О НАМА

Реч две о Котражи

Cilniar Dušan Silni imao je svoje imanje u Dragačevu koje su čuvali hrti i nekoliko vojnika.Jednom prilikom car  se pojavio na svom imanju.Čuvari su spavali pošto su se prethodne noći napili rujnog vina.Kada se jedan od njih probudio,povikao je Ko nas traži, Ko traži i tako nastade Kotraža nekada Opština, a sada samo Mesna zajednica sa  naseljenim mestima Kotraža, Pšanik i Beli Kamen  koje pripadaju opštini Lučani, smeštena sa obe strane Vučkovičko-Kotraške reke.

  Kotraža sada ima oko 1350 stanovnika sa 480 domaćinstava koji se većim delom bave poljoprivredom, mada je i privatni sektor u porastu tu treba istaći  četiri veće hladnjače i  pet manjih kapaciteta koje se bave otkupom, zamrzavanjem i prodajom  voća.Tu treba dodati i jedno preduzeće koje se bavi teškom konfekcijom i jedan autoservis i Veterinarsku stanicu. Od institucija  postoje OŠ Kotraža, Mesna kancelarija, Ambulanta, Mesna zajednica.
Preko puta OŠ nalazi se Crkva, a druga je u zaseku Čakarevići. U Kotraži se nalazi izvor mineralne vode koji je za sada samo izvor, a nadamo se da će u skorijoj budućnosti  izrasti u banjsko lečilište.Nadamo se da će se broj stanovnika povećavati i da će škola biti puna đaka.

Издвојено одељење Горњи Дубац

Издвојено одељење Горњи Дубац

 

У XIX веку у Драгачеву (што је, уосталом, било правило у целој тадашњој Србији) био је велики проценат неписмених. Према попису из 1866. у Горњем и Доњем Дупцу од 454 становника није било писмених. Крајем деветнаестог и почетком двадесетог граде се многе школе. Тада су изграђене, поред осталих, и школе у Вичи, Горачићима, Тијању, Грабу.

Школа у Дупцу почела је да се гради 1907. године; завршена 1911. Школа је имала учионицу, две учитељске спбе и још неколико просторија. У септембру те године требало је да почне са радом са првим учитељом Раоицом Ђокићем. Међутим, први учитељ никако да дође, а после њега још два учитеља одбила су посао. Први учитељ (бар према сведочењу мештана) био је Милан Божовић. Он је врло брзо отишао у рат и погинуо, а на његово место је дошао (званично први учитељ у Дупцу) Раденко Рендулић из Лучана, који је такође отишао у рат, 1915. године.

За време Првог светског рата, односно за време аустроугарске окупације школа (са двориштем) била је жандармеријска касарна. Тада су посађене јабуке које су до скоро биле у школском дворишту. Према причи мештана Тодор Шваба терао је сељаке да их саде уз речи: „Сади, сади, твоја деца ће да их једу“.

Након рата, у школу су кренула 42 ученика (сви су били дечаци); следеће године – 82, од којих је била 21 ученица. Први учитељ био је Војислав Илић.  Између два рата највише ученика било је школске 1934/1935. године – 121 ученик (86 дечака и 35 девојчица). Школске 1931/1932. школа добија још једно одељење.

За време Другог светског, прецизније 18. октобра 1943. рата, Бугари су запалили школу (заједно са целим селом). Од школе су остали само зидови. Након рата рад је почео у кући Владана Јовановића, а касније у згради општине. Учитељ је био Милутин Царевић из Горачића. Школа је обновљена 1947. године; бројеви 1907 и 1947 стајали су изнад врата до последње обнове школе, ове године.

Школске 1955/1956. отворена је ђачка кухиња (тада се за месец плаћало 100 динара). Спасоје Драгићевић био је први учитељ из Горњег Дупца. Почео је да ради у овој школи 1961/1962. године.

Неколико последњих учитеља су: Гордана Капларевић,  Данка Пртењак, Ненад Корица, Марина Луковић и (сада) Немања Виторовић.

Сада школа има осам ученика: пет првака, једног другака и два четвртака. Осим тога, ту је и седам предшколаца, који чине предшколску групу. Осим учитеља и васпитачице Биљане Станић, ту су и наставница енглеског језика Марина Вујичић и вероучитељ Милан Селенић.

 

Историјат школе

  • Котража је насеље у општини Лучани, у Моравичком округу. Налази се са леве стране
    Котршке или Рћанске реке, чије су куће саграђене по падинама планина Голупца и
    Крстаца, али и у долини. Природа је величанствена и нетакнута.
    Село је најлепше опевано у стиховима, које су написали њени мештани:
    „Ој, Котражо, село моје мило,
    топла си ми к’о мамино крило,
    лепа си ми к’о цвеће у мају,
    Ој, Котражо, о мој родни крају…
    Позната си по киселој води,
    позната си по људској слободи.
    Тебе деле два дуга сокака,
    препуна си лепих цура и добрих момака.
    Када станем испред куће своје,
    тада видим све лепоте твоје.
    Вредно село сви то добро знамо,
    благо нама који те имамо..
    Ој, Котражо, село моје мило,
    Буди увек топла к’о мамино крило.“
    У средишту села, недалеко од минералне воде, смештена је црква посвећена Светом
    Ђорђу Великомученику и осмогодишња основна школа.
    Школство се у овом крају почело развијати тек у другој половини 19. века. По угледу на
    школе у Војводини, школе трају четири године и издржавају се из државне касе.
    Једна од најстаријих школа у Драгачеву је школа у Котражи. У једној брвнари, која се
    налазила код старе цркве у засеоку Чакаревић, отворена је негде између 1822. и 1825.
    године, у којој је као први учитељ радио калуђер Максимилијан. Школу је редовно
    похађало десетак ученика. Ова школа је радила, са извесним прекидима, преко четрдесет година. Тек 1867. године општинска судница у Котражи преправљена је у школу, а учитељ Алекса Поповић, који је дошао из Баната, постао је државни учитељ.Касније су  у неколико наврата вршене преправке и школа је служила све до почетка 20. века.
    Захваљујући труду свештеника Милете Јовановића и председника општине Дмитра
    Танкосића, саграђена је 1908. године нова школска зграда од тврдог материјала, са три
    учионице, канцеларијом и ђачком собом. Школа је подигнута у близини цркве, до самог
    окружног друма Чачак-Ивањица, а од Гуче је удаљена десет километара.
    По завршетку Првог светског рата у котрашкој школи, осим десет клупа и две табле, више ничега није било. По извршењу извесних поправки школа је почела са радом школске1918/19. године. Те године школу је похађало 136 ученика. Број ученика се из године у годину повећавао па тако, пред Други светски рат, школске 1940/41. године котрашку школу похађа 282 ученика. За време Другог светског рата школска зграда је оштећена, а  школска архива је сачувана.
    Заузимањем Месног народног одбора извршене су главне поправке зграде. Школа је
    наставила са радом 1948. године као осмогодишња школа. Број ученика имао је
    тенденцију раста све до 80-тих година 20. века.
    Од 1971. до 2000. године школа је носила назив ОШ „Иво Лола Рибар“, који је касније
    промењен у ОШ „Котража“.
    Осим старе школе, школски простор чини и нова школска зграда, изграђена 70-те године 20. века. Касније је изграђена и фискултурна сала. Просторије школе су временомреновиране, тако да школа данас има задовољавајуће материјалоно-техничке услове за извођење васпитно-образовног рада.
    У саставу школе у Котражи су и подручне школе Горњи Дубац и Вучковица.
    Школа има ученике који су распоређени у 11 одељења. Осам одељења у матичној школи, једно одељење продуженог боравка и два издвојена одељења у Вучковици и Горњем Дупцу. Рад у матичној школи и издвојеним одељењима је организован у једној смени,осим продуженог боравка, који се изводи у другој смени.
    У школи је запослено 30 радника.
    Данас, основну школу у Котражи, заједно са издвојеним одељењима, похађа око 100 ученика.