Cilniar Dušan Silni imao je svoje imanje u Dragačevu koje su čuvali hrti i nekoliko vojnika.Jednom prilikom car  se pojavio na svom imanju.Čuvari su spavali pošto su se prethodne noći napili rujnog vina.Kada se jedan od njih probudio,povikao je Ko nas traži, Ko traži i tako nastade Kotraža nekada Opština, a sada samo Mesna zajednica sa  naseljenim mestima Kotraža, Pšanik i Beli Kamen  koje pripadaju opštini Lučani, smeštena sa obe strane Vučkovičko-Kotraške reke.

`Z

• Котража је насеље у општини Лучани, у Моравичком округу. Налази се са леве стране

  Котршке или Рћанске реке, чије су куће саграђене по падинама планина Голупца и

  Крстаца, али и у долини. Природа је величанствена и нетакнута.

  Село је најлепше опевано у стиховима, које су написали њени мештани:

  „Ој, Котражо, село моје мило,

  топла си ми к’о мамино крило,

  лепа си ми к’о цвеће у мају,

  Ој, Котражо, о мој родни крају…

  Позната си по киселој води,

  позната си по људској слободи.

  Тебе деле два дуга сокака,

  препуна си лепих цура и добрих момака.

  Када станем испред куће своје,

  тада видим све лепоте твоје.

  Вредно село сви то добро знамо,

  благо нама који те имамо..

  Ој, Котражо, село моје мило,

  Буди увек топла к’о мамино крило.“

  У средишту села, недалеко од минералне воде, смештена је црква посвећена Светом

  Ђорђу Великомученику и осмогодишња основна школа.

  Школство се у овом крају почело развијати тек у другој половини 19. века. По угледу на

  школе у Војводини, школе трају четири године и издржавају се из државне касе.

  Једна од најстаријих школа у Драгачеву је школа у Котражи. У једној брвнари, која се

  налазила код старе цркве у засеоку Чакаревић, отворена је негде између 1822. и 1825.

  године, у којој је као први учитељ радио калуђер Максимилијан. Школу је редовно

  похађало десетак ученика. Ова школа је радила, са извесним прекидима, преко четрдесет година. Тек 1867. године општинска судница у Котражи преправљена је у школу, а учитељ Алекса Поповић, који је дошао из Баната, постао је државни учитељ.Касније су  у неколико наврата вршене преправке и школа је служила све до почетка 20. века.

  Захваљујући труду свештеника Милете Јовановића и председника општине Дмитра

  Танкосића, саграђена је 1908. године нова школска зграда од тврдог материјала, са три

  учионице, канцеларијом и ђачком собом. Школа је подигнута у близини цркве, до самог

  окружног друма Чачак-Ивањица, а од Гуче је удаљена десет километара.

  По завршетку Првог светског рата у котрашкој школи, осим десет клупа и две табле, више ничега није било. По извршењу извесних поправки школа је почела са радом школске1918/19. године. Те године школу је похађало 136 ученика. Број ученика се из године у годину повећавао па тако, пред Други светски рат, школске 1940/41. године котрашку школу похађа 282 ученика. За време Другог светског рата школска зграда је оштећена, а  школска архива је сачувана.

  Заузимањем Месног народног одбора извршене су главне поправке зграде. Школа је

  наставила са радом 1948. године као осмогодишња школа. Број ученика имао је

  тенденцију раста све до 80-тих година 20. века.

  Од 1971. до 2000. године школа је носила назив ОШ „Иво Лола Рибар“, који је касније

  промењен у ОШ „Котража“.

  Осим старе школе, школски простор чини и нова школска зграда, изграђена 70-те године 20. века. Касније је изграђена и фискултурна сала. Просторије школе су временомреновиране, тако да школа данас има задовољавајуће материјалоно-техничке услове за извођење васпитно-образовног рада.

  У саставу школе у Котражи су и подручне школе Горњи Дубац и Вучковица.

  Школа има ученике који су распоређени у 11 одељења. Осам одељења у матичној школи, једно одељење продуженог боравка и два издвојена одељења у Вучковици и Горњем Дупцу. Рад у матичној школи и издвојеним одељењима је организован у једној смени,осим продуженог боравка, који се изводи у другој смени.

  У школи је запослено 30 радника.

  Данас, основну школу у Котражи, заједно са издвојеним одељењима, похађа око 100 ученика.