна да разне супстанце различито проводе топлоту и да се запремина тела мења са променом температуре.

Средњи ниво

ФИ.2.2.1. Ученик/ученица разликује појмове температуре, топлоте и унутрашње енергије и

објашњава примере промене унутрашње енергије вршењем рада и топлотном разменом.

ФИ.2.2.2. Ученик/ученица познаје и описује топлотне појаве у свакодневном животу; уме да прикаже неке појаве једноставним огледима (топлотно ширење, проводљивост); зна да

именује фазне прелазе; у конкретним ситуацијама уме да изабере топлотне проводнике или

изолаторе (према табличним подацима).

Напредни ниво

ФИ.3.2.1. Ученик/ученица зна разлику између унутрашње енергије и количине топлоте;

разуме карактеристичне процесе који описују промене агрегатних стања.

ФИ.3.2.2. Ученик/ученица разуме појам специфичне топлотне капацитивности и уме да

решава проблеме и задатке који се односе на топлотну равнотежу.

*ФИ.3.2.3. Ученик/ученица разуме појам специфичне топлоте фазног прелаза и уме да

решава проблеме топлотне равнотеже који укључује фазне прелазе.

3. ЕЛЕКТРО МАГНЕТИЗАМ

Основни ниво

ФИ.1.3.1. Ученик/ученица зна врсте наелектрисања, основне начине наелектрисавања тела и основна својства електростатичке силе; препознаје појаву статичког електрицитета у

свакодневном животу; зна основна својства магнета и интеракције између магнета; познаје

примену магнета у пракси; зна да Земља има магнетно поље и разуме принцип рада компаса.

ФИ.1.3.2. Ученик/ученица разликује електричне проводнике и изолаторе у свакодневном

животу; зна основне елементе струјног кола и разуме улогу извора електричне струје; уме да нацрта једноставно електрично коло; зна везу између јачине струје, напона и отпорности

проводника; разликује редну и паралелну везу отпорника (потрошача) у једноставном

електричном колу.ФИ.1.3.3. Ученик/ученица наводи примере примене различитих деловања електричне струје (магнетно, топлотно, механичко, хемијско) у свакодневном животу.

Средњи ниво

ФИ.2.3.1. Ученик/ученица зна да јачина поља одређује силу којом поље делује на

наелектрисање, односно магнет; уме да графички прикаже електрично поље тачкастог

наелектрисања и магнетно поље праволинијског струјног проводника; разуме појам

хомогеног поља и уме графички да прикаже хомогено електрично и магнетно поље.

ФИ.2.3.2. Ученик/ученица разуме како интензитет силе зависи од количине наелектрисања

тела, њиховог међусобног растојања и средине у којој се налазе и решава једноставне

задатке.

ФИ.2.3.3. Ученик/ученица разуме зашто метали проводе струју и како течности и гасови

могу постати проводници; зна да електрична отпорност металног проводника зависи од

његових димензија и врсте материјала од којег је направљен и на основу тога уме да

упоређује отпорности различитих проводника; уме да повеже отпорнике редно и паралелно и израчуна еквивалентну отпорност везе.

ФИ.2.3.4. Ученик/ученица зна Омов закон за просто струјно коло; уме да повеже основне

елементе и мерне инструменте у струјно коло; може мерењем да утврди зависност јачине

струје од напона на крајевима отпорника, прикаже резултате табеларно и графички и одреди електричну отпорност.

ФИ.2.3.5. Ученик/ученица зна од чега зависи енергија и снага електричне струје, уме да

израчуна потрошњу електричне енергије када зна снагу потрошача и економично користи

електричне уређаје.

ФИ.2.3.6. Ученик/ученица зна да магнетно поље делује силом на струјни проводник и да се

на томе заснива рад електромотора.

Напредни ниво

ФИ.3.3.1. Ученик/ученица зна када се у електричном пољу врши рад; зна везу између рада

електричне силе и напона, као и између јачине хомогеног електричног поља и напона.

ФИ.3.3.2. Ученик/ученица графички представља магнетно поље соленоида и уочава

сличност са пољем магнетне шипке; зна да одреди правац и смер силе којом магнетно поље

делује на струјни проводник и израчуна њен интензитет; разуме магнетну интеракцију

паралелних струјних проводника.

ФИ.3.3.3. Ученик/ученица примењује Омов закон на електрична кола са различитим везама

отпорника; уме да процени како се мења јачина струје у колу при промени других

параметара.

*ФИ.3.3.4. Ученик/ученица зна да се рад трансформатора, генератора и електромотора

заснива на електромагнетној индукцији и познаје основна својства наизменичне струје.

4. ТАЛАСИ И ОПТИКА

Основни ниво

ФИ.1.4.1. Ученик/ученица разлиује основне појмове и величине којима се описују

периодично и осцилаторно кретање: осцилатор, клатно, осцилација, амплитуда, период,

фреквенција.

Ф.И.1.4.2. Ученик/ученица зна основне карактеристике звука и праволинијског простирања

светлости; упоређује брзину звука у чврстим, течним и гасовитим срединама и зна да је

брзина светлости у вакууму највећа брзина у природи; упознат је са штетним последицама

буке и прекомерног излагања Сунчевој светлости; зна где се примењује ултразвук.

ФИ.1.4.3. Ученик/ученица зна основне законе геометријске оптике и познаје примере

одбијања и преламања светлости у свакодневном животу; може да демонстрира нека својства звука и светлости једноставним огледима (резонанција звука, зависност висине тона од дужине ваздушног стуба, праволинијско простирање светлости, одбијање и преламање).

Средњи ниво

ФИ.2.4.1. Ученик/ученица разуме како настаје и како се преноси механички талас; зна везу

између таласне дужине, фреквенције и брзине таласа и уме да је примени у решавању

једноставих задатака; разуме графички приказ таласа и уме са њега да одреди таласну

дужину.

ФИ.2.4.2. Ученик/ученица разуме и описује последице праволинијског простирања

светлости; разуме одбијање и преламање светлости на равним и сферним граничним

површима; зна да објасни формирање лика код огледала и сочива и разуме да димензије и

карактер лика зависе од положаја предмета; зна да је бела светлост сложена; уме да решава

једноставне квалитативне и квантитативне задатке из геометријске оптике.

ФИ.2.4.3. Ученик/ученица уме да објасни формирање лика код лупе.

Напредни ниво

ФИ.3.4.1. Ученик/ученица уме да повезује физичке величине које описују осцилаторно

кретање (елонгација, амплитуда, период, фреквенција); разуме како се мењају положај и

брзина при осцилаторном кретању и уме то да повеже са Законом одржања енергије.

ФИ.3.4.2. Ученик/ученица зна шта је индекс преламања светлости и уме да објасни његову

улогу код преламања светлости; разуме преламање светлости кроз планпаралелну плочу,

призму и сочива; разуме појаву тоталне рефлексије и њене примене у пракси.

ФИ.3.4.3. Ученик/ученица зна једначину сочива и уме да је примени; уме да објасни

принцип функционисања ока као оптичког система и формирање лика код микроскопа.

5. СТРУКТУРА МАТЕРИЈЕ

Основни ниво

ФИ.1.5.1.Ученик/ученица зна да је супстанца изграђена од молекула, а молекули од атома;

уме да скицира модел атома и јона (језгро, омотач) и означи протон, неутрон и електрон.

ФИ.1.5.2.Ученик/ученица зна да се нуклеарни процеси користе у енергетици; зна за могуће

штетно деловање радиоактивног зрачења и за потребу за контролом и заштитом од

радиоактивног и електромагнетног зрачења.

Средњи ниво

ФИ.2.5.1.Ученик/ученица може да објасни разлику између атома и молекула; зна да су

својства тела последица међумолекулских интеракција и топлотног кретања молекула.

ФИ.2.5.2. Ученик/ученица зна да између нуклеона делују нуклеарне силе; зна шта је

радиоактивност, може да наброји врсте зрачења и зна мере заштите.

Напредни ниво

ФИ.3.5.1. Ученик/ученица зна шта су изотопи и користи ознаке (A, Z) за масени и редни

број; зна шта је јонизација.

ФИ.3.5.2. Ученик/ученица уме да објасни појмове фисија и фузија; зна да имају улогу у

животу звезда, као и у нуклеарним реакторима, и познати су му примери мирнодопске и

ратне употребе достигнућа нуклеарне физике.

ФИ.3.5.3. Ученик/ученица зна шта су алфа, бета и гама зраци и може да напише једначине

радиоактивних распада (промене редног и масеног броја).

*ФИ.3.5.4. Ученику/ученици је познат значај физике за развој нових технологија

(суперпроводност, нанотехнологија, ласери).

6. МЕРЕЊЕ

Основни ниво

ФИ.1.6.1. Ученик/ученица пореди и процењује вредности основних физичких величина и

примењује процедуру мерења у физици.

ФИ.1.6.2. Ученик/ученица уме да подеси (припреми за мерење) и користи мерила и мерне

инструменте (метарска трака, мензура, термометар, хронометар) и да одреди вредност

најмањег подеока скале.

ФИ.1.6.3. Ученик/ученица зна основне мерне јединице SI и изведене мерне јединице за

брзину, убрзање, силу, енергију, снагу, електрични напон, притисак и користи префиксе

мили и кило; уме да табеларно прикаже мерене величине са одговарајућим мерним

јединицама.

Средњи ниво

ФИ.2.6.1. Ученик/ученица уме да подеси (припреми за мерење) и користи мерила и мерне

инструменте: вага, динамометар и унимер; уме да одреди вредност најмањег подеока скале и процени тачност.

ФИ.2.6.2. Ученик/ученица зна да израчуна средњу вредност мерених величина и да попуни

табелу; зна да се за резултат мерења узима средња вредност мерења.

ФИ.2.6.3. Ученик/ученица зна дозвољене јединице мере изван SI система: литар, тона,

светлосна година; користи префиксе микро и мега; претвара мерне јединице изведених

физичких величина km/h, kWh, mbar; разликује Келвинову и Целзијусову скалу и уме да

претвара јединице из једне у другу.

Напредни ниво

ФИ.3.6.1. Ученик/ученица зна везе изведених мерних јединица и основних мерних јединица

(њутн, џул, паскал, ват, кулон, волт, тесла).

ФИ.3.6.2. Ученик/ученица уме да подеси (припреми за мерење) и користи мерила и мерне

инструменте: амперметар и волтметар; уме да изабере опсег и процени тачност мерила,

изврши мерења и анализира их.

ФИ.3.6.3. Ученик/ученица на основу описа поступка мерења утврђује његову исправност и

предлаже евентуалне корекције.

ФИ.3.6.4. Ученик/ученица зна да табеларно и графички прикаже резултате мерења и да са

графика одреди вредност мерене величине; уме да израчуна апсолутну и релативну грешку

директно мерених физичких величина и да правилно запише резултат мерења; анализира и

дискутује добијене резултате.

Предметни наставник

Баралић Марија