Документа школе
Важеће измене Статута 2025. године
-
Ученик који на разредном испиту добије једну или две недовољне оцене, као и ученик који нијеприступио полагању разредног испита из једног или два обавезна и изборна предмета и активностиполаже поправни испит.Члан 101 став 4 мења се и гласиУченик који на разредном испиту добије недовољну оцену из више од два обавезна предмета,укључујући и изборни предмет други страни језик, или који не приступи полагању разредног испитаиз више од два обавезна и изборна предмета и активности, понавља разред, у складу са законом.Члан 15.Члан 102 став 1 мења се и гласиПоправни испит полаже ученик од четвртог до осмог разреда који на крају другог полугодишта имадо две недовољне закључне бројчане оцене из обавезних предмета или из једног обавезног предметаи изборног предмета други страни језик.Члан 102 став 6 мења се и гласиУченик осмог разреда односно завршног разреда који има више од две недовољне закључне бројчанеоцене или не положи поправни испит не понавља разред, већ завршава започето образовање иваспитање у истој школи полагањем испита из обавезног предмета, односно изборног предметадруги страни језик из којег има недовољну оцену, у складу са законом.Члан 16.Члан 105 став1. тачка 1) и 2) и ст.2,3,5 и 9.речи: „изборног програма“, замењују се речима: „изборногпредмета“Члан 17.Члан 173 став 1 после тачке 5) додаје се тачка 6) која гласи„6) има сагласност надлежног органа традиционалне цркве или верске заједнице којој припада заизвођење верске наставе у основној, за пријем на послове наставника верске наставе.“‒Члан 173 после става 2. додаје се нови став 3. који гласи„Ако надлежни орган традиционалне цркве или верске заједнице повуче сагласност из става 1. тачка6) овог члана из разлога што наставник верске наставе својим активностима, ставовима и понашањемподрива углед традиционалне цркве или верске заједнице, односно учи и поступа супротно учењу,ставовима, моралу и вредностима које заступа традиционална црква, односно верска заједница којојприпада, даном достављања установи образложеног акта о повлачењу сагласности наставнику верскенаставе престаје радни однос.“Члан 173 став 3 постаје став 4 мења се и гласиДокази о испуњености услова из става 1. тачке 1) и тач. 3)–5) овог члана саставни су део пријаве наконкурс, а доказ из става 1. тач. 2) и 6) овог члана прибавља се пре закључења уговора о раду.Члан 18.У члану 177 после става 8. додаје се став 9 који гласи„Облике стручног усавршавања, програме сталног стручног усавршавања, садржај портфолија, начинорганизовања и друга питања од значаја за стручно усавршавање наставника верске наставеминистар прописује на предлог органа надлежног за послове односа са црквама и верскимзаједницама, по прибављеном мишљењу традиционалних цркава и верских заједница и Завода заунапређивање образовања и васпитања.“Члан 19.Члан 178.став 1. мења се и гласи:„Пријем у радни однос у установи чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина илијединица локалне самоуправе врши се на основу преузимања запосленог са листе запослених зачијим радом је у потпуности или делимично престала потреба и запослених који су засновали радниоднос са непуним радним временом (у даљем тексту: преузимање са листе), као и на основупреузимања запосленог који није на листи или конкурса ако се није могло извршити преузимање.У ставу 2 .речи : „може бити преузет“ , замењују се речима : „остварује право да буде преузет“.После става 4. додаје се став 5. који гласи:„Одредбе овог члана примењују се на наставнике верске наставе уз сагласност надлежног органатрадиционалне цркве или верске заједнице.Члан 20.У члану 180 после става 13. додају се нови ст.14 и 15 који гласе:
-
„На конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време за извођење верске наставе може даучествује лице које се налази на листи наставника верске наставе и које испуњава услове из члана139. и члана 140. став 1. Закона.„Листу наставника верске наставе, на предлог традиционалних цркава и верских заједница, утврђујеминистар.“Члан 21.У члану 181. став 4 брише се.У досадашњем ставу 5. који постаје став 4. речи: „ за сваку школску годину“ бришу се.У досадашњем ставу 6. који постаје став 5. речи: „на 12 месеци за сваку школску годину ,“замењујусе речима: „ до истека текуће школске године , односно до повратка одсутног наставника“Досадашњи ст.7-10 постаје ст.6-9После досадашњег става 10. који постаје став 9. додаје се став 10. који гласи:„Радни однос на одређено време наставника верске наставе престаје пре истека времена на које језаснован ако надлежни орган традиционалне цркве или верске заједнице повуче сагласност заизвођење верске наставе из разлога наведених у члану 139. став 3. Закона.“Члан 22.У члану 198 став став 7. речи :“обавезним предметима и изборним програмима“ замењују серечима : „обавезним и изборним предметима“.Члан 23.У члану 199 речи:“наставних предмета,изборних програма“ замењују се речима:“обавезних иизборних предмета“.Члан 24.У члану 201. речи :“подели предмета, изборних програма“ замењују се речима: „поделиобавезних и изборних предмета“.Члан 25.Измене и допуне Статута ступају на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној таблишколе.У осталом делу, одредбе Статута ОШ „Котража“ у Котражи дел.број 69 од 07.03.2024. године,остају на снази.Дел.бр. 303У Котражи, 07.07.2025 ПРЕДСЕДНИК ШКОЛСКОГ ОДБОРАМарина ЛуковићИзмене и допуне Статута објављене: 07.07.2025Ступа на снагу: 15.07.2025.
-
-
,
Статут школе
На основу члана 100 и члана 119 став 1 тачка 1 Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. Гласник РС“ број 88/17,27/18-др.закон, 10/19,6/20, 129/21 и 92/23),и члана 112. став 1. тачка 1. Статута Школски одбор ОШ «Котража» у Котражи, на седници одржаној дана 07.03.2024.године
донео је
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ «КОТРАЖА»
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим статутом се ближе уређују организација, начин рада, управљање и руковођење поступање органа ради обезбеђивања остваривања права и обавеза детета и ученика, права и обавеза родитеља односно другог законског заступника, заштита и безбедност деце, ученика и запослених и мере за спречавање повреда забрана утврђених Законом, начин објављивања општих аката и обавештавања свих заинтересованих страна о одлукама органа и сва друга питања од значаја за остваривање образовања и васпитања и рад ОШ»Котража» у Котражи (даље: школа), која су утврђена законом.
Члан 2.
Школа је јавна установа која обавља делатност образовања и васпитања у складу са Уставом Републике Србије, важећим законима и подзаконским актима из области образовања и васпитања, колективним уговорима и овим статутом.
Члан 3.
Школа послује средствима у јавној својини и својим средствима, у складу са законом.
Правни положај школе
Члан 4.
Назив школе је: ОШ» Котража» Седиште школе је у Котражи
Матични број школе је 07193394,ПИБ 101267865: шифра делатности 8520.
Школа послује преко свог жиро-рачуна бр.840- 484660 -81 код Управе за трезор у Гучи.
Оснивач школе је –јединица локалне самоуправе-Општина Лучани .
Школа је правно лице са статусом установе, која обавља делатност основног образовања и васпитања и има право да у правном промету закључује уговоре и предузима друге правне радње и правне послове у оквиру своје правне и пословне способности.
Школа је носилац права, обавеза и одговорности у остваривању делатности основног образовања и васпитања, у складу са законом. За своје обавезе у правном промету са трећим лицима, школа одговара свим средствима којима располаже.
Члан 5.
Школа је основана актом Народног одбора Општине Лучани број: 01-бр.3845/6-63 од 12.04.1963.године и уписана у судски регистар код Привредног суда у Чачку , решењем број ФИ -3/07од 22.01.2007.године и регистрациони лист број 5-176-00 Трговински суд Чачак.
Школа у свом саставу има издвојена одељења:
-четвороразредне школе: Вучковица и Горњи Дубац .
Члан 6.
На основу Решења Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр.022-05-61/2016-07/1 од 20.02.2017. године, школа је верификована за рад за обављање делатности основног образовања и васпитања са седиштем у Котражи у првом и другом циклусу, у издвојеним одељењима у Вучковици и Горњем Дубцу у првом циклусу..
Школи је призната група продуженог боравка за ученике првог и другог разреда.
Члан 7.
Школа може да обавља делатност предшколског васпитања ,у складу са законом.
Печати и штамбиљи
Члан 8.
Школа у свом раду користи:
1) један печат округлог облика са грбом Републике Србије у средини, пречника 32мм, са следећим текстом у концентричним круговима око грба – велики печат:
Република Србија – Котража у спољњем и Основна школас Котража у унутрашњем . Овај печат се користи за оверавање сведочанстава, диплома, ђачких књижица и других јавних исправа које школа издаје;
2) печат мањег облика исте садржине, без ознаке редног броја ( у даљем тексту: мали печат). Пречник малог печата је 24 мм.
Овај печат се користи за финансијско пословање ,оверавање аката из области канцеларијског пословања, уговора и појединачних правних аката.
.
.
3) штамбиљ школе за завођење аката правоугаоног облика, дужине 60 мм, ширине 10мм. са уписаним текстом који гласи:
Република Србија – Основна школа «Котража», бр.__________, датум __________20,______ год. Котража.
Текст на печатима и штамбиљима исписан је на српском језику, ћириличким писмом.
Члан 9.
За издавање, руковање и чување печата одговоран је директор школе.
Директор школе може пренети овлашћење за руковање и чување печата секретару школе и шефу рачуноводства.
За чување великог печата са грбом и штамбиља, одговорни су директор и секретар школе.
За чување малог печата одговорни су директор и шеф рачуноводства.
Члан 10.
Школа остварује образовно-васпитну делатност на српском језику и ћириличном писму
остваривањем наставног плана и програма за основно образовање у трајању од осам година.
За припаднике националне мањине образовно-васпитни рад се остварује на језику и писму националне мањине а изузетно за припаднике националне мањине образовно- васпитни рад може да се изводи и двојезично на језику и писму националне мањине и на српском језику
За ученике који користе знаковни језик, посебно писмо или друга техничка решења, настава се изводи на знаковном језику и помоћу средстава тог језика.
Припремни предшколски програм се остварује на основу предшколског програма који се доноси у складу са Правилником о општим основама програма предшколског васпитања и образовања.
Заступање и представљање
Члан 11.
Школу заступа и представља директор. У оквиру својих овлашћења директор може дати другом лицу пуномоћје за заступање школе у одређеним пословима.
У случају привремене одсутности или спречености да обавља своју дужност директор може пренети своја овлашћења на наставника или стручног сарадника, који ће га замењивати,
Уколико директор није у могућности да одреди свог заменика или пропусти да то учини, такво овлашћење даје школски одбор .
Статусне промене и промене назива и седишта школе
Члан 12.
Уписом у судски регистар школа стиче својство правног лица. У складу са актом о оснивању установа има свој назив и седиште као и делатност коју обавља.
Школа може вршити статусне промене, промене назива или седишта у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.
Одлуку о статусној промени школе доноси школски одбор, уз сагласност оснивача.
Одлуку о промени назива или седишта јавне установе доноси школски одбор, уз сагласност Министарства.
Школа не може да врши статусне промене, промену назива или седишта у току наставне године.
Члан 13.
Статусне промене
ФАЗЕ ПОСТУПКА
- Школски одбор доноси одлуку о статусној промени;
- Установа подноси захтев просветној инспекцији ради утврђивања испуњености услова из Закона – услови за обављање делатности установе;
- Извештај просветног инспектора са одлуком о статусној промени установа доставља на сагласност оснивачу;
- Кад оснивач доносе решење/одлуку о давању сагласности на статусну промену, врши се упис у судски регистар;
- Промена печата и штамбиља установе, промена општих аката;
- Не могу се вршити статусне промене у току наставне године;
- Промена се објављује у Службеном гласнику РС.
Промена назива и седишта школе
Члан 14.
Процедурa промене назива и седишта школе:
- Покретач иницијативе за промену назива школе- Наставничко веће;
- Савет родитеља и Ученички парламент дају мишљење о промени назива школе;
- Школски одбор доноси одлуку о промени назива школе која мора бити образложена;
- Одлука Школског одбора доставља се на сагласност Министарству просвете, науке и технолошког развоја;
- Кад Министарство доносе решење о давању сагласности на промену назива школе, врши се упис у судски регистар;
- Промена печата и штамбиља установе, промена општих аката;
- Не могу се вршити промене назива или седишта школе у току наставне године;
- Изузетно, уколико наступе околности услед којих је спречено несметано одвијање наставе, статусна промена седишта може се извршити у току наставне године, уз сагласност Министарства.
- Промена се објављује у Службеном гласнику РС.
II АКТИ КОЈЕ ШКОЛА ДОНОСИ
Члан 15.
Школа је у обавези да донесе развојни план за период од три до пет година, који представља стратешки план развоја школе и који садржи приоритете у остваривању образовно-васпитног рада, план и носиоце активности, критеријуме и мерила за вредновање планираних активности и друга питања од значаја за развој школе.
Развојни план школа доноси на основу извештаја о самовредновању и извештаја о спољашњем вредновању најкасније 30 дана пре истека важећег развојног плана школе.
Школски програм доноси школски одбор, по правилу, сваке четврте године, у складу са Националним оквиром образовања и васпитања и условима прописаним посебним законом.
Годишњи план рада школа доноси у складу са школским календаром, развојним планом и школским програмом до 15. септембра. Годишњим планом рада утврђује се време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања у школи. На основу годишњег плана рада наставници и стручни сарадници доносе месечне, недељне оперативне планове
Општи акти школе: статут, правилник и пословник.
Члан 16.
1. Развојни план школе
Школа има развојни план.
Развојни план Школе јесте стратешки план развоја установе.
Развојни план Школе доноси се на основу извештаја о самовредновању и извештаја о спољашњем вредновању, најкасније 30 дана пре истека важећег развојног плана установе.
Развојни план доноси Школски одбор, на предлог стручног актива за развојно планирање, за период од три до пет година.
У поступку вредновања квалитета рада установе вреднује се и остваривање развојног плана установе.
Школа доноси развојни план у складу са Законом и Законом о основном образовању и васпитању.
Развојни план школе садржи приоритете у остваривању образовно-васпитног рада, план и носиоце активности, критеријуме и мерила за вредновање планираних активности и друга питања од значаја за развој установе, и то:
1) мере унапређивања образовно-васпитног рада на основу анализе резултата ученика на завршном испиту;
2) мере за унапређивање доступности одговарајућих облика подршке и разумних прилагођавања и квалитета образовања и васпитања за децу и ученике којима је потребна додатна подршка;
3) мере превенције насиља и повећања сарадње међу ученицима, наставницима и родитељима;
4) мере превенције осипања ученика;
5) друге мере усмерене на достизање циљева образовања и васпитања који превазилазе садржај појединих наставних предмета;
6) план припреме за завршни испит;
7) план укључивања школе у националне и међународне развојне пројекте;
8) план стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора;
9) мере за увођење иновативних метода наставе, учења и оцењивања ученика;
10) план напредовања и стицања звања наставника и стручних сарадника;
11) план укључивања родитеља, односно другог законског заступника у рад школе;
12) план сарадње и умрежавања са другим школама и установама;
13) друга питања од значаја за развој школе.
Развојни план садржи критеријуме и мерила за праћење остваривања развојног плана и служи као ослонац за израду школског програма и годишњег плана рада школе.
2. Школски програм
Члан 17.
Основно образовање и васпитање остварује се на основу школског програма.
Школски програм омогућава оријентацију ученика и родитеља, односно другог законског заступника у избору школе, праћење квалитета образовно-васпитног процеса и његових резултата, као и процену индивидуалног рада и напредовања сваког ученика.
Члан 18.
Школски програм припремају одговарајући стручни органи Школе.
Програм из става 1. овог члана доноси Школски одбор.
О предлогу програма из става 1. овог члана Школа прибавља мишљење Савета родитеља и ученичког парламента.
Школски програм доноси школски одбор, по правилу на период од четири године.
Школски програм се доноси у складу са Законом.
Доношење и објављивање програма образовања и васпитања
Члан 19.
Школски програм доноси се најкасније два месеца пре почетка школске године у којој ће почети његова примена.
Школски програм објављује се у складу са са Законом и општим актом Школе.
Школа је у обавези да програм из става 2. овог члана учини доступним свим заинтересованим
корисницима.
Поједини делови школског програма иновирају се у току његовог остваривања.
Школски програм садржи:
- циљеве школског програма;
- план наставе и учења основног образовања и васпитања;
- програме обавезних предмета по разредима, са начинима и поступцима за њихово остваривање;
- изборне програме по разредима, са начинима и поступцима за њихово остваривање;
- програм активности по разредима, са начинима и поступцима за њихово остваривање;
- програм допунске и додатне наставе;
- програм културних активности школе;
- програм школског спорта и спортско-рекреативних активности;
- програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања, програм спречавања дискриминације и програми превенције других облика ризичног понашања;
- програм ваннаставних активности ученика;
- програм професионалне оријентације;
- програм здравствене заштите;
- програм социјалне заштите;
- програм заштите животне средине;
- програм сарадње са локалном самоуправом;
- програм сарадње са породицом;
- програм излета, екскурзија и наставе у природи;
- програм рада школске библиотеке;
- начин остваривања других области развојног плана школе који утичу на образовно-васпитни рад.
Индивидуални образовни планови свих ученика који се образују по индивидуалном образовном плану чине прилог школског програма.
Саставни део школског програма је и програм безбедности и здравља на раду који обухвата заједничке активности школе, родитеља, односно других законских заступника и јединице локалне самоуправе, усмерене на развој свести за спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду.
У оквиру школског програма, за децу и ученике који не познају српски језик, школа може да реализује и програм за стицање елементарних знања из српског језика, односно програм српског језика као страног.
У поступку доношења школског и предшколског програма савет родитеља и ученички парламент дају мишљење на предлог школског програма.
Школски програм се доноси и објављује се на огласној табли школе, најкасније два месеца пре почетка школске године у којој ће се примењивати.
Индивидуални образовни план
Члан 20.
Детету и ученику коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, Школа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, прилагођавање начина остваривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана.
Ученику који постиже резултате који превазилазе очекивани ниво образовних постигнућа, Школа обезбеђује прилагођавање начина остваривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана.
Индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП) јесте посебан акт, који има за циљ оптимални развој детета и ученика и остваривање исхода образовања и васпитања у складу са прописаним циљевима и принципима, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика.
ИОП израђује тим за додатну подршку детету, односно ученику у сарадњи са родитељем, односно другим законским заступником на основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета, ученика и одраслог, а остварује се након сагласности родитеља, односно другог законског заступника.
Ако родитељ, односно други законски заступник не оправда своје одбијање да учествује у изради или давању сагласности на ИОП, Школа је дужна да о томе обавести надлежну установу социјалне заштите у циљу заштите најбољег интереса детета односно ученика.
Родитељ , односно други законски заступник је у обавези да поступи у складу са препорукама које даје тим за пружање додатне подршке детету у предшколској установи , у делу препоруке којим се њему налаже нека обавеза.
Установа је дужна да обавести надлежну установу социјалне заштите у циљу заштите најбољег интереса детета, ако родитељ, односно други законски заступник не докаже да није могао да испуни препоруку у делу којим се њему налаже нека обавеза и ако препорука битно утиче на остваривање најбољег интереса детета.
Члан 21.
Врсте ИОП-а јесу:
1) ИОП1 – прилагођавање начина рада и услова у којима се изводи образовно-васпитни рад; учење језика на коме се одвија образовно-васпитни рад;
2) ИОП2 – прилагођавање циљева садржаја и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада;
3) ИОП3 – проширивање и продубљивање садржаја образовно-васпитног рада за ученика са изузетним способностима.
ИОП доноси Педагошки колегијум установе на предлог Тима за инклузивно образовање, односно Тима за пружање додатне подршке детету и ученику.
Тим за пружање додатне подршке ученику у Школи чини наставник разредне наставе, односно наставник предметне наставе, одељењски старешина, стручни сарадник, родитељ, односно други законски заступник, а у складу са потребама ученика и педагошки асистент, односно лични пратилац ученика, на предлог родитеља, односно другог законског заступника.
Доношењу ИОП-а 2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП-а 1, а обавезно је прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику.
Мишљење интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику, може да предвиди и измену плана наставе и учења.
У првој години рада по ИОП-у, ИОП се вреднује тромесечно, а у свакој наредној години два пута у току радне, односно школске године.
Спровођење ИОП-а прати Министарство, у складу са Законом.
Пoдатак да је образовање стечено у складу са чланом 76.став 6.тачка 2) и 3) Закона , уноси се у одговарајући део обрасца јавне исправе.
3. Годишњи план рада
Члан 22.
Годишњим планом рада школе утврђују се време, место, начин, носиоци остваривања школског програма и друга питања од значаја за остваривање школског програма.
Годишњи план рада школе доноси Школски одбор у складу са школским календаром, развојним планом и школским програмом, до 15. септембра.
Уколико у току школске године дође до промене неког дела годишњег плана рада, школа доноси измену годишњег плана рада у одговарајућем делу.
План и програми наставе и учења основног образовања и васпитања
Члан 23.
Планови наставе и учења у основном образовању и васпитању, садрже:
1) листу обавезних предмета и изборних програма и активности по разредима;
2) укупан годишњи фонд часова по предметима, програмима и активностима;
3) недељни фонд часова по предметима, програмима и активностима.
Програми наставе и учења у основном образовању и васпитању, садрже:
- циљеве основног образовања и васпитања;
- циљеве учења предмета, изборних програма и активности по разредима;
- опште предметне компетенције;
- специфичне предметне компетенције;
- исходи учења;
- образовне стандарде за основно образовање и васпитање;
- кључне појмове садржаја сваког предмета;
- упутство за дидактичко-методичко остваривање програма;
- упутство за формативно и сумативно оцењивање ученика;
- начин прилагођавања програма музичког и балетског образовања и васпитања,
образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом, ученика са изузетним, односно посебним способностима, за образовање и васпитање на језику националне мањине и образовање одраслих.
Смернице за прилагођавање програма наставе и учења и смернице за пружање индивидуализоване додатне подршке за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, доноси Завод за унапређивање образовања и васпитања.
Ученик обавезно бира са листе изборних програма верску наставу или грађанско васпитање и други страни језик.
Ученик који се определио за верску наставу или грађанско васпитање, изборни програм може једанпут да мења у току циклуса основног образовања и васпитања.
Школа је дужна да обезбеди остваривање обавезних физичких активности за све ученике, као и да понуди листу активности за које се ученици опредељују у складу са својим интересовањима.
- Општа акта
Општи акти школе су: статут, правилник и пословник.
Члан 24.
Статут је основни општи акт школе. Други општи акти морају бити у сагласности са статутом.
Школа доноси следеће правилнике:
- Правила понашања
- Правилник о понашању запослених у спречавању сукоба интереса
- Правилник о организацији и систематизацији послова;
- Правилник о безбедности и здрављу на раду;
- Правилник о васпитно-дисциплинској одговорности ученика;
- Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности запослених;
- Правилник о похваљивању и награђивању ученика;
- Правилник о награђивању запослених
- Правилник о испитима;
- Правилник о оцењивању ученика
- Правилник о организацији буџетског рачуноводства,
- Правилник о ближем уређивању поступка јавне набавке,
- Правилник о мерама, начину и поступки заштите и безбедности ученика за време боравка у школи и других активности које организује школа.
- Правилник о поклонима запослених
- Правилник о накнади путних трошкова запослених
- Правилник о начину евидентирања,класификовања, архивирања и чувања архивске грађе и документарног материјала
- Правилник о донацијама и хуманитарној помоћи
- Правилник о вредновању сталног стручног усавршавања
- Правилник о употреби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства
Пословником се уређује рад наставничког већа, школског одбора, савета родитеља школе и ученичког парламента школе. Пословник доноси орган чији се рад уређује.
Члан 25.
Нацрте општих аката,као и нацрте предлога за измене и допуне општих аката,израђује секретар школе и исте доставља директору школе ради утврђивања предлога.
Директор школе ће пре утврђивања предлога општег акта исти објавити на огласној табли школе, а у циљу разматрања и давања предлога и сугестија о истом.
Школа обезбеђује доступност статута и других општих аката објављивањем на сајту школе.
Измене и допуне статута и других општих аката врше се по поступку прописаном за њихово доношење.
Статут и друга општа акта ступају на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли школе.
Аутентично тумачење одредаба статута и других општих аката даје школски одбор.
Правилник о организацији и систематизацији послова доноси директор школе, а школски одбор даје сагласност на овај правилник.
Развојни план, школски програм, годишњи план рада школе и друга општа акта доноси школски одбор, уколико законом није предвиђено да поједине опште акте доноси директор школе.
III УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ШКОЛЕ
Члан 26.
Унутрашња организација у Школи утврђује се Правилником о организацији и систематизацији радних места који доноси директор Школе, а на који сагласност даје Школски одбор.
Члан 27.
Рад у Школи одвија се по кућном реду који се утврђује у складу са календаром образовно-васпитног рада.
IV ДЕЛАТНОСТ ШКОЛЕ
Основна делатност
Члан 28.
Основна делатност школе је образовно-васпитна делатност у оквиру основног образовања коју школа обавља самостално, или у сарадњи са другим организацијама и установама.
Школа своју образовно-васпитну делатност остварује на основу прописаних наставних планова и програма и у обавези је да до завршетка наставне године оствари наставни план и програм са прописаним фондом часова из свих предмета и других активности утврђених годишњим планом рада школе.
Основно образовање и васпитање одвија се у трајању од осам година и остварује се у два образовна циклуса.
Први циклус обухвата од I до IV разреда за које се организује разредна настава.
Изузетно, за ученике првог циклуса може да се организује предметна настава из страног језика и изборних програма, у складу са Законом и планом и програмом наставе и учења.
Други циклус обухвата од V до VIII разреда, за које се организује предметна настава, у складу са наставним планом и програмом и школским програмом.
За припаднике националне мањине предметна настава може да се организује из предмета српски језик као нематерњи и изборног програма језик националне мањине, са елементима националне културе, од првог разреда.
Школа може да обавља делатност предшколског васпитања и образовања.
Проширена делатност
Члан 29.
Школа може да обавља и проширену делатност којом се унапређује и доприноси квалитетнијем и рационалнијем обављању образовања и васпитања под условом да се њоме не омета обављање делатности образовања и васпитања .
Проширена делатност Школе може да буде пружање услуга, производња, продаја и друга делатност којом се унапређује или доприноси рационалнијем и квалитетнијем обављању образовања и васпитања.
Одлуку о проширењу делатности доноси Школски одбор, у складу са Законом, уз сагласност Министарства просвете.
Одлука о проширеној делатности Школе из става 3. овог члана садржи план прихода и издатака за обављање делатности, начин ангажовања ученика и запослених, начин располагања и план коришћења остварених средстава.
Модел установа
Члан 30.
Школа може да стекне статус модел установе, у складу са Законом.
Ресурсни центар
Члан 31.
Школа може да стекне статус ресурсног центра за асистивне технологије у образовању и васпитању (у даљем тексту: ресурс центар), ради пружања подршке деци, ученицима и одраслима којима је потребна асистивна технологија, у складу са Законом.
V ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
1.Школска година
Члан 32.
Образовно-васпитни рад школе остварује се у току школске године која почиње 1. септембра извођењем химне Републике Србије, а завршава се 31. августа наредне године. Организује се у два полугодишта.
Време, трајање и организација образовно-васпитног рада и школског распуста утврђује се школским календаром, који прописује министар до 1. јуна текуће године за наредну школску годину.
Време почетка наставе, распоред смена, време почетка и завршетка часова, трајање одмора, радно време ваннаставног особља и друго утврђује се годишњим планом рада школе.
Настава се изводи у једној или две смене, по распореду часова, који утврђује директор школе, уз прибављено мишљење стручних органа, за сваку школску годину. Када се настава изводи у две смене школа мора да обезбеди да сви ученици равномерно похађају наставу у обе смене, смењујући се у једнаким временским интервалима, не дужим од једног месеца.
2.Облици образовно-васпитног рада
Обавезни предмети, изборни програми и активности
Члан 33.
У Школи се изучавају обавезни предмети и изборни програми и активности прописани планом и програмом наставе и учења, према школском програму, у складу са Законом.
3. План и програм наставе и учења
План наставе и учења
Члан 34.
План наставе и учења у основном образовању и васпитању садржи:
1) листу обавезних предмета и изборних програма и активности по разредима;
2) укупан годишњи фонд часова по предметима, програмима и активностима;
3) недељни фонд часова по предметима, програмима и активностима.
Програм наставе и учења
Члан 35.
Програм наставе и учења у основном образовању и васпитању садржи:
1) циљеве основног образовања и васпитања;
2) циљеве учења предмета, изборних програма и активности по разредима;
3) опште предметне компетенције;
4) специфичне предметне компетенције;
5) исходе учења;
6) образовне стандарде за основно образовање и васпитање;
7) кључне појмове садржаја сваког предмета;
8) упутство за дидактичко-методичко остваривање програма;
9) упутство за формативно и сумативно оцењивање ученика.
4.Организација образовно-васпитног рада
Члан 36.
Образовно-васпитни рад организује се у одељењу, у групи и индивидуално.
Одељење истог разреда може да има до 28 ученика.
Изузетно, одељење истог разреда може да има до 31 ученика уз сагласност Министарства.
У једном одељењу могу да буду до два ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Број ученика утврђен у ставу 2.овог члана умањује се за два по ученику који основно образовање и васпитање стиче остваривањем индивудуалног образовног плана са прилагођавањем начина рада као и услова у којима се изводи образовно васпитни рад, односно са учењем језика на коме се одвија образовно-васпитни рад (ИОП 1), односно за три по ученику који основно образовање и васпитање стиче остваривањем индивидуалног образовног плана са прилагођавањем циљева, садржаја и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно васпитног рада (ИОП-2).
Образовно – васпитни рад, од првог до четвртог разреда може да се организује и у комбинованом одељењу.
Изузетно, образовно- васпитни рад од петог до осмог разреда може да се организује и у комбинованом одељењу, када је то у најбољем интересу ученика, уз сагласност надлежне школске управе.
Комбиновано одељење састављено од ученика два разреда може да има до 15 ученика, а одељење од три или четири разреда – до 10 ученика.
За предмете за које је подела одељења на групе предвиђена планом и програмом наставе и учења организује се остваривање образовно-васпитног рада у групи.
Изузетно, у групи може да се организује и остваривање наставе изборних програма и слободних наставних активности уколико није могуће организовање образовно-васпитног рада на нивоу одељења.
Група из става 10 овог члана по правилу формира се на нивоу разреда и има најмање 15, а највише до 30 ученика. Образовно-васпитни рад у групи са мање од 15 ученика организује се уз сагласност министра.
Изузетно, група из става 10 може да се формира на нивоу циклуса. Група састављена од ученика два разреда може да има до 15 ученика, а група од три или четири разреда до десет ученика.
5. Настава
Члан 37.
Поред редовне наставе, у школи се организује допунска, додатна и припремна настава.
За ученике којима је потребна помоћ у савладавању програма и учењу, школа организује допунску наставу.
За ученике од трећег до осмог разреда са посебним способностима, склоностима и интересовањима за поједине предмете, школа организује додатну наставу.
За ученике упућене на разредни и поправни испит, школа организује припремну наставу.
Припремна настава се организује пре почетка испитног рока, у трајању од најмање пет радних дана са по два часа дневно за сваки предмет.
За ученике коме је због сметњи у развоју и инвалидитета, специфичних тешкоћа у учењу, социјалне ускраћености и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању , школа може да реализује индивидуалну наставу кроз програме подршке деци и ученицима са сметњама у развоју..
Припрему ученика за полагање завршног испита школа може да организује током другог
полугодишта осмог разреда, а дужна је да организује припрему ученика за полагање завршног испита десет дана пре полагања испита у трајању најмање два часа дневно из предмета који су обухваћени полагањем.
Члан 38.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада у школи обављају наставници и стручни сарадници.
Разредна и предметна настава
Члан 39.
За ученике првог циклуса организује се разредна настава, а за ученике другог циклуса предметна настава, а када постоје услови, и заједничка настава више сродних предмета са интердисциплинарним садржајем, у складу са школским програмом.
Изузетно, за ученике првог циклуса може да се организује предметна настава из страног језика и изборних програма, у складу са Законом и планом и програмом наставе и учења.
За припаднике националне мањине предметна настава може да се организује из предмета српски језик као нематерњи и изборног програма језик националне мањине, са елементима националне културе, од првог разреда.
Члан 40.
Школа је дужна да за ученике четвртог разреда организује часове предметне наставе ради упознавања ученика са предметним наставницима који ће реализовати наставу у петом разреду.
Часови предметне наставе из става 1. овог члана планирају се на основу програма наставе и учења за четврти разред основног образовања и васпитања, у сарадњи учитеља и одговарајућих наставника предметне наставе.
Часове предметне наставе за ученике четвртог разреда реализују сви наставници предметне наставе из става 1. овог члана, по два пута у току школске године, односно једанпут у току полугодишта.
Школа може, с истим циљем и на исти начин, да организује часове предметне наставе и за ученике од првог до трећег разреда.
Целодневна настава и продужени боравак
Члан 41.
Школа организује продужени боравак за ученике првог и другог разреда, чиме се ученицима омогућава да под стручним надзором наставника уче, обнављају градиво, раде домаће задатке и рекреирају се када нису на часовима редовне наставе, ако постоји интересовање родитеља и ако има просторне и кадровске могућности за извођење овог облика рада уз сагласност надлежног министарства за овај облик рада.
Школа може организовати и целодневну наставу, уз сагласност надлежног министарства и под условима из става 1 овог члана, уколико школски одбор и стручни органи донесу такву одлуку.
Настава за ученике на кућном и болничком лечењу
Члан 42.
Школа може да организује образовно-васпитни рад као посебан облик рада за ученике на дужем кућном и болничком лечењу, уз сагласност Министарства.
За ученике који због већих здравствених проблема или хроничних болести не могу да похађају наставу дуже од три недеље, настава се организује у кућним условима, односно у здравственој установи.
Родитељ, односно други законски заступник дужан је да о потреби организовања наставе за ученика на дужем кућном и болничком лечењу обавести школу.
Начин организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу прописује министар.
Настава код куће
Члан 43.
Родитељ, односно други законски заступник има право да свом детету омогући стицање основног образовања и васпитања код куће, уз обезбеђивање трошкова образовања и васпитања, у складу са Законом.
Настава на даљину
Члан 44.
Родитељ, односно други законски заступник може да се определи да његово дете основношколско образовање и васпитање стиче наставом на даљину, у складу са Законом.
Годишњим планом рада школе утврђује се да ли ће се и који од ових посебних облика образовно-васпитног рада организовати у школи.
6.Културне активности школе
Члан 45.
Културне активности Школе остварују се на основу програма културних активности.
Културне активности обухватају: прославу Дана школе, почетка и краја школске године и завршетка основношколског образовања и васпитања, прославе школских и државних празника, приредбе, представе, изложбе, концерте, такмичења и смотре, посете установама културе, заједничке активности Школе и јединице локалне самоуправе и друге активности које доприносе проширењу утицаја школе на васпитање ученика и културном развоју окружења школе.
Прославе школских и државних празника, почетка и краја школске године и завршетка основношколског образовања и васпитања за ученике организују се у Школи или, у договору са јединицом локалне самоуправе, у установама из области културе и спорта.
7.Програм школског спорта и спортско-рекреативних активности
Члан 46.
Ради развоја и практиковања здравог начина живота, развоја свести о важности сопственог здравља и безбедности, о потреби неговања и развоја физичких способности, као и превенције насиља, наркоманије, малолетничке делинквенције, школа у оквиру школског
програма реализује и програм школског спорта, којим су обухваћени сви ученици.
Школа је дужна да у оквиру програма школског спорта, у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, организује недељу школског спорта најмање једном у току полугодишта.
Програм недеље школског спорта обухвата спортско-рекреативне активности свих ученика, као и културно-уметничке манифестације на тему из области физичког и здравственог васпитања, у складу са планом и програмом наставе и учења.
8. Програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања, програм спречавања дискриминације и програми превенције других облика ризичног понашања
Члан 47.
Програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања, програм спречавања дискриминације и програми превенције других облика ризичног понашања, као што су, нарочито, употреба алкохола, дувана, психоактивних супстанци и малолетничка делинквенција, саставни су део школског програма и остварују се у складу са Законом.
Програми из става 1. овог члана остварују се кроз различите наставне и слободне активности, са ученицима, запосленима, родитељима, односно другим законским заступницима, у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, у складу са утврђеним потребама и Законом.
У остваривање програма из става 1. овог члана укључују се и физичка и правна лица са територије јединице локалне самоуправе , установе у области културе и спорта, вршњачки посредници, као и лица обучена за превенцију и интервенцију у случају насиља злостављања и занемаривања , дискриминације и других облика ризичног понашања
9.Програм ваннаставних активности ученика
Члан 48.
Ради јачања образовно-васпитне делатности Школе, подстицања индивидуалних склоности и интересовања, садржајног и целисходног коришћења слободног времена, као и ради богаћења друштвеног живота и разоноде ученика, развијања и неговања другарства и пријатељства, школа је дужна да реализује ваннаставне активности ученика у области науке, технике, културе, уметности, медија и спорта.
Школа посебну пажњу посвећује формирању музичке и драмске групе ученика, школског листа, фолклора и спортских секција.
Школа је обавезна да за ученике, у оквиру својих капацитета, бесплатно организује спортске секције.
10. Професионална оријентација ученика
Члан 49.
Школа у сарадњи са установама за професионалну оријентацију помаже родитељима, односно другим законским заступницима и ученицима у избору средње школе и занимања према склоностима и способностима ученика и у том циљу прати њихов развој и информише их о карактеру и условима рада појединих занимања.
Ради праћења индивидуалних склоности ученика и пружања помоћи ученицима и њиховим родитељима, односно другим законским заступницима у избору средње школе и занимања, Школа формира тим за професионалну оријентацију, у чијем саставу су стручни сарадници и наставници.
Тим за професионалну оријентацију реализује програм професионалне оријентације за ученике седмог и осмог разреда.
11. Здравствена заштита ученика у Школи
Члан 50.
Школа сарађује са здравственим установама у спровођењу здравствене заштите ученика, у складу са Законом.
12. Социјална заштита ученика у Школи
Члан 51.
Школа у сарадњи са надлежним установама брине о социјалној заштити, посебно ученика из осетљивих друштвених група, на основу програма социјалне заштите.
Уколико је потребно, Школа организује прикупљање средстава за ове сврхе кроз акције школског спорта, волонтирања и других добротворних акција.
13. Заштита животне средине
Члан 52.
Заштита животне средине обухвата активности усмерене на развој еколошке свести, као и очување природних ресурса.
Очување природних ресурса из става 1. овог члана обухвата и упознавање са коришћењем и рационалном употребом тих ресурса у области енергетике.
Школа доприноси заштити животне средине остваривањем програма заштите животне средине – локалним еколошким акцијама, заједничким активностима школе, родитеља, односно другог законског заступника и јединице локалне самоуправе у анализи стања животне средине и акција за заштиту животне средине, у складу са Законом.
14. Програм сарадње са локалном самоуправом
Члан 53.
Сарадња са локалном самоуправом реализује се на основу програма сарадње са локалном самоуправом, који чини део школског програма.
Школа прати и укључује се у дешавања на територији јединице локалне самоуправе и заједно са њеним представницима планира садржај и начин сарадње, нарочито о питањима од којих зависи развитак Школе.
15. Програм сарадње са породицом
Члан 54.
Школа подстиче и негује партнерски однос са родитељима, односно другим законским заступницима ученика, заснован на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења.
Програмом сарадње са породицом Школа дефинише области, садржај и облике сарадње са родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика, који обухватају детаљно информисање, саветовање, укључивање у наставне и остале активности Школе и консултовање у доношењу одлука око безбедносних, наставних, организационих и финансијских питања, с циљем унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја.
Програм сарадње са породицом обухвата и организацију отвореног дана Школе сваког месеца, када родитељи, односно други законски заступници могу да присуствују образовно-васпитном раду.
Ради праћења успешности програма сарадње са породицом, Школа на крају сваког
полугодишта организује анкетирање родитеља, односно другог законског заступника, у погледу њиховог задовољства програмом сарадње са породицом и у погледу њихових сугестија за наредно полугодиште.
16. Излети, екскурзије и настава у природи
Члан 55.
Установа може, уз сагласност савета родитеља да организује наставу у природи, екскурзију и студијско путовање.
Програм излета, екскурзија и наставе у природи саставни је део школског програма и годишњег плана рада школе.
Ближе услове за организацију и остваривање наставе у природи и екскурзије прописује министар.
17.Школска библиотека
Члан 56.
Школска библиотека је место библиотечко-информационе, васпитно-образовне и културне активности школе.
У школској библиотеци прикупља се, обрађује и ученицима, наставницима и стручним сарадницима даје на коришћење библиотечко-информациона грађа (књиге, серијске публикације и др.) и извори.
Библиотека је дужна да у свом фонду прикупља уџбенике и друга наставна средства
намењена ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и стручну литературу за
наставнике и стручне сараднике.
Задатак школске библиотеке је да код ученика развија навике читања и коришћења библиотечких услуга, као и да ученике оспособљава да користе информације у свим облицима и на свим медијима и омогући им да овладају вештинама потребним за учење у току целог живота.
Школа је дужна да има школску библиотеку, у складу са Законом.
Програм рада школске библиотеке саставни је део школског програма.
18. Дечје и ученичке организације у Школи
Члан 57.
Школа може да има своје организације деце и ученика, а може да се повезује и са организацијама деце и ученика ван школе (организација горана, планинара, извиђача и сл.), у складу са Законом.
19. Вођење летописа и представљање рада Школе
Члан 58.
Школа је дужна да води летопис за сваку школску годину.
Летопис садржи податке о активностима Школе и реализацији образовно-васпитног рада, као и друге податке од значаја за представљање Школе.
Школа летопис објављује на својој интернет страни до 1. октобра за претходну школску годину. Школа је дужна да има своју интернет страну.
20. Ученичке задруге
Члан 59.
Школа може да оснује ученичку задругу ради развоја предузетничког духа, позитивног односа ученика према раду, повезивања наставе са светом рада, као и професионалне оријентације.
Рад ученичке задруге уређује се Правилима за рад задруге, у складу са Законом.
VI УЧЕНИЦИ
1.Упис у школу
Члан 60.
Уписом у први разред дете стиче својство ученика.
У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година.
Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења интерресорне комисије које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.
Документација потребна за упис: извод из матичне књиге рођених, пријава боравка(родитеља или детета), доказ о здравственом прегледу детета, издат од стране надлежног школског лекара Дома здравља, као и потврда о завршеном припремном предшколском програму.
Родитељ, односно други законски заступник детета потписује пријаву за упис у први разред навођењем свог и дететовог јединственог матичног броја.
Подаци о свим уписаним ученицима се на основу поднете пријаве уносе у апликацију „ Упис првака“ на порталу „ Е управе“.
Родитељ није обавезан да достави неопходну документацију, већ се иста преузима електронским путем на основу уноса у апликацију на порталу, осим у случају да неки од докумената није доступан школи електронским путем, родитељ ће га доставити у папиру.
Деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту
родитеља и потребне документације, а са достављеним доказом о здравственом прегледу
детета.
Испитивање детета уписаног у школу врше психолог односно педагог Школе на матерњем језику детета, применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације. Ако не постоји могућност да се испитивање детета врши на матерњем језику, Школа ангажује преводиоца на предлог националног савета националне мањине.
Испитивање деце са моторичким и чулним сметњама врши се уз примену облика испитивања на који дете може оптимално да одговори.
У поступку испитивања детета уписаног у школу, Школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или потребу за пружањем додатне подршке у образовању. Ако додатна подршка захтева финансијска средства, Школа упућује писани захтев оснивачу по прибављеном мишљењу интерресорне комисије.
Дете старости од шест до шест и по година уписује се у први разред након провере спремности за полазак у школу. Школа је дужна да организује проверу спремности.
Проверу спремности детета врши психолог односно педагог Школе применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације.
У поступку провере спремности, а на основу мишљења психолога односно педагога, Школа
може да препоручи:;
1) упис детета у први разред
2) упис детета у Школу након годину дана, уз похађање припремног предшколског програма.
Родитељ, односно други законски заступник детета, коме је препоручен упис детета у школу након годину дана, може да поднесе захтев комисији Школе за поновно утврђивање спремности за упис у школу у року од осам дана од дана добијања препоруке Школе из става 11. овог члана. Комисију чине: психолог, педагог, наставник разредне наставе и педијатар детета.
Комисија Школе, применом стандардних поступака и инструмената, може да одобри упис
детета или да потврди упис детета у школу након годину дана, о чему одлуку доноси у року
од 15 дана од дана пријема захтева из става 12. овог члана. Одлука комисије је коначна.
Ако дете старије од седам и по година због болести или других разлога није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.
Претходну проверу знања обавља тим састављен од наставника разредне наставе,односно предметне наставе педагога и психолога Школе, уважавајући стандарде постигнућа и ценећи најбољи интерес ученика.
Школа је дужна да упише свако дете са подручја Школе.
Школа може да упише и дете са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима Школе, у складу са Законом.
Родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара текуће календарске године у којој се врши упис.
Школа је дужна да обавести родитеља, односно другог законског заступника о одлуци по његовом захтеву за упис детета ван подручја школе до 30. априла текуће календарске године у којој се врши упис, након сагледавања расположивих капацитета, а у складу са просторним, кадровским и финансијским могућностима школе.
Ученик који је поднео захтев за признавање стране школске исправе може да буде условно уписан у наредни разред уколико поступак није окончан до почетка школске године.
У случају из претходног става овог члана Школа је дужна да ученика одмах укључи у одговарајући разред.
Члан 61.
Школа је дужна да обавести родитеља, односно другог законског заступника и јединицу локалне самоуправе о детету које није уписано у први разред, најкасније 15 дана пре почетка школске године.
Школа је дужна да обавести родитеља, односно другог законског заступника о ученику који нередовно похађа или је престао да похађа наставу, најкасније два дана од дана престанка похађања наставе.
Ако родитељ, односно други законски заступник по пријему обавештења из става 2. овог члана не обезбеди да у року од три дана ученик настави редовно да похађа наставу, или не обавести Школу о разлозима изостајања ученика, Школа одмах обавештава јединицу локалне самоуправе и надлежну установу социјалне заштите.
2. Време проведено у школи
Члан 62.
Време проведено у Школи изражено је у сатима и обухвата часове обавезних предмета, изборних програма и време проведено у активностима, што је прописано Законом и планом и програмом наставе и учења, а садржано у школском програму и у функцији је развоја способности, интересовања и креативности ученика.
Ученик у првом циклусу има обавезне предмете, изборне програме и активности до 20 сати недељно.
Ученик у другом циклусу има обавезне предмете, изборне програме и активности до 25 сати недељно.
Ученик у првом циклусу, који стиче основно образовање и васпитање на језику националне мањине, има обавезне предмете, изборне програме и активности до 22 сата недељно, а у другом циклусу до 27 сати недељно.
У недељни број сати из ст. 2-4. овог члана не урачунава се трајање часова допунске и додатне наставе.
3. Распоред и трајање часа
Члан 63.
Школа, у складу са планом и програмом наставе и учења, врши распоред обавезних предмета, изборних програма и активности, односно утврђује распоред часова, укључујући и часове додатне и допунске наставе и час одељенског старешине.
Распоред часова може да се мења у току наставне године.
Распоред часова садржи дневни и недељни распоред свих облика образовно-васпитног рада.
Основа за израду распореда часова су Годишњи планом рада, Школски програми, задужења запослених у оквиру 40-точасовне радне недеље и Календар образовно-васпитног рада.
Посебни распореди су: обавезна настава, изборни програми и активности, час одељенског старешине и одељенске заједнице,издвојена одељења, разредна настава, писмене провере знања,додатни рад, допунски рад,индивидуализовани рад, припремни рад,слободне наставне активности,звоњења, дежурства ученика и наставника, пријема родитеља, посета часова.
Час наставе траје 45 минута.
Изузетно, час наставе може да траје дуже или краће од 45 минута, у складу са планом и програмом наставе и учења.
Трајање часа наставе може да се прилагоди посебним условима у којима се остварује образовно-васпитни рад у одређеном временском периоду, уз сагласност Министарства.
За запослене који нису обухваћени распоредом часова прописује се радно време и посебно време за пријем (ученика / родитеља / осталих) у складу са Годишњим планом рада, Правилима понашања и одлуком директора.
4. Оцењивање
Члан 64.
Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних исхода и стандарда образовних постигнућа и ангажовања ученика у току савладавања програма обавезних предмета.
Наставник је дужан да редовно оцењује ученике, у складу са Законом.
Праћење развоја, напредовања и постигнућа ученика обавља се формативним и сумативним оцењивањем.
Ученик коме је, услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога, потребна додатна подршка у образовању и васпитању, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и стандарда постигнућа у току савладавања ИОП-а 1, и то на начин који узима у обзир његове језичке, моторичке и чулне могућности.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, у складу са ИОП-ом 2.
Ученик са изузетним, односно посебним способностима који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин, применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу праћења остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања.
Ученику се не може умањити оцена из обавезног предмета због непримереног понашања.
Успех ученика и оцена
Члан 65.
Ученик се оцењује из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања, описном и бројчаном оценом, у складу са законом.
Оцена је јавна и саопштава се ученику са образложењем.
У првом разреду основног образовања и васпитања ученик се из обавезног предмета, изборних програма и активности оцењује описном оценом.
Од другог до осмог разреда ученик се из обавезног предмета, изборних програма и активности оцењује описно и бројчано.
Бројчана оцена из обавезног предмета је: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Оцена недовољан (1) је непрелазна.
Успех ученика из изборних програма и активности оцењује се описно и то: истиче се, добар и задовољава, осим из изборног програма други страни језик који се оцењује бројчано и то бројчаном оценом из става 5. овог члана.
Ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту, а ако је недељни фонд часова обавезног предмета, изборног програма и активности један час најмање два пута у полугодишту.
Закључна оцена из обавезног предмета, изборног програма и активности утврђује се на крају
првог и другог полугодишта.
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика првог разреда је описна и исказује се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука.
У првом разреду закључне оцене из обавезних предмета и из изборних програма и активности уносе се у ђачку књижицу и ученик прелази у наредни разред.
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика од другог до осмог разреда је бројчана.
Закључна оцена из изборних програма и активности је описна и то: истиче се, добар и задовољава и не утиче на општи успех ученика, осим из изборног програма други страни језик који се оцењује бројчано и закључна оцена утиче на општи успех ученика.
На основу праћења и вредновања током наставне године закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности утврђује одељењско веће које чине наставници који предају ученику на предлог наставника, а оцену из владања на предлог одељењског старешине.
У поступку предлагања закључне оцене наставник разредне наставе, односно предметни наставник узима у обзир целокупно залагање и постигнућа ученика у току образовно-васпитног рада и то: успех ученика постигнут на такмичењима, награде, похвале и дипломе, наступе на културним и спортским манифестацијама у школи и ван школе, радове ученика објављене у школском листу и другим листовима и часописима, радове на изложбама, конкурсима и сл.
Ученику који није оцењен најмање четири пута из обавезног предмета и изборног програма други страни језик у току полугодишта, односно најмање два пута у току полугодишта уколико је недељни фонд обавезног предмета, изборног програма и активности један час, не може да се утврди закључна оцена.
Ученика који редовно похађа наставу и извршава школске обавезе, а нема прописани број оцена у полугодишту, наставник је дужан да оцени на посебно организованом часу у току трајања полугодишта уз присуство одељењског старешине, педагога или психолога.
Ако наставник из било којих разлога није у могућности да организује час из става 16. овог члана, школа је дужна да обезбеди одговарајућу стручну замену.
Одељењски старешина је у обавези да редовно прати оцењивање ученика и указује наставницима на број прописаних оцена које ученик треба да има у полугодишту ради утврђивања закључне оцене.
Када обавезни предмет садржи модуле, закључна оцена се изводи на основу позитивних оцена свих модула у оквиру предмета.
Општи успех ученика
Члан 66.
Општи успех ученика од другог до осмог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине закључних прелазних бројчаних оцена из обавезних предмета и из изборног програма други страни језик, као и оцене из владања почев од другог разреда.
Општи успех ученика упућених на разредни, односно поправни испит утврђује се након обављеног разредног, односно поправног испита , а најкасније до 31. августа текуће школске године.
Општи успех ученика је: одличан, врло добар, добар, довољан и недовољан.
Ученик је постигао општи успех:
1) одличан – ако има средњу оцену најмање 4,50;
2) врло добар – ако има средњу оцену од 3,50 закључно са 4,49;
3) добар – ако има средњу оцену од 2,50 закључно са 3,49;
4) довољан успех – ако има средњу оцену до 2,49.
Ученик није са успехом завршио разред, односно има недовољан успех уколико има више од две недовољне оцене, осим оцене из владања или није положио поправни испит, осим ученика другог и трећег разреда основне школе који се преводи у наредни разред, у складу са Законом.
Оцењивање владања ученика
Члан 67.
Владање ученика у првом разреду основног образовања и васпитања оцењује се описно у току и на крају полугодишта.
Закључна оцена из владања ученика из става 1. овог члана јесте: примерно; врло добро; добро; задовољавајуће и незадовољавајуће и не утиче на општи успех ученика.
Владање ученика од другог до осмог разреда оцењује се бројчано у току и на крају полугодишта.
Оцена из владања из става 3. овог члана на крају првог и другог полугодишта јесте бројчана, и то: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1), и утиче на општи успех ученика.
Ученик се оцењује најмање два пута у полугодишту из владања.
Приликом оцењивања владања сагледава се понашање ученика у целини, имајући при том у виду и ангажовање ученика у активностима изван наставе у складу са школским програмом (слободне активности, ученичка задруга, заштита животне средине, заштита од насиља, злостављања и занемаривања и програми превенције других облика ризичног понашања, културна активност школе).
На оцену из владања не утичу оцене из обавезног предмета, изборних програма и активности.
Закључну оцену из владања на предлог одељењског старешине утврђује одељењско веће.
5. Додатна подршка у образовању и васпитању
Члан 68.
Детету и ученику коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, Школа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, прилагођавање начина остваривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана, у складу са Законом.
6. Ослобађање од наставе
Члан 69.
Ученик може бити, привремено или за одређену школску годину, ослобођен од практичног дела наставе физичког и здравственог васпитања, у целини или делимично.
Директор доноси одлуку о ослобађању ученика од практичног дела наставе физичког и здравственог васпитања на основу предлога изабраног лекара.
Ученик који је ослобођен практичног дела наставе физичког и здравственог васпитања оцењује се на основу теоријских знања, у складу са програмом предмета.
Изузетно, ученик може да буде ослобођен наставе страног језика за одређену школску годину и одређени разред на основу одговарајућег уверења о положеном испиту из страног језика, издатом од стране Школе, у складу са Законом o основном образовању.
- Похваљивање и награђивање ученика
Члан 70.
Похвале и награде додељују се ученицима за укупан успех у учењу и владању, за успех у раду и учењу у појединим наставним предметима, као и за успешно учешће у ваннаставним активностима.
Члан 71.
Похвале могу бити за:
1) одличан успех и примерно владање;
2) постигнут изузетан успех из појединих наставних области, односно за изузетан успех у појединим ваннаставним активностима;
3) освојено прво, друго или треће место на школским такмичењима;
4) “Ученика генерације”;
5) “Спортисту генерације”.
Похвале из става 1. тач. 4) и 5) овог члана додељују се ученицима завршног разреда.
Похвале се додељују на крају наставне године и могу бити писмене и усмене.
Усмену похвалу ученик добија за остварене резултате у раду, учењу и понашању у току наставног периода и саопштава их одељенски старешина пред одељењем и родитељима.
Писмену похвалу одељенског старешине и одељенског већа ученик добија за остварене резултате у раду, учењу, понашању, као и за учешће у културној и јавној делатности школе, на крају класификационих периода или на крају првог полугодишта и уписују се у ђачку књижицу.
Члан 72.
Ученици који на крају наставне године постигну општи одличан успех и примерно владање похваљују се за постигнут одличан успех и примерно владање.
Похвала за постигнут изузетан успех из појединог наставног предмета, односно за постигнут успех у појединим ваннаставним активностима, додељује се ученицима који су се у току наставне године посебно истицали у тим наставним областима.
Члан 73.
Похвала “Ученик генерације” додељује се ученику завршног разреда према „критеријумима прописаним Правилником о похваљивању и награђивању ученика .
Похвала се додељује једном ученику.
Ученика генерације проглашава наставничко веће, на предлог одељенског већа.
Члан 74.
Награде се додељују ученицима као признање за изузетан успех постигнут у учењу и раду у свим наставним и ваннаставним активностима, као и признања за освојено место на такмичењима које је школа организовала или у њима учествовала.
Награде ученику могу бити у облику посебних диплома, уверења и књига, а у изузетним случајевима и у новчаним износима.
Награде се могу додељивати појединим ученицима или групи ученика, као и одељенској заједници, на крају наставне године.
Награде додељује наставничко веће, на предлог стручних органа, а школски одбор одобрава средства за доделу награда.
Награде ученицима могу додељивати и спонзори, односно донатори, на основу критеријума које пропишу својим актима.
Члан 75.
Ученици могу добити и друге облике материјалног награђивања који се исказују кроз плаћене екскурзије, летовања, одморе, куповину спортске опреме, реквизита и слично.
Предлог за доделу награда и похвала даје одељенски старешина на основу мишљења одељенског већа.
У току школовања ученик може да добије диплому за изузетан општи успех, односно диплому за успех из појединих наставних предмета и области.
Врсте диплома, начин и услове за њихово додељивање прописује министар.
8. Брже напредовање ученика
Члан 76.
Ученик који се истиче знањем и способностима може да заврши Школу у року краћем од осам година.
У току једне школске године ученик може да заврши два разреда.
Наставничко веће утврђује испуњеност услова за брже напредовање ученика.
Услове и поступак напредовања ученика прописује министар.
- Удруживање ученика
Одељењска заједница
Члан 77.
Одељењску заједницу чине сви ученици и одељењски старешина једног одељења.
Одељењска заједница бира председника, секретара и благајника.
Председник, секретар и благајник одељењске заједнице бирају се за сваку школску годину, на првом састанку одељењске заједнице. На истом састанку бирају се и њихови заменици..
Избор се врши јавним гласањем о предлозима за председника, секретара и благајника одељењске заједнице које може да поднесе сваки ученик.
Члан 78.
Председник одељењске заједнице руководи радом одељењске заједнице.
Секретар одељењске заједнице води записник са састанка одељењске заједнице.
Благајник одељењске заједнице прикупља новац, у складу с одлуком органа Школе или одељењске заједнице, као и у складу с одлуком или договором с одељењским старешином или с другим наставником.
Председнику, секретару и благајнику одељењске заједнице у раду помаже одељењски старешина.Они су за свој рад одговорни одељењској заједници и одељењском старешини.
Одељењска заједница доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова одељењске заједнице. Часовима одељењске заједнице руководи одељењски старешина. Према Правилнику о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, стручних сарадника и васпитача у основној школи ( „Сл.гласник РС- Просветни гласник“ , бр.2/92 и 2/2000) у оквиру непосредног рада са ученицима од 24 часа недељно поред обавезне наставе, одељењски старешина има обавезу одржавања једног часа одељенског старешине и одељенске заједнице недељно.
Члан 79.
Одељењска заједница има следеће задатке:
– разматрање и решавање проблема у односима између ученика или између ученика и наставника;
– разматрање и решавање проблема у учењу и владању ученика;
– навикавање ученика на поштовање правила безбедног понашања;
– навикавање ученика на поштовање правила лепог понашања;
– стварање и развијање позитивне атмосфере у одељењу, у којој владају другарство и међусобно разумевање и уважавање ученика;
– избор чланова Ученичког парламента;
– избор руководства одељењске заједнице;
– бави се темама из програма социјалне и здравствене заштите ученика
10.Ученички парламент
Члан 80.
У последња два разреда школовања, односно у седмом и осмом разреду, у Школи се
организује Ученички парламент.
Ученички парламент може да се удружи са ученичким парламентима других школа у заједницу ученичких парламената.
Члан 81.
Ученички парламент чине по два представника сваког одељења седмог и осмог разреда у Школи, које ученици бирају на састанку одељењске заједнице.
Ученички парламент се бира на почетку сваке школске године.
Члан 82.
Ученички парламент:
-даје мишљења и предлоге стручним органима, Школском одбору, Савету родитеља и директору о: правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, Годишњем плану рада, Школском развојном плану, Школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у Школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;
-разматра односе и сарадњу ученика и наставника или стручних сарадника и атмосферу у Школи;
-обавештава ученике о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима парламента;
– учествује у процесу планирања развоја Школе и у самовредновању Школе;
– предлаже чланове Стручног актива за развојно планирање из реда ученика;
– предлаже чланове Тима за превенцију вршњачког насиља из реда ученика;
– бира представнике ученика који учествују у раду органа Школе;
-доноси програм рада који је саставни део Годишњег плана рада Школе .
Члан 83.
Седнице Ученичког парламента сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа, на првој седници.
На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
Пре избора председника, прву седницу Ученичког парламента сазива и њоме руководи наставник или стручни сарадник којег за то задужи директор.
Остала питања у вези са радом Ученичког парламента која нису регулисана Статутом, ближе се уређују Пословником о раду ученичког парламента. Ученички парламент на крају сваке школске године доставља извештај о свом раду школском одбору и савету родитеља.
11. Превоз и исхрана
Члан 84.
Ученик који је настањен на удаљености већој од четири километра од седишта Школе, има право на бесплатан превоз.
Ученик има право на бесплатан превоз и у случају када похађа школу на територији друге јединице локалне самоуправе, ако је та школа на удаљености већој од четири километра и најближа је месту пребивалишта ученика.
Ученику коме је на основу захтева родитеља, односно другог законског заступника омогућено да похађа школу ван подручја коме припада има право на бесплатан превоз само у оквиру школског подручја у којем има пребивалиште.
Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на бесплатан превоз, без обзира на удаљеност његовог пребивалишта од Школе.
Школа у оквиру школског објекта, у сарадњи са Саветом родитеља Школе, организује исхрану за ученике.
Школа, у договору са јединицом локалне самоуправе и донаторима, може да обезбеди за све
ученике бесплатну исхрану, у целини или делимично.
Средства за виши квалитет образовања, која Школа остварује по основу учешћа родитеља, односно другог законског заступника, јединице локалне самоуправе, донатора, спонзора, проширене делатности и ученичке задруге, дужна је приоритетно да користи за исхрану и помоћ ученика.
12. Уџбеници, начин избора уџбеника
Члан 85.
У остваривању образовно-васпитног рада користе се уџбеници и наставна средства, у складу са посебним законом.
VII ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВOРНОСТИ УЧЕНИКА
1. Права ученика
Члан 86.
Права ученика остварују се у складу са потврђеним међународним уговорима, Законом и другим законима.
Школа, односно запослени у Школи дужни су да обезбеде остваривање права ученика, а нарочито право на:
1)квалитетан образовно-васпитни рад који обезбеђује остваривање принципа и циљева, из члана 7 и 8 Закона о основама система образовања и васпитања ;
2) уважавање личности;
3) подршку за свестрани развој личности, подршку за посебно исказане таленте и њихову афирмацију;
4) заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
5) благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за образовање и васпитање;
6) информације о правима и обавезама;
7) учествовање у раду органа Школе, у складу са Законом;
8) слободу удруживања у различите групе, клубове и организовање ученичког парламента;
9) јавност и образложење оцене и подношење приговора на оцену и испит;
10) покретање иницијативе за преиспитивање одговорности учесника у образовно-васпитном
процесу, уколико права из става 2. тач. 1)-9) овог члана нису остварена;
11) заштиту и правично поступање Школе према ученику;
12) друга права у области образовања и васпитања, у складу са Законом.
Ученик, родитељ, односно други законски заступник ученика може да поднесе писмену пријаву директору Школе у случају повреде права из става 2. овог члана или непримереног понашања запослених према ученику, у складу са овим статутом и посебним актом Школе, у року од осам дана од дана сазнања о повреди права.
Запослени у Школи дужан је да одмах по сазнању, а најкасније наредног радног дана, поднесе писмену пријаву директору да је учињена повреда права ученика.
Директор је дужан да пријаву из ст. 3. и 4. овог члана размотри и да, уз консултацију са учеником и родитељем, односно другим законским заступником ученика, као и запосленим, одлучи и предузме одговарајуће мере у року од осам дана од дана пријема пријаве.
2. Обавезе ученика
Члан 87.
У остваривању својих права ученик не сме да угрожава друге у остваривању права.
Ученик има обавезу да:
1) редовно похађа наставу и извршава школске обавезе;
2) поштује правила понашања у Школи, одлуке директора и органа Школе;
3) ради на усвајању знања, вештина и ставова утврђених школским програмом, прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно друге законске заступнике;
4) не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника;
5) поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у Школи;
6) чува имовину Школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија;
7) стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике.
3. Пријава Министарству ради заштите права детета и ученика
Члан 88.
Ученик, родитељ, односно други законски заступник ученика има право да поднесе пријаву Министарству уколико сматра да су му повређена права утврђена Законом, у случају:
1) доношења или недоношења одлуке Школског одбора по поднетој пријави, приговору или жалби;
2) ако је повређена забрана дискриминације, забрана насиља, злостављања и занемаривања, забрана понашања које вређа углед, част или достојанство, забрана страначког организовања и деловања;
3) повреде права детета и ученика из члана 79. Закона о основама система образовања и васпитања.
Пријаву из става 1. овог члана ученик, његов родитељ, односно други законски заступник ученика може да поднесе у року од осам дана од дана сазнања за повреду својих права.
Ако оцени да је пријава из става 1. овог члана основана, Министарство ће у року од осам дана од дана пријема пријаве упозорити Школу на уочене неправилности и одредити јој рок од три дана од упозорења за отклањање уочене неправилности.
Ако Школа не поступи по упозорењу из става 3. овог члана, Министарство ће предузети одговарајуће мере, у складу са Законом.
4. Одговорност ученика
Члан 89.
Према ученику који врши повреду правила понашања у школи или не поштује одлуке директора и органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, као и у случају сумње да је починио тежу повреду обавезе ученика и повреду забране из чл.110-112 Закона о основама система образовања и васпитања , школа уз учешће родитеља, односно другог законског заступника, појачава васпитни рад.
Васпитни рад из става 1. овог члана остварује се активностима : у оквиру одељењске заједнице, стручним радом одељењског старешине, педагога, психолога и посебних тимова. Када је неопходно , школа сарађује и са одговарајућим установама социјалне , односно здравствене заштите , ради одређивања и пружања подршке ученику у вези са променом његовог понашања.
Одељењски старешина , заједно са стручним сарадницима, односно са тимом за заштиту од дискриминације , насиља, злостављања и занемаривања или тимом за инклузивно образовање, сачињава план појачаног васпитног рада који траје најкраће до окончања васпитно- дисциплинског поступка.
Одељењски старешина води посебну педагошку евиденцију о појачаном васпитном раду у које се уноси подаци о : догађају, учесницима, временској динамици, предузетим активностима и мерама и оствареним резултатима тог рада.
Резултате појачаног васпитног рада, на основу заједничког извештаја одељенског старешине, стручних сарадника и тимова, директор, односно наставничко веће узима у обзир приликом изрицања васпитно- дисциплинске мере.
Са учеником који ван простора школе, односно другог простора у коме школа остварује образовно васпитни рад, учини повреду забране из чл.110-112 Закона о основама система образовања и васпитања, Школа у складу са извештајем спољашње мреже заштите појачава васпитни рад, уз предузимање других активности у складу са прописима којима се уређују: критеријуми за препознавање облика дискриминације, поступање установе у случају сумње или утврђеног дискриминативног понашања и вређања угледа , части и достојанства личности, као и протокола поступања у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.
Члан 90.
Ученик може да одговара за лакшу повреду обавезе утврђену овим статутом, тежу повреду обавезе која је у време извршења била прописана Законом о основама система образовања и васпитања и за повреду забране прописане члановима од 110 до 112 Закона о основама система образовања и васпитања.
Члан 91.
Лакше повреде обавеза ученика су:
1) неоправдано изостајање са наставе и других облика васпитно-образовног рада до 25 часова;
2) понављање насилног понашања са првог нивоа из Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање када васпитни рад није делотворан;
3) насилно понашање са другог нивоа из Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, када појачан васпитни рад није делотворан;
4) непоштовање одлука директора и других органа школе и правила понашања;
5) необавештавање родитеља односно другог законског заступника о резултатима учења и владања и непреношење порука одељенског старешине, других наставника и стручних сарадника;
6) неоправдано кашњење на редовну наставу и друге облике образовно-васпитног рада;
7) нарушавање естетског изгледа школе и школског дворишта;
8) када долази у школу и на друга места, на којима школа организује и спроводи образовно-васпитни процес, неприкладно одевен за наменске активности;
9) када се не брине о личној хигијени и уредности, хигијени школских и других просторија у којима се врши образовно-васпитна делатност;
10) када се после звона за почетак наставе не налази на свом месту, спреман за њен почетак,
11) уколико раније напусти час и друге активности у школи без одобрења наставника;
12) када се недисциплиновано понаша у учионици и другим просторијама школе за време трајања наставе, испита, као и на другим облицима образовно-васпитног рада у оквиру спортских, културних и других активности;
13) оштећење школске зграде, школске имовине (просторије, инвентара, инсталација и прибора) и школског дворишта;
14) оштећење или уништење личних ствари и прибора других ученика, наставника и других запослених у школи;
15) коришћење објекта и инвентара школе супротно њиховој намени;
16) конзумирање хране, пића и жвакаћих гума за време часа;
17) коришћење електронских уређаја и других средстава којима се ремети дисциплина на часу или на другим облицима образовно-васпитног рада, а којима се не угрожавају права других и не служе за превару у поступку оцењивања;
18) употреба мобилног телефона,електронског уређаја и другог средства у згради Школе супротно Правилнику о употреби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства ОШ „Котража“у Котражи.
19) када злоупотреби лекарско уверење тј.оправдање;
20) када се задржава у ходницима школе за време часа;
21) када у својству редара не обавештава наставнике о одсуству ученика;
22) нарушавање правила хигијене у школи и дворишту школе;
23) када одбије да примени мере заштите и безбедности ученика у школи, на екскурзији и настави у природи, посети, излету, организованој настави или другим ваннаставним активностима школе у складу са Правилником о мерама, начину и поступку заштите и безбедности ученика за време боравка у ОШ „Котража“ у Котражи.
Члан 92.
Теже повреде обавезе ученика су утврђене Законом, и то:
- уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у
евиденцији коју води Школа или друга организација, односно орган;
- преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје Школа или орган, односно исправи коју изда друга организација;
- уништење или крађа имовине Школе, дома ученика или друге организације или органа у чијем објекту остварује право на смештај, исхрану, васпитни рад,привредног друштва, предузетника, ученика или запосленог;
- поседовање, подстрекавање, помагање, давање другом ученику и употреба психоактивних супстанци, односно алкохола, дрога и никотинских производа;
- уношење у Школу или другу организацију оружја, пиротехничког средства или другог предмета којим може да угрози или повреди друго лице;
- понашање ученика којим угрожава властиту безбедност или безбедност других ученика, наставника и запослених у Школи, у школским и другим активностима које се остварују ван Школе, а које Школа организује и које доводи до њиховог физичког и психичког повређивања;
- употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања;
- неоправдано изостајање са наставе и других облика образовно-васпитног рада више од 25 часова у току школске године, од чега више од 15 часова након писменог обавештавања родитеља, односно другог законског заступника од стране Школе;
- учестало чињење лакших повреда обавеза у току школске године, под условом да су предузете неопходне мере из члана 83.става 1. Закона о основама система образовања и васпитања ради корекције понашања ученика;
За повреде из става 1. тач. 8) и 9) овог члана обавезна је поступност у изрицању мера.
Члан 93.
Повреда забране су утврђене Законом, и то:
1) Забрана дискриминације;
2) Забрана насиља, злостављања и занемаривања;
3) Забрана понашања које вређа углед, част или достојанство;
4) Забрана страначког организовања и деловања.
5.Васпитно-дисциплински поступак
Члан 94.
За лакше повреде ученика не води се васпитно-дисциплински поступак.
За теже повреде обавеза ученика и за повреде забране из чл.110-112 Закона о основама система образовања и васпитања школа води васпитно-дисциплински поступак о којем обавештава родитеља, односно другог законског заступника ученика.
Школа обавештава Министарство о повреди забране из чл.110-112 Закона о основама система образовања и васпитања , у складу са прописима којима се уређују: критеријуми за препознавање облика дискриминације, поступање установе у случају сумње или утврђеног дискриминативног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности, као и протокола поступања у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.
За учињену тежу повреду обавезе ученика директор закључком покреће васпитно-дисциплински поступак најкасније у року од пет радних дана од дана сазнања, а за учињену повреду забране из чл.110-112 Закона о основама система образовања и васпитања закључком покреће поступак одмах, а најкасније у року од два радна дана од дана сазнања, о чему одмах, а најкасније наредног радног дана, обавештава родитеља, односно другог законског заступника.
Изузетно од става 4. овог члана, за учињене теже повреде обавеза ученика из члана 83. став 8 тач.4) и 5) Закона о основама система образовања и васпитања, директор закључком покреће васпитно-дисциплински поступак одмах, а најкасније у року од два радна дана од дана сазнања, о чему одмах обавештава родитеља, односно другог законског заступника.
Директор води поступак и окончава га решењем.
У васпитно-дисциплинском поступку ученик , уз присуство родитеља, односно другог законског заступника, као и сви остали учесници и сведоци морају бити саслушани и дати писану изјаву.
Уколико се родитељ, односно други законски заступник ученика који је уредно обавештен, не одазове да присуствује васпитно-дисциплинском поступку , директор школе поставља одмах, а најкасније наредног радног дана, психолога, односно педагога школе да у том поступку заступа интересе ученика, о чему одмах обавештава центар за социјални рад.
Васпитно-дисциплински поступак окончава се доношењем решења у року од 30 дана од дана покретања.
У оквиру појачаног васпитног рада са ученицима реализује се и друштвено-корисни, односно хуманитарни рад.
Изузетно од става 9. овог члана у случају учињене теже повреде обавезе ученика из члана 83. став 8. тачка 4) и 5) Закона о основама система образовања и васпитања и повреде забране , васпитно- дисциплински поступак окончава се доношењем решења у року од 20 дана од дана покретања.
У васпитно дисциплинском поступку који је покренут за тежу повреду обавезе ученика из члана 83. став 8. тачка 4) и 5) Закона и повреду забране , ученик може бити удаљен из непосредног образовно-васпитног рада који обухвата обавезну наставу и остале облике образовно-васпитног рада.
Ученик може бити удаљен из непосредног образовно – васпитног рада и осталих облика образовно-васпитног рада најкраће пет радних дана, а најдуже до окончања васпитно-дисциплинског поступка.
Директор школе након процене тима за заштиту од дискриминације,насиља, злостављања и занемаривања у складу са протоколом поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и правилником о друштвено-корисном, односно хуманитарном раду , доноси решење о удаљењу ученика из става 12.овог члана.
Током удаљења ученика из става 12.овог члана, ученик,родитељ, односно други законски заступник је дужан да се информише о току наставног процеса и да садржаје програма наставе и учења прати уз употребу наставног материјала који је школа у обавези да достави ученику ради обезбеђивања континуитета у образовању.
Школа је дужна да о удаљењу ученика из става 12. овог члана обавести надлежни центар за социјални рад ради заједничког деловања у реализацији појачаног васпитног рада.
Пре доношења решења о удаљењу морају се утврдити све чињенице које су од значаја за одлучивање.
Подаци о изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама морају бити унети у одговарајући део обрасца преводнице,односно исписнице, приликом превођења, односно уписивања ученика у другу основну школу , у току школске године.
Школа у којој ученик наставља школовање у обавези је да прати понашање ученика и спроводи појачан васпитни рад у сарадњи са надлежним центром за социјални рад и другим установама спољашње заштитне мреже.
6.Васпитне и васпитно-дисциплинске мере и правна заштита ученика
Члан 95.
За повреду обавезе, односно забране могу да се изрекну мере и то:
1) за лакшу повреду обавеза ученика изричу се васпитне мере: опомена,укор одељенског старешине или укор одељенског већа , на основу изјашњавања наставника који остварују наставу у одељењу ученика, у складу са општим актом школе
2) за тежу повреду обавеза ученика изричу се васпитно-дисциплинске мере: укор директора и укор наставничког већа
3) за учињену повреду забране из чл.110-112 Закона о основама система образовања и васпитања изричу се васпитно- дисциплинске мере:
(1) укор директора или укор наставничког већа
(2) премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност школе у коју прелази, а уз обавештавање родитеља односно другог законског заступника.
Изузетно од става 1. овог члана , за теже повреде обавеза ученика из члана 83.став 8. тач.4) и 5) Закона , ученику се може изрећи васпитно-дисциплинска мера- премештај у другу основну школу.
Васпитна мера изриче се ученику за лакшу повреду обавезе из става1. тачка 1) овог члана без вођења васпитно-дисциплинског поступка.
Мера из става 1. овог члана може да се изрекне ученику ако је школа претходно предузела неопходне активности из члана 83.став 1. Закона о основама система образовања и васпитања.
Када предузете неопходне активности доведу до позитивне промене понашања ученика, обуставиће се поступак, осим ако је учињеном повредом забране из чл.110-112 Закона озбиљно угрожен интегритет другог лица.
Мера из става 1.тачке 2) и 3) и става 2. овог члана изриче се ученику након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одговорности и утиче на оцену из владања у току полугодишта и на закључну оцену из владања.
Изузетно, одељенски старешина по прибављеној процени тима за заштиту ученика предлаже одељењском већу смањење закључне оцене из владања на крају другог полугодишта ученику који учини тежу повреду обавезе ученика или повреду забране из чл.110-112 Закона на крају другог полугодишта , када није могуће водити васпитно – дисциплински поступак.
Васпитна и васпитно-дисциплинска мера изричу се у школској години у којој је учињена повреда обавезе ученика.
Када малолетан ученик изврши повреду обавезе, односно забране из чл.110-112 Закона , школа одмах а најкасније нарeдног радног дана од дана сазнања обавештава родитеља , односно другог законског заступника и укључује га у одговарајући поступак.
Члан 96.
У оквиру појачаног васпитног рада са ученицима реализује се и друштвено-корисни , односно хуманитарни рад, који се одвија у просторијама школе, под надзором наставника, односно стручног сарадника.
Друштвено-користан односно хуманитарни рад из става 1.овог члана одређује се у складу са тежином учињене повреде, водећи рачуна о психо-физичкој и здравственој способности,узрасту и достојанству ученика, очему је дужна да одмах обавести родитеља односно другог законског заступника.
Члан 97.
На изречену васпитно-дисциплинску меру за извршену тежу повреду обавезе ученика или за повреду забране из чл. 110-112. Закона, ученик, родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе жалбу школском одбору у року од осам дана од дана достављања решења о утврђеној одговорности и изреченој мери.
Школски одбор решава по жалби из става 1.овог члана у року од 15 дана од дана достављања жалбе од стране ученика, родитеља односно другог законског заступника. Жалба на изречену васпитно-дисциплинску меру одлаже извршење решења директора.
Материјална одговорност ученика
Члан 98.
Ученик, родитељ, односно други законски заступник одговара за материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом.
Поступак за утврђивање материјалне одговорности ученика покреће директор, а води комисија коју формира директор. Одељењски старешина је члан комисије.
За штету коју је прозроковало више ученика одговорност је солидарна уколико није могуће утврдити степен одговорности за штету сваког од њих.
Директор , на основу предлога комисије , доноси решење о материјалној одговорности ученика, висини штете и року за накнаду штете.
Директор може донети одлуку о ослобођењу ученика, његовог родитеља, односно законског заступника материјалне одговорности за штету, због тешке материјалне ситуације.
На решење директора о материјалној одговорности ученик, родитељ или други законски заступник може изјавити жалбу школском одбору, у року од осам дана од дана пријема решења.
Школски одбор доноси одлуку у року од 15 дана.
7.Одговорност родитеља
Члан 99.
Родитељ, односно други законски заступник детета одговоран је:
1) за упис детета у предшколски припремни програм и упис детета у школу;
2) за редовно похађање наставе;
3) за редовно похађање припремне наставе;
4) да одмах, а најкасније у року од 48 сати од момента наступања спречености ученика да присуствује настави о томе обавести Школу;
5) да правда изостанке ученика најкасније у року од осам дана од дана престанка спречености ученика да присуствује настави, одговарајућом лекарском или другом релевантном документацијом;
6) да на позив Школе узме активно учешће у свим облицима васпитног рада са учеником(у реализацији оперативног плана заштите и плана појачаног васпитног рада);
7) за повреду забране из чл. 110-112. Закона, учињену од стране ученика;
8) за теже повреде обавезе ученика из члана 83. Закона;
9) да поштује правила Школе.
Родитељ односно други законски заступник дужан је да надокнади материјалну штету коју ученик нанесе Школи намерно или из крајње непажње, у складу са Законом.
Школа подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву надлежном јавном тужилаштву ради утврђивања одговорности родитеља, односно другог законског заступника из разлога прописаних ставом 1.овог члана.
8. Испити
Члан 100.
Успех ученика оцењује се и на испиту.
У Школи се полажу:
- поправни,
- разредни,
- завршни испит,
- испит из страног језика,
- испити ученика који завршава школовање у року краћем од предвиђеног – брже напредовање,
- испит по приговору или жалби,
- и други испити.
Испити из става 2. овог члана, осим завршног испита, полажу се пред испитном комисијом од три члана, од којих су најмање два стручна за предмет.
Испитну комисију образује директор Школе.
Ако Школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет, ангажује се стручно лице из друге школе.
Начин и време полагања разредних, поправних испита, испита из страног језика и других испита уређује се општим актом Школе.
8.1. Разредни испит
Члан 101.
Разредни испит полаже ученик који није оцењен из једног или више предмета, изборног програма или активности.
Ученик може бити неоцењен из обавезног предмета, изборног програма и активности уколико није похађао наставу више од трећине укупног годишњег броја часова тог обавезног предмета, изборног програма и активности и уколико се оцењивањем утврди да није достигао образовне стандарде на основном нивоу.
Ученик који на разредном испиту добије једну или две недовољне оцене, као и ученик који није приступио полагању разредног испита из једног или два обавезна предмета, изборног програма и активности полаже поправни испит.
Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену из више од два обавезна предмета, укључујући и изборни програм други страни језик, или који не приступи полагању разредног испита из више од два обавезна предмета, изборног програма и активности, понавља разред, у складу са законом.
8.2. Поправни испит
Члан 102.
Поправни испит полаже ученик од четвртог до осмог разреда који на крају другог полугодишта има до две недовољне закључне бројчане оцене из обавезних предмета или из једног обавезног предмета и изборног програма други страни језик.
Ученик од четвртог до седмог разреда полаже поправни испит у августовском испитном року, а ученик осмог, односно завршног разреда у јунском и августовском испитном року.
Ученик који полаже поправни испит обавезан је да похађа припремну наставу, коју је школа дужна да организује непосредно пре полагања поправног испита.
Ученик који положи поправни испит завршава разред.
Ученик од четвртог до седмог разреда који на крају другог полугодишта има више од две недовољне закључне бројчане оцене и ученик који не положи поправни испит или не приступи полагању поправног испита понавља разред, у складу са законом.
Ученик осмог који има више од две недовољне закључне бројчане оцене или не положи поправни испит не понавља разред, већ завршава започето образовање и васпитање у истој школи полагањем испита из обавезног предмета, односно изборног програма други страни језик из којег има недовољну оцену, у складу са законом.
Ученик осмог разреда основног образовања и васпитања који положи поправни испит, стиче право да полаже завршни испит у основном образовању и васпитању у прописаним роковима.
8.3. Испит из страног језика
Члан 103.
Ученик може да полаже испит из страног језика који није изучавао у Школи.
Испит из става 1. овог члана полаже се по прописаном програму наставе и учења за одређени разред.
Школа издаје ученику уверење о положеном испиту.
Испит из страног језика може да се полаже и у другој школи која остварује програм тог језика.
Изузетно, ученику може да се призна уверење о положеном испиту из страног језика, као доказ о савладаности програма страног језика за одређени разред, ако је то у најбољем интересу ученика, уколико је ученик наставио стицање основношколског образовања у другој школи у којој се изучава други страни језик у односу на школу у којој је претходно стицао основношколско образовање и васпитање.
Оцена о положеном испиту из страног језика уноси се у прописану евиденцију.
8.4. Завршни испит
Члан 104.
Након завршеног осмог разреда ученик полаже завршни испит писаним путем – решавањем тестова.
Завршни испит ученик осмог разреда полаже на језику на којем је остваривао образовно-васпитни рад.
Изузетно, завршни испит ученик осмог разреда, на захтев родитеља, може да полаже на другом језику ако је то у најбољем интересу ученика.
Програмом завршног испита одређују се наставни предмети из којих ученик полаже завршни испит.
Прилагођавање завршног испита за ученике којима је потребна додатна подршка врши се у складу са врстом потребне додатне подршке.
Полагањем завршног испита ученик стиче право на упис у средњу школу, у складу са Законом и законом који уређује област средњег образовања и васпитања.
Регуларност завршног испита обезбеђује директор.
Резултати завршног испита служе школи за утврђивање квалитета рада наставника и школе, ослонац су за развојно планирање и унапређивање свеукупног рада школе и служе Министарству за процену стања и напретка образовања у Републици Србији.
На основу резултата завршног испита не врши се рангирање школа, али успешне школе које покажу изузетну педагошку вредност могу да се награде, а неуспешне се упозоравају на потребу унапређивања свог рада.
9. Приговор на оцењивање, оцену и испит
Члан 105.
Ученик основног образовања и васпитања, његов родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе:
1) приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања у току школске године;
2) приговор на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања на крају првог и другог полугодишта;
3) приговор на испит.
Приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања у току школске године подноси се директору школе у року од три дана од саопштења оцене.
Приговор на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања на крају првог и другог полугодишта подноси се директору школе у року од три дана од дана добијања ђачке књижице, односно сведочанства, осим за ученике завршних разреда у року од 24 сата.
Приговор на испит подноси се директору школе, у року од 24 сата од саопштавања оцене на испиту.
Директор школе, у сарадњи са стручним сарадницима и одељенским старешином, решењем одлучује о приговору из става 1. тачка 1) овог члана на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности у току школске године, у року од три дана, уз претходно прибављену изјаву наставника, односно у року од 24 сата о приговору из става1. тачка 2) овог члана- на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма иактивности на крају првог и другог полугодишта и из става1. тачка3) овог члана- приговор на испит, уз претходно прибављене изјаве наставника.
Директор је дужан да предметном наставнику на чију оцену у току школске године је уложен приговор, у року од три дана од дана доношења решења из става 5. овог члана достави решење.
Ако оцени да је приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности основан и да оцена није јавно саопштена, образложена, односно да оцењивање није у складу са прописима, директор поништава оцену, појачава педагошко-инструктивни рад са наставником у установи и решењем образује комисију за проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика. Комисија има три члана, од којих су два стручна за предмет, односно област предмета.
Уколико се утврди да закључна оцена није изведена у складу са прописима, директор поништава и враћа оцену одељењском већу на разматрање и закључивање.
Ако директор и након поновног разматрања и закључивања од стране одељењског већа прописаног ставом 8. овог члана, утврди да закључна оцена из обавезног предмета, изборног програма и активности није изведена у складу са прописима или је приговор из других разлога основан, решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита.
Наставник чија оцена је поништена упућује се и на стручно усавршавање за област оцењивања и комуникацијских вештина.
Уколико појачани педагошко-инструктивни рад у установи и стручно усавршавање наставника не дају позитиван резултат, директор је у обавези да захтева стручно педагошки надзор над радом наставника од стране просветног саветника.
Директор школе, у сарадњи са стручним сарадницима, решењем одлучује о приговору из става 1. тачка 1) овог члана – на оцену из владања у току школске године, у року од три дана, уз претходно прибављену изјаву одељењског старешине.
Ако директор у сарадњи са стручним сарадницима оцени да је приговор на закључну оцену из владања основан и да оцењивање није изведено у складу са прописима , враћа оцену одељенском већу на разматрање и поновно одлучивање.
Ако утврди да је оцена на испиту изведена противно прописима, поништава испит и упућује ученика на поновно полагање испита. Испит се организује у року од три дана од дана подношења приговора.
Уколико школа нема потребан број стручних лица да образује комисију, ангажује стручно лице из друге школе.
Наставник чија оцена је оспорена или на чији је предлог утврђена закључна оцена, не може да буде члан комисије.
Када је поништен испит директор образује нову комисију у чијем саставу не могу да буду чланови комисије чији је испит поништен.
Оцена комисије је коначна.
9.1. Приговор на испите којима се завршава ниво образовања
Члан 106.
Ученик основног образовања и васпитања, његов родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе приговор на привремене резултате завршног испита на крају основног образовања и васпитања.
Приговор из става 1. овог члана подноси се школи у којој је ученик полагао испит, у року од 24 сата од објављивања привремених резултата испита.
О приговору на привремени резултат на завршни испит на крају основног образовања и васпитања, првостепена комисија одлучује у року од 24 часа од истека рока за подношење приговора.
Ако није задовољан одлуком комисије из става 3. овог члана, ученик, његов родитељ, односно
други законски заступник има право да поднесе приговор другостепеној комисији, у року од 24 часа од пријема одлуке комисије.
Другостепена комисија одлучује о приговору из става 4. овог члана у року од 24 часа од истека рока за подношење приговора.
Ако комисија из ст. 3 и 5. овог члана утврди да је приговор основан, може изменити број бодова на тесту.
Одлука комисије из ст. 5. овог члана је коначна.
Састав, начин образовања и рада комисија из ст. 3 и 5. овог члана уређују се у упутству за организацију и спровођење испита које доноси министар, у складу са чланом 78. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања.
VII УПРАВЉАЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ
Члан 107.
Школа има орган управљања, орган руковођења, саветодавне и стручне органе чије су организовање, састав и надлежности прописани Законом.
1.Орган Управљања
Школски одбор
Члан 108.
Орган управљања у школи јесте школски одбор.
Председник и чланови органа управљања обављају послове из своје надлежности, без накнаде.
Састав и именовање школског одбора
Члан 109.
Школски одбор има девет чланова укључујући и председника.
Школски одбор чине по три представника из реда запослених у школи, родитеља, односно других законских заступника и три представника на предлог јединице локалне самоуправе.
Чланове Школски одбор установе именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова Школског одбора .
Чланове Школског одбора из реда запослених предлаже наставничко веће, а из реда родитеља – савет родитеља, тајним изјашњавањем.
За члана Школског одбора не може да буде предложено ни именовано лице:
1) које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца или које је правноснажно осуђено за кривично дело: насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће; за кривична дела примање или давање мита; за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, ни лице за које је, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање;
2) које би могло да заступа интересе више структура (родитеља, односно других законских заступника, запослених у установи, представника јединице локалне самоуправе), осим чланова синдиката;
3) чији су послови, дужност или функција неспојиви са обављањем послова у органу управљања у складу са законом којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција;
4) које је већ именовано за члана органа управљања друге установе;
5) које је изабрано за директора друге установе;
6) које обавља послове секретара или помоћника директора те установе;
7) у другим случајевима, утврђеним законом.
Ако овлашћени предлагач не спроведе поступак у складу са овим законом или предложи кандидата супротно одредбама овог закона, скупштина јединице локалне самоуправе одређује рок за усклађивање са Законом.
Ако овлашћени предлагач ни у датом року не поступи у складу са Законом, скупштина јединице локалне самоуправе именоваће чланове Школског одбора без предлога овлашћеног предлагача.
Уколико је предлог овлашћених предлагача за члана Школског одбора из реда запослених у школи и родитеља спроведен у складу са законом, скупштина јединице локалне самоуправе дужна је да усвоји њихов предлог.
Скупштина јединице локалне самоуправе доноси решење о именовању Школског одбора.
Изузетно, Школски одбор коме је истекао мандат наставља са радом до именовања привременог Школског одбора.
Решење о именовању, односно разрешењу Школског одбора коначно је у управном поступку.
Мандат школског одбора
Члан 110.
Мандат органа управљања траје четири године.
Поступак за именовање чланова Школског одбора покреће се најкасније три месеца пре истека мандата претходно именованим члановима Школског одбора, а предлог овлашћених предлагача доставља се скупштини јединице локалне самоуправе најкасније месец дана пре истека мандата претходно именованим члановима.
Скупштина јединице локалне самоуправе разрешиће, пре истека мандата, поједине чланове, укључујући и председника или Школски одбор на лични захтев члана, као и у случају да:
1) Школски одбор доноси незаконите одлуке или не доноси одлуке које је на основу закона и статута дужан да доноси;
2) члан Школског одбора неоправданим одсуствовањима или несавесним радом онемогућава рад органа управљања;
3) у поступку преиспитивања акта о именовању утврди неправилности;
4) скупштина јединице локалне самоуправе покрене иницијативу за разрешење члана Школског одбора именованог на њен предлог;
5) савет родитеља покрене иницијативу за разрешење члана Школског одбора именованог на његов предлог;
6) Наставничко веће покрене иницијативу за разрешење члана Школског одбора именованог на његов предлог;
7) наступи услов из члана 116. став 10. Закона.
Испуњеност услова из става 3. тач. 1)-3) и 7) овог члана, утврђује просветни инспектор о чему обавештава надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Изборни период новоименованог појединог члана Школског одбора траје до истека мандата Школског одбора.
Када Министарство утврди неправилности у поступку именовања, односно разрешења Школског одбора , скупштина јединице локалне самоуправе дужна је да одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања акта којим се налаже мера, отклони утврђене неправилности.
Ако скупштина јединице локалне самоуправе не покрене поступак за преиспитивање акта о именовању, односно разрешењу Школског одбора и не усагласи га са овим законом, у року из става 6. овог члана, министар разрешава постојећи и именује привремени Школски одбор установе најкасније у року од 15 дана.
Привремени Школски одбор
Члан 111.
Министар именује привремени Школски одбор установе ако јединица локалне самоуправе не именује Школски одбор до истека мандата претходно именованим члановима Школског одбора.
Мандат привременог Школског одбора траје до именовања новог органа управљања од стране јединице локалне самоуправе.
Надлежност Школског одбора
Члан 112.
Школски одбор:
1) доноси статут, правила понашања у установи и друге опште акте и даје сагласност на акт о организацији и систематизацији послова;
2) доноси предшколски, школски, програм , развојни план, годишњи план рада, усваја извештаје о њиховом остваривању, вредновању и самовредновању;
3) утврђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике Србије;
4) доноси финансијски план школе, у складу са законом;
5) усваја извештај о пословању, годишњи обрачун и извештај о извођењу екскурзија, односно наставе у природи;
6) расписује конкурс за избор директора школе и именује чланове комисује и њихове заменике, за избор директора школе;
7) даје мишљење и предлаже министру избор директора установе;
8) закључује са директором школе уговор из члана 124. став 1. Закона;
9) одлучује о правима, обавезама и одговорностима директора установе;
10) образује комисију за вођење дисциплинског поступка против директора и доноси одлуку о одговорности директора за тежу повреду радне обавезе или повреду забране из члана 110-113. Закона;
11) доноси одлуку о проширењу делатности школе и оснивању ученичке задруге;
12) разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева образовања и васпитања и стандарда образовних постигнућа и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;
13) доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о његовом остваривању;
14) одлучује по жалби на решење директора;
15) доноси одлуку о удаљењу са рада наставника или стручног сарадника, ако то не учини директор;
16) одлучује о давању у закуп школског простора;
17) образује комисије из своје надлежности, које не образује директор;
18) именује чланове стручног актива за развојно планирање (на пет година);
19) одлучује о коришћењу средстава прикупљених од родитеља ученика – на предлог Савета родитеља, доноси одлуке по предлозима Савета родитеља, даје одговоре на питања и изјашњава се о ставовима које упућује тај орган школе;
20) доноси пословник о свом раду;
21) одлучује о статусној промени, промени назива и седишта школе;
22) даје овлашћење наставнику или стручном сараднику ради замене привремено одсутног или спреченог директора у случају да директор то пропусти или није у могућности да учини;
23) усваја извештај о раду директора и раду школе;
24) обавља и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и овим статутом.
Члан 113.
Школски одбор доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова.
Седницама Школског одбора присуствује и учествује у њиховом раду представник синдиката у установи, без права одлучивања.
Седницама школског одбора присуствују и учествују у њиховом раду два представника ученичког парламента, без права одлучивања.
За обављање послова из своје надлежности школског одбора одговара органу који га именује и оснивачу
Члан 114.
Рад Школског одбора уређује се Пословником о раду Школског одбора.
О раду Школског одбора води се записник који садржи: место и време одржавања седнице, имена присутних и одсутних чланова, кратак резиме расправе по појединим питањима, одлуке и закључке донете на седници.
Записник потписују председавајући и записничар.
На првој наредној седници Школског одбора усваја се записник са претходне седнице.
2.Орган руковођења
Директор
Члан 115.
Директор руководи радом школе.
Директор школе може да буде лице које испуњава услове прописане чланом 139. и 140. став 1. и 2. Закона.
Дужност директора школе може да обавља лице које има:
- одговарајуће образовање из члана 140. став 1. и 2. Закона за наставника те врсте школе и подручја рада, за педагога, психолога,
- дозволу за рад наставника и стручног сарадника,
- обуку и положен испит за директора установе и
- најмање осам година рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања.
Изузетно, ако се на конкурс не пријави ниједан кандидат са одговарајућим образовањем из члана 140. став 1. и 2. Закона дужност директора основне школе може да обавља и лице које има одговарајуће образовање из члана 140. став 3. Закона за наставника те врсте школе, дозволу за рад наставника и стручног сарадника, обуку и положен испит за директора установе и најмање десет година рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања.
Испит за директора установе може да полаже и лице које испуњава услове за директора установе и које има и доказ о похађаном прописаном програму обуке.
Лице које положи испит за директора стиче дозволу за рад директора (у даљем тексту: лиценца за директора).
Изабрани директор који нема положен испит за директора, дужан је да га положи у року до две године од дана ступања на дужност.
Директору који не положи испит за директора у року од две године од дана ступања на дужност престаје дужност директора.
Лиценца за директора одузима се директору који је осуђен правноснажном пресудом за повреду забране дискриминације, забране насиља, злостављања и занемаривања, забране понашања које вређа углед, част или достојанство и забране страначког организовања и деловања, за кривично дело или привредни преступ у вршењу дужности.
Програм обуке у складу са стандардима компетенција директора, програм испита, начин и поступак полагања испита, састав и начин рада комисије Министарства, односно надлежног органа аутономне покрајине пред којим се полаже испит за директора, садржину и изглед обрасца лиценце за директора, садржај и начин вођења регистра издатих лиценци за директора, накнаде за рад чланова комисије и остала питања у вези са полагањем испита и стицањем лиценце за директора, прописује министар.
Избор директора установе
Члан 116
Директора Школе именује министар на период од четири године. Мандат директора тече од дана ступања на дужност.
Директор Школе бира се на основу конкурса.
Конкурс за избор директора расписује Школски одбор.
Конкурс за избор директора расписује се најраније шест месеци, а најкасније четири месеца пре истека мандата директора или престанка вршења дужности директора навршавањем 65 година живота, у недељном листу ”Послови”.
Пријава на конкурс за избор директора, заједно са потребном документацијом, доставља се Школи.
Рок за подношење пријава на конкурс за избор директора Школе јесте 15 дана од дана објављивања конкурса.
Комисија за избор директора школе
Члан 117.
Школски одбор образује комисију за избор директора (даље: Комисија).
Комисија има 3 члана.Приликом образовања Комисије, Школски одбор именује и заменике чланова комисије које обављају поједине радње у поступку избора директора у случају спречености члана комисије.
Секретар Школе пружа стручну подршку и координира рад комисије за избор директора установе .
Задатак Комисије је да спроводи поступак за избор директора, који подразумева:
– обраду конкурсне документације;
– утврђивање испуњености законом прописаних услова за избор директора;
– обављање интервјуа са кандидатима;
– прибављање мишљења наставничког већа о пријављеним кандидатима.
О раду конкурсне комисије води се записник.
Записник потписују сви чланови Комисије.
Записник се заводи у деловоднику и оверава печатом Школе.
Обрада конкурсне документације
Члан 118.
По истеку рока за подношење пријава на конкурс, конкурсна комисија прикупља и разматра конкурсни материјал и најпре утврђује благовременост и потпуност пријаве кандидата. Непотпуне и неблаговремене пријаве Комисија не узима у разматрање.
Члан 119.
Благовременом пријавом сматра се пријава која је поднета у року утврђеном у конкурсу.
Благовременом пријавом сматраће се и пријава која је предата препорученом поштом, и тада се као дан пријема рачуна дан када је пошта примила пошиљку.
Кад последњи дан за подношење пријаве пада у недељу или дане државног празника, рок за пријаву помера се за следећи радни дан.
Члан 120.
Потпуном пријавом сматра се пријава која у прилогу садржи документа којима кандидат доказује да испуњава услове конкурса.
Накнадна достава документације није могућа.
Сви услови за избор директора
Члан 121.
За директора Школе може да буде изабрано лице:
-које има одговарајуће образовање за наставника основне школе, педагога или психолога стечено:
1) на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије) и то:
(1) студије другог степена из научне, односно стручне области за одговарајући предмет, односно групе предмета;
(2) студије другог степена из области педагошких наука или интердисциплинарне, мултидисциплинарне, трансдисциплинарне студије другог степена које комбинују целине и одговарајуће научне, односно стручне области или области педагошких наука;
2) на основним студијама у трајању од најмање четири године, по прописима који су уређивали високо образовање до 10. септембра 2005. године.
Лице из става 1. тачка 1) подтачка (2) овог члана мора да има завршене студије првог степена из научне, односно стручне области за одговарајући предмет, односно групу предмета.
Изузетно, ако се на конкурс не пријави ниједан кандидат са одговарајућим образовањем из члана 140 став 1 и 2 Закона дужност директора основне школе може да обавља и лице које има одговарајуће образовање из члана 140 став 3 Закона за наставника те врсте школе, дозволу за рад наставника и стручног сарадника, обуку и положен испит за директора установе и најмање десет година рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања.
– које има дозволу за рад наставника основне школе, педагога или психолога;
– које има обуку и положен испит за директора;
– које има најмање 8 година рада у установи на пословима образовања и васпитања , након стеченог одговарајућег образовања;
-које има психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима;
-које није осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, да није осуђивано правоснажном пресудом за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, за кривично дело примање мита или давање мита, за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију;
-да против њега није покренут кривични поступак, доношењем наредбе о спровођењу истраге, потврђивањем оптужнице којој није претходила истрага или доношењем решења о одређивању притвора пре доношења оптужног предлога за наведена кривична дела, непостојање дискриминаторног понашања, утврђеног у складу са законом;
– које има држављанство Републике Србије;
– које зна српски језик и језика на којем се остварује образовно-васпитни рад;
Кандидат уз пријаву треба да приложи доказе да испуњава наведене услове, и то:
-оверену копију дипломе о стеченом одговарајућем образовању;
– доказ о поседовању дозволе за рад – оверену копију уверења о положеном стручном испиту или испиту за лиценцу;
-доказ/уверење да кандидат има обуку и положен испит за директора школе (у оригиналу или оверену фотокопију). Пријава која не буде садржала доказ/уверење о савладаној обуци и положеном испиту за директора неће се сматрати непотпуном, а уколико кандидат буде изабран биће у обавези да у законском року положи испит за директора школе
-доказ о годинама рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања – потврду (у оригиналу) о годинама рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања, од најмање 8 година;
– доказ о психичкој, физичкој и здравственој способности за рад са ученицима- лекарско уверење о психичкој, физичкој и здравственој способности за рад са децом и ученицима (издато по објављеном конкурсу).
– уверење из казнене евиденције МУП-а да није осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, да није осуђивано правоснажном пресудом за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, за кривично дело примање мита или давање мита, за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију (издато по објављеном конкурсу);
-уверење надлежног суда да против њега није покренут кривични поступак, доношењем наредбе о спровођењу истраге, потврђивањем оптужнице којој није претходила истрага или доношењем решења о одређивању притвора пре доношења оптужног предлога за наведена кривична дела, непостојање дискриминаторног понашања, утврђеног у складу са законом, (издато по објављеном конкурсу).
-уверење о држављанству Републике Србије (у оригиналу или оверену фотокопију), не старије од 6 месеци;
-извод из матичне књиге рођених (у оригиналу );
– доказ да кандидат зна језик на коме се остварује образовно-васпитни рад – српски језик (само кандидат који образовање није стекао на српском језику). Кандидат доставља потврду одговарајуће високошколске установе да је положио испит из српског језика – у оригиналу или оверену фотокопију;
– доказ о резултату стручно-педагошког надзора у раду кандидата (извештај просветног саветника), ако га поседује (оверена копија). У супротном је потребно доставити потврду школе да није вршен стручно-педагошки надзор кандидата;
– доказ о резултатима стручно-педагошког надзора школе и оцену спољашњег вредновања за кандидата који је претходно обављао дужност директора школе (оверена копија). У супротном је потребно доставити потврду школе да у периоду његовог мандата није вршен стручно-педагошки надзор школе;
Члан 122.
Осим утврђивања испуњености услова за избор директора, Комисија цени и доказ о резултату стручно-педагошког надзора у раду кандидата (Извештај просветног саветника).
Уколико се на конкурс пријавило лице које је претходно обављало дужност директора Школе, дужно је да достави резултате стручно-педагошког надзора Школе и оцену спољашњег вредновања.
Лице чија је пријава благовремена и потпуна и које испуњава услове конкурса – кандидат, Комисија позива на интервју.
Мишљење наставничког већа о пријављеним кандидатима
Члан 123.
Мишљење наставничког већа о пријављеним кандидатима даје се на посебној седници којој присуствују сви запослени и који се изјашњавају о свим кандидатима тајним изјашњавањем.
Члан 124.
Тајно изјашњавање се спроводи на следећи начин:
– на гласачким листићима кандидати се наводе редоследом утврђеним на листи кандидата, по азбучном реду, са редним бројем испред сваког имена;
– гласање се врши заокруживањем редног броја испред имена кандидата;
– тајно гласање спроводи и утврђује резултате гласања комисија изабрана од стране наставничког већа;
– сматра се да позитивно мишљење у поступку избора директора школе има кандидат који је добио већину гласова од укупног броја запослених у школи;
– ако два или више кандидата добију исти, а уједно и највећи број гласова, мишљење о њима наставничко веће доставља Комисији.
Члан 125.
Гласачки листић за давање мишљења о кандидату за директора школе има следећи текст:
Пример бр. 1
Наставничко веће ОШ“Котража“
Бр. ______
Датум; _________
Гласачки листић за давање мишљења Наставничког већа о кандидатима за избор директора школе, по конкурсу расписаном у листу ___________, од _______________.године.
Позитивно мишљење члан Наставничког већа даје за кандидата чији је редни број заокружен :
- ________________________,
- ________________________,
- ________________________ .
Треба заокружити само један редни број .
М.П.
Члан 126.
Пример бр. 2
Наставничко веће ОШ“ Котража“
Број :
Датум :
Гласачки листић за давање мишљења Наставничког већа о кандидату за избор директора школе, по конкурсу расписаном у листу __________, дана ___________.године.
На конкурс за директора школе пријавио се један кандидат који испуњава услове, и то:
1._____________________ (име и презиме)-_____________________(образовање)
Мишљење:
ЗА ПРОТИВ
М.П.
Извештај Комисије о спроведеном поступку и предлог Школског одбора
Члан 127.
Комисија сачињава извештај о спроведеном поступку за избор директора, и доставља их школском одбору у року од осам дана од дана завршетка поступка.
Извештај садржи достављену документацију кандидата и потребна мишљења.
Школски одбор, на основу извештаја Комисије, сачињава образложену листу свих кандидата који испуњавају услове и предлог за избор директора, који се, заједно са извештајем Комисије, доставља министру, у року од осам дана од дана достављања извештаја Комисије.
Именовање директора Школе-надлежност министра
Члан 128.
Министар у року од 30 дана од дана пријема документације из чл. 127 Статута , врши избор директора школе и доноси решење о његовом именовању, о чему школа обавештава лица која су се пријавила на конкурс.
Уколико министар утврди да поступак конкурса за избор директора није спроведен у складу са законом, односно да би избор било ког кандидата са листе из члана могао да доведе у питање несметано обављање делатности установе, у року од осам дана доноси решење о поновном расписивању конкурса за избор директора. Ово решење је коначно у управном поступку.
Учесник на конкурсу има право на судску заштиту у управном спору.
Статус директора
Члан 129.
Орган управљања закључује са директором уговор о раду на одређено време.
Уколико је за директора именовано лице из реда запослених у тој установи, доноси се решење о његовом премештају на радно место директора које по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду.
Уколико је директор именован из реда запослених код другог послодавца, остварује право на мировање радног односа на основу решења о именовању.
Лице из ст. 2. и 3. овог члана има право да се након престанка дужности директора након првог, односно другог мандата врати на послове које је обављало пре именовања за директора школе.
Уколико директору установе коме мирује радни однос престане дужност због истека мандата или на лични захтев током трећег и сваког наредног мандата, распоређује се на послове који одговарају степену и врсти његовог образовања.
Ако нема одговарајућих послова, лице из става 5. овог члана остварује права као запослени за чијим радом је престала потреба, у складу са законом.
Вршилац дужности директора
Члан 130.
Вршиоца дужности директора именује министар до избора новог директора у року од осам дана од дана наступања разлога за именовање вршиоца дужности директора.
За вршиоца дужности директора школе може да буде именовано лице које испуњава прописане услове за директора школе, осим положеног испита за директора установе, и то до избора директора, а најдуже шест месеци.
Након престанка дужности, вршилац дужности директора има право да се врати на послове које је обављао пре именовања.
Права, обавезе и одговорности директора установе односе се и на вршиоца дужности директора.
Надлежност и одговорност директора
Члан 131.
Директор је одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности школе и за свој рад одговара школском одбору и надлежном министарству.
Осим послова утврђених законом и овим статутом, директор:
1) планира и организује остваривање програма образовања и васпитања и свих активности установе;
2) је одговоран за обезбеђивање квалитета, самовредновање, стварање услова за спровођење спољашњег вредновања, остваривање стандарда образовних постигнућа и унапређивање квалитета образовно-васпитног рада;
3) је одговоран за остваривање развојног плана установе;
4) одлучује о коришћењу средстава утврђених финансијским планом и одговара за одобравање и наменско коришћење тих средстава, у складу са законом;
5) сарађује са органима јединице локалне самоуправе, организацијама и удружењима;
6) пружа подршку у стварању амбијента за остваривање предузетничког образовања и предузетничких активности ученика;
7) организује и врши инструктивно-педагошки увид и прати квалитет образовно-васпитног рада и педагошке праксе и предузима мере за унапређивање и усавршавање рада наставника, васпитача и стручних сарадника;
8) планира и прати стручно усавршавање запослених и спроводи поступак за стицање звања наставника, васпитача и стручних сарадника;
9) је одговоран за регуларност спровођења свих испита у установи у складу са прописима;
10) предузима мере у случајевима повреда забрана из чл. 110-113. овог закона;
11) предузима мере ради извршавања налога просветног инспектора и предлога просветног саветника, као и других инспекцијских органа;
12) је одговоран за благовремен и тачан унос и одржавање ажурности базе података о установи у оквиру јединственог информационог система просвете;
13) обавезан је да благовремено информише запослене, децу, ученике и родитеље, односно друге законске заступнике, стручне органе и органе управљања о свим питањима од интереса за рад установе у целини;
14) сазива и руководи седницама васпитно-образовног, наставничког, односно педагошког већа, без права одлучивања;
15) образује стручна тела и тимове, усмерава и усклађује рад стручних органа у установи;
16) сарађује са родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика установе и саветом родитеља;
17) подноси извештај органу управљања, најмање два пута годишње, о свом раду и раду установе;
18) одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених, у складу са овим и другим законом;
19) именује и друге комисије неопходне за обављање делтаности и рада школе;
20) доноси општи акт о организацији и систематизацији послова, у складу са законом;
21) доноси одлуку о расписивању конурса за пријем у радни однос;
22) именује конкурсну комисију за избор кандидата.
23) доноси решење о избору кандидата по конкурсу;
24) обезбеђује услове за остваривање права деце и права, обавезе и одговорности ученика и запослених, у складу са овим и другим законом;
25) сарађује са ученицима и ученичким парламентом;
26) представља и заступа Школу;
27) подноси извештај о финансијско-материјалном пословању и завршном рачуну за претходну годину, школском одбору;
28) даје овлашћење лицу које ће га замењивати у случају његове привремене одсутности или спречености да обавља своју дужност из реда наставника, васпитача или стручног сарадника Школе;
29) даје пуномоћје за заступање Школе;
30) одговоран је за спровођење и контролу забране пушења у школи, а може и писмено да задужи једно или више запослених да у његово име контролише забрану пушења, у складу са Законом.
31) доноси план јавних набавки и интерни план набавки на које се закон не примењује као и измену истих, на основу финансијског плана.
32) подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву у складу са чланом 84.став 3 Закона о основама система образовања и васпитања
33) обавља и друге послове у складу са законом и статутом.
Члан 132.
Изузетно, директор може да обавља и послове наставника, васпитача и стручног сарадника, у складу са решењем министра.
Инструктивно-педагошки увид у рад директора који обавља послове из става 1.овог члана врши просветни саветник.
Престанак дужности директора
Члан 133.
Дужност директора установе престаје: истеком мандата, на лични захтев, навршавањем 65 година живота и разрешењем.
Одлуку о престанку дужности директора доноси министар.
Министар разрешава директора установе, ако је утврђено да:
1) не испуњава услове из члана 139. овог закона;
2) одбије да се подвргне лекарском прегледу на захтев школског одбора или министра;
3) школа није благовремено донела програм образовања и васпитања, односно не остварује програм образовања и васпитања или не предузима мере за остваривање принципа, циљева и стандарда образовних постигнућа;
4) школа не спроводи мере за безбедност и заштиту деце и ученика;
5) директор не предузима или неблаговремено предузима одговарајуће мере у случајевима повреда забрана из чл. 110-113. овог закона и тежих повреда радних обавеза запослених;
6) у школи није обезбеђено чување прописане евиденције и документације;
7) у школи се води евиденција и издају јавне исправе супротно овом и другом закону;
8) не испуњава услове из члана 122. Закона;
9) не поступа по препоруци, налогу, односно мери надлежног органа за отклањање утврђених недостатака и неправилности;
10) није обезбедио услове за инспекцијски, стручно-педагошки надзор и спољашње вредновање;
11) је за време трајања његовог мандата школа два пута узастопно оцењена најнижом оценом за квалитет рада;
12) омета рад школског одбора и запослених, непотпуним, неблаговременим и нетачним обавештавањем, односно предузимањем других активности којим утиче на законито поступање органа управљања и запослених;
13) није обезбедио благовремен и тачан унос и одржавање базе података установе у оквиру јединственог информационог система просвете као и контролу унетих података;
14) је у радни однос примио лице или ангажовао лице ван радног односа супротно закону, посебном колективном уговору и општем акту;
15) је намерно или крајњом непажњом учинио пропуст приликом доношења одлуке у дисциплинском поступку, која је правноснажном судском пресудом поништена као незаконита и ако је установа обавезана на накнаду штете;
16) је одговаран за прекршај из овог или другог закона, привредни преступ или кривично дело
у вршењу дужности, као и другим случајевима, у складу са законом;
17) и у другим случајевима када се утврди незаконито поступање.
Директор је одговоран за штету коју намерно или крајњом непажњом нанесе установи, у складу са законом.
Министар решењем разрешава директора у року од 15 дана од дана сазнања, а најкасније у року од једне године од наступања услова из става 3. овог члана.
Решење министра којим се директор разрешава, коначно је у управном поступку.
Помоћник директора
Члан 134.
Школа може да има помоћника директора, у складу са нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финансирање установе.
Решењем директора на послове помоћника директора распоређује се наставник и стручни сарадник, који има професионални углед и искуство у школи за сваку школску, односно радну годину.
Помоћник директора организује, руководи и одговоран је за педагошки рад школе, координира рад стручних актива и других стручних органа школе и обавља друге послове, у складу са Законом и Правилником о организацији и систематизацији школе.
Након престанка дужности, помоћник директора има право да се врати на послове које је обављао пре постављења.
Помоћник директора може да обавља и послове наставника и стручног сарадника, у складу са решењем директора.
3.Саветодавни орган
Савет родитеља
Члан 135.
Савет родитеља је саветодавни орган Школе.
У Савет родитеља Школе бира се по један представник родитеља, односно другог законског заступника ученика сваког одељења.
У школи у којој стичу образовање деца и ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом, члан Савета родитеља је и представник родитеља, односно други законски заступник деце, односно ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Представници Савета родитеља бирају се сваке школске године.
Члан 136.
Савет родитеља чине по један представник родитеља ученика сваког одељења.
Свако одељење бира по једног представника у савет родитеља школе, јавним гласањем, већином гласова од присутног броја родитеља у одељењу , с тим да родитељском састанку мора да присуствује већина од укупног броја родитеља.
Да би одређени родитељ ученика био легитимно изабран за представника одељења у савет родитеља, потребно је:
- да је у својству родитеља ученика;
- да је одржан родитељски састанак на којем је тачка дневног реда била – избор родитеља у савет родитеља;
- да је на родитељском састанку било кворума за одлучивање и да је то констатовано у записнику са родитељског састанка. Кворум за одлучивање подразумева већину гласова од присутног броја родитеља у одељењу, с тим да родитељском састанку мора да присуствује већина од укупног броја родитеља;
- да је предложено више родитеља за савет родитеља и да је изабран само један;
- да је избор родитеља у савет родитеља вршен у складу са одредбама статута;
- да је одељењски старешина обавестио директора школе који родитељ је представник одређеног одељења.
Савет родитеља из свог састава бира председника и заменика председника на првој седници, јавним гласањем, приликом верификације мандата изабраних чланова. Изабрани су кандидати за које се изјаснила већина од присутног броја чланова савета родитеља.
Мандат чланова савета родитеља је годину дана.
Председник и заменик председника бирају се за сваку школску годину.
Члан 137.
Председник савета родитеља за свој рад одговара савету родитеља.
Председник савета родитеља може да поднесе оставку уколико не може да одговори својим обавезама.
Савет родитеља може да опозове председника уколико он своје обавезе не обавља са успехом.
Одлука о прихватању оставке, односно о опозивању председника доноси се јавним гласањем, већином гласова од присутног броја чланова савета.
Одредбе из ст. 1. до 4. овог члана сходно се примењују и на заменика председника савета.
Члан 138.
Родитељу престаје чланство у савету родитеља ако престане основ за чланство, на лични захтев и ако из одређених разлога није у могућности да присуствује седницама савета родитеља.
Престанак основа за чланство у савету родитеља утврђује се на седници савета родитеља, о чему се доноси одлука и сачињава записник, а савет ће затражити да одељење чији је родитељ био представник изабере новог представника за члана савета.
На лични захтев родитељ ће престати да буде члан савета родитеља подношењем писмене изјаве, као и у случају његове немогућности да присуствује седницама савета, што ће се на седници савета констатовати и покренути поступак за избор новог представника родитеља за члана савета.
Члан 139.
Савет родитеља обавља послове из своје надлежности на седницама које су јавне и којима могу присуствовати остали родитељи ученика и наставници.
Седнице сазива и њима руководи председник савета родитеља.
Члан 140.
Надлежности Савета родитеља:
1) предлаже представнике родитеља, односно других законских заступника деце односно ученика у орган управљања;
2) предлаже свог представника у све обавезне тимове установе;
3)учествује у предлагању садржаја ваннаставних активности и програма на нивоу школе;
4)учествује у поступку избора уџбеника, у складу са законом којим се уређују уџбеници.;
5) разматра предлог школског програма, развојног плана, годишњег плана рада;
6) разматра извештаје о остваривању програма образовања и васпитања, развојног плана и годишњег плана Школе, спољашњем вредновању, самовредновању, завршном испиту, резултатима националног и међународног тестирања и спровођење мера за обезбеђивање и унапређивање квалитета образовно-васпитног рада;
7) разматра намену коришћења средстава од донација и од проширене делатности установе;
8) предлаже школском одбору намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге и прикупљених од родитеља, односно другог законског заступника;
9) разматра и прати услове за рад школе, услове за одрастање и учење, безбедност и заштиту деце и ученика;
10) учествује у поступку прописивања мера из члана 108. Закона;
11) даје сагласност на програм и организовање екскурзије, односно програме наставе у природи и разматра извештај о њиховом остваривању;
12) предлаже представника и његовог заменика за локални савет родитеља;
13 одлучује о питањима која се односе на осигурање, фотографисање ученика без унапред прописаних критеријума
14) разматра и друга питања утврђена Статутом.
Члан 141.
Савет родитеља своје предлоге, питања и ставове упућује Школском одбору, директору, стручним органима Школе и ученичком парламенту.
Рад Савета родитеља уређује се Пословником.
4.Стручни органи
Стручни органи, тимови и педагошки колегијум
Члан 142.
Стручни органи, тимови и педагошки колегијум: старају се о обезбеђивању и унапређивању квалитета образовно-васпитног рада школе; прате остваривање школског програма; старају се о остваривању циљева и стандарда образовних постигнућа; развоја компетенција; вреднују резултате рада наставника, стручног сарадника; прате и утврђују резултате рада ученика и одраслих; предузимају мере за јединствен и усклађен рад са децом, ученицима и одраслима у процесу образовања и васпитања и решавају друга стручна питања образовно-васпитног рада.
Члан 143.
Стручни органи Школе су:
– Наставничко веће,
– Одељењско веће,
– Стручно веће за разредну наставу,
– Стручно веће за области предмета,
– стручни актив за развојно планирање
– стручни актив за развој школског програма и
– други стручни активи и тимови, у складу са овим статутом.
Наставничко веће
Члан 144.
Наставничко веће чине наставници и стручни сарадници.
Наставничким већем председава и руководи директор односно помоћник директора.
Наставничко веће:
– утврђује предлог школског програма, годишњег плана рада и развојног плана и стара се о њиховом остваривању;
– стара се о остваривању циљева и задатака образовања и васпитања,
– разматра и усваја извештаје о успеху ученика на крају полугодишта и школске године;
– врши избор савремених метода и средстава у настави, ради подизања ефикасности и квалитета образовно-васпитног рада;
– разматра распоред часова наставе;
– предлаже одељењска старешинства и распоред задужења наставника и сарадника у извршавању појединих задатака;
– разматра резултате образовно-васпитне делатности и одлучује о мерама за њено побољшање;
– прати и анализира остваривање наставног плана и програма образовања и предузима мере за његово остваривање;
– предлаже три представника из реда запослених у Школски одбор;
– именује чланове стручног актива за развој школског програма;
– предлаже стручне сараднике и наставнике у стручни актив за развојно планирање;
– даје мишљење о кандидатима за избор директора;
– одобрава употребу уџбеника и друге литературе;
– даје мишљење у поступку стицања звања наставника и стручних сарадника;
– утврђује програм извођења екскурзија;
– планира и организује различите облике ваннаставних активности ученика;
– разматра учешће ученика на такмичењима и постигнуте резултате;
– утврђује испуњеност услова за завршетак школовања у року краћем од прописаног;
– доноси одлуке о изрицању васпитно-дисциплинских мера из своје надлежности;
– додељује похвале и награде ученицима;
– доноси одлуку о избору ученика генерације;
– разматра предлог плана сталног усавршавања наставника и стручних сарадника,
– утврђује календар школских такмичења;
– обавља и друге послове утврђене Законом, овим статутом и другим општим актима Школе.
План и програм рада Наставничког већа саставни је део Годишњег плана рада Школе.
О раду Наставничког већа директор или лице задужено за праћење рада Наставнићког већа Школе сачињава извештај који је саставни део Годишњег извештаја о раду Школе.
Начин рада, сазивање, доношење одлука и гласање, вођење записника и сва друга питања од значаја за рад Наставничког већа, регулисана су Пословником о раду Наставничког већа.
Одељењско веће
Члан 145.
Одељењско веће у Школи чине наставници који изводе наставу у одређеном одељењу и одељењски старешина и када не изводи наставу у том одељењу.
Одељењско веће:
– усклађује рад свих наставника и стручних сарадника који изводе наставу у одељењу;
– анализира резултате које постижу ученици на крају тромесечја, полугодишта и на крају године;
– на предлог предметног наставника утврђује закључну оцену из предмета и оцену из владања на предлог одељењског старешине;
– предлаже Наставничком већу програм екскурзија, такмичења и сл.;
– врши избор ученика за такмичење и предлаже ученике за које треба организовати допунски и додатни рад, на предлог предметног наставника;
– предлаже ученике за ванредно напредовање и за доделу похвала и награда;
– даје предлог распореда писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута
– доноси одлуку о превођењу у наредни разред ученика другог и трећег разреда који на крају другог полугодишта има недовољне оцене;
– изриче васпитне мере ученицима у оквиру своје надлежности;
– разматра питања покренута на родитељским састанцима;
– обавља и друге послове по налогу Наставничког већа и директора Школе.
Члан 146.
Одељењско веће сазива и њиме руководи одељењски старешина.
Седнице Одељењског већа сазивају се једном месечно.
Одељењско веће може одлучивати уколико седници присуствује већина чланова већа.
Одлуке Одељењског већа доносе се већином укупног броја чланова.
Одељењски старешина води записник о раду одељењског већа у електронском дневнику.
У записник се уносе одлуке и закључци, као и резултати гласања, односно издвојена мишљења, ако то захтева члан већа.
Одељењско веће сачињава извештај о свом раду који је саставни део Годишњег извештаја о раду Школе.
Одељењски старешина
Члан 147.
Одељењски старешина има организационо-руководећу и педагошко-инструктивну улогу у раду са ученицима одељења којима је одељењски старешина, у сарадњи са њиховим родитељима, односно другим законским заступницима и води прописану евиденцију и педагошку документацију.
Одељењски старешина је непосредни организатор рада у одељењу и у оквиру својих послова:
– обезбеђује непосредну сарадњу с наставницима и стручним сарадницима који остварују наставу у одељењу и усклађује њихов рад;
– остварује сталан увид у рад и владање ученика одељења у Школи и ван ње;
– разматра проблеме ученика приликом савлађивања наставних садржаја из појединих предмета и изналази могућности за побољшање успеха ученика;
– остварује увид у социјалне и породичне прилике ученика и обезбеђује сталну сарадњу с родитељима;
– сазива родитељске састанке и њима руководи;
– организује рад одељењске заједнице;
– прати остваривање наставног плана и програма у одељењу и посебно прати оцењивање ученика;
– прати похађање наставе од стране ученика и правда изостанке;
– изриче похвале и награде ученика из своје надлежности;
– обавештава ученике о правилима понашања у Школи;
– води школску евиденцију;
– потписује и издаје ђачке књижице, дипломе и сведочанства;
– руководи радом Одељењског већа, потписује његове одлуке и води записник;
– стара се о остваривању ваннаставних активности;
– обезбеђује услове за припрему ученика за такмичења;
– учествује у припремама предлога екскурзија ученика, води екскурзије и стара се о безбедности и дисциплини ученика на екскурзијама;
– изриче васпитне мере: опомену и укор одељењског старешине;
– предлаже Одељењском већу оцене из владања;
– износи предлоге и жалбе ученика пред органе Школе;
– обавештава родитеље о појачаном васпитном раду, васпитним и васпитно-дисциплинским мерама и поступку који се води према ученику и доставља им одлуке о изреченим мерама;
– обавља и друге послове који су му поверени одлуком директора или утврђени општим актима Школе.
Одељењски старешина дужан је да на почетку школске године уради оперативни план рада одељења и преда га директору Школе.
План рада обухвата рад на остваривању утврђених планова по месецима, полугодишту и за целу школску годину.
Члан 148.
Педагошки асистент учествује у раду наставничког већа, одељенских већа, стручног већа за разредну наставу и стручногвећа за област предмета, без права одлучивања.
Стручно веће за разредну наставу
Члан 149.
Стручно веће за разредну наставу чине сви наставници који остварују наставу у првом циклусу образовања и васпитања. За свој рад Стручно веће за разредну наставу одговара Наставничком већу.
Стручно веће за разредну наставу организује и прати извођење образовно-васпитног рада у првом циклусу образовања.
Стручно веће за разредну наставу ради у седницама које сазива и њима руководи један од наставника који изводе разредну наставу и кога сваке школске године одреди наставничко веће на основу плана задужења.
Стручно веће за разредну наставу утврђује план рада за сваку школску годину.
За рад стручног већа за разредну наставу и спровођење одлука и задатака одговоран је руководилац стручног већа.
О раду стручног већа за разредну наставу руководилац води записник, а на крају првог и другог полугодишта сачињава извештај и доставља га директору или лицу које директор одреди ради формирања извештаја о раду школе.
Члан 150.
Стручно веће за разредну наставу:
1) припрема делове годишњег плана рада, утврђује распоред остваривања наставних целина и јединица и врши усаглашавање остваривања наставних садржаја и предмета у првом циклусу образовања;
2) утврђује облике, методе и средства, као и коришћење адекватне школске опреме и наставних средстава;
3) усклађује индивидуалне планове рада наставника у првом циклусу образовања;
4) предлаже примену нових метода и начина интерпретације наставних садржаја;
5) прати остваривање школског програма и даје предлоге за његово иновирање, измену и допуну;
6) прати уџбеничку и другу литературу и даје предлог наставничком већу за њихово коришћење;
7) обавља и друге послове који му законом, подзаконским актима и одлуком директора школе буду стављени у надлежност.
Стручно веће за области предмета
Члан 151.
Стручно веће за области предмета чине наставници који изводе наставу из групе сродних предмета.
Састав стручног већа за област предмета утврђује наставничко веће, а његовим радом руководи један од наставника кога сваке школске године одреди наставничко веће на основу плана задужења.
Стручно веће за област предмета утврђује план рада за сваку школску годину, на основу обавеза које проистичу из годишњег плана рада школе, у остваривању наставног плана и програма образовања.
Члан 152.
У школи постоје стручна већа за области предмета и то:
1) језик, књижевност и друштвене науке;
2) природну групу предмета, технику и технологију и информатику и рачунарство
3) наставника за предмете из области уметности и вештина.
Члан 153.
Стручно веће:
1) припрема делове годишњег плана рада, утврђује распоред остваривања наставних целина и јединица и врши усаглашавање остваривања наставних садржаја и предмета ( међупредметне компетенције);
2) утврђује облике, методе и средства, као и коришћење адекватне школске опреме и наставних средстава;
3) усклађује индивидуалне планове рада наставника;
4) предлаже примену нових метода и начина интерпретације наставних садржаја;
5) прати остваривање школског програма и даје предлоге за његово иновирање, измену и допуну;
6) прати уџбеничку и другу литературу и даје предлог наставничком већу за њихово коришћење;
7) обавља и друге послове који му законом, подзаконским актима и одлуком директора школе буду стављени у надлежност.
За рад стручног већа и спровођење одлука и задатака одговоран је руководилац стручног већа.
О раду стручног већа руководилац води записник, доставља га директору и наставничком већу на увид приликом израде годишњег плана рада и приликом разматрања резултата рада.
Стручно веће сачињава извештај о свом раду који је саставни део Годишњег извештаја о раду Школе.
Стручни актив за развојно планирање
Члан 154.
Стручни актив за развојно планирање чине представници наставника, стручних сарадника, јединице локалне самоуправе, ученичког парламента и Савета родитеља. Чланове стручног актива за развојно планирање именује Школски одбор. Стручни актив за развојно планирање има пет чланова.
Одлуком о именовању чланова Стручног актива за развојно планирање Школски одбор одређује и председника из реда именованих чланова.
Стручни актив за развојно планирање утврђује Предлог развојног плана Школе за период од три до пет година, доставља га Школском одбору на усвајање и прати његово остваривање.
Стручни актив за развојно планирање заузима ставове о одређеним темама доношењем закључака.
Стручни актив за развојно планирање утврђује: степен повезивања интересних група у даљем планирању, приоритете развоја Школе, степен достигнутог нивоа развоја Школе у односу на усвојени план развоја Школе и сачињава План рада за развојно планирање за наредну школску годину.
Стручни актив за развојно планирање сачињава извештај о свом раду који је саставни део Годишњег извештаја о раду Школе.
Стручни актив за развој Школског програма
Члан 155.
Стручни актив за развој Школског програма чине представници наставника и стручних сарадника. Чланове Стручног актива за развој Школског програма именује Наставничко веће.
Стручни актив за развој Школског програма: учествује у изради Школског програма, процењује и вреднује постигнуте резултате у односу на дефинисане циљеве и задатке, учествује у унапређивању Школског програма и обавља и друге послове по налогу директора и Наставничког већа.
Стручни актив за развој школског програма има пет чланова, од којих се два именују из реда предметне наставе и два из реда разредне наставе и стручни сарадник.Председник Стручног актива за развој Школског програма предлажу чланови ово актива међу собом, а Наставничко веће га именује.
Сви чланови Стручног актива за развој Школског програма одговорни су за свој рад директору и Наставничком већу.
Мандат члановима Стручног актива за развој Школског програма траје до доношења новог наставног програма.
Стручни актив за развој Школског програма сачињава извештај о свом раду који је саставни део Годишњег извештаја о раду Школе.
Стручни тимови
Члан 156.
У Школи директор образује следеће тимове:
1) Тим за инклузивно образовање;
2) Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
3) Тим за кризне догађаје
4) Тим за самовредновање;
5) Тим за обезбеђивање квалитета и развој Школе;
6) Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва;
7) Тим за професионални развој;
8) друге тимове за остваривање одређеног задатка, програма или пројектa:
8.1.) Тим за израду и праћење Годишњег плана рада школе;
8.2) Тим за културну и јавну делатност и за уређење сајта ;
8.3.) Тим за професионалну оријентацију ученика;
Тим чине представници запослених, родитеља, односно других законских заступника, ученичког парламента, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања. Стручни тимови раде на седницама, које сазива руководилац и води се записник.
Руководиоци стручних тимова су у обавези да на почетку школске године доставе план рада тима директору, односно лицу које директор задужи за израду Годишњег плана школе.
Руководиоци стручних тимова су у обавези да директору, односно лицу које директор задужи за израду извештаја о раду школе, доставе извештај о раду тима два пута у току школске године, и то: на крају првог полугодишта и најкасније на крају другог полугодишта.
Тим за инклузивно образовање
Члан 157.
Тим за инклузивно образовање чине: наставник разредне наставе, односно наставник предметне наставе, одељењски старешина, стручни сарадник, родитељ, односно други законски заступник, а у складу са потребама ученика и педагошки асистент, односно пратилац за личну помоћ ученику, на предлог родитеља, односно старатеља.
Тим за инклузивно образовање именује директор школе.
За свој рад Тим за инклузивно образовање одговара директору и Наставничком већу.
Члан 158.
Тим за инклузивно образовање, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа, обавља посебно следеће послове:
1) доноси програм рада и подноси извештаје о његовој реализацији;
2) учествује у изради програма образовања и васпитања;
3) утврђује предлог индивидуалног образовног плана за ученике којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању;
4) израђује пројекте који су у вези са програмом образовања и васпитања;
5) прати реализацију Школског програма и индивидуалног образовног плана.
Седнице стручног тима за инклузивно образовање сазива и њима руководи председник који се одређује задужењима у Годишњем плану рада школе
Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
Члан 159.
Чланове и руководиоца тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања одређује директор школе из реда запослених (наставник, стручни сарадник, секретар и др.). Број и састав чланова тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања зависе од специфичности установе (врста и величина установе, организација рада, издвојена одељења, присуство деце и ученика из мањинских и маргинализованих група и др.). Директор одређује, психолога, педагога или, изузетно, другог запосленог – члана тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, као одговорног за вођење и чување документације о свим ситуацијама насиља, злостављања и занемаривања у којима тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања учествује. Школа може да укључи у тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања представнике родитеља и локалне заједнице, ученичког парламента и по потреби одговарајуће стручњаке (социјални радник, специјални педагог, лекар, представник полиције и др.). Када тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања разматра конкретне ситуације насиља у обавези је да поступа у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.
Задатак тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања је да:
1) припрема програм заштите у складу са специфичностима установе и утврђеним мерама за унапређивање на основу анализе стања;
2) информише децу и ученике, запослене и родитеље о планираним активностима и могућности тражења подршке и помоћи од тима за заштиту;
3) учествује у обукама и пројектима за развијање компетенција запослених потребних за превенцију и интервенцију у ситуацијама насиља, злостављања и занемаривања;
4) предлаже мере за превенцију и заштиту, организује консултације и учествује у процени ризика и доношењу одлука о поступцима у случајевима сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања;
6) прати и процењује ефекте предузетих мера за заштиту деце и ученика и даје одговарајуће предлоге директору;
7) сарађује са стручњацима из других надлежних органа, организација, служби и медија ради свеобухватне заштите деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања;
8) води и чува документацију;
9) извештава стручна тела и Школски одбор.
Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања се увек укључује када постоји сумња да се ради о другом или трећем нивоу вршњачког насиља и када постоји сумња да је насиље извршила одрасла особа над дететом/учеником. Узимајући у обзир расположиве чињенице тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања врши разврставање нивоа вршњачког насиља узимајући у обзир следеће критеријуме: анализу интензитета, степена ризика, трајања и учесталости понашања, последица, броја учесника, узраста и карактеристика развојног периода детета, односно ученика.
Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања не спроводи васпитно-дисциплински поступак против ученика, који је у ингеренцији директора школе али је укључен у израду оперативног плана заштите, праћења његове реализације, евалуацију, сарадњу са другим институцијама.
Када постоји сумња да је насиље извршено од стране запослене особе, тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања не спроводи дисциплински поступак који је у ингеренцији директора установе, већ има улогу израде оперативног плана заштите за дете/ученика. Уколико постоји сумња да је насиље извршено од стране родитеља или трећег лица, пријава се врши надлежним органима(полиција, тужилаштво, центар за социјални рад) и тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања опет има улогу израде оперативног плана заштите за дете/ученика и сарадње са надлежним институцијама које спроводе поступак утврђивања чињеница и примене мера у складу са утврђеним стањем.
Уколико је насиље извршио ученик над запосленим, тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања се укључује у израду оперативног плана заштите за ученика ( активности појачаног васпитног рада са учеником) и сарађује са другим укљученим институцијама(полиција,центар за социјални рад и др.) За свој рад Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања одговара директору и Наставничком већу.
У оквиру Тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања као његов обавезни део формира се Тим за кризне догађаје.Директор школе руководи тимом за кризне догађаје у складу са годишњим планом рада.Чланове и руководиоца тима за кризне догађаје одређује директор школе из реда запослених ( стручни сарадник, наставници и други запослени из установе). Обавезни чланови тима за кризне догађаје су : кординатор тима за заштиту, представник родитеља, стручни сарадник и наставници и други запослени из школе, а који могу бити и чланови тима за заштиту. Директор одређује психолога, изузетно другог запосленог- члана тима за кризне догађаје , као одговорног за вођење и чување документације о свим ситуацијама насиља ( други и трећи ниво). Када школа има сазнања да се догодио кризни догађај одмах, а најкасније у року од 24 сата , активира се тим за кризне догађаје који има следеће задатке:
1) прикупљање података, процена потреба и обавештавање надлежних органа
2) успостављање сарадње са спољашњом мрежом заштите
3) сарадња и заједничко деловање са мобилним тимом за кризне интервенције
4) благовремено информисање деце/ученика , родитеља, запослених и медија о догађају
5) психосоцијална подршка деци, ученицима и запосленима
6) израда и реализација плана рада установе у измењеним условима и стабилизација рада у установи
7) организација евентуалних комеморативних активности
8) праћење реализације планова и евалуације
9) вођење документације и извештавање
10) други послови који могу бити од значаја у ситуацијама када се деси кризни догађај
Тим за кризне догађаје формира се у циљу ефикасног поступања установе у кризним догађајима. Тим за кризне догађаје континуирано прати реаговање деце/ученика и запослених и процењује потребу за психосоцијалном подршком и у сарадњи са спољашњом мрежом заштите израђује план о њеној реализацији.Тим за заштиту подноси извештај о реализацији превентивних и интервентних активности два пута годишње. Директор извештава орган управљања, савет родитеља и ученички парламент.
Тим за самовредновање
Члан 160.
У самовредновању учествују сви запослени у школи, стручни органи, Савет родитеља, ученички парламент, ученици, наставници, стручни сарадници, директор и Школски одбор.
Самовредновање у школи спроводи тим за самовредновање рада Школе који образује директор, у складу са законом.
Тим за самовредновање чине :стручни сарадник-педагог,и четири члана из реда предметне и разредне наставе, предствник ученичког парламента, Савета родитеља.
Тим за самовредновање има седам чланова.
Директор именује чланове тима за самовредновање на период од годину дана. Приликом образовања тима за самовредновање примењује се принцип равномерне заступљености свих запослених у процесу самовредновања. Радом тима за самовредновање руководи координатор тима, који се бира из реда чланова тима,који се одређује задужењима у Годишњем плану рада школе.Директор школе учествује у раду тима за самовредновање.
Тим за самовредновање обезбеђује услове за спровођење самовредновања, организује и спроводи самовредновање.
Стручну подршку школи у самовредновању пружају Школска управа и Завод за вредновање
квалитета образовања и васпитања у складу са законом.
Задатак тима за самовредновање рада Школе је да:
1) донесе план самовредновања и подноси извештаје о његовој реализацији;
2) одреди које ће кључне области или поједина подручја и показатељи бити предмет самовредновања;
3) обезбеди услове да се процес самовредновања спроведе.
Тим за самовредновање ради у седницама и састаје се према утврђеном плану рада који је саставни део Годишњег плана рада.
За свој рад Тим за самовредновање рада Школе одговара директору и Наставничком већу.
Тим за обезбеђивање квалитета и развој Школе
Члан 161.
Тим за обезбеђивање квалитета за развој школе чине: представник локалене самоуправе, представник ђачког парламента, савета родитеља и два представника запослених из реда предметне и разредне наставе.
Задатак тима за обезбеђивање квалитета и развој Школе је да:
1) прати прописе и кретања у области економије Републике и локалне заједнице, а посебно у јавном сектору,
2) утврђује положај Школе у окружењу, могућности за њен рад и развој, посебно са становишта обезбеђења потребних средстава за финансирање,
3) дефинише показатеље које треба остваривати ради повољне оцене у самовредновању и спољном вредновању, и према томе доноси смернице за рад Школе,
4) учествује у креирању развојног плана Школе и годишњег плана Школе,
5) анализира резултате самовредновања и спољњег вредновања, презентира их директору, Школском одбору, Наставничком већу и другим стручним органима,
6) обавља друге послове за које процени да ће допринети обезбеђивању и унапређивању услова за развој делатности Школе и саме Школе.
Састав тима утврђује директор.
Седнице Тима за обезбеђивање квалитета и развој Школе сазива и њиме руководи председник који се одређује задужењима у Годишњем плану рада школе.
Тим за обезбеђивање квалитета и развој Школе ради у седницама и састаје се према утврђеном плану рада који је саставни део Годишњег плана рада.
За свој рад Тим за обезбеђивање квалитета и развој Школе одговара директору и Наставничком већу.
Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва
Члан 162.
Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва образује директор школе, из редова наставника, стручних сарадника и родитеља. Директор утврђује координатора и број чланова тима. Састав тима за развој међупредметних компетенција и предузетништва и програм рада су саставни део Годишњег плана рада Школе.
Међупредметне компетенције се реализују кроз сарадњу и координацију активности више наставника, односно наставних предмета, иновирање метода рада на часу, употребу одговарајућих наставних средстава и прилагођавање садржаја.
Задатак тима за развој међупредметних компетенција и предузетништва је да активно учествује у планирању и евалуацији планова стручних већа и да подстиче имплементирање међупредметних компетенција у планове.
За свој рад тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва одговара директору и Наставничком већу.
Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва, у оквиру и поред послова из опште надлежности органа, обавља и следеће послове:
1) учествује у изради аката који се односе на развој међупредметних компетенција и
предузетништва;
2) израђује пројекте који су у вези са међупредметним компетенцијама и предузетништвом;
3) прати примену одредаба прописа, Статута и других општих аката Школе чија је примена важна за развој међупредметних компетенција и предузетништва;
4) учествује у обезбеђивању услова за развој међупредметних компетенција;
5) сарађује са органима Школе и другим субјектима у Школи и ван Школе на испуњавању задатака из своје надлежности;
6) врши и друге послове одређене законом и овим Статутом.
Тим за професионални развој
Члан 163.
Тим професионални развој чине: секретар, два наставника предметне наставе и један наставник разредне наставе.
Задатак Тима за професионални развој је да:
1)прати остваривање плана свих облика стручног усавршавања запослених на пословима образовања и васпитања;
2) води евиденцију о стручном усавршавању и професионалном развоју запослених на пословима образовања и васпитања;
3) вреднује примену наученог у оквиру стручног усавршавања у раду и доприноса стручног усавршавања развоју и постигнућима деце и ученика;
4)анализира резултате самовредновања, стручно-педагошког назора и спољашњег вредновања рада установе;
5) предузима мере за унапређивање компетенција запослених на пословима образовања и васпитања према утврђеним потребама;
6) упућује на стручно усавршавање запослене на пословима образовања и васпитања и предузима мере за унапређивање њихових компетенција.
Седнице тима за професионални развој сазива и њима руководи председник који се одређује задужењима у Годишњем плану рада школе.
Евиденцију о стручном усавршавању и професионалном развоју чува школа у досијеу запослених на пословима образовања и васпитања, као и у бази стручног усавршавања у електронском облику. Извештај о раду Тима за професионални развој је саставни део Годишњег извештаја о раду Школе.
За свој рад Тим за професионални развој одговара директору и Наставничком већу.
Тим за израду Годишњег плана рада школе
Члан 164.
Тим за израду Годишњег плана рада школе чине: директор,педагог школе као и руководиоци стручних већа разредне и предметне наставе.
Чланове Тима за израду Годишњег плана рада именује директор школе на седници Наставничког већа.
Задатак Тима за израду Годишњег плана рада школе је да:
1)описује и наводи време, место и начине остваривања програма образовања и васпитања;
2)дефинише његову структуру, обим и редослед тема, уважавајући специфичности
школе;
3)прати реализацију планираних активности;
4)учестује у изради Годишњег извештаја о раду школе.
За свој рад Тим за израду Годишњег плана рада школе одговара директору и Наставничком већу.
Тим за професионалну оријентацију ученика
Члан 165.
Тим за професионалну оријентацију чине: педагог, одељењске старешине 7. и 8. Разреда.
Тим за професионалну оријентацију именује директор школе.
Задатак Тима за професионалну оријентацију је да:
1) помаже ученицима у избору средње школе и занимања;
2) креира акциони план и модел имплементације програма професионалне оријентације;
3) пружа подршку и мотивише актере за реализацију модула професионалне оријентације (самоспознаја; информисање о занимањима и каријери; упознавање са путевима образовања; реални сусрети са светом рада, доношење одлуке о избору школе и занимања, учествује у мониторингу и евалуацији);
4) информише све актере о пројектним активностима и постигнућима, гради мрежу партнера у локалној заједници;
5) промовише примере добре праксе и постигнућа Школе у пројекту.
Седнице тима сазива и њима руководи председник који се одређује задужењима у Годишњем плану рада школе.
За свој рад Тим за професионалну оријентацију одговара директору и Наставничком већу.
Тим за културну и јавну делатност школе и уређење сајта
166.
Тим за културну и јавну делатност школе чине: директор, педагог и сви наставници разредне и предметне наставе који у оквиру својих задужења имају секције кроз које може да се промовише културна и јавна делатност школе.
Тим за културну и јавну делатност школе именује директор школе.
Задатак Тима за културну и јавну делатност школе и уређење сајта је:
1) организација појединих културних манифестација у току школске године;
2) сарадња са институцијама у окружењу (библиотекама, музејима, галеријама, позориштима, биоскопима, културним центрима, школама, факултетима…)
3) обележавање свечаности поводом прославе Светог Саве, Дана школе, државних празника и других пригодних манифестација;
4) организовање изложби ученичких радова, приредби ученика, спортских такмичења и других активности.
5) креира и ажурира сајт школе
Извештај о раду Тима за културну и јавну делатност школе је саставни део Годишњег извештаја о раду.
За свој рад Тим за културну и јавну делатност школе одговара директору и Наставничком већу.
Педагошки колегијум
Члан 167.
Педагошки колегијум чине председници стручних већа и стручних актива, координатори стручних тимова и стручни сарадници.
Педагошким колегијумом председава и руководи директор школе или помоћник директора.
Педагошки колегијум за свој рад одговара директору и наставничком већу.
Педагошки колегијум:
1) израђује свој годишњи план и програм рада;
2) стара се о осигурању и унапређивању квалитета образовно-васпитног рада Школе;
3) прати остваривање Школског програма;
4) стара се о остваривању циљева и стандарда образовних постигнућа;
5) вреднује резултате рада наставника и стручних сарадника;
6) прати и утврђује резултате рада ученика;
7) предузима мере за јединствен и усклађен рад са ученицима у процесу образовања и
васпитања;
8) решава друга стручна питања образовно-васпитног рада;
9) на предлог стручног тима за инклузивно образовање, доноси индивидуални образовни план за ученика којем је потребна додатна подршка у образовању и васпитању;
10)утврђује распоред одсуствовања са рада наставника и стручних сарадника за време стручног усавршавања.
Педагошки колегијум разматра и питања и даје мишљења у вези са пословима
директора Школе, и то:
1) планира и организује остваривање програма образовања и васпитања и свих активности Школе;
2) одговоран је за обезбеђивање квалитета, самовредновање, стварање услова за спровођење спољашњег вредновања, остваривање стандарда постигнућа и унапређивање квалитета образовно-васпитног рада;
3) одговоран је за остваривање Развојног плана Школе;
4) сарађује са органима јединице локалне самоуправе, организацијама и удружењима;
5) пружа подршку у стварању амбијента за остваривање предузетничког образовања и предузетничких активности ученика;
6) организује и врши инструктивно-педагошки увид и прати квалитет образовно-васпитног рада и педагошке праксе и предузима мере за унапређивање и усавршавање рада наставника, васпитача и стручних сарадника
4.Секретар школе
Члан 168.
Правне послове у установи обавља секретар.
Секретар мора да има образовање из области правних наука у складу са чланом 140. став 1. Закона, савладан програм обуке и дозволу за рад секретара (у даљем тексту: лиценца за секретара).
Секретар се уводи у посао и оспособљава за самосталан рад савладавањем програма за увођење у посао и полагањем испита за лиценцу секретара. Секретару – приправнику директор одређује ментора са листе секретара установа коју утврди школска управа.
Секретар је дужан да у року од две године од дана заснивања радног односа положи испит за лиценцу за секретара.
Трошкове полагања испита из става 4. овог члана сноси школа.
Министарство издаје лиценцу за секретара.
Секретару који не положи испит за лиценцу за секретара у року из става 4. овог члана престаје радни однос.
Секретар који има положен стручни испит за секретара, правосудни или стручни испит за запослене у органима државне управе или државни стручни испит, сматра се да има лиценцу за секретара.
Лиценца за секретара одузима се секретару који је осуђен правоснажном пресудом за повреду забране из чл. 110-113. овог закона, за кривично дело или привредни преступ у вршењу дужности.
Ближе услове за рад секретара, стандарде компетенција и програме обука, стално стручно усавршавање, припрема кандидата за полагање испита за лиценцу секретара, програм испита за лиценцу секретара, начин и програм увођења у посао, начин, поступак и рок за пријаву полагања испита, састав и начин рада комисије Министарства, односно надлежног органа аутономне покрајине пред којом се полаже испит, садржај и образац лиценце за секретара, начин вођења регистра издатих лиценци за секретара, накнаде за рад чланова комисије и остала и друга питања у вези са радом секретара установе, прописује министар.
Послови секретара
Члан 169.
Секретар установе обавља следеће послове:
1)стара се о законитом раду установе, указује директору и органу управљања на неправилности у раду установе;
2) обавља управне послове у установи;
3) израђује опште и појединачне правне акте установе;
4) обавља правне и друге послове за потребе установе;
5) израђује уговоре које закључује установа;
6) правне послове у вези са статусним променама у установи;
7) правне послове у вези са уписом деце, ученика и одраслих;
8) правне послове у вези са јавним набавкама у сарадњи са финансијском службом установе;
9) пружа стручну помоћ у вези са избором органа управљања у установи;
10) пружа стручну подршку и координира рад комисије за избор кандидата за пријем у радни однос и стручну подршку комисији при избору директора установе;
11) прати прописе и о томе информише запослене;
12) друге правне послове по налогу директора.
Установа је дужна да обезбеди секретару приступ јединственој информационој бази правних прописа, као и све облике стручног усавршавања ( семинари, стручни скупови и сл. ).
IX ЗАПОСЛЕНИ У ШКОЛИ
У школи раде наставници, стручни сарадници, секретар, административно-финансијско и помоћно-техничко особље.
1. Наставници и стручни сарадници
Члан 170.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада у Школи остварује наставник.
Стручне послове у Школи обавља стручни сарадник: педагог и библиотекар.
Зависно од потреба школе и програма који се остварује, додатну подршку и стручне послове може да обавља и социјални радник, дефектолог, логопед и андрагог.
1. Педагошки асистент и лични пратилац
Члан 171.
Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у Школи, у складу са њиховим потребама, и помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада.
Педагошки асистент у свом раду остварује сарадњу са родитељима, односно другим законским заступницима, органима јединице локалне самоуправе, надлежним установама. организацијама и удружењима.
Изузетно, образовно-васпитном раду може да присуствује и лични пратилац детета односно ученика, ради пружања помоћи детету односно ученику са сметњама у развоју и инвалидитетом, у складу са Законом.
Лични пратилац доступан је детету са инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу, у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у установу до краја редовног школовања.
Члан 172.
Задатак наставника јесте да својим компетенцијама осигура постизање циљева образовања и
васпитања и стандарда образовних постигнућа, уважавајући принципе образовања и
васпитања, предзнања, потребе, интересовања и посебне могућности ученика.
Задатак наставника и стручног сарадника регулише се Правилником о систематизацији радних места Школе, у складу са Законом, на основу утврђених стандарда компетенција.
Услови за пријем у радни однос
Члан 173.
У радни однос у Школи може да буде примљено лице под условима прописаним чланом 139. Закона и то:
1) има одговарајуће образовање;
2) има психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима;
3) није осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, као и за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, за кривична дела примање или давање мита; за кривична дела из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање;
4) има држављанство Републике Србије;
5) зна српски језик и језик на којем остварује образовно-васпитни рад.
Услови из става 1. овог члана доказују се приликом пријема у радни однос и проверавају се у току рада.
Докази о испуњености услова из става 1. тач. 1), 3) овог члана саставни су део пријаве на конкурс, а доказ из става 1. тачка 2) овог члана прибавља се пре закључења уговора о раду.
Образовање наставника, васпитача и стручних сарадника
Члан 174.
Наставник и стручни сарадник јесте лице које је стекло одговарајуће високо образовање регулисано чланом 140. и 142. Закона о основама система образовања и васпитања.
Услови за рад наставника и стручног сарадника
Члан 175.
Послове наставника и стручног сарадника може да обавља лице које има дозволу за рад (у даљем тексту: лиценца).
Без лиценце послове наставника и стручног сарадника може да обавља:
1) приправник (у смислу члана 145. Закона );
2) лице које испуњава услове за наставника и стручног сарадника, са радним стажом стеченим ван установе, под условима и на начин утврђеним за приправнике;
3) лице које је засновало радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог;
4) педагошки и андрагошки асистент и помоћни наставник.
Лице из става 2. тач. 1)-3) овог члана може да обавља послове наставника и стручног сарадника без лиценце, најдуже две године од дана заснивања радног односа у Школи.
Послове наставника и стручног сарадника може да обавља и приправник – стажиста (у смислу члана 146. Закона).
Лиценца наставника и стручних сарадника
Члан 176.
Лиценца је јавна исправа која се се издаје наставнику и стручном сараднику који има положен испит за лиценцу. Министарство издаје лиценцу. У току важења лиценца може да буде суспендована (у смислу члана 149. Закона ) и одузета (у смислу члана 150. Закона ).
Стручно усавршавање и професионални развој наставника, стручног сарадника и секретара
Члан 177.
Наставник и стручни сарадник, са лиценцом и без лиценце, дужан је да се стално стручно усавршава ради успешнијег остваривања и унапређивања образовно-васпитног рада и стицања односно унапређивања компетенција потребних за рад, у складу са општим принципима, и за постизање циљева образовања и васпитања и стандарда образовних постигнућа.
У току стручног усавршавања наставник, васпитач и стручни сарадник може професионално да напредује стицањем звања: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник.
Наставник, васпитач и стручни сарадник остварује право на увећану плату за стечено звање.
Наставник, васпитач и стручни сарадник има право на одсуство из установе у трајању од три радна дана годишње ради похађања одобреног облика, начина и садржаја стручног усавршавања. Распоред одсуства наставника, васпитача и стручног сарадника ради стручног усавршавања планира педагошки колегијум.
План стручног усавршавања у складу са приоритетима установе ради остваривања циљева образовања и васпитања и стандарда образовних постигнућа и приоритетима Министарства, доноси орган управљања установе.
Податке о професионалном развоју наставник, васпитач и стручни сарадник чува у мапи професионалног развоја (у даљем тексту: портфолио).
Приоритетне области стручног усавршавања за период од три године прописује министар на предлог директора Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Облике стручног усавршавања, програме и начин организовања сталног стручног усавршавања, услове, орган који одлучује о стицању звања и поступак напредовања, стицање звања у току стручног усавршавања наставника, васпитача, стручних сарадника и секретара, образац уверења о савладаном програму, садржај портфолија и друга питања од значаја за стручно усавршавање, прописује министар.
Заснивање радног односа у Школи
Члан 178.
Пријем у радни однос у Школи чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, врши се на основу преузимања запосленог са листе запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом (у даљем тексту: преузимање са листе), као и на основу преузимања или конкурса ако се није могло извршити преузимање са листе.
Запослени који је у радном односу на неодређено време, са пуним радним временом, може бити преузет иако није стављен на листу из става 1. овог члана, уколико на тој листи нема лица са одговарајућим образовањем, уз сагласност запосленог и директора Школе и радне подгрупе из члана 153. став 7. Закона.
Установе могу вршити и узајамно преузимање запослених на неодређено време, на одговарајуће послове, на основу потписаног споразума о узајамном преузимању, уз претходну сагласност запослених, ако је разлика у проценту њиховог радног ангажовања до 20%.
Уколико нису испуњени услови из ст. 1-3. овог члана, радни однос у установи може се засновати на основу конкурса на неодређено време и одређено време, у складу са Законом, или преузимањем из друге јавне службе на начин прописан законом којим се уређују радни односи у јавним службама.
Преузимање запосленог са листе
Члан 179.
Запослени који је у Школи у радном односу на неодређено време, а за чијим радом је у потпуности престала потреба, сматра се нераспоређеним и остварује право на преузимање са листе, у складу са чланом 153 Закона.
Радни однос на неодређено време
Члан 180.
Пријем у радни однос на неодређено време врши се на основу конкурса који расписује директор.
Директор доноси одлуку о расписивању конкурса. Кандидати попуњавају пријавни формулар на званичној интернет страници Министарства, а потребну документацију, заједно са одштампаним пријавним формуларом достављају установи.
Конкурс спроводи конкурсна комисија коју именује директор. Комисија има најмање три члана. Секретар установе пружа стручну подршку конкурсној комисији.
Комисија утврђује испуњеност услова кандидата за пријем у радни однос из члана 139. овог закона, у року од осам дана од дана истека рока за пријем пријава.
Кандидати из става 4. овог члана у року од осам дана упућују се на психолошку процену способности за рад са децом и ученицима коју врши надлежна служба за послове запошљавања применом стандардизованих поступака.
Конкурсна комисија сачињава листу кандидата који испуњавају услове за пријем у радни однос у року од осам дана од дана пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима.
Конкурсна комисија обавља разговор са кандидатима са листе из става 6. овог члана, сачињава образложену листу свих кандидата који испуњавају услове и доставља је директору у року од осам дана од дана обављеног разговора са кандидатима.
Директор установе доноси решење о избору кандидата по конкурсу у року од осам дана од достављања образложене листе из става 7. овог члана.
Кандидат незадовољан решењем о изабраном кандидату може да поднесе жалбу органу управљања, у року од осам дана од дана достављања решења из става 8. овог члана.
Орган управљања о жалби одлучује у року од 15 дана од дана подношења жалбе.
Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да, под надзором овлашћеног лица у установи, прегледа сву конкурсну документацију, у складу са законом.
Ако по конкурсу није изабран ниједан кандидат, расписује се нови конкурс у року од осам дана.
Решење из става 8. овог члана оглашава се на званичној интернет страници Министарства, када постане коначно.
Радни однос на одређено време
Члан 181.
Радни однос на одређено време у Школи заснива се на основу конкурса спроведеног на начин прописан за заснивање радног односа на неодређено време.
Школа може да прими у радни однос на одређено време лице:
1) ради замене одсутног запосленог преко 60 дана;
2) ради обављања послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента.
Изузетно, Школа без конкурса може да прими у радни однос на одређено време лице:
1) ради замене одсутног запосленог до 60 дана;
2) до избора кандидата – када се на конкурс за пријем у радни однос на неодређено време не пријави ниједан кандидат или ниједан од пријављених кандидата не испуњава услове, а најкасније до 31. августа текуће школске године;
3) до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, а најкасније до 31. августа текуће школске године;
4) ради извођења верске наставе.
Листу наставника верске наставе, на предлог традиционалних цркава и верских заједница, утврђује министар.
Наставника верске наставе упућује у школу традиционална црква или верска заједница са утврђене листе за сваку школску годину.
За извођење верске наставе наставник са школом у коју је упућен закључује уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину.
У поступку избора педагошког асистента, односно андрагошког асистента прибавља се мишљење надлежног органа јединице локалне самоуправе.
За обављање послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента установа са лицем закључује уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину.
У установи од посебног интереса и националног значаја за Републику Србију може да се ангажује наставник или асистент одговарајуће високошколске установе или запослени у научном институту с одговарајућим звањем, на одређено време за сваку школску годину, за највише 30% од пуног радног времена, уз сагласност министра.
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време.
Уговор о извођењу наставе
Члан 182.
Директор Школе може да закључи уговор о извођењу наставе или за полагање испита за највише 30% од пуног радног времена са лицем запосленим у другој установи или код другог послодавца, у случајевима и под условима прописаним за лица из члана 155. став 3.Закона.
Директор Школе пре закључења уговора о извођењу наставе прибавља сагласност друге установе.
Лице ангажовано по основу уговора из става 1. овог члана не заснива радни однос у Школи.
Право на накнаду за обављени рад стиче на основу извештаја о обављеном раду.
Лице из става 1. овог члана учествује у раду стручних органа Школе, без права одлучивања, осим у раду Одељењског већа, у складу са Законом.
Радно време запосленог у установи
Члан 183.
Пуно радно време запосленог у Школи износи 40 сати недељно.
Непуно радно време запосленог у Школи, у смислу Закона, јесте радно време краће од пуног радног времена. Наставнику и стручном сараднику сваке школске године директор решењем утврђује статус у погледу рада са пуним или непуним радним временом, на основу програма образовања и васпитања, годишњег плана рада и поделе часова за извођење обавезних предмета и изборних програма и активности, у складу са планом и програмом наставе и
учења.
Норма непосредног рада наставника и стручног сарадника
Члан 184.
У оквиру пуног радног времена у току радне недеље норма непосредног рада наставника је:
- 24 школска часа (у даљем тексту: час) непосредног рада са ученицима, од чега 20 часова наставе обавезних предмета, изборних програма и активности, с тим да се непосредни рад до 24 часа допуњује и другим облицима рада (допунска и додатна настава, индивидуални, припремни рад и други), у складу са планом наставе и учења;
- стручни сарадник у установи у оквиру пуног радног времена у току радне недеље остварује 30 сати свих облика непосредног рада са децом, ученицима, наставницима, васпитачима, педагошким асистентима, родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика и другим сарадницима.
Структуру и распоред обавеза наставника и стручног сарадника у оквиру радне недеље утврђује Школа годишњим планом рада.
Структура и распоред обавеза наставника у погледу свих облика непосредног рада са ученицима може да се утврди тако да буду различити у оквиру радних недеља.
Норму свих облика непосредног рада са децом и ученицима и других облика рада наставника, васпитача и стручног сарадника у оквиру недељног пуног радног времена и на годишњем нивоу, као и број сати образовно-васпитног рада који се додатно може распоредити на друге извршиоце, прописује министар.
Ако школа не може да обезбеди стручно лице за највише шест часова наставе недељно из одређеног предмета, посебним решењем може да распореди ове часове наставницима тог предмета најдуже до краја школске године и овај рад се сматра радом преко пуне норме часова.
Накнада за рад наставника из става 8. овог члана исплаћује се на основу месечног извештаја наставника о одржаним часовима.
Наставнику који нема пуну норму часова, распоређивање часова из става 8. овог члана, сматра се допуном норме.
Ако Школа не може да обезбеди стручно лице за највише шест часова наставе недељно из одређеног предмета,посебним решењем може да распореди ове часове наставницима тог предмета најдуже до краја школске године и овај рад се сматра радом преко пуне норме часова.
Одмори и одсуства
Члан 185.
Запослени у Школи има право на одморе и одсуства у складу са законом којим се уређује рад, општим актом, односно уговором о раду.
Запослени у Школи по правилу користи годишњи одмор за време школског распуста.
Рад у више школа
Члан 186.
Када је наставник у радном односу у више школа, у том случају се пропорционално радном времену у настави обрачунавају остале обавезе. Осим обрачунатих обавеза, школе у којима је наставник у радном односу имајu обавезу да усагласе распореде часова наставе и распореде испита.
Наставник који је у радном односу у више школа није ослобођен обавезе присуствовања
седницама стручних органа школа у којима је у радном односу. У обавези је да своје
изостанке оправда.
Када директор школе, одељењски старешина, односно руководилац стручног већа или стручног актива заказују седнице стручних органа у обавези су да о времену и месту благовремено обавесте чланове. Сваки члан већа који је спречен да присуствује седници и учествује у раду, обавезан је да обавести директора школе о разлозима спречености присуствовања.
У случају да је седница стручног органа заказана у време извођења наставе или испита, настава и испити су приоритетни и разлог су за оправдавање одсутности наставника. Наставник је увек у обавези да изостанак оправда. Благовремено обавештавање чланова већа, односно актива предуслов је и за благовремено оправдавање изостајања са седнице члана већа, односно актива.
Похваљивање и награђивање запослених
Члан 187.
Сваки запослени може бити похваљен и награђен за остварене резултате у раду. Ближе услове о похваљивању и награђивању запослених, врсте награда, покретање иницијативе и надлежност органа школе који доносе одлуку, регулише Правилник о награђивању запослених.
Одговорност запосленог
Члан 188.
Запослени одговара за:
1) лакшу повреду радне обавезе, утврђену општим актом Школе и Законом;
2) тежу повреду радне обавезе прописану овим законом;
3) повреду забране из чл. 110-113. Закона о основама система образовања и васпитања;
4) материјалну штету коју нанесе Школи, намерно или крајњом непажњом, у складу са Законом.
Удаљење са рада
Члан 189.
Запослени се привремено удаљује са рада због учињене теже повреде радне обавезе из члана 164. тач. 1)-4), 6), 9) и 17) и повреде забране из чл. 110-113. Закона до окончања дисциплинског поступка, у складу са овим статутом и Законом којим се уређује рад.
Лакше повреде радних обавеза
Члан 190.
Лакше повреде радних обавеза су:
- неблаговремени долазак на посао и одлазак с посла пре истека радног времена или неоправдано или недозвољено напуштање радног места у току радног времена,
- неоправдано изостајање са рада до два узастопна радна дана ,
- неизвршавање или неблаговремено извршавање радних обавеза које су предвиђене решењем о 40 часовној радној недељи, Правилником о организацији и систематизацији радних места и другим општим актима школе;
- неоправдано одсуствовање са радног места у току радног времена за време када је присутност обавезна;
- неоправдано неодржавање појединих часова наставе и других облика образовно-васпитног рада,
- несавесно чување службених списа или података;
- непријављивање или неблаговремено пријављивање кварова на наставним средствима, апаратима, инсталацијама и другим средствима,
- самовољно мењање распореда часова без знања директора
- необавештавање о пропустима у вези са заштитом на раду;
- неуредно обављање дежурства и кашњење на дежурство као и невршење
дежурства на одморима по утврђеном распореду прикривање материјалне штете;
11) одбијање да прими ученика на час или избацивање ученика са часа;
12) неоправдано неодазивање или изостајање са јавне расправе запосленог који је позван као сведок у поступку за утврђивање дисциплинске одговорности другог запосленог;
13) прикривање материјалне штете;
14) обављање приватног посла за време рада;
15) неоправдано пропуштање запосленог да у року од 24 сата обавести директора, секретара о спречености доласка на рад;
16)несавесно понашање запослених за време извођења екскурзије, наставе у
природи као и других образовно-васпитних делатности у школи, школском дворишту или другом месту на коме изводи образовно-васпитног рада;
17) неуљудно или недолично понашање према осталим запосленима, родитељима,
/свађа, увреда и сл./ или ометање других запослених у раду у просторијама школе, школском дворишту или на другом месту на којем се изводи образовно-васпитни рад;
18) недолично одевање, тј. одевање противно Правилима понашања у школи;
19) недостављање потврде о одсуствовању са посла по основу боловања у року
утврђеном Законом ,
20) кршење забране пушења, односно пушење у просторијама школе и и у простору
који се у смислу закона не сматра затвореним јавним простором, а који је функционални део простора у коме се обавља делатност образовања и васпитања укључујући и дворишни простор;
21) неоправдано изостајање са седница стручних органа Школе чији је запослени
члан најмање 2 пута узастопно или 3 пута у току школске године;
22)непридржавање одредаба закона и општих аката школе.
23 нуђење без писменог одобрења директора ученицима куповину књига,
литературе, часописа или омогућавање лицима која немају писмено одобрење промовисање и нуђење истих.
24) Неодлазак на часове на време.
25) Одбијање поступања по налогу директора.
26)Одбијање писања изјаве на захтев директора.
27)Коришћење мобилног телефона за време одржавања наставе и других облика рада, осим на екскурзијама;
28)Неуредно и неблаговремено вођење педагошке документације, евиденције,
дневника рада редовне наставе и осталих облика рада , матичних књига тако што се:
– не уписују изостанци ученика
– не регулишу оправдани и неоправдани изостанци
– регулишу оправдани и неоправдани изостанци без лекарских и других релевантних оправдања
– не уписују одржани часови
– не уписују потребни подаци
– не попуњавају табеле
– не уписују изречене дисциплинске мере ученицима и сл, а што не представља тежу повреду радне обавезе ;
– не воде записници са родитељских састанака и седница одељенских већа на прописан и уредан начин;
29)Неблаговремено достављање планова, програма, извештаја директору, помоћнику директора или педагогу Школе;
30)Одбијање сарадње са другим радницима школе.
31). уколико запослени пропусти да обавести надлежно лице/директора о свом приватном интересу/сукобу интереса који има у вези са послом који обавља;
Теже повреде радне обавезе
Члан 191.
Теже повреде радне обавезе запосленог у Школи су:
1) извршење кривичног дела на раду или у вези са радом;
2) подстрекавање на употребу алкохолних пића код деце и ученика или омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе;
3) подстрекавање на употребу наркотичког средства или психоактивне супстанце код ученика или њено омогућавање, или непријављивање набавке и употребе;
4) ношење оружја у Школи;
5) наплаћивање припреме ученика Школе у којој је наставник у радном односу, а ради оцењивања, односно полагања испита;
6) долазак на рад у припитом или пијаном стању, употреба алкохола или других опојних средстава;
7) неоправдано одсуство са рада најмање три узастопна радна дана;
8) неовлашћена промена података у евиденцији, односно јавној исправи;
9) неспровођење мера безбедности деце, ученика и запослених;
10) уништење, оштећење, скривање или изношење евиденције, односно обрасца јавне исправе или јавне исправе;
11) одбијање давања на увид резултата писмене провере знања ученицима, родитељима, односно другим законским заступницима;
12) одбијање пријема и давања на увид евиденције лицу које врши надзор над радом установе, родитељу, односно другом законском заступнику;
13) неовлашћено присвајање, коришћење и приказивање туђих података;
14) незаконит рад или пропуштање радњи, чиме се спречава или онемогућава остваривање права детета, ученика или другог запосленог;
15) неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога директора у току рада;
16) злоупотреба права из радног односа;
17) незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином установе;
18) друге повреде радне обавезе у складу са Законом.
Дисциплински поступак
Члан 192.
Дисциплински поступак се покреће и води за учињену тежу повреду радне обавезе из члана 164. и повреду забране из чл. 110-113. Закона о основама система образовања и васпитања.
Директор Школе покреће и води дисциплински поступак, доноси решење и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог, а поступак против директора покреће школски одбор,образовањем комисије за вођење дисциплинског поступка против директора, а одлуку о одговорности директора за повреду радне обавезе и повреду забране из чл.. 110-113 доноси школски одбор..
Дисциплински поступак покреће се писменим закључком који садржи податке о запосленом, опис повреде забране, односно радне обавезе, време, место и начин извршења и доказе који указују на извршење повреде.
Запослени је дужан да се писмено изјасни на наводе из закључка из става 3. овог члана, у року од осам дана од дана пријема закључка.
Запослени мора бити саслушан, са правом да усмено изложи своју одбрану, сам или преко заступника, а може за расправу доставити и писмену одбрану.
Изузетно, расправа се може одржати и без присуства запосленог, под условом да је запослени на расправу уредно позван.
Дисциплински поступак је јаван, осим у случајевима прописаним Законом.
По спроведеном поступку доноси се решење којим се запосленом изриче дисциплинска мера, којим се ослобађа од одговорности или којим се поступак обуставља.
Покретање дисциплинског поступка застарева у року од три месеца од дана сазнања за повреду радне обавезе и учиниоца, односно у року од шест месеци од дана када је повреда учињена, осим ако је учињена повреда забране из чл. 110-113. Закона, у ком случају покретање дисциплинског поступка застарева у року од две године од дана када је учињена повреда забране.
Вођење дисциплинског поступка застарева у року од шест месеци од дана покретања дисциплинског поступка.
Застарелост не тече ако дисциплински поступак не може да се покрене или води због одсуства запосленог или других разлога, у складу са Законом.
Лакше повреде радне обавезе, као и начин и поступак изрицања дисциплинских мера за лакше повреде радне обавезе, прописане Законом, Школа утврђује општим актом.
Дисциплинске мере
Члан 193.
Мере за тежу повреду радне обавезе и повреду забране из чл.110-113 Закона о основама система образовања и васпитања јесу:
– новчана казна,
-удаљење са рада и
-престанак радног односа.
Новчана казна за тежу повреду радне обавезе изриче се у висини од 20%-35% од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета, у трајању до шест месеци.
Запосленом који изврши повреду забране прописане чланом 112. овог закона једанпут, изриче се новчана казна или привремено удаљење са рада три месеца.
Запосленом који изврши повреду забране прописане чл. 110, 111. и 113. овог закона, односно који други пут изврши повреду забране прописане чланом 112. овог закона и запосленом који учини повреду радне обавезе из члана 164. тач. 1)-7) овог закона, изриче се мера престанка радног односа.
Запосленом престаје радни однос од дана пријема коначног решења директора.
За повреду радне обавезе из члана 164. тач. 8)-18) овог закона изриче се новчана казна или удаљење са рада у трајању до три месеца, а мера престанка радног односа уколико су наведене повреде учињене свесним нехатом, намерно или у циљу прибављања себи или другоме противправне имовинске користи.
Мере за лакшу повреду радне обавезе јесу:
– писана опомена и
-новчана казна у висини до 20% од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета, у трајању до три месеца.
Престанак радног односа
Члан 194.
Радни однос запосленог у Школи престаје са навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Запосленом престаје радни однос ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове из члана 139. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања или ако одбије да се подвргне лекарском прегледу у надлежној здравственој установи на захтев директора.
Запослени коме престане радни однос из разлога утврђеног чланом 139. став 1. тачка 2) закона, остварује право на отпремнину.
Висина отпремнине из става 3. овог члана утврђује се општим актом установе, с тим што не може бити нижа од збира трећине плате запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину.
Правна заштита запослених
Члан 195.
На решење о остваривању права, обавеза и одговорности запослени има право на жалбу Школском одбору у року од 15 дана од дана достављања решења директора.
Школски одбор дужан је да одлучи по жалби у року од 15 дана од дана достављања жалбе.
Школски одбор ће решењем одбацити жалбу уколико је неблаговремена, недопуштена или изјављена од стране неовлашћеног лица.
Школски одбор ће решењем одбити жалбу када утврди да је поступак доношења решења правилно спроведен и да је решење на Закону засновано, а жалба неоснована.
Ако Школски одбор утврди да су у првостепеном поступку одлучне чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка или да је изрека побијаног решења нејасна или је у противречности са образложењем, решењем ће поништити првостепено решење и вратити предмет директору на поновни поступак.
Против новог решења директора запослени има право на жалбу.
Ако Школски одбор не одлучи по жалби или ако запослени није задовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од 30 дана од дана истека рока за доношење решења, односно од дана достављања решења.
У радном спору запослени који побија коначно решење тужбом мора да обухвати и првостепено и другостепено решење.
Х САМОВРЕДНОВАЊЕ И СПОЉАШЊЕ ВРЕДНОВАЊЕ ШКОЛЕ
Члан 196.
Ради осигурања квалитета рада у Школи се вреднују остваривање циљева и стандарда постигнућа, програма образовања и васпитања, развојног плана и задовољства ученика и родитеља, односно старатеља ученика.
Вредновање квалитета остварује се као самовредновање и спољашње вредновање.
Самовредновањем Школа оцењује: квалитет програма образовања и васпитања и његово остваривање, све облике и начин остваривања образовно-васпитног рада, стручно усавршавање и професионални развој, услове у којима се остварује образовање и васпитање, задовољство ученика и родитеља, односно старатеља ученика.
У самовредновању учествују стручни органи, Савет родитеља, Ученички парламент, директор и Школски одбор.Самовредновање се обавља сваке године по појединим областима вредновања, а сваке четврте или пете године – у целини.
Извештај о самовредновању квалитета рада Школе подноси директор Наставничком већу, Савету родитеља и Школском одбору.
Спољашње вредновање рада Школе обавља се стручно-педагошким надзором министарства
надлежног за послове образовања и васпитања и од стране Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
XI ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ
1.Врсте евиденција
Члан 197.
Школа води евиденцију о:
1) ученику, односно детету;
2) успеху ученика;
3) испитима;
4) образовно-васпитном раду;
5) запосленом.
Евиденција о ученику
Члан 198.
Евиденцију о ученику чине подаци којима се одређује његов идентитет (лични подаци), јединствен образовни број (у даљем тексту: ЈОБ), образовни, социјални и здравствени статус, као и подаци о препорученој и пруженој додатној образовној, здравственој и социјалној подршци.
Лични подаци о ученику, односно детету су: име и презиме ученика, јединствени матични број грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, адреса, место, општина и држава становања, контакт телефон, матични број ученика, национална припадност и држављанство.
Изјашњење о националној припадности није обавезно.
Лични подаци о родитељу, односно другом законском заступнику или хранитељу ученика, односно детета су: име и презиме, јединствени матични број грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, адреса, место, општина и држава становања, контакт телефон, односно адреса електронске поште.
ЈОБ представља индивидуалну и непоновљиву ознаку која се састоји од 16 карактера и додељује се ученику, у складу са Законом.
Податак о ЈОБ-у уноси се у евиденцију коју установа води у штампаном и/или електронском облику, као и обрасце јавних исправа које издаје у складу са Законом .
Подаци којима се одређује образовни статус ученика јесу: подаци о врсти школе и трајању образовања и васпитања, језику на којем се изводи образовно-васпитни рад, организацији образовно-васпитног рада, обавезним предметима и изборним програмима и активностима, страним језицима, подаци о индивидуалном образовном плану, допунској и додатној настави, целодневној настави и продуженом боравку, ваннаставним активностима за које се определио и другим областима школског програма у којима учествује, учешћу на такмичењима, изостанцима, изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама, учешћу у раду органа школе и опредељењу за наставак образовања.
Подаци којима се одређује социјални статус ученика, односно детета, родитеља, односно другог законског заступника или хранитеља су: подаци о условима становања (становање у стану, кући, породичној кући, подстанарству, дому, да ли ученик има своју собу и другим облицима становања), удаљености домаћинства од школе; стању породице (број чланова породичног домаћинства, да ли су родитељи живи, да ли један или оба родитеља живе у иностранству, брачни статус родитеља, односно другог законског заступника или хранитеља, њихов образовни ниво и запослење), као и податак о примању новчане социјалне помоћи и да ли породица може да обезбеди ужину, књиге и прибор за учење.
Податак којим се одређује здравствени статус ученика, односно детета је податак о томе да
ли је ученик обухваћен примарном здравственом заштитом.
Подаци о препорученој и пруженој додатној образовној, здравственој и социјалној подршци су подаци које доставља интерресорна комисија која врши процену потреба и подаци о њиховој остварености.
Евиденција о успеху ученика
Члан 199.
Евиденцију о успеху ученика чине подаци којима се утврђује постигнут успех ученика у учењу и владању и то: оцене у току класификационог периода, закључне оцене из наставних предмета, изборних програма и активности и владања на крају првог и другог полугодишта, оцене постигнуте на испитима, закључне оцене на крају школске године, издатим ђачким књижицама, сведочанствима, дипломама, као и посебним дипломама за изузетан успех, наградама и похвалама.
Евиденција о испитима
Члан 200.
Евиденцију о испитима чине подаци о разредним, поправним, контролним и годишњим испитима, о завршном испиту у основном образовању и васпитању и другим испитима у
складу са законом.
Евиденција о образовно-васпитном раду
Члан 201.
Евиденцију о образовно-васпитном раду чине подаци о: подели предмета, изборних програма и активности на наставнике и распореду часова наставе и осталих облика образовно-васпитног рада, уџбеницима и другим наставним средствима, распореду писмених радова, контролним вежбама, подаци о остваривању школског програма, сарадњи са родитељима, односно другим законским заступницима и јединицом локалне самоуправе и осталим
облицима образовно-васпитног рада, у складу са Законом.
Евиденција о запосленима
Члан 202.
Евиденцију о запосленима чине следећи подаци: име и презиме, јединствени матични број грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, адреса, место, општина и држава становања, контакт телефон, адреса електронске поште, ниво и врста образовања, подаци о стручном усавршавању и стеченим звањима, подаци о држављанству, способности за рад са децом и ученицима и провери психофизичких способности, податак о познавању језика националне мањине, податак о врсти и трајању радног односа и ангажовања, истовременим ангажовањима у другим установама, изреченим дисциплинским мерама, подаци о стручном испиту и лиценци, подаци о задужењима и фонду часова наставника, васпитача и стручних сарадника, плати и учешћу у раду органа школе, а у сврху остваривања образовно-васпитног рада, у складу са Законом.
Начин прикупљања података за евиденцију
Члан 203.
Подаци за евиденцију прикупљају се на основу документације издате од стране надлежних
органа, као и документације коју достављају родитељи, односно други законски заступници
и изјаве родитеља, односно другог законског заступника.
Подаци за евиденцију обрађују се у складу са законом.
Вођење евиденције
Члан 204.
Прикупљени подаци чине основ за вођење евиденције.
У школи може да се води евиденција електронски, у оквиру јединственог информационог система просвете и на обрасцима, у складу са Законом.
Врсту, назив, садржај и изглед образаца евиденција и јавних исправа и начин њиховог вођења, попуњавања и издавања, прописује министар, у складу са Законом и овим законом.
Евиденција се води на српском језику, ћириличким писмом и латиничким писмом у складу са законом.
Када се образовно-васпитни рад остварује и на језику националне мањине, евиденција се води и на језику и писму те националне мањине.
Школа која остварује припремни предшколски програм води евиденцију у складу са законом којим се уређује предшколско васпитање и образовање.
Обрада података
Члан 205.
Податке у евиденцијама прикупља школа.
Директор школе се стара и одговоран је за благовремен и тачан унос података и одржавање ажурности евиденција и безбедност података, без обзира на начин њиховог вођења.
Рокови чувања података у евиденцији
Члан 206.
Лични подаци из евиденције о ученицима и подаци из евиденције о успеху ученика који се односе на закључне оцене на крају школске године и резултати на завршном испиту чувају се трајно.
Сви остали подаци из чл. 81. до 84. Закона чувају се десет година.
Подаци из евиденције о запосленима чувају се десет година.
2.Јавне исправе
Члан 207.
На основу података унетих у евиденцију школа издаје јавне исправе.
Јавне исправе, у смислу овог закона, јесу:
1) ђачка књижица;
2) преводница;
3) сведочанство о завршеном разреду првог циклуса за ученике који одлазе у иностранство и за одрасле;
4) сведочанство о сваком завршеном разреду другог циклуса;
5) уверење о положеном испиту из страног језика;
6) сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању;
7) уверење о обављеном завршном испиту.
Школа уписаном ученику, на почетку школске године, издаје ђачку књижицу, а приликом исписивања – преводницу.
Ученик прелази из једне у другу школу на основу преводнице.
Школа ученику приликом исписивања издаје преводницу.
Преводница се издаје у року од седам дана од дана пријема обавештења о упису ученика у другу школу, а школа у коју ученик прелази, у року од седам дана обавештава школу из које се ученик исписао да је примила преводницу.
Школа која остварује припремни предшколски програм издаје јавну исправу, у складу са законом којим се уређује предшколско васпитање и образовање.
Јавна исправа издаје се на српском језику ћириличким писмом, латиничким писмом у складу са Законом, а када се образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, јавна исправа издаје се и на језику и писму те националне мањине.
Садржај образаца јавних исправа прописује министар и одобрава њихово издавање.
Дупликат јавне исправе
Члан 208.
Школа издаје дупликат јавне исправе на прописаном обрасцу, после оглашавања оригинала јавне исправе неважећим у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Школа издаје уверење о чињеницама о којима води евиденцију, у недостатку прописаног обрасца, у складу са Законом.
Члан 209.
Ученику који није стекао основно образовање и васпитање, а престала му је обавеза похађања наставе и ученику који одлази у иностранство издаје се сведочанство о последњем завршеном разреду.
Печат
Члан 210.
Веродостојност јавне исправе школа оверава печатом, у складу са законом.
Статутом школе одређује се лице одговорно за употребу и чување печата.
Утврђивање стеченог образовања и васпитања у недостатку евиденције
Члан 211.
Лице које нема јавну исправу о завршеном основном образовању и васпитању, односно архивска грађа је уништена или нестала, може да поднесе захтев надлежном суду, ради утврђивања стеченог образовања и васпитања.
Захтев садржи доказе на основу којих може да се утврди да је лице стекло основно образовање и васпитање и потврду да је евиденција, односно архивска грађа уништена или нестала.
Потврду да је архивска грађа уништена или нестала издаје школа у којој је лице стекло образовање и васпитање или друга установа која је преузела евиденцију, односно архивску грађу. Ако таква установа не постоји, потврду издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Члан 212.
Решење о утврђивању стеченог основног образовања и васпитања доноси надлежни суд у ванпарничном поступку, у складу са законом.
Решење којим се утврђује стечено основно образовање и васпитање замењује сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању.
Признавање страних школских исправа
Члан 213.
Страни држављанин и лице без држављанства има право да захтева признавање стране школске исправе, ако за то има правни интерес.
Страну школску исправу признаје ЕНИЦ/НАРИЦ центар, у складу са Законом којим се уређује национални оквир квалификација Републике Србије.
Пословна тајна
Члан 214.
Пословну тајну представљају исправе и подаци утврђени законом, овим статутом и другим општим актима школе, чије би саопштење неовлашћеном лицу било противно пословању школе и штетило интересима и пословном угледу школе, ако законом није другачије одређено.
Исправе и податке који су утврђени као пословна тајна могу правно заинтересованим лицима саопштити директор школе или лице кога он овласти.
Члан 215.
Поред података који су законом проглашени за пословну тајну, пословном тајном сматрају се:
1) подаци о мерама и начину поступања за случај ванредних околности;
2) план физичког и техничког обезбеђења имовине и објекта школе;
3) други подаци и исправе које пословном тајном прогласи школски одбор.
Члан 216.
Школа води евиденцију о ученицима, родитељима односно другим законским заступницима и о запосленима у складу са Законом и посебним законом.
Школа је руковалац података из става 1.овог члана и одговорна је за њихово прикупљање, употребу , ажурирање и чување у складу са законом и посебним законом и законом којим се уређује заштита података о личности.
XII Прелазне и завршне одредбе
Члан 217.
Статут школе се објављује на огласној табли школе или се на други начин чини доступним запосленим у школи.
Измене и допуне статута врше се на начин и по поступку прописаном за његово доношење.
Члан 218.
На сва питања која нису уређена овим статутом, примењиваће се непосредно одредбе Закона основама система образовања и вапитања, Закона о основном образовању и васпитању, Закона о раду, колективних уговора и других прописа који уређују ову област.
Члан 219.
Овај статут ступа на снагу осмог дана од дана његовог објављивања.
Ступањем на снагу овог статута престаје да важи статут школе усвојен на седници Школског одбора од 04.07.2022 год. са изменама и допунама бр. 137/1 од 04.07.2022 године .
|
У Котражи 2024.године |
Председник Школског одбора
Марина Луковић |
Статут је објављен на огласној табли школе дана 07.03.2024., а ступио је на снагу дана 15.03.2024.
Секретар школе,
Мирослава Пејић
Напомена:
Изрази у Статуту су коришћени родно неутрално тако да подразумевају особе оба пола.
ПРАВИЛНИК О ПОХВАЉИВАЊУ И НАГРАЂИВАЊУ УЧЕНИКА
| ПРАВИЛНИК
О ПОХВАЉИВАЊУ И НАГРАЂИВАЊУ УЧЕНИКА ОШ „КОТРАЖА“ у Котражи
|
| На основу члана 119. став 1. тачка 1) Закона о основама система образовања и
васпитања („Службени гласник Републике Србије”, бр. 88/2017,27/2018- др.закон,10/2019, 6/2020,129/2021 и 92/2023), Правилника о дипломама за изузетан успех у образовању и васпитању( „ Сл.гласник РС бр.139/2022) и члана 112. став 1. тачка 1)Статута Основне школе „Котража” у Котражи, Школски одбор је на седници одржаној дана 26.04.2024. године донео |
| ПРАВИЛНИК
О ПОХВАЉИВАЊУ И НАГРАЂИВАЊУ УЧЕНИКА |
| ОШ „ КОТРАЖА“ у Котражи |
| I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ |
| Члан 1. |
| Овим правилником уређују се врсте диплома за изузетан општи успех ученика
у учењу и владању и изузетан успех из појединачног обавезног предмета и изборног програма, услови и додељивање диплома ученицима у основном образовању и васпитању и врсте похвала и награда које могу добити ученици и начин њиховог додељивања. |
| Члан 2. |
| Дипломе утврђене овим правилником додељују се ученику на крају основног
образовања и васпитања у циљу развијања позитивних особина ученика, подстицања ученика на активно учествовање и истицање добрих примера током остваривања циљева и исхода основног образовања и васпитања, као и постизања што бољих резултата у раду. |
| Дипломе из става 1. овог члана додељују се ученику који је основно
образовање и васпитање стекао у складу са прописаним планом и програмом наставе и учења у законом прописаном року. |
| II ДИПЛОМЕ
Члан 3. |
| Ученику који током стицања основног образовања и васпитања остварује
изузетне резултате у основној школи додељују се следеће дипломе: |
| 1
2 |
| ) Диплома „Вук Караџић” и |
| ) Диплома „Доситеј Обрадовић” за изузетне резултате из обавезног предмета |
| и изборног програма прописаних планом и програмом наставе и учења. |
| Члан 4. |
| Диплома „Вук Караџић” додељује се ученику: |
| 1 |
| ) ако на крају сваке школске године у току стицања основног образовања и |
| васпитања постигне одличан успех из свих обавезних предмета, изборних
програма и активности прописаних планом и програмом наставе и учења и примерно владање и |
| 2 |
| ) ако добије најмање једну диплому „Доситеј Обрадовић”. |
| Члан 5. |
| Диплома „Доситеј Обрадовић” додељује се ученику за изузетне резултате из
обавезног предмета, односно изборног програма ако ученик: |
| 1 |
| ) постигне најмање врло добар општи успех и примерно владање на крају сваке
школске године; ) постигне одличан успех из одговарајућег обавезног предмета или изборног |
| 2 |
| програма други страни језик, односно ,,истиче се” из одговарајућег изборног
програма на крају сваке школске године; |
| 3 |
| ) у току школовања, из тог обавезног предмета, односно изборног програма, |
| добије једну од прве три награде на општинском, градском, окружном,
републичком или међународном нивоу такмичења из тог обавезног предмета, односно изборног програма у складу са календаром такмичења и смотри ученика основних школа. |
| Изузетно, у случају да такмичење из одговарајућег предмета и изборног програма
није дефинисано календаром такмичења и смотри ученика основне школе, диплома „Доситеј Обрадовић” додељује се ученику који поред услова из става 1. тач. 1) и 2) овог члана, испољи и постигне потпуније и шире познавање садржаја тог обавезног предмета и изборног програма него што је предвиђено планом и програмом наставе и учења, a што је предвиђено школским актима. |
| Члан 6. |
| Ученику се може се доделити више диплома „Доситеј Обрадовић” под условима
утврђеним овим правилником. |
| III ДОДЕЛА ДИПЛОМЕ
Члан 7. |
| Одељењски старешина, односно предметни наставник предлаже ученика за
доделу диплома прописаних овим правилником на крају основног образовања и |
| васпитања. |
| Одељењско веће утврђује да ли ученик испуњава услове прописане овим
правилником за додељивање одговарајуће дипломе. Наставничко веће школе доноси одлуку о додели дипломе. |
| Члан 8. |
| Диплома „Вук Караџић” издаје се на обрасцу број 1, у облику табака величине 21
x 29 cm, са прописаним текстом и ликом Вука Караџића на унутрашњим странама у вишебојној штампи. Диплома „Доситеј Обрадовић“ издаје се на обрасцу број 4, у облику табака, величине 21 x 29 cm, са прописаним текстом и детаљем из Мирослављевог јеванђеља на унутрашњим странама у вишебојној штампи. |
| IV ПОХВАЉИВАЊЕ УЧЕНИКА
Члан 9. |
| Похвале могу бити усмене и писмене.
Ученик може добити похвалу: |
| 1
2 3 4 |
| ) за одличан општи успех и примерно владање и уписује се у ђачку књижицу;
) похвалу „Ученик генерације”; ) похвалу „Спортиста генерације”; ) друге похвале по одлуци стручних органа Школе. |
| Похвале из става 2. тачка 2. и 3. овог члана додељује се ученицима завршног
разреда. |
| Члан 10. |
| Похвале ученицима на предлог одељењског старешине и одељењског већа
додељује Наставничко веће Школе. |
| Члан 11. |
| Одељенски старешина ученика, уноси у есДневник рада одељења у делу
Владање/Додај меру/Похвала или награда/Напомена и у матичну мњигу, изречену усмену или писмену похвалу (због чега, од ког органа Школе и када је ученик похваљен). |
| УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ |
| Члан 12. |
| Похвала „Ученик генерације“ се додељује ученику завршног разреда добитнику
дипломе „Вук Караџић“ с највише бодова у односу на остале добитнике те |
| дипломе, додељеним према критеријумима утврђеним овим Правилником. |
| Критеријуми на основу којих се проглашава „Ученик генерације“ су: |
| 1
2 3 |
| ) Да је ученик носилац дипломе „Вук Караџић“;
) Број диплома „Доситеј Обрадовић“; ) Број бодова за освојена места на такмичењима и смотрама – општинском, |
| окружном, републичком, међународном, чији је организатор Министарство
просвете за ученике основних школа, стручна друштва и други организатори у сарадњи са Министарством просвете; |
| 4
5 6 7 |
| ) Учешће на такмичењима; |
| ) Ангажовање ученика у културној и јавној делатности школе;
) Комуникативност, дружељубивост и спремност да помогне друговима; ) Култура понашања; |
| Услови из овог члана морају бити кумулативно испуњени. |
| Члан 13. |
| Поступак избора „Ученика генерације“ спроводи Комисија коју именује
Наставничко веће, а коју чине: |
| –
– – |
| психолог школе,
један наставник разредне наставе, један наставник предметне наставе. |
| У комисији не могу бити наставници који су били, или су тренутно одељењске
старешине предложеним кандидатима. |
| Задатак Комисије је да изврши бодовање кандидата предложених од стране
Одељењског већа, према критеријумима из овог Правилника, а на основу расположиве документације коју доставља одељењски старешина. |
| Члан 14. |
| Елементи наведени у члану 12. став 2. овог Правилника бодују се на следећи
начин: |
| 1 |
| .Диплома „Вук Караџић“ ……………………………………………………….. 15 бодова |
| 2 |
| .Диплома „Доситеј Обрадовић“ по одлуци Наставничког већа (за сваку диплому) |
| по ……………………………………………………………………………………………….5 бодова |
| 3 |
| .Успех на такмичењима из наставних предмета: |
| Бодују се такмичења предвиђена Календаром такмичења и смотри ученика
основних школа који доноси Министарство просвете Републике Србије. |
| Ученику се узимају у обзир сви остварени резултати из једног предмета, тј. додају
бодови за сва освојена места на свим нивоима такмичења. |
| Ниво |
| I место |
| II место |
| III место |
| Похвала |
| такмичења |
| Општинско |
| 30 бода |
| 20 бодова
50 бодова 90 бодова 110 бодова |
| 10 бодова
40 бода |
| 5 бодова
10 бодова 15 бодова 20 бодова |
| Окружно |
| 60 бодова
100 бодова 120 бодова |
| Републичко
Међународно |
| 80 бодова
100 бодова |
| Уколико се одржава екипно такмичење, кандидату који је био члан екипе припада
трећина бодова предвиђених за дато место и ранг такмичења. |
| Сва такмичења која се базирају на једном раду (ликовни рад, литерарни рад,
технички рад и сл.), на таленту (такмичење из рецитовања, лепог говора,музичка такмичења и др.) у којима ученик представља школу, бодују се са трећином бодова из предходне табеле по наведеним нивоима. |
| 4 |
| . Учешће ученика на окружном такмичењу бодује се 5 бодова, а на рапубличком |
| такмичењу са 10 бодова, уколико ученик није постигао неки од наведених рангова
у предходној табели. |
| 5 |
| .Ангажовање ученика у културној и јавној делатности школе, бодује Одељенско |
| веће према следећој скали: |
| Веома ангажован |
| Ангажован |
| Незаинтересован |
| 1 |
| 0 |
| 5 |
| 0 |
| 6 |
| .Комуникативност, дружељубивост и спремност да помогне друговима бодује |
| Одељенско веће, на основу мишљења одељењске заједнице према следећој скали: |
| Веома |
| Ангажован,
понекад помаже |
| Незаинтересован
за другове |
| ангажован,
пружа помоћ, дружељубив |
| 1 |
| 0 |
| 5 |
| 0 |
| 7 |
| .Култура понашања, процену даје одељењско веће и одељењски старешина на |
| крају 8.разреда према следећој скали: |
| Одлична |
| Врло
добра 8 |
| Добра |
| Довољна |
| Незадовољавајућа |
| 1 |
| 0 |
| 5 |
| 3 |
| 0 |
| Члан 15. |
| Након бодовања, комисија доставља листу предложених кандидата Наставничком
већу. Наставничко веће проглашава за „Ученика генерације“ оног кандидата који у укупном збиру има највећи број бодова. |
| Члан 16. |
| Ако два или више кандидата имају једнак број бодова, врши се корективно
бодовање према додатним критеријумима, а то су: |
| 1
2 |
| ) Успех на полугодишту: за сваки разред за успех 5,00 по 2 бода.
) Број учешћа на општинским такмичењима, за свако учешће по 2 бода. |
| Бодовање по корективним бодовима се врши прво под тачком 1, па затим ако је
потребно под тачком 2. |
| Члан 17. |
| Уколико и након корективног бодовања два или више кандидата имају једнак број
бодова, Наставничко веће тајним гласањем, већином од укупног броја чланова, доноси одлуку који од тих кандидата ће бити проглашен за „Ученика генерације“. |
| СПОРТИСТА ГЕНЕРАЦИЈЕ |
| Члан 18. |
| Похвала „Спортиста генерације” додељује се једном ученику завршног
разреда на крају наставне године, под условом да ученик: |
| 1 |
| ) постигне најмање врло добар општи успех и примерно владање на крају |
| сваке школске године; |
| 2 |
| ) постигне одличан успех из наставног предмета физичко васпитање на |
| крају сваке школске године; |
| 3 |
| ) у току школовања постигне изузетне резултате у спортским |
| активностима-такмичењима и то: |
| Такмичење у екипним спортовима: |
| 1 |
| .За успех на општинском такмичењу: |
| -за освојено прво место- 3 бода
-за освојено друго место- 2 бода -за освојено треће место- 1 бод |
| 2 |
| .За успех на окружном такмичењу: |
| -за освојено прво место- 4 бода
-за освојено друго место- 3 бода -за освојено треће место- 2 бода |
| 3 |
| .За успех на међуокружном такмичењу: |
| -за освојено прво место- 5 бодова
-за освојено друго место- 4 бода -за освојено треће место- 3 бода |
| 4 |
| .За успех на републичком такмичењу: |
| -за освојено прво место- 6 бодова
-за освојено друго место- 5 бодва -за освојено треће место- 4 бода |
| Такмичење у индивидуалним спортовима
.За успех на општинском такмичењу ученику припада: |
| 1 |
| -за освојено прво место- 3 бода
-за освојено друго место- 2 бода -за освојено треће место- 1 бода |
| 2 |
| .За успех на окружном такмичењу ученику припада: |
| -за освојено прво место- 4 бода
-за освојено друго место- 3 бода -за освојено треће место- 2 бода |
| 3 |
| .За успех на међуокружном такмичењу ученику припада: |
| -за освојено прво место- 5 бодова
-за освојено друго место- 4 бода -за освојено треће место- 3 бода |
| 4 |
| . За успех на републичком такмичењу ученику припада: |
| -за освојено прво место -6 бода
-за освојено друго место -5 бода -за освојено треће место- 4 бод |
| Уколико након бодовања два или више кандидата не може да се одреди спортиста
генерације, Наставничко веће тајним гласањем, већином од укупног броја чланова, а на основу мишљења стручног већа наставника физичког и здравственог васпитања о тим кандидатима, доноси одлуку који од тих кандидата ће бити проглашен за Спортисту генерације. |
| Кандидату за спортисту генерације припадају бодови по основу успеха на |
| такмичењима која су искључиво у организацији Министарства просвете
Републике Србије, односно Савеза за школски спорт. |
| Поступак избора Спортисте генерације спроводи Комисија коју именује
Наставничко веће, а коју чине: |
| –
– – |
| психолог школе,
један наставник разредне наставе, један наставник предметне наставе. |
| У комисији не могу бити наставници који су били, или су тренутно одељењске
старешине предложеним кандидатима. |
| Задатак Комисије је да изврши бодовање кандидата предложених од стране
Одељењског већа, према критеријумима из овог Правилника, а на основу расположиве документације коју доставља одељењски старешина. |
| Члан 19. |
| Похвале “Ученик генерације” и “Спортиста генерације” израђују се на посебном
обрасцу и јавно се саопштавају пред ученицима и органима Школе. |
| V НАГРАЂИВАЊЕ УЧЕНИКА
Члан 20. |
| Награде се додељују ученицима као признање за изузетан успех постигнут у
учењу и раду у свим наставним и ваннаставним активностима, као и признање за освојено место на такмичењима које је школа организовала или у њима учествовала. |
| Члан 21. |
| Награде се могу додељивати у виду посебних диплома, уверења, књига, а у
изузетним случајевима и у новчаним износима. |
| Ученик може добити: |
| 1 |
| ) књигу на крају наставне године за постигнут одличан општи успех и примерно
владање (за ученике од II до VIII разреда); ) књигу за освојено једно од прва три места на такмичењу вишег ранга од |
| 2 |
| општинског такмичења из наставног предмета. |
| Награда из претходног става додељује се у складу са могућностима Школе,
донатора или спонзора, а на основу одлуке Наставничког већа. Ученици се могу наградити и на следећи начин: |
| 1
2 |
| ) Упућивање на летовање, зимовање, екскурзију, излете , кампове и сл.
) Посета позоришним или биоскопским представама, концертима, спортским манифестацијама и сл. |
| 3 |
| ) Куповина књига, спортске опреме, рачунарске опреме, школских |
| реквизита, прибора и сл.
Награду не може добити ученик који нема примерно владање. |
| Поједином ученику се може доделити истовремено и похвала и награда. |
| Члан 22. |
| Награде се могу доделити појединачном ученику, групи ученика или одељењској
заједници. Награде се додељују на крају наставне године. |
| Члан 23. |
| Награде додељује Наставничко веће Школе, на предлог одељењског старешине,
по прибављеном мишљењу одељењског већа или стручног већа. |
| VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ |
| Члан 24. |
| Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о похваљивању и награђивању ученика у ОШ „ Котража“ у Котражи бр.93 од 28.03.2018. |
| Члан 25. |
| Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли
школе. |
| У Котражи
Број:119 од 26.04.2024.године |
| Председник Школског одбора |
| _______________________ |
| Mарина Луковић |
| Правилник је објављен на огласној табли школе дана 26.04. 2024. године, а ступио је на снагу
дана 04.05. 2024. |
| Секретар школе |
| _ |
| ____________________ |
ПРАВИЛНИК о употреби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства
На основу чл. 99. став 3, чл. 109. став 3 и чл. 119. став 1 тачка 1) а у вези са чл. 83. став 9 и 10 Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018-др.закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023) , и члана 112. тачка 1 став 1 Статута а на основу Смерница за употребу мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у доуниверзитетском образовању које је донео Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, школски одбор основне школе „Котража“ у Котражи, на седници одржаној дана 07.03.2024. године доноси
ПРАВИЛНИК
о употреби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства
Члан 1.
Овим Правилником се уређује употреба мобилних телефона, електронских уређаја и других средстава од стране ученика, запослених, родитеља ученика односно законских заступника ученика и трећих лица у школи.
Поштовањем овог правилника обезбеђује се успешно одвијање образовно-васпитног рада кроз примену дигиталних уређаја у форми планираног, континуираног и интегрисаног скупа образовних активности којима управља наставник, креира безбедно образовно-васпитно окружење , доприноси изградњи дигиталних компетенција, побошљава се радна дисциплина и безбедност у школи и превентивно делује на појаву дигиталног насиља у школи.
Члан 2.
Поједини појмови, у смислу овог правилника, имају следеће значење:
1) дигитална компетенција представља скуп знања, вештина, ставова и вредности које омогућавају самостално и безбедно коришћење дигиталне технологије у различитим контекстима (комуникација, учење, активно учешће у друштву, итд.). Дигитална компетенција је сложена, надограђује се на сет постојећих компетенција (језичка, математичка). Такође, не може се свести на овладавање техничким аспектима коришћења дигиталних уређаја већ укључује и когнитивне и социо-емоционалне вештине.
2) дигитални уређај означава рачунар, лаптоп, таблет, паметни мобилни телефон, технологију која се може носити (као што су паметни сатови и слушалице) и друге уређаје који могу да примају, чувају, обрађују и деле дигиталне информације и да се повежу са апликацијама, веб локацијама и другим онлајн услугама. Овај термин односи се на мобилни телефон, електронски уређај и друго средство.
3) лични дигитални уређај ученика означава било који дигитални уређај унесен у школу који је у власништву ученика (или његове породице).
4) хибридна настава представља флексибилан приступ организацији наставе који подразумева комбиновање непосредног рада у школи и онлајн наставе. За време хибридне наставе није обавезно да наставници и ученици током читавог трајања образовно-васпитног рада буду у непосредном контакту, већ се њихов удео планира у односу на дати контекст (нпр. природу предмета, потребе и узрасне карактеристике ученика и сл.).
5) систем за управљање учењем је специјализовани софтвер који се користи за планирање и реализацију активног наставног процеса у онлајн окружењу, у коме је обезбеђена интеракција свих актера, као и услови за процену ученичких постигнућа.
Начин употребе мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства
Члан 3.
Школа обезбеђује сваком ученику неопходне дигиталне уређаје потребне за едукативне сврхе и реализацију наставе у складу са потребама конкретног предмета и по налогу предметног наставника.
Дигитални уређаји школе користе се на начин и по инструкцијама предметног наставника и исти се након употребе одлажу на начин и правилима које утврди предметни наставник.
Уколико школа нема довољно дигиталних уређаја неопходних за спровођење непосредне наставе, предметни наставник ће одређеном броју ученика дозволити коришћење личног дигиталног уређаја за конкретни наставни процес и искључиво на начин који има позитиван утицај на постигнућа ученика.
У случају коришћења дигиталних уређаја у току непосредне наставе или у случају хибридне наставе ученик је дужан да по налогу наставника користи систем за управљање учењем.
Безбедност, приватност и одговорно коришћење дигиталних уређаја
Члан 4.
Све активности које се очекују од ученика у онлајн окружењу морају бити претходно образложене родитељима/законским заступницима како би се осигурала безбедност, приватност и одговорно коришћење дигиталних уређаја ученика код куће, а за потребе образовања.
Са родитељима треба усагласити, континуирано заговарати и пружати подршку за укључивање безбедносних подешавања која представљају предуслов да се на било ком уређају које ученик користи оно усмери на активности учења.
Препоручује се коришћење школске бесплатне бежичне интернет мреже која је филтрирана и безбедна за коришћење, а изузетно ученицима може бити дозвољено уз сагласност наставника или родитеља/законског заступника да користе и интернет мрежу у оквиру пакета услуга мобилног оператера када школска мрежа не постоји, не ради или се уређај користи ван школе (посете, излети, настава у природи и сл.)
Начин употребе личног дигиталног уређаја од стране ученика
Члан 5.
Ученику је дозвољено да лични мобилни телефон, електронски уређај и друго средство (у даљем тексту лични дигитални уређај) носи у школу.
Лични дигитални уређај је забрањено користити у школи, осим у едукативне сврхе на начин дефинисан овим Правилником.
Лични дигитални уређај ученик носи на сопствену одговорност и одговорност родитеља/законских заступника. Школа не преузима одговорност за личне дигиталне уређаје ученика уколико се изгубе, позајме, оштете или буду украдени.
Члан 6.
За време боравка у школи лични дигитални уређај мора бити искључен и одложен.
Ученици првог циклуса образовања у обавези су када уђу у учионицу да своје дигиталне личне уређаје искључе и одложе у кутију која ће бити постављена на столу учитеља.
Након завршеног школског дана ученици своје дигиталне личне уређаје узимају и тек по изласку из просторија школе могу укључити своје личне дигиталне уређаје.
Ученици другог циклуса образовања своје личне дигиталне уређаје за време трајања школског дана морају искључити и чувати у својој школској торби.
Члан 7.
Ученици имају право да уколико морају да ступе у контакт са родитељима због болести или другог оправданог разлога, исти могу остварити обраћајући се служби школе, која је дужна да ученику омогући телефонски позив.
Позив могу обавити у току малог и великог одмора, а у случају хитности и у току часа.
Члан 8.
Ученик не сме да користи дигитални уређај за снимање, пренос или објављивање фотографија, аудио или видео-записа других ученика, наставника, наставног материјала и процене без писменог пристанка свих страна.
Лични дигитални уређаји не смеју се користити у тоалетима, свлачионицама или било ком простору у школи који се сматра приватним.
Слике, видео и аудио датотеке снимљене у школи не смеју се преносити нити објављивати у било ком тренутку без изричите дозволе наставника или друге одговорне особе у школи.
Члан 9.
Лакшом повредом обавезе ученика сматра ће се уколико ученик користи мобилни телефон, електронски уређај и друга средства ( у даљем тексту лични дигитални уређај) којима ремети дисциплину на часу или на другим облицима образовано – васпитног рада, а којима се неугрожавају права других и не служе за превару у поступку оцењивања и када ученик употребљава мобилни уређај у згради Школе .
Ученик ће прво бити опоменут од стране учитеља или наставника и биће уписан у Електронски дневник, уколико и даље наставља да користи лични дигитални уређај од стране одељенског старешине биће му изречена васпитна мера : опомена.
Уколико и поред изречене васпитне мере настави да користи лични дигитални уређај може му се изрећи васпитна мера : укор одељенског старешине или укор одељенског већа и смањити оцена из владања на : Врло добар (4) или Добар (3).
Члан 10.
Тежом повредом обавезе ученика сматра ће се уколико ученик прекрши овај Правилник и притом слика или снима себе , другу децу, наставника, наставни процес у току трајања наставе или у време одмора, у школи или дворишту, користи слике и снимке и поставља их на друштвене мреже , у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања против ученика ће бити покренут васпитно- дисциплински поступак.
За тежу повреду обавезе ученика може се изрећи мера : укор директора и укор наставничког већа.
Члан 11.
У случају теже повреде обавеза од стране ученика коришћењем личног дигиталног уређаја супротно одредбама закона и одредбама школског правилника, школа ће конкретан уређај одузети ученику, одложити га у коверту коју ће запечатити и похранити на одговарајуће место до доласка родитеља/законског заступника ученика или надлежног државног органа.
Школа неће претраживати садржај личних дигиталних уређаја ученика већ ће поступање са неовлашћено начињеним садржајем од стране ученика препустити надлежном државном органу, а у зависности од околности конкретног случаја предузеће све што је неопходно да материјал не буде уништен до његове предаје на даље поступање.
Члан 12 .
Директор на захтев родитеља или законског заступника ученика одлучује о појединачним захтевима за изузеће од примене правила употреба дигиталних уређаја и личних дигиталних уређаја дефинисаних овим Правилником уколико је то у складу са здравственим потребама ученика или представља део додатне образовне подршке појединим ученицима да на исти начин учествују као и сви остали у образовању.
Захтев се подноси писмено са образложењем конкретног проблема ученика који се оваквим изузећем превазилази, уз достављање неопходног доказа.
Директор може да пренесе овлашћење за одлучивање о поднетим захтевима и на другог запосленог.
Члан 13.
Било који члан школског особља може захтевати од ученика да поштује правила употребе личног дигиталног уређаја дефинисана овим Правилником.
Уколико ученик не испуни захтев, уређај му се одузима у присуству сведока, ставља у коверту означену његовим именом, коверта се лепи и оставља за на то предвиђеном месту, а исти родитељ/законски заступник може преузети по окончању наставе.
Члан 14.
Све одредбе овог правилника које се односе на употребу дигиталног уређаја и личног дигиталног уређаја у школи на часовима и одморима,односе се и на школске активности унутар и ван школе (посете, излети, екскурзије, наставе у природи и сл).
Употреба мобилних телефона, електронског уређаја и другог средства од стране наставника и запослених
Члан 15.
Наставници имају могућност да за време наставе , у сврху одржавања наставе и циљу лакше презентације материјала планираног за обраду одговарајуће наставне јединице користе мобилни телефон, електронски уређај или друго средство.
У друге сврхе коришћење мобилног телефона, екектронског уређаја и другог средства којима се може ометати редован процес рада је забрањен.
Члан 16.
Наставници и остали запослени дужни су да мобилне телефоне, електронске уређаје и друга средства током трајања школског дана чувају у торби , јер за крађу, губитак или оштећење Школа неће сносити одговорност.
Члан 17.
Сви запослени у Школи дужни су:
1) да се придржавају Правила понашања у Школи и других општих аката Школе
2) да за време образовно – васпитног рада поштују одредбе овог Правилника о употеби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства.
Употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства од стране родитеља и трећих лица
Члан 18.
Родитељи и трећа лица обавезни су да поштују правила понашања и друге опште акте Школе.
Члан 19.
Родитељи поред обавеза које су заједничке за сва остала лица имају и следеће обавезе:
- да на позив школе , одељенског старешине, стручног сарадника или наставника дођу у школу
- да редовно долазе на родитељске састанке и да се интересују за учење и владање свог детета
- да сарађују са одељенским старешином и предметним наставницима у вези са употребом мобилног телефона , електронског уређаја и других средстава у наставне сврхе
- да на родитељским састанцима , седницама и скуповима које организује школа угасе или утишају своје мобилне уређаје
- да обавезно обавесте одељенског старешину о промени броја мобилног телефона
- да пружају подршку Школи у остваривању васпитног рада
Члан 20.
Уколико постоји потреба и интересовање ученика, родитеља или законских заступника школа може организовати додатну размену мишљења током трајања школске године како би се разговарало о изазовима примене информационо-комуникационих технологија у образовном процесу уопштено, са посебним освртом на употребу личних дигиталних уређаја ученика.
Директор може именовати одговорно лице у школи које ће бити надлежно да прати имплементацију усвојених правила, као и спровођење одредби Правилника. На основу тог праћења, као и мишљења свих заинтересованих страна Правилник треба периодично ревидирати и ажурирати како би одражавао промене.
Евентуално ажурирање Правилника врши се по правилу једанпут годишње у периоду када нема непосредне наставе.
Члан 21.
На почетку сваке школске године, обавеза је разредних старешина да ученике, родитеље и законске заступнике упознају са предвиђеним правилнима дефинисаним овим Правилником.
Сваки родитељ или законски заступник ученика дужан је да потпише образац са изјавом да је текст Правилника прочитао, да му је јасна његова примена и да је сагласан са његовом применом.
Образац изјаве сагласности је саставни део овог правилника и дат је у прилогу.
Прелазне и завршне одредбе
Члан 22.
На права, обавезе и одговорности ученика, који нису уређени овим правилником примењују се одговарајуће одредбе закона и других прописа.
Члан 23.
Измене и допуне овог правилника врше се на исти начин и по поступку прописаном за његово доношење.
Члан 24.
Овај Правилник биће објављен на огласној табли школе и на званичном сајту школе.
Члан 25.
Правилник ступа на снагу осмог дана од објављивања на огласној табли Школе.
ПРЕДСЕДНИК ШКОЛСКОГ ОДБОРА
___________________________
(име и презиме)
Прилог
На основу чл. 21. Правилника о употреби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства број (деловодни број) од (датум) године дајем следећу
ИЗЈАВУ
Ја (име и презиме родитеља или законског заступника, адреса и др.), родитељ/законски заступник ученика (име и презиме ученика, одељење) упознат сам са садржином Правилника о употреби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства и правима, обавезама и одговрностима које из њега произлазе, јасна ми је његова примена и сагласан сам са његовом применом.
У (место)
дана (датум) године
ЛИЦЕ КОЈЕ ДАЈЕ САГЛАСНОСТ
Правилник је заведен под бр.70 од 07.03.2024. године, објављен је на огласној табли школе 07.03.2024. ступио на снагу 15.03.2024.године
ПОСЛОВНИК О РАДУ НАСТАВНИЧКОГ ВЕЋА ОШ“КОТРАЖА“
На основу чл.144. Статута Основне школе “Котража“ у Котражи, а у вези са чл.130. и 131. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл.гласник РС“,бр. 88/2017, 27/2018-др.закон, 10/2019, 27/2018-др.закон, 6/2020,129/2021 и 92/2023), Наставничко веће Основне школе „Котража“ у Котражи на седници одржаној дана 13.09.2024. године, донело је
ПОСЛОВНИК
О РАДУ НАСТАВНИЧКОГ ВЕЋА ОШ“КОТРАЖА“
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим пословником уређује се начин рада, сазивање и припремање седница, доношење одлука и гласање, вођење записника и сва друга питања од значаја за рад Наставничког већа Основне школе „Котража“ у Котражи (даље: Школа).
Одредбе овог Пословника обавезне су за све чланове Наставничког већа и сва друга лица која присуствују седницама овог стручног органа.
Члан 2.
Наставничко веће је стручни орган кога чине наставници и стручни сарадници.
Наставничко веће се стара о осигурању и унапређењу квалитета образовно-васпитног рада у Школи и његове надлежности утврђене су Законом о основама система образовања и васпитања и Статутом Школе.
Члан 3.
Наставничко веће свој рад обавља на седницама.
Седнице су јавне и њима присуствују сви чланови овог стручног органа (матичне школе и издвојеног одељења)- сви наставници, стручни сарадници и Директор школе.
Седницама Наставничког већа могу да присуствују и друга лица, по одобрењу директора.
Члан 4.
Наставничко веће:
-утврђује предлог школског програма, годишњег плана рада и развојног плана и стара се о њиховом остваривању;
-стара се о остваривању циљева и задатака образовања и васпитања;
-разматра и усваја извештаје о успеху ученика на крају полугодишта и школске године;
-врши избор савремених метода и средстава у настави, ради подизања ефикасности и квалитета образовно-васпитног рада;
-разматра распоред часова;
-предлаже одељењска старешинства и распоред задужења наставника и сарадника у извршавању појединих задатака;
-разматра резултате образовно-васпитне делатности и одлучује о мерама за њено побољшање;
-прати и анализира остваривање наставног плана и програма образовања и предузима мере за његово остваривање;
-предлаже три представника из реда запослених у Школски одбор;
-именује чланове стручног активаза развој школског програма;
-предлаже стручне сараднике и наставнике у стручни актив за развојно планирање;
-даје мишљење о кандидатима за избор директора;
-одобрава употребу уџбеника и друге литературе;
-даје мишљење у поступку стицања звања наставника и стручних сарадника;
-утврђује програм извођења екскурзија;
-планира и организује различите облике ваннаставних активности ученика;
-разматра учешће ученика на такмичењима и постигнуте резултате;
-доноси одлуке о изрицању васпитно-дисциплинских мера из своје надлежности;
-додељује похвале и награде ученицима;
-доноси одлуку о избору ученика генерације;
-разматра предлог плана сталног усавршавања наставника и стручних сарадника;
-утврђује календар школских такмичења;
-обавља и друге послове утврђене Законом, Статутом и други општим актима Школе;
План и програм рада Наставничког већа саставни је део Годишњег плана рада школе.
II САЗИВАЊЕ СЕДНИЦЕ
Члан 5.
Наставничко веће ради на седницама које сазива директор.
Седнице се одржавају у просторији Школе коју одреди директор.
Седницама Наставничког већа руководи директор, без права одлучивања.
Члан 6.
У обављању послова руковођења седницама Наставничког већа директор:
1) обавља послове припремања седнице;
2) сазива седнице Наставничког већа;
3) утврђује испуњеност услова за одржавање седнице и отвара седницу Наставничког већа;
4) доноси одлуку о одлагању или прекиду седнице;
5) предлаже усвајање дневног реда;
6) предлаже доношење одлука, закључака, заузимање ставова, давање мишљења и слично;
7) утврђује да је одлука, закључак и сл. донета;
8) даје и одузима реч и стара се о несметаном одвијању тока седнице;
9) предузима мере у случају нарушавања реда на седници;
10) предузима мере за извршавање одлука Наставничког већа;
11) прати извршавање одлука Наставничког већа;
12) закључује седницу;
13) обавља и друге послове у вези са руковођењем седницом.
Члан 7.
Седнице Наставничког већа сазивају се по потреби, а обавезно на крају тромесечја, на крају првог и другог полугодишта, као и на почетку и пред крај школске године.
Директор је обавезан да закаже седницу на захтев најмање трећине чланова Наставничког већа, као и на захтев Школског одбора, Савета родитеља или Ученичког парламента.
Седнице Наставничког већа заказују се најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање седнице, истицањем обавештења о месту, дану и часу одржавања седнице на огласној табли Школе и електронски.
Изузетно, уколико то захтева природа питања које се ставља на дневни ред, седница се може заказати по хитном поступку, најкасније један дан пре дана одређеног за одржавање седнице, обавештавањем о месту, дану и часу одржавања седнице, телефонски или електронски на мејл адресе запослених.
Изузетно у ванредним ситуацијама (елементарне непогоде, епидемије и сл.) седница Наставничког већа се може одржати онлајн или путем других техничко-комуникационих средстава.
III ПРИПРЕМАЊЕ СЕДНИЦЕ
Члан 8.
Предлог дневног реда седнице припрема директор Школе, а у припреми материјала за седницу, помажу му стручни сарадници и остали чланови Наставничког већа,као и секретар Школе.
Члан 9.
При састављању предлога дневног реда директор води рачуна нарочито о томе:
– да се на седницама разматрају питања која по Закону и Статуту Школе спадају у надлежност Наставничког већа;
– да дневни ред обухвата првенствено она питања која су у време одржавања седнице најактуелнија и најхитнија за остваривање образовно-васпитног рада Школе;
– да дневни ред не буде сувише обиман и да све његове тачке могу да се обраде на тој седници;
– да се редослед тачака предлога дневног реда утврђује према важности и хитности предмета.
IV РАД НА СЕДНИЦАМА И ОДРЖАВАЊЕ РЕДА
Члан 10.
Сваки члан Наставничког већа у обавези је да присуствује седницама овог органа и својим савесним радом доприноси успешном остваривању послова који су му Законом и статутом Школе стављени у надлежност.
У случају спречености да присуствује седници, члан је дужан да о разлозима спречености благовремено, а најкасније 24 сата пре дана одређеног за одржавање седнице, обавести директора.
Члан 11.
Сваки члан Наставничког већа има право да предложи измену и допуну дневног реда, уз одговарајуће образложење, и о том предлогу ће се одлучивати пре преласка на дневни ред.
Члан 12.
Директор Школе отвара и води ток седнице, даје реч учесницима дискусије, води рачуна о времену, редоследу излагања и стара се о томе да се на седници размотре све тачке дневног реда.
Сваки учесник у дискусији у обавези је да претходно од директора тражи реч и говори само када је добије, конкретно о питању које се разматра, избегавајући опширност.
Директор има право да прекине учесника у дискусији, опомене га да се не удаљава од тачке дневног реда и затражи да у излагању буде краћи и конкретнији.
Члан 13.
На предлог директора или члана, Наставничко веће може донети одлуку, у оправданим случајевима и без расправе, одредити време за сваку појединачну дискусију, ограничити време говора појединог учесника у расправи или да му ускрати реч, уколико је већ говорио по истом питању и уколико се понавља у свом излагању.
Члан 14.
Седницу отвара директор и на самом почетку утврђује присутност и одсутност чланова.
Седница се може одржати уколико постоји кворум, односно уколико је присутна већина од укупног броја чланова Наставничког већа.
Наставничко веће одлуке доноси већином гласова укупног броја чланова Наставничког већа, осим у случају када је то Законом и Статутом друкчије одређено.
Након утврђивања кворума, разматра се и усваја записник са претходне седнице, а потом се разматра и усваја предлог дневног реда.
Члан 15.
Расправа о појединој тачки дневног реда траје док сви пријављени учесници дискусије не заврше своје излагање. Директор закључује расправу када се утврди да нема више пријављених дискутаната.
Изузетно, на предлог директора или члана Наставничког већа, расправа се може закључити и раније, уколико се утврди да је питање о коме се расправља довољно разјашњено и да се може донети одлука.
Члан 16.
Наставничко веће доноси две врсте одлука:
1) одлуке по тачкама дневног реда;
2) закључке.
Члан 17.
Одлука по тачки дневног реда треба да садржи јасан и потпун одговор на питање које садржи тачка дневног реда по којој је донета.
Ако из било ког разлога нису испуњене све претпоставке за доношење одлуке по некој тачки дневног реда, директор ће предложити да се доношење одлуке по тој тачки дневног реда одложи за неку од следећих седница.
Члан 18.
Када одлучује о процедуралним питањима, а не доноси одлуку по тачки дневног реда, Наставничко веће доноси закључке.
Закључак има исте саставне делове као и одлука по тачки дневног реда.
Члан 19.
Закључци, односно одлуке, треба да буду формулисани тако да се тачно, јасно и на најсажетији начин изрази став до кога се дошло након дискусије.
Члан 20.
Ако за решење истог питања има више предлога, гласа се за све предлоге. Директор предлоге ставља на гласање оним редом којим су изнети и о сваком предлогу се гласа посебно.
Члан 21.
Гласање је, по правилу јавно и то подизањем руке, на предлог директора.
Гласа се на тај начин што се чланови изјашњавају “за” или “против” предлога или се уздржавају од гласања.
Чланови Наставничког већа имају право да издвоје своје мишљење по неком питању, што се уноси у записник са седнице.
Посебној седници Наставничког већа на којој се даје мишљење о кандидатима за директора имају право да присуствују и да учествују у њеном раду и у гласању за давање мишљења сви запослени.
Седници Наставничког већа на којој се предлажу чланови Школског одбора из реда запослених сви запослени имају право да присуствују и да учествују у њеном раду по тој тачки дневног реда.
Предлог чланова Школског одбора има право да поднесе сваки запослени, а о предлозима гласају само чланови Наставничког већа.
Наставничко веће гласа тајно у следећим случајевима:
- када наставничко веће предлаже чланове Школског одбора из реда запослених;
- када даје мишљење о кандидатима у поступку избора директора;
- изузетно, чланови Наставничког већа могу одлучити да и у другим случајевима гласање о неком питању буде тајно.
Поступком тајног гласања руководи трочлана комисија, која се састоји од председника и два члана изабрана из реда чланова Наставничког већа на седници на којој се врши гласање.О резултатима тајног комисија сачињава записник односно извештај, а објављује их председник Комисије.
Члан 22.
Тајно гласање за утврђивање предлога представника чланова Школског одбора из реда запослених спроводи се на гласачким листићима, на којима се наводе сви предложени кандидати, по азбучном реду, са редним бројем испред сваког имена.
Гласачки листић за утврђивање предлога чланова Школског одбора из реда запослених има следећи текст:
Наставничко веће ОШ“Котража“ у Котражи
Број:_______________
Датум:______________
Место:______________
ГЛАСАЧКИ ЛИСТИЋ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПРЕДЛОГА ЧЛАНОВА ШКОЛСКОГ ОДБОРА ИЗ РЕДА ЗАПОСЛЕНИХ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „КОТРАЖА“ у КОТРАЖИ
За чланове Школског одбора члан Наставничког већа предлаже запослене чији је редни број заокружен:
1.______________________
2.______________________
3.______________________
4.______________________
5.______________________
Гласање се врши заокруживањем броја испред имена кандидата.Сматра се да су за члана Школског одбора предложена три представника запослених која су добила највећи број гласова.Ако више кандидата добије исти број гласова, гласање се понавља само за њих, док се не утврде три кандидата са највећим бројем гласова.
Члан 23.
У случају када се даје мишљење о кандидатима у поступку избора директора, заказује се посебна седница Наставничког већа којој присуствују сви запослени и који се изјашњавају о свим кандидатима тајним изјашњавањем.
Гласачки листић за давање мишљења о кандидату за директора школе има следећи текст:
Пример бр.1
Наставничко веће Основне школе „Котража“ у Котражи
Број:__________
Датум:________
Место:Котража
Гласачки листић за давање мишљења Наставничког већа о кандидатима за избор директора школе, по конкурсу расписаном у листу _________,од __________.године.
Позитивно мишљење члан Наставничког већа даје за кандидата чији је редни број заокружен:
1.______________
2.______________
3.______________
Треба заокружити само један број.
М.П.
Пример бр.2
Наставничко веће Основне школе „Котража“ у Котражи
Број:
Датум:
Место:Котража
Гласачки листић за давање мишљења Наставничког већа о кандидатима за избор директора школе, по конкурсу расписаном у листу _________,од __________.године.
На конкурс за директора школе пријвио се један кандидат који испуњава услове, и то:
1.__________________(име и презиме)-_____________( образовање)
Мишљење:
ЗА ПРОТИВ
. М.П.
Члан 24.
Уколико се утврди да се на седници не могу размотрити сва питања утврђена дневним редом, седница се прекида и одређује се дан за одржавање наставка седнице.
Члан 25.
Сваки члан Наставничког већа има обавезу пристојног понашања и изражавања и нема право да својим понашањем на било који начин ремети ред на седницама.
Директор има право да одржава ред на седницама и одговоран је за њега.
Члан 26.
Због повреде реда на седницама, могу се изрећи следеће мере:
- усмена опомена;
- писмена опомена унета у записник;
- одузимање речи и
- удаљавање са седнице.
Мере утврђене тач. 1, 2. и 3. овог члана изриче директор, а меру из тачке 4. Наставничко веће, на предлог директора.
Члан 27.
Усмена опомена изриче се члану који својим понашањем на седници нарушава ред и одредбе овог пословника.
Нарушавање реда и одредаба овог пословника може да буде:
– учешће у дискусији пре добијања речи;
– дискусија о питању које није на дневном реду;
– прекидање другог дискутанта у излагању, добацивање и ометање;
– недолично и непристојно понашање, вређање присутних и сл.
Писмена опомена унета у записник изриче се члану који и после изречене усмене опомене настави да нарушава ред и одредбе овог пословника.
Мера одузимања речи изриче се члану који нарушава ред, а већ је два пута био опоменут.
Мера удаљења са седнице изриче се члану који:
– вређа и клевета друге чланове или друга присутна лица;
– не поштује изречену меру одузимања речи;
– својим понашањем онемогућава несметано одржавање седнице.
Члан 28.
Мера удаљења са седнице може се изрећи и без претходно изречених мера, у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет присутних на седници.
Одлука о изрицању мере удаљења са седнице доноси се јавним гласањем и може се изрећи само за седницу на којој је изречена. Члан који је удаљен са седнице, дужан је да одмах напусти седницу.
Лица која присуствују седници, а нису чланови Наставничког већа, могу се због нарушавања реда, после само једне опомене удаљити са седнице.
Члан 29.
Директор закључује седницу исцрпљивањем свих тачака дневног реда.
V ВОЂЕЊЕ ЗАПИСНИКА
Члан 30.
О току седнице Наставничког већа води се записник.
Записничара одређује директор из реда чланова Наставничког већа, за сваку школску годину.
Записник се води у свесци записника, за чије је чување одговоран записничар. Када се свеска записника потроши, односно испуни, трајно се чува у архиви Школе.
Записник потписују директор и записничар.
Члан 31.
Прва тачка дневног реда сваке седнице Наставничког већа је усвајање записника са претходне седнице.
Одлука којом се усваја записник са претходне седнице садржи и исправке и допуне које треба унети у тај записник.
Записник обавезно садржи:
– редни број седнице, рачунајући од почетка школске године;
– место, датум и време одржавања;
– име председавајућег и записничара;
– имена присутних и одсутних чланова, уз констатацију да ли је одсуство најављено и оправдано;
– имена присутних лица која нису чланови Наставничког већа;
– констатацију да постоји кворум за рад и одлучивање;
– формулацију одлука о којима се гласало, оним редом којим су донете;
– све податке од значаја за законито доношење одлуке (начин гласања, број гласова “за”, “против”, број уздржаних и издвојених мишљења);
– изворна и издвојена мишљења, за која поједини чланови изричито траже да уђу у записник;
– време када је седница завршена или прекинута;
– потписе председавајућег и записничара.
Члан 32.
Измене и допуне записника могу се вршити само приликом његовог усвајања, сагласношћу већине укупног броја чланова наставничког већа.
Члан 33.
Записник се чува у архиви Школе, са записницима осталих органа Школе.
Члан 34.
Извод из записника, са одлукама и закључцима донетим на седници Наставничког већа, објављује се на огласној табли школе.
Члан 35.
О извршавању свих одлука донетих на седницама Наставничког већа стара се директор Школе.
VII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 36.
Измене и допуне овог Пословника врше се на исти начин и по поступку као и његово доношење.
За све што није регулисано одредбама овог Пословника примењиваће се одредбе Закона и општих аката школе.
Ступањем на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник о раду Наставничког већа донет 28.03.2018 године, дел број 98.
Овај Пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Школе.
Преседавајући наставничког већа
Директор Милан Сарић
Пословник је објављен на огласној табли Школе 13.09.2024.године
Пословник је ступио на снагу 21.09.2024.године
.
ПОСЛОВНИК О РАДУ САВЕТА РОДИТЕЉА
На основу члана 120. Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, број 88/2017, 27/2018-др.закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023), и члана 135. Статута школе, Савет родитеља , на седници одржаној 13.09.2024. године, донео је
ПОСЛОВНИК
О РАДУ САВЕТА РОДИТЕЉА
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „КОТРАЖА“ у КОТРАЖИ
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Пословником о раду Савета родитеља ( у даљем тексту: Пословник) уређује се начин рада, сазивање и припремање седница, гласање и одлучивање и сва друга питања од значаја за рад Савета родитеља Основне школе „Котража“ у Котражи.
Одредбе овог пословника обавезне су за све чланове Савета родитеља и друга лица која присуствују седницама овог саветодавног органа.
Члан 2.
Савет родитеља чине по један представник родитеља односно другог законског заступника ученика сваког одељења, односно васпитне групе, ако школа остварује припремни предшколски програм.
Представници Савета родитеља бирају се сваке школске године.
Начин избора Савета родитеља установе уређује се Статутом Основне школе „Котража“ у Котражи, а рад пословником савета.
Члан 3.
Савет родитеља обавља свој рад на седницама.
Седницама Савета родитеља присуствују сви чланови.
Савет родитеља обавља послове утврђене чланом 120. став 6. Закона о основама система образовања и васпитања и Статутом школе и то:
1) предлаже представнике родитеља, односно других законских заступника деце, односно ученика у орган управљања;
2) предлаже свог представника у све обавезне тимове установе;
3) учествује у предлагању садржаја ваннаставних активности и програма на нивоу установе;
3а) учествује у поступку избора уџбеника, у складу са законом којим се уређују уџбеници;
4) разматра предлог школског програма, развојног плана, годишњег плана рада;
5) разматра извештаје о остваривању програма образовања и васпитања, развојног плана и годишњег плана школе, спољашњем вредновању, самовредновању, завршном испиту, резултатима националног и међународног тестирања и спровођење мера за обезбеђивање и унапређивање квалитета образовно-васпитног рада;
6) разматра намену коришћења средстава од донација и од проширене делатности установе;
7) предлаже органу управљања намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге и прикупљених од родитеља, односно другог законског заступника;
8) разматра и прати услове за рад установе, услове за одрастање и учење, безбедност и заштиту деце и ученика;
9) учествује у поступку прописивања мера из члана 108. Закона о основама образовања и васпитања;
10) даје сагласност на програм и организовање екскурзије, односно програме наставе у природи и разматра извештај о њиховом остваривању;
11) предлаже представника и његовог заменика за локални савет родитеља;
12) одлучује о питањима који се односе на осигурање , фотографисање ученика без унапред прописаних критеријума
13) разматра и друга питања утврђена Статутом.
Савет родитеља своје предлоге, питања и ставове упућује Школском одбору, директору, стручним органима Школе и ученичком парламенту.
Члан 4.
Савет родитеља у сарадњи са другим органима школе остварује сталну сарадњу са родитељима и редовно их обавештава о унапређивању образовно-васпитног рада, о начину укључивања родитеља у рад са ученицима, о заједничком педагошком раду и другим питањима од интереса за школу, ученике и њихове родитеље.
Родитеља који не показује интересовање за рад свог детета, на предлог Савета родитеља, одељењски старешина, писмено обавештава о проблемима и упућује му позив на договор о мерама које треба предузети ради побољшања успеха, односно понашања ученика.
Члан 5.
Сарадња школе са родитељима се остварује:
– учешћем представника родитеља у раду Школског одбора,
– у личном контакту предметних и разредних наставника, стручних одељењских старешина, директора и осталих запослених у школи,
– преко општих школских родитељских састанака,
– путем обавезних одељењских родитељских састанака,
– преко савета родитеља школе,
– информацијама и консултацијама, као и преко других заједничких активности.
II СЕДНИЦЕ САВЕТА РОДИТЕЉА
Члан 6.
Конститутивну седницу сазива и руководи радом на тој седници члан савета који је први на списку чланова Савета.
Након избора, руковођење седницом преузима новоизабрани председник.
Рад конститутивне седнице почиње констатовањем да је изабран нови сазив Савета читањем списка чланова.
Члан 7.
Радом седнице Савета родитеља руководи председник, који за свој рад и примену одредаба овог Пословника одговара Савету родитеља.
У одсуству председника радом седнице Савета руководи његов заменик.
Председник, заменик савета родитеља као и записничар бирају се јавним гласањем на конститутивној седници савета родитеља.
Мандат председника, односно заменика траје једну школску годину годину, и по истеку мандата може бити поново изабран.
Кандидате за председника и заменика Савета родитеља може предложити члан Савета родитеља.
Гласање за избор председника и заменика врши се јавно, подизањем руку.
Гласа се за кандидате по редоследу претходног пријављивања.
Кандидати који имају највише гласова, бирају се за председника, односно заменика.
Члан 8.
На седници Савета родитеља води се записник који потписују записничар и председник Савета родитеља.
Записник води секретар Школе.
Члан 9.
Кандидате за представнике Савета родитеља у Школском одбору може предложити члан Савета родитеља.
Савет родитеља бира три представника родитеља, односно других законских заступника у Школски одбор на основу тајног гласања, а изабрана су она три предложена кандидата која добију највише гласова присутних чланова Савета родитеља, под условом да у моменту гласања седници присуствује више од половине чланова Савета родитеља.
Савет родитеља предлаже представника за локални савет родитеља.
Гласање за представнике Савета родитеља у школском одбору родитеља се врши заокруживањем редног броја испред имена и презимена представника предложених кандидата и то на гласачким листићима, овереним печатом, које претходно обезбеди директор школе.
Члан 10.
Председник Савета родитеља припрема предлог дневног реда седнице савета родитеља, уз консултацију са директором школе, секретаром и педагогом,одељењским старешинама и другим органима школе.
Члан 11.
При састављању предлога дневног реда води се рачуна:
– да се у дневни ред унесу питања која по закону спадају у надлежност савета родитеља и остала питања на захтев директора, наставничког већа и осталих стручних органа, као и школског одбора у складу са статутом;
– да дневни ред не буде превише обиман како би се све предвиђене тачке дневног реда могле обрадити на тој седници;
– да дневни ред обухвати првенствено питања која су у моменту одржавања седнице најактуелнија за рад Савета родитеља и школе у целини.
Члан 12.
Председник Савета родитеља дужан је да седницу сазове на захтев једне трећине укупног броја чланова Савета, Школског одбора, стручних органа и директора школе, као и ученичког парламента.
Члан 13.
Председник Савета родитеља сазива седницу писменим путем, а уколико за седницу није потребно доставити посебан радни материјал, седницу је могуће сазвати и телефоном.
За поједине тачке дневног реда, уз позив са предложеним дневним редом доставља се потребан материјал свим члановима савета.
Изузетно, уколико то захтева природа питања које се ставља на дневни ред, седница се може заказати по хитном поступку, телефонским путем или на други пригодан начин најкасније један дан пре дана одређеног за одржавање седнице.
Члан 14.
На седнице Савета родитеља по потреби се позивају представници Школског одбора и стручних органа, директор школе, представници ученичког парламента, као и друга лица која имају интерес да седници присуствују или могу да допринесу раду Савета родитеља.
Члан 15.
Седнице се сазивају и одржавају по потреби, а најмање два пута у оквиру полугодишта.
Седнице Савета родитеља су јавне и могу им присуствовати и родитељи који нису чланови Савета родитеља, запослени у школи и друга лица.
Члан 16.
Председник Савета, односно његов заменик стара се да се рад на седници правилно одвија и одржава ред на седници.
Председник савета има следећа права и дужности:
– стара да се рад на седници Савета одвија према утврђеном дневном реду,
– даје реч члановима Савета и другим учесницима на седници,
– оправдава у оправданим случајевима напуштање седнице појединим члановима Савета,
– потписује донете закључке, ставове и предлоге,
– врши и друге послове у складу са законом и статутом школе.
Члан 17.
Члан Савета има права и дужности:
– да присуствује седницама Савета и да активно учествује у његовом раду,
– да обавести председника Савета у случају спречености да присуствује седници или накнадно оправда свој изостанак,
– врши и друга права и дужности које проистичу из одредаба Закона, Статута и општих аката школе.
II 1. Ток рада на седници
Члан 18.
Председник утврђује присутност и одсутност чланова Савета.
Када утврди да седници Савета присуствује већина чланова Савета од укупног броја констатује да седница може да почне са радом, у противном одлаже седницу Савета и заказује нову седницу.
Члан 19.
Пре преласка на дневни ред Савет доноси одлуку о усвајању записника с претходне седнице и даје обавештења о извршеним одлукама са претходне седнице.
Председник потом даје на гласање усвајање дневног реда.
Поред предложеног дневног реда сваки члан Савета родитеља може на образложени захтев тражити да се у дневни ред седнице уврсти и одређено питање чије разматрање не трпи одлагање.
Члан 20.
Председник проглашава коначно утврђени дневни ред седнице, па се прелази на расправљање о појединим тачкама дневног реда.
Члан 21.
Извештај о одређеним тачкама дневног реда подноси известилац, а након што известилац заврши своје излагање, председник позива на расправу.
Члан 22.
Свако ко жели да учествује у расправи мора претходно добити дозволу од председника, а пријављени учесник треба да говори само о питању из дневног реда.
Председник има право да опомене учесника у расправи да се не удаљава од питања из дневног реда, као и да у свом излагању буде краћи и конкретнији.
Уколико се учесник у расправи ни после друге опомене не држи предмета дневног реда, председник има право да му одузме реч.
Члан 23.
Изузетно, на предлог председника или неког другог члана, односно учесника на седници, Савет може донети одлуку да се расправа о појединим питањима прекине да би се предмет поново проучио или да се допуни материјал, односно прибаве потребни подаци до идуће седнице.
Члан 24.
На предлог председника или члана, Савет родитеља може донети одлуку, у оправданим случајевима и без расправе, да одреди време за сваку појединачну дискусију, да се ограничи време говора појединог учесника у расправи или да му се ускрати реч, уколико је већ говорио по истом питању и уколико се понавља у свом излагању.
Члан 25.
Када се заврши расправа о једној тачки дневног реда, не може се прећи на следећу, док се не донесе одлука.
Изузетно, уколико су одређена питања повезана може се одлучити да се заједнички расправља о две или о више тачака дневног реда.
Након завршене расправе о појединој тачки дневног реда доноси се закључак, мишљење или предлог који се упућује надлежном органу.
II 2. Кворум и одлучивање
Члан 26.
Савет може доносити закључке, предлоге или одлуке ако седници присуствује више од половине чланова савета.
Савет доноси закључке, предлоге или одлуке већином од присутних чланова савета.
Члан 27.
За сваки предлог о коме се расправља на седници, доноси се закључак, предлог или одлука, и то тако да јасно изражавају шта је утврђено.
Прихваћена формулација одлуке уноси се у записник.
Члан 28.
Уколико за решење истог питања има више предлога, председник ставља на гласање поједине предлоге.
О сваком предлогу гласа се посебно и то оним редом како су изложени.
Члан 29.
Гласање је по правилу јавно, а изузетно чланови Савета могу одлучити да гласање о неком питању буде тајно.
Чланови савета гласају на тај начин што се изјашњавају “за” или “против” предлога, уздржавају се од гласања или издвајају мишљење.
У случају да је број гласова “за” и “против” исти, гласање се понавља.
Члан 30.
Јавно гласање врши се дизањем руке.
Председник позива чланове да се изјасне ко је за усвајање предлога, ко је против предлога и ко је уздржан.
По завршеном гласању, председник утврђује резултат гласања и јавно констатује какву је одлуку донео савет.
II 3. Одлагање и прекид рада седнице
Члан 31.
Савет може одлучити да се седница прекине ако се у току дана не могу решити сва питања из дневног реда и уколико то захтева већина чланова савета.
Члан 32.
Седница савета се прекида:
1) ако због напуштања седнице број присутних чланова Савета буде недовољан за пуноважно одлучивање,
2) ако услед дужег трајања седнице, она не може да се заврши у планирано време,
3) ако дође до тежег нарушавања реда на седници, а председник не може мерама предвиђеним овим пословником успоставити ред неопходан за рад седнице.
У случају из тачке 3) става 1. овог члана председник Савета прекида седницу и заказује нову седницу.
II 4. Одржавање реда на седници
Члан 33.
Ради одржавања реда на седници могу се према члановима и другим лицима изрећи следеће мере:
1) опомена,
2) одузимање речи,
3) удаљење са седнице.
Опомена се изриче члану Савета уколико својим понашањем на седници нарушава ред седнице.
Одузимање речи изриче се члану Савета који у свом излагању нарушавају ред, уколико је већ био опоменут.
Удаљење са седнице изриче се члану Савета који вређа или се на други начин непристојно обраћа члановима и другим присутним лицима, као и када одбије да поштује мере за одржавање реда које су већ према њему изречене на седници. Удаљење са седнице може се изрећи само за седницу на којој је донета мера удаљења.
Одлука о удаљењу доноси се јавним гласањем. Члан који је удаљен са седнице дужан је да одмах напусти седницу.
Лица која присуствују седници, а нису чланови Савета родитеља, могу се због нарушавања реда, после само једне опомене удаљити са седнице.
Члан 34.
На седницама Савета родитеља води се записник кога оверавају председник и записничар.
Записник обавезно садржи:
– место, датум и време одржавања,
– број и имена присутних чланова, односно имена и функције присутних који нису чланови Савета;
– констатацију да седници присуствује потребан број чланова за пуноважно одлучивање,
– дневни ред,
– кратак приказ дискусије податке о одлучивању Савета по свакој тачки дневног реда,
– закључке донете о појединим тачкама дневног реда,
– време када је седница завршена или прекинута,
– потпис председавајућег и записничара.
У записник се уносе и изјаве за које поједини чланови изричито траже да се унесу, као и друге околности за које савет донесе одлуку.
Члан 35.
Записник се чува у архиви школе, као документ трајне вредности.
Записник се усваја се на првој наредној седници, читањем на седници.
Члан 36.
Када је дневни ред исцрпљен, председник Савета закључује седницу.
IV ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 37.
Измене и допуне овог Пословника врше се на исти начин и по поступку као и његово доношење.
Члан 38.
За све оно што није регулисано одредбама овог Пословника примењиваће се одредбе Закона и Статута школе.
Даном ступања на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник, бр. 98/1 од 28.03.2018. године.
Члан 39.
Овај пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли школе.
У Котражи
Дана 13.09.2024. године
ПРЕДСЕДНИК САВЕТА РОДИТЕЉА
____________________
Пословник је објављен на огласној табли школе 13.09.2024.
Пословник је ступио на снагу 21.09.2024.
ПОСЛОВНИК О РАДУ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА
На основу члана 88 .став 5 Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл.гласник РС” бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон 6/2020 ,129/2021 и 92/2023), члана 68. Закона о основном образовању и васпитању (“Сл. гласник РС”, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 129/2021 , 129/2021 – др. закон и 92/2023) и члана 80. Статута Oсновне школе„Kотража ” у Котражи, Ученички парламент OШ „Котража“ на седници Ученичког парламента одржаној дана 12 .09.2024. године доноси следећи:
ПОСЛОВНИК О РАДУ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ КОТРАЖА“ у КОТРАЖИ
- Опште одредбе
Члан 1.
Пословником о раду Ученичког парламента Основне школе „ Котража“ у Котражи уређује се конституисање, начин рада, сазивање и припремање седница, гласање и одлучивање и сва друга питања од значаја за рад Ученичког парламента основне школе „ Котража“ у Котражи ( даље: Парламент).
Парламент чине по два представника одељења седмог и осмог разреда.
Члан 2.
Чланове Парламента бирају ученици сваке одељењске заједнице. Мандат чланова Парламента је једна школска година.
Чланови Парламента бирају председника.
Парламент бира два представника ученика који учествују у раду Школског одбора , без права одлучивања као и своје представнике у друга стручна тела Школе.
Члан 3.
Ученички парламент оснива се ради:
1) давања мишљења и предлога стручним органима, школском одбору, савету родитеља и директору о : правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;
2) разматрање односа и сарадње ученика и наставника , васпитача или стручног сарадника и атмосфере у школи
3) обавештавање ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента
4) активног учешћа у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе
5) предлагање чланова стручног актива за развојно планирање и тима за превенцију вршњачког насиља из реда ученика
6) доноси програм рада који је саставни део Годишњег плана рада школе
Члан 4.
Послове из своје надлежности Парламент обавља на седницама , на начин и по поступку прописаним овим Пословником.
Директор је обавезан да обезбеди просторију за одржавање седница Парламента , као и обављање свих административно-техничких послова у вези са одржавањем седнице.
- Избор чланова Парламента
Члан 5.
У првој наставној недељи сваке школске године , по избору руководства одељењских заједница, свака одељењска заједница 7. и 8 . разреда тајним гласањем бира по два представника одељења у Парламент.
Члан 6.
Ученици сваког одељења предлажу по пет кандидата за Парламент , чија се имена исписују на табли.
Тајно гласање се спроводи тако што ученици у одељењу , на празан гласачки листић исписују два имена од пет предложених.
Сматрају се изабраним два ученика која су добила највише гласова.
О изабраним члановима Парламента председник одељењске заједнице одмах обавештава директора школе.
III. Конституисање Парламента и сазивање седница
Члан 7.
Прву конститутивну седницу Парламента заказује стручни сарадник или наставник школе, у договору са директором , путем књиге обавештења за ученике, најкасније три дана пре њеног одржавања.
Конститутивна седница се мора одржати најкасније до 15. Септембра текуће школске године.
Члан 8.
На првој конститутивној седници Парламента бира се председник, заменик председника и записничар из реда чланова Парламента.
Mандат председника , његовог заменика и записничара траје једну годину, са могућношћу поновног избора. Број мандата није ограничен.
Члан 9.
На првој седници сви чланови се упознају са правима , обавезама и одговорностима ученика и надлежностима Парламента и доносе Програм рада Парламента.
Члан 10.
После избора , председник Парламента преузима вођење прве и свих наредних седница.
Директор или запослени кога он овласти упознаје ученике са одредбама закона и општих аката школе које се односе на њихова права, обавезе и одговорности и рад Парламента.
Члан 11.
Осим конститутивне , све наредне седнице заказује председник Парламента.
Седнице се одржавају према програму рада Парламента, а могу се сазивати по потреби , на захтев директора, стручних органа Школе, једне трећине чланова Парламента у ком случају седници обавезно присуствују представници подносиоца захтева за одржавање седнице Парламента.
Председник Парламента дужан је да сазове седницу Парламента на захтев: директора школе, , наставничког већа, школског одбора, репрезентативног синдиката школе и једне трећине чланова Парламента.
Послове председника Парламента врши заменик председника , у случају спречености или одсуства председника.
Члан 12.
Седнице Парламента су јавне и њима присуствују сви чланови овог органа.
Седнице Парламента заказују се најмање три дана пре дана одржавања.
Заказивање седница се врши објављивањем обавештења на огласној табли за ученике и огласној табли за запослене у школи.
У обавештавању о заказивању седнице Парламент наводи место, дан и време одржавања седнице , предлог дневног реда, читко, јасно и разумљиво , са потписом председника Парламента.
Изузетно, уколико то захтева природа питања које се ставља на дневни ред , седница се може заказати по хитном поступку, телефонским путем, најкасније један дан пре дана одређног за одржавање седнице.
Члан 13.
Председник отвара и води седницу Парламента.
Пре почетка седнице, председник констатује присуство већине чланова Парламента, неопходно за рад и доношење пуноважних одлука.
У случају да не постоји потребна већина, председник одлаже седницу Парламента, највише за три дана и о томе обавештава ученике и запослене објављивањем н аогласној табли , у складу са чланом 12. овог пословника.
- Припремање седнице
Члан 14.
У приреми седнице и састављању дневног реда , председнику Парламента помажу сарадници и поједини чланови Парламента.
При састављању предлога дневног реда води се рачуна нарочито о томе да се на седницама разматрају питања која по Закону спадају у надлежност Парламента ; да дневни ред обухвата првенствено она питања која су у време одржавања седнице најактуелнија и најхитнија за рад Парламента и која су у Програму рада Парламента; да дневни ред не буде сувише обиман и да све његове тачке могу да се обраде на тој седници.
- Рад на седницама
Члан 15.
Седницу Парламента отвара председник и на самом почетку утврђује присутност и одсутност чланова.
Након утврђивања кворума , разматра се записник са претходне седнице , доноси одлука о његовом усвајању и утврђује предлог дневног реда за текућу седницу.
Члан 16.
Сваки члан има право да затражи измене или допуне предложеног дневног реда , уз одговарајуће образложење.
Парламент одлучује посебно о сваком предлогу за измену или допуну дневног реда.
Члан 17.
Након утврђивања дневног реда актуелне седнице прелази се на разматрање сваке тачке појединачно .
Извештај о свакој тачки дневног реда подноси уводничар , уколико је одређен или други члан Парламента који присуствује седници ; директор или стручни сарадник, уколико је то договорено приликом заказивања седнице.
Након излагања уводничара, односно другог лица , председник отвара дискусију по тој тачки дневног реда и позива све чланове Парламента да учествују у њој.
Члан 18.
Председник Парламента води ток седнице , даје реч учесницима дискусије, води рачуна о времену, редоследу излагања и стара се о томе да се на седници размотре све тачке дневног реда.
Сваки учесник у дискусији у обавези је да претходно од председника тражи реч и говори само када је добије , конкретно о питању које се разматра, избегавајући опширност.
Председник Парламента има право да прекине учесника у дискусији, опомене га да се не удаљава од тачке дневног реда и затражи да у излагању буде краћи и конкретнији.
Члан 19.
На предлог председника или члана, Парламент може донети одлуку у оправданим случајевима и без расправе , да одреди време за сваку појединачну дискусију, да се ограничи време говора појединог учесника у расправи или да му се ускрати реч, уколико је већ говорио по истом питању и уколико се понавља у свом излагању.
Члан 20.
На предлог председника или члана , Парламент може донети одлуку да се расправа о појединим питањима прекине да би се предмет поново проучио , допунио потребан материјал , односно прибавили неопходни подаци до наредне седнице.
Члан 21.
Расправа о појединој тачки дневног реда траје док сви пријављени учесници дискусије не заврше своје излагање. Председник закључује расправу када се утврди да нема више пријављених дискутаната.
Изузетно, на предлог председника или члана Парламента , расправе се може закључити и раније , уколико се утврди да је питање о коме се расправља довољно разјашњено и да се може донети одлука.
Члан 22.
Када се заврши расправа о једној тачки дневног реда , доноси се одлука- закључак и тек након тога се прелази на следећу тачку дневног реда . Изузетно , ако су поједине тачке повезане по својој природи , може се донети одлука да се заједнички расправља о две или више тачака дневног реда.
Члан 23.
Парламент одлуке доноси већином гласова од укупног броја чланова.
Доношење одлуке подразумева да се уз одлуку донесе и закључак којим се утврђује ко треба да изврши одлуку , на начин и у ком року , што се уноси у записник.
Одлука и закључак се израђују и објављују на огласним таблама школе најкасније у року од три дана од дана доношења.
Члан 24.
Ако за решење истог питања има више предлога , гласа се за све предлоге . Председник предлоге ставља на гласање оним редом којим су изнети и о сваком предлогу се гласа посебно.
Гласање је јавно.
Гласа се на тај начин што се чланови изјашњавају „за“ или „ против“ предлога или се уздржавају од гласања.
Члан 25.
Јавно гласање се врши дизањем руке или појединачним позивањем на изјашњавање.
По завршеном гласању , председник утврђује резултат гласања.
- Одржавање реда на седницама
Члан 26.
Сваки члан има обавезу пристојног понашања и изражавања и нема право да својим понашањем на било који начин ремети ред на седницама.
Председник Парламента има право да одржава ред на седницама и одговоран је за њега.
Члан 27.
Због повреде реда на седницама , могу се изрећи следеће мере:
- усмена опомена
2.писмена опомена унета у записник
- одузимање речи и
- удаљавање са седнице
Мере утврђене тач.1,2 и 3. Овог члана изриче председник Парламента , а меру из тач.4 Парламента на предлог председника.
Члан 28.
Усмена опомена изриче се члану који својим понашањем на седници нарушава ред и одредбе овог пословника.
Нарушавање реда и одредаба овог Пословника може да буде:
- учешће у дискусији пре добијања речи
- дискусија о питању које није на дневном реду
- прекидање другог дискутанта у излагању , добацивање и ометање
- недолично и непристојно понашање , вређање присутних и сл.
Писмена опомена унета у записник изриче се члану који и после изречене усмене опомене настави да нарушава ред и одредбе овог пословника.
Мера одузимања речи изриче се члану који нарушава ред, а већ је два пута био опоменут.
Мера удаљења са седнице изриче се члану који:
- вређа и клевета друге чланове или друга присутна лица
- не поштује изречену меру одузимања речи
- својим понашањем онемогућава несметано одржавање седнице
Члан 29.
Мера удаљења са седнице може се изрећи и без претходно изречених мера , у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет присутних на седници.
Одлука о изрицању мере удаљења са седнице доноси се јавним гласањем и може се изрећи само за седницу на којој је изречена . Члан који је удаљен са седнице , дужан је да одмах напусти седницу.
Лица која присуствују седници, а нису чланови Школског одбора , могу због нарушавања реда, после само једне опомене удаљити са седнице.
Члан 30.
Председник Парламента закључује седницу исцрпљивањем свих тачака дневног реда.
Члан 31.
Председник, заменик председника и записничар Парламента могу бити разрешени дужности и пре истека мандата, на лични захтев или одлуком Парламента , уколико не заступају инетресе ученика , нередовно, немарно и неодговорно врше своју дужност и ако, пред надлежним органима у школи, не заступају ставове, мишљења, одлуке , закључке и предлоге за које се изјаснио Парламент.
У случају из става 1. овог члана , Парламент одмах бира из својих редова другог члана , који ће обављати ту дужност и о томе обавештава директора школе.
Члан 32.
Сваки члан Парламента дужан је да благовремено , објективно и потпуно информише одељењску заједницу о раду Парламента, донетим одлукама , предлозима и мишљењима.
Одељењска заједница може својом одлуком опозвати члана Парламента кога је изабрала и пре истека његовог мандата и ако у Парламенту не заступа интересе ученика одељењске заједнице која га је изабрала , или немарно , неодговорно и нередовно врши своју дужност.
Одлуку о опозиву члана Парламента одељењска заједница доноси већином гласова свих чланова. На истом састанку одељењске заједнице, бира се , на начин описан у члану 6. овог пословника , нови члан Парламента о чему се обавештава директор школе.
VII. Вођење записника
Члан 33.
На конститутивној седници Парламента одређује се лице које ће водити записник са седница.
О правилном вођењу записника и формулацији одлука и закључака стара се секретар школе.
Члан 34.
Записник обавезно садржи:
- редни број седнице, рачунајући од почетка мандатног периода,
- место, датум и време одржавања
- име председника и записничара
- имена присутних и одсутних чланова, уз констатацију да ли је одсуство најављено и оправдано
- имена присутних лица која нису чланови Парламента
- констатацију да постоји кворум за рад и одлучивање
- формулацију одлука о којима се гласало , оним редом којим су донете
- све податке од значаја за правилно доношење одлуке( начин гласања, број гласова „за“ , „против“ , број уздржаних и издвојених мишљења)
- изворна и издвојена мишљења за која поједини чланови изричито траже да уђу у записник
- време када је седница завршена или прекинута
- потписе председника и записничара
Члан 35.
Записник који се састоји из више листова мора имати парафирану сваку страницу од стране записничара.
Измене и допуне записника могу се вршити само приликом његовог усвајања, сагласношћу већине укупног броја чланова Парламента.
Члан 36.
Записник се чува у архиви Школе, са засписницима осталих органа Школе, као документ од трајне вредности.
Члан 37.
O извршавању свих одлука донетих на седници Парламента стара се директор школе.
VIII. Завршне одредбе
Члан 38.
Ступањем на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник о раду ученичког парламента који је заведен под бројем 97 од 28.03.2018.
У погледу оних питања која нису регулисана одредбама овог Пословника примењиваће се одредбе Закона и Статута Школе.
Члан 39.
Овај Пословник ступа на снагу осмог дана по објављивању на огласној табли школе.
Пословник је заведен под деловодним бројем 70-2 од 12.09. 2024.године, објављен на огласној табли школе дана 12.09. 2024.године , а ступио је на снагу дана 20.09.2024.
Председник Ученичког парламента
_________________________
ПОСЛОВНИК О РАДУ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА
На основу члана 88 .став 5 Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл.гласник РС” бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон 6/2020 ,129/2021 и 92/2023), члана 68. Закона о основном образовању и васпитању (“Сл. гласник РС”, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 129/2021 , 129/2021 – др. закон и 92/2023) и члана 80. Статута Oсновне школе„Kотража ” у Котражи, Ученички парламент OШ „Котража“ на седници Ученичког парламента одржаној дана 12 .09.2024. године доноси следећи:
ПОСЛОВНИК О РАДУ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ КОТРАЖА“ у КОТРАЖИ
- Опште одредбе
Члан 1.
Пословником о раду Ученичког парламента Основне школе „ Котража“ у Котражи уређује се конституисање, начин рада, сазивање и припремање седница, гласање и одлучивање и сва друга питања од значаја за рад Ученичког парламента основне школе „ Котража“ у Котражи ( даље: Парламент).
Парламент чине по два представника одељења седмог и осмог разреда.
Члан 2.
Чланове Парламента бирају ученици сваке одељењске заједнице. Мандат чланова Парламента је једна школска година.
Чланови Парламента бирају председника.
Парламент бира два представника ученика који учествују у раду Школског одбора , без права одлучивања као и своје представнике у друга стручна тела Школе.
Члан 3.
Ученички парламент оснива се ради:
1) давања мишљења и предлога стручним органима, школском одбору, савету родитеља и директору о : правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;
2) разматрање односа и сарадње ученика и наставника , васпитача или стручног сарадника и атмосфере у школи
3) обавештавање ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента
4) активног учешћа у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе
5) предлагање чланова стручног актива за развојно планирање и тима за превенцију вршњачког насиља из реда ученика
6) доноси програм рада који је саставни део Годишњег плана рада школе
Члан 4.
Послове из своје надлежности Парламент обавља на седницама , на начин и по поступку прописаним овим Пословником.
Директор је обавезан да обезбеди просторију за одржавање седница Парламента , као и обављање свих административно-техничких послова у вези са одржавањем седнице.
- Избор чланова Парламента
Члан 5.
У првој наставној недељи сваке школске године , по избору руководства одељењских заједница, свака одељењска заједница 7. и 8 . разреда тајним гласањем бира по два представника одељења у Парламент.
Члан 6.
Ученици сваког одељења предлажу по пет кандидата за Парламент , чија се имена исписују на табли.
Тајно гласање се спроводи тако што ученици у одељењу , на празан гласачки листић исписују два имена од пет предложених.
Сматрају се изабраним два ученика која су добила највише гласова.
О изабраним члановима Парламента председник одељењске заједнице одмах обавештава директора школе.
III. Конституисање Парламента и сазивање седница
Члан 7.
Прву конститутивну седницу Парламента заказује стручни сарадник или наставник школе, у договору са директором , путем књиге обавештења за ученике, најкасније три дана пре њеног одржавања.
Конститутивна седница се мора одржати најкасније до 15. Септембра текуће школске године.
Члан 8.
На првој конститутивној седници Парламента бира се председник, заменик председника и записничар из реда чланова Парламента.
Mандат председника , његовог заменика и записничара траје једну годину, са могућношћу поновног избора. Број мандата није ограничен.
Члан 9.
На првој седници сви чланови се упознају са правима , обавезама и одговорностима ученика и надлежностима Парламента и доносе Програм рада Парламента.
Члан 10.
После избора , председник Парламента преузима вођење прве и свих наредних седница.
Директор или запослени кога он овласти упознаје ученике са одредбама закона и општих аката школе које се односе на њихова права, обавезе и одговорности и рад Парламента.
Члан 11.
Осим конститутивне , све наредне седнице заказује председник Парламента.
Седнице се одржавају према програму рада Парламента, а могу се сазивати по потреби , на захтев директора, стручних органа Школе, једне трећине чланова Парламента у ком случају седници обавезно присуствују представници подносиоца захтева за одржавање седнице Парламента.
Председник Парламента дужан је да сазове седницу Парламента на захтев: директора школе, , наставничког већа, школског одбора, репрезентативног синдиката школе и једне трећине чланова Парламента.
Послове председника Парламента врши заменик председника , у случају спречености или одсуства председника.
Члан 12.
Седнице Парламента су јавне и њима присуствују сви чланови овог органа.
Седнице Парламента заказују се најмање три дана пре дана одржавања.
Заказивање седница се врши објављивањем обавештења на огласној табли за ученике и огласној табли за запослене у школи.
У обавештавању о заказивању седнице Парламент наводи место, дан и време одржавања седнице , предлог дневног реда, читко, јасно и разумљиво , са потписом председника Парламента.
Изузетно, уколико то захтева природа питања које се ставља на дневни ред , седница се може заказати по хитном поступку, телефонским путем, најкасније један дан пре дана одређног за одржавање седнице.
Члан 13.
Председник отвара и води седницу Парламента.
Пре почетка седнице, председник констатује присуство већине чланова Парламента, неопходно за рад и доношење пуноважних одлука.
У случају да не постоји потребна већина, председник одлаже седницу Парламента, највише за три дана и о томе обавештава ученике и запослене објављивањем н аогласној табли , у складу са чланом 12. овог пословника.
- Припремање седнице
Члан 14.
У приреми седнице и састављању дневног реда , председнику Парламента помажу сарадници и поједини чланови Парламента.
При састављању предлога дневног реда води се рачуна нарочито о томе да се на седницама разматрају питања која по Закону спадају у надлежност Парламента ; да дневни ред обухвата првенствено она питања која су у време одржавања седнице најактуелнија и најхитнија за рад Парламента и која су у Програму рада Парламента; да дневни ред не буде сувише обиман и да све његове тачке могу да се обраде на тој седници.
- Рад на седницама
Члан 15.
Седницу Парламента отвара председник и на самом почетку утврђује присутност и одсутност чланова.
Након утврђивања кворума , разматра се записник са претходне седнице , доноси одлука о његовом усвајању и утврђује предлог дневног реда за текућу седницу.
Члан 16.
Сваки члан има право да затражи измене или допуне предложеног дневног реда , уз одговарајуће образложење.
Парламент одлучује посебно о сваком предлогу за измену или допуну дневног реда.
Члан 17.
Након утврђивања дневног реда актуелне седнице прелази се на разматрање сваке тачке појединачно .
Извештај о свакој тачки дневног реда подноси уводничар , уколико је одређен или други члан Парламента који присуствује седници ; директор или стручни сарадник, уколико је то договорено приликом заказивања седнице.
Након излагања уводничара, односно другог лица , председник отвара дискусију по тој тачки дневног реда и позива све чланове Парламента да учествују у њој.
Члан 18.
Председник Парламента води ток седнице , даје реч учесницима дискусије, води рачуна о времену, редоследу излагања и стара се о томе да се на седници размотре све тачке дневног реда.
Сваки учесник у дискусији у обавези је да претходно од председника тражи реч и говори само када је добије , конкретно о питању које се разматра, избегавајући опширност.
Председник Парламента има право да прекине учесника у дискусији, опомене га да се не удаљава од тачке дневног реда и затражи да у излагању буде краћи и конкретнији.
Члан 19.
На предлог председника или члана, Парламент може донети одлуку у оправданим случајевима и без расправе , да одреди време за сваку појединачну дискусију, да се ограничи време говора појединог учесника у расправи или да му се ускрати реч, уколико је већ говорио по истом питању и уколико се понавља у свом излагању.
Члан 20.
На предлог председника или члана , Парламент може донети одлуку да се расправа о појединим питањима прекине да би се предмет поново проучио , допунио потребан материјал , односно прибавили неопходни подаци до наредне седнице.
Члан 21.
Расправа о појединој тачки дневног реда траје док сви пријављени учесници дискусије не заврше своје излагање. Председник закључује расправу када се утврди да нема више пријављених дискутаната.
Изузетно, на предлог председника или члана Парламента , расправе се може закључити и раније , уколико се утврди да је питање о коме се расправља довољно разјашњено и да се може донети одлука.
Члан 22.
Када се заврши расправа о једној тачки дневног реда , доноси се одлука- закључак и тек након тога се прелази на следећу тачку дневног реда . Изузетно , ако су поједине тачке повезане по својој природи , може се донети одлука да се заједнички расправља о две или више тачака дневног реда.
Члан 23.
Парламент одлуке доноси већином гласова од укупног броја чланова.
Доношење одлуке подразумева да се уз одлуку донесе и закључак којим се утврђује ко треба да изврши одлуку , на начин и у ком року , што се уноси у записник.
Одлука и закључак се израђују и објављују на огласним таблама школе најкасније у року од три дана од дана доношења.
Члан 24.
Ако за решење истог питања има више предлога , гласа се за све предлоге . Председник предлоге ставља на гласање оним редом којим су изнети и о сваком предлогу се гласа посебно.
Гласање је јавно.
Гласа се на тај начин што се чланови изјашњавају „за“ или „ против“ предлога или се уздржавају од гласања.
Члан 25.
Јавно гласање се врши дизањем руке или појединачним позивањем на изјашњавање.
По завршеном гласању , председник утврђује резултат гласања.
- Одржавање реда на седницама
Члан 26.
Сваки члан има обавезу пристојног понашања и изражавања и нема право да својим понашањем на било који начин ремети ред на седницама.
Председник Парламента има право да одржава ред на седницама и одговоран је за њега.
Члан 27.
Због повреде реда на седницама , могу се изрећи следеће мере:
- усмена опомена
2.писмена опомена унета у записник
- одузимање речи и
- удаљавање са седнице
Мере утврђене тач.1,2 и 3. Овог члана изриче председник Парламента , а меру из тач.4 Парламента на предлог председника.
Члан 28.
Усмена опомена изриче се члану који својим понашањем на седници нарушава ред и одредбе овог пословника.
Нарушавање реда и одредаба овог Пословника може да буде:
- учешће у дискусији пре добијања речи
- дискусија о питању које није на дневном реду
- прекидање другог дискутанта у излагању , добацивање и ометање
- недолично и непристојно понашање , вређање присутних и сл.
Писмена опомена унета у записник изриче се члану који и после изречене усмене опомене настави да нарушава ред и одредбе овог пословника.
Мера одузимања речи изриче се члану који нарушава ред, а већ је два пута био опоменут.
Мера удаљења са седнице изриче се члану који:
- вређа и клевета друге чланове или друга присутна лица
- не поштује изречену меру одузимања речи
- својим понашањем онемогућава несметано одржавање седнице
Члан 29.
Мера удаљења са седнице може се изрећи и без претходно изречених мера , у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет присутних на седници.
Одлука о изрицању мере удаљења са седнице доноси се јавним гласањем и може се изрећи само за седницу на којој је изречена . Члан који је удаљен са седнице , дужан је да одмах напусти седницу.
Лица која присуствују седници, а нису чланови Школског одбора , могу због нарушавања реда, после само једне опомене удаљити са седнице.
Члан 30.
Председник Парламента закључује седницу исцрпљивањем свих тачака дневног реда.
Члан 31.
Председник, заменик председника и записничар Парламента могу бити разрешени дужности и пре истека мандата, на лични захтев или одлуком Парламента , уколико не заступају инетресе ученика , нередовно, немарно и неодговорно врше своју дужност и ако, пред надлежним органима у школи, не заступају ставове, мишљења, одлуке , закључке и предлоге за које се изјаснио Парламент.
У случају из става 1. овог члана , Парламент одмах бира из својих редова другог члана , који ће обављати ту дужност и о томе обавештава директора школе.
Члан 32.
Сваки члан Парламента дужан је да благовремено , објективно и потпуно информише одељењску заједницу о раду Парламента, донетим одлукама , предлозима и мишљењима.
Одељењска заједница може својом одлуком опозвати члана Парламента кога је изабрала и пре истека његовог мандата и ако у Парламенту не заступа интересе ученика одељењске заједнице која га је изабрала , или немарно , неодговорно и нередовно врши своју дужност.
Одлуку о опозиву члана Парламента одељењска заједница доноси већином гласова свих чланова. На истом састанку одељењске заједнице, бира се , на начин описан у члану 6. овог пословника , нови члан Парламента о чему се обавештава директор школе.
VII. Вођење записника
Члан 33.
На конститутивној седници Парламента одређује се лице које ће водити записник са седница.
О правилном вођењу записника и формулацији одлука и закључака стара се секретар школе.
Члан 34.
Записник обавезно садржи:
- редни број седнице, рачунајући од почетка мандатног периода,
- место, датум и време одржавања
- име председника и записничара
- имена присутних и одсутних чланова, уз констатацију да ли је одсуство најављено и оправдано
- имена присутних лица која нису чланови Парламента
- констатацију да постоји кворум за рад и одлучивање
- формулацију одлука о којима се гласало , оним редом којим су донете
- све податке од значаја за правилно доношење одлуке( начин гласања, број гласова „за“ , „против“ , број уздржаних и издвојених мишљења)
- изворна и издвојена мишљења за која поједини чланови изричито траже да уђу у записник
- време када је седница завршена или прекинута
- потписе председника и записничара
Члан 35.
Записник који се састоји из више листова мора имати парафирану сваку страницу од стране записничара.
Измене и допуне записника могу се вршити само приликом његовог усвајања, сагласношћу већине укупног броја чланова Парламента.
Члан 36.
Записник се чува у архиви Школе, са засписницима осталих органа Школе, као документ од трајне вредности.
Члан 37.
O извршавању свих одлука донетих на седници Парламента стара се директор школе.
VIII. Завршне одредбе
Члан 38.
Ступањем на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник о раду ученичког парламента који је заведен под бројем 97 од 28.03.2018.
У погледу оних питања која нису регулисана одредбама овог Пословника примењиваће се одредбе Закона и Статута Школе.
Члан 39.
Овај Пословник ступа на снагу осмог дана по објављивању на огласној табли школе.
Пословник је заведен под деловодним бројем 70-2 од 12.09. 2024.године, објављен на огласној табли школе дана 12.09. 2024.године , а ступио је на снагу дана 20.09.2024.
Председник Ученичког парламента
_________________________
ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ ЕВИДЕНТИРАЊА, КЛАСИФИКОВАЊА, АРХИВИРАЊА И ЧУВАЊА АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И ДОКУМЕНТАРНОГ МАТЕРИЈАЛА
На основу члана 119. став 1 тачка 1 Закона о основама система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 88/2017, 27/2018-др.закон, 10/2019 , 6/2020, 129/21 и 92/23), члана 14 Закона о архивској грађи (“Службени гласник РС”, број 6/20) и члана 112. став 1. тачка 1. Статута ОШ „Котража” Школски одбор на седници одржаној дана 07 .03.2024. године, донео је
ПРАВИЛНИК
О НАЧИНУ ЕВИДЕНТИРАЊА, КЛАСИФИКОВАЊА, АРХИВИРАЊА И ЧУВАЊА АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И ДОКУМЕНТАРНОГ МАТЕРИЈАЛА
I Основне одредбе
Члан 1.
Овим Правилником утврђују се општа начела и начин канцеларијског пословања Основне школе „Котража” у Котражи (у даљем тексту: Школа) и начин евидентирања, класификовања, архивирања и чувања документарног материјала, излучивање безвредног документарног материјала и предаја архивске грађе надлежном архиву.
II Канцеларијско пословање
Члан 2.
Канцеларијско пословање обухвата: пријем, прегледање и распоређивање поште примљене непосредном предајом, преко поште или средстава електронске комуникације, евидентирање аката и предмета, распоређивање и достављање истих у рад, административно-техничко обрађивање аката и предмета, отпремање поште, развођење поште као и њихово стављање у архиву.
Стављањем у архиву, у смислу одредаба овог правилника, сматра се архивирање, чување и излучивање безвредног регистратурског материјала.
Члан 3.
У оквиру канцеларијског пословања, поједини изрази имају следеће значење:
Акт (службени допис) је свако писмено којим се покреће, допуњује, мења, прекида или завршава нека службена делатност Школе. Службени дописи могу бити обични, поверљиви и строго поверљиви, и са ознаком коју тајну садржи или врсту хитности.
Прилог је писани састав (документ, табела, графикон или слично) или физички предмет који се прилаже уз акт ради допуњавања, објашњавања или доказивања садржине службеног дописа.
Предмет је скуп службених дописа и прилога који се односе на исто питање и чине целину.
Досије је скуп предмета који се односе на исту материју или на исто правно или физичко лице.
Фасцикла је скуп више предмета или досијеа који се после завршеног поступка чувају у истом омоту.
Архивску грађу чине изворни и репродуковани (писани, цртани, штампани, компјутеризовани, фотографисани, гонографисани, филмовани, микрофилмовани, или на други начин забележени ) документарни материјал од посебног значаја за науку и културу који је настао у раду Школе.
Архивска грађа у електронском облику је архивска грађа која је изворно настала у
електронском облику.
Документарни материјал материјал представља целину докумената или записа насталих или примљених деловањем и радом школе, у изворном или репродукованом облику документа, без обзира на форму и формат бележења, као и прописане евиденције о њему.
Документарни материјал у електронском облику је документарни материјал који је
изворно настао у електронском облику.
Безвредни документарни материјал чине делови писане документације који су изгубили оперативну вредност, то јест којима је престала важност за текући рад, а нису оцењени као архивска грађа.
Архива је посебан простор где се чувају архивирани предмети, евиденција о актима и предметима, као и остали документарни материјал Школе до предаје надлежном архиву или до њиховог уништења.
Архивска књига је основна евиденција о целокупној архивској грађи и документарном материјалу насталом у раду ствараоца.
Архивски фонд чине сви архивски предмети који су настали пословањем Школе.
III Пријем и преглед поште
Члан 4.
Пријем поште (аката, поднесака, пакета, телеграма, мејлова и др.) врши секретар или лице које га замењује, током редовног радног времена.
Пошта се не прима ван радног времена, осим у ситуацијама које одреди директор.
Члан 5.
Запослени у Школи који непосредно прима пошту од стране достављача – курира, дужан је да потврди пријем пошиљке тако што ће ставити датум и потпис у доставној књизи, на доставници, повратници или на копији списа чији се оригинал прима. Поред потписа запосленог који прима пошту, ставља се и печат Школе.
Пријем поште преко поштанске службе или подизање поште из поштанског прегратка врши запослени који има овлашћење директора, а по прописима поштанске службе.
Члан 6.
Обичну и препоручену пошту, адресирану на Школу и примљену у затвореним ковертама, отвара секретар или лице које га замењује односно лице овлашћено од стране директора.
Пошиљке примљене у вези са конкурсима, тендерима, лицитацијама и слично не отварају се већ се само на коверту ставља датум, час и минут пријема. Ове коверте се неотворене предају надлежној Комисији која их отвара и чува уз пратећу документацију.
Пријем ове врсте поште преко поштанске службе или подизање поште из поштанског прегратка врши запослени који има овлашћење директора, а по прописима поштанске службе.
Члан 7.
Уз примљени акт прилаже се коверат, нарочито уколико датум предаје пошти може бити од значаја за рачунање рокова (рок за учешће на конкурсу) или када се из примљеног акта не може утврдити место одакле је послат акт или се не може утврдити име подносиоца, а ти подаци су назначени на коверти.
Члан 8.
Ако су коверти, препоруке или омоти пакета и других пошиљака примљени оштећени, а постоји сумња о неовлашћеном отварању, пре отварања треба о томе сачинити записник у коме ће се констатовати врста и обим оштећења и да ли нешто недостаје у приспелој пошиљци, уз присуство још два запослена у Школи.
Члан 9.
Пошиљке на којима је означено да представљају пословну тајну, поверљиву и строго поверљиву пошту отвара директор или секретар Школе и она се евидентира у општем деловоднику са ознаком службено-поверљиво или строго поверљиво, без уписа друге садржине и неотворени предају директору Школе или запосленом кога он овласти.
Обрада поверљивог и строго поверљивог акта извршава се од стране овлашћеног лица.
Члан 10.
Овлашћени запослени који отвара и прегледа примљену пошту, по завршеном прегледу, ставља отисак пријемног штамбиља на сваки примљени акт који ће бити уписан у деловодник.
Отисак пријемног штамбиља ставља се, по правилу, у горњи десни угао прве стране акта, у који се уносе: датум пријема, број под којим је поднесак заведен, број прилога уколико их има.
Пошту која гласи на име запослених овлашћени запослени прима и уручује је именованом без отварања.
Члан 11.
Примљену пошту распоређује запоселни, секретар који отвара и прегледа пошту.
Изузетно, директор може одредити да распоређивање поште, стално или привремено, врши неки други запослени.
Члан 12.
Разврставање поште врши се истог дана када је пошта примљена.
Разврставање предмета (аката) врши се по садржини материје која се обрађује у предмету.
IV Евидентирање (завођење) аката, односно предмета
Члан 13.
У Школи се води основна евиденција о примљеним и сопственим актима и посебне евиденције.
Основна евиденција предмета води се у „Деловоднику“.
Посебне евиденције воде се као скраћени деловодник, а односе се на примљене фактуре/рачуне, јавне набавке, издате потврде, евиденцију о досељеним и одсељеним ученицима.
За вођење Деловодника, тачност и уредност вођења, одговоран је секретар установе.
За вођење скраћеног деловодника, тачност и уредност вођења одговоран је шеф рачуноводства за књигу рачуна коју води у свом раду, односно секретар школе за остале скраћене деловоднике које води.
Сва правила која су овим правилником прописана за вођење деловодника, односе се и на вођење скраћеног деловодника.
Члан 14.
У деловоднику се примљени и распоређени акти евидентирају по хронолошком реду, истог дана и под истим датумом под којим су примљени.
Деловодник се води по систему основних бројева и подбројева. Основним бројевима означавају се предмети први пут заведени у деловодник, а подбројевима сви накнадно примљени дописи који се односе на предмет означен основни бројем.
Члан 15.
Завођење списа у деловодник врши се на следећи начин:
-у рубрику 1 уписује се : основни број деловодник (по потреби и преносни број)
-у рубрику 2 уписује се: предмет-садржина акта;
-у рубрику 3 уписује се: подброј акта;
-у рубрику 4 уписује се: датум пријема акта;
-у рубрику 5 уписује се: назив и седиште пошиљаоца, а при завођењу сопствених аката уписује се скраћеница „сп“ (сопствени);
-у рубрику 6 уписује се: број и датум акта пошиљаоца;
-у рубрику 7 уписује се: ознака организационе јединице која прима или шаље акт (бројем се одређује врста документа према извору настанка и предмета);
01-директор
02-секретар школе
03-наставници
04-стручни сарадници
05-финансијско-рачуноводствени послови
06-ученици
-у рубрику 8 уписује се: датум развођења или отпреме акта;
-у рубрику 9 уписује се: за архивиран предмет ознака а/а, по потреби и везни број са другим предметом, као и назив (име и презиме) лица које прима предмет ради обраде.
Када се попуне све рубрике у деловоднику предвиђене за уписивање подбројева, даље завођење аката који се односи на исти предмет, врши се преношењем основног броја у следећу слободну рубрику за основне бројеве, са назнаком „пренос“ а где је предмет први пут уписан, ставити основне бројеве између којих је пренет основни број.
Акта која се из оправданих разлога не могу завести истог дана када су примљена завешће се следећег радног дана пре завођења нове поште.
Члан 16.
За сваку календарску годину уписивање аката у Деловодник почиње са редним бројем 1. а закључује се 31. децембра службеном забелешком написаном испод последњег броја који показује колико је предмета заведено у Деловодник у тој години. Ова забелешка се датира и оверава печатом, а потписује је радник који води деловодник.
На корицама деловодника уписује се крупним словима назив Школе. Испод назива ставља се година, као и први и последњи редни број из деловодника.
V Достављање аката у рад
Члан 17.
После завођења аката у деловодник, сви акти се достављају истог или наредног дана непосредном предајом, службама или запосленом ради поступања, а хитна пошта и телеграми одмах по пријему.
По пријему акта потребно је извршити проверу његове исправности, потпуности и броја прилога на које се у акту позива. Непотпуна или неисправна акта морају претходно да се допуне, односно исправе, па тек онда да се узму у рад.
VI Административно-техничка обрада предмета
Члан 18.
Сваки службени допис садржи:
– заглавље, ставља се у горњи леви угао (назив и седиште организације, број службеног дописа, датум);
– назив и седиште примаоца;
– број и датум примљеног акта на који се одговара или број и датум отпремљеног акта и сл;
– текст који мора бити јасан, сажет и читак, откуцан на рачунару;
– потпис овлашћеног лица и уз потпис се ставља отисак службеног печата;
– испод текста, са леве стране, наводе се прилози који се достављају уз допис, а који се означавају или њиховим укупним бројем (пример: прилога пет) или њиховим називом (на пример: извод из матичне књиге рођених, уверење и сл.). Прилози треба, по правилу, да буду сложени по реду излагања материје у акту.
Службени допис се пише у најмање два примерка од којих се један шаље примаоцу, а други се након потврде пријема задржава у архиви.
Члан 19.
Завршене предмете које треба отпремити, архивирати или уступити неком другом правном или физичком лицу или служби, одн. организационој јединици, предају се овлашћеном запосленом уз потребна упутства о начину отпреме.
VII Отпремање поште
Члан 20.
Отпремање поште врши овлашћени запослени преко поштанске службе, достављача (курира), електронским путем или непосредно.
Сва пошта преузета у току дана, по правилу се отпрема истог дана.
Уколико пошта није хитна, може се отпремити наредног радног дана.
Предмети и акти који се истог дана упућују на исту адресу стављају се обавезно у исти коверат. Ако се један од тих предмета шаље препоручено, у заједнички коверат треба ставити и остале предмете, који би се иначе отпремали као обичне пошиљке. Ако се на исту адресу истовремено отпрема више аката или неки други материјал, који не може да стане у коверат, требе их упаковати и отпремити по важећим поштанским прописима.
Отпремање важнијих докумената (судска акта, поверљива и строго поверљива преписка) се врши попуњавањем повратнице уз коверат, како би се обезбедио доказ о пријему пошиљке.
Коверат у коме се отпремају акти треба да садржи у горњем левом углу прве стране тачан назив и ближу адресу пошиљаоца и ознаку свих аката који се налазе у коверти. На полеђини коверте уписује се назив и адреса школе као пошиљаоца.
Члан 21.
У књигу експедоване поште (пријемна књига –лист) уписују се све пошиљке које се отпремају поштом, са означавањем да ли се она отпрема као препоручена, са повратницом или обична пошта. Књига служи као евиденција о завршеној отпреми.
Члан 22.
Отпрема поште која је означена као “пословна тајна” врши се обавезно препоручено, односно у затвореним ковертама са повратницом или преко достављача (курира).
Коверат са актима који су одређени као „пословна тајна“ мора бити запечаћен или на други погодан начин обезбеђен.
Коверат се печати тако што се акт пре стављања у коверат заштићује комадом чистог папира, а затим се на полеђини коверта, по средини и угловима,отисне печат Установе.
Члан 23.
Сва пошта која се отпрема преко поштанске службе разврстава се у: обичне пошиљке и препоручене пошиљке и тим редом пошиљке се уписују у пријемну књигу.
Члан 24.
Трошкове поштарине установа регулише набавком маркица, у складу са расположивим средствима.
На основу евиденције у књизи експедоване поште (пријемне књиге –лист), износ утрошених средстава за маркице се евидентира у рачуноводству и врши се поступак контроле поштарине.
Члан 25.
У случају да неком лицу акт није могао бити уручен непосредно, а ни отпремањем путем препоручене пошиљке, односно са повратницом, уручење овог акта обавља се у даљем поступку на основу општих одредаба Закона о општем управном поступку.
Члан 26.
Пошта која се доставља организацијама, органима или лицима може да се доставља и преко достављача, путем пропратног акта, односно копије документа.
Копија документа служи као евиденција о извршеној отпреми и предаји поште. Потпис и датум пријема на копији као пропратном акту служи као доказ о извршеној предаји акта.
Пошта која се доставља организацијама и установама, предаје се у одређеним просторијама тих организација, односно установа, а пошта која се упућује лицу, предаје се у стану или службеној просторији која је назначена на пошти.
Члан 27.
У случају да лице не жели да прими акт, достављач ће о томе обавестити секретара Школе и сачинити службену забелешку која садржи податке о дану, часу и месту покушаја предаје поште, као и остале околности које су довеле до немогућности предаје поште одређеном лицу.
Члан 28.
Пошта се предаје непосредно странци тако што је она, уз потпис и датум пријема на копији акта или у евиденцији, оверава и преузима.
Ако се странка изјасни да не жели да прими тај акт, секретар ће о тој околности сачинити службену белешку и оверити је својим потписом. Ову забелешку могу да овере и други присутни запослени својим потписом, у ком случају се решење или акт сматра урученим.
Члан 29.
Сва пошта која се доставља или прима електронским путем, штампа се и чува у штампаном облику, са пропратним актом о достави, односно о пријему.
VIII Архивирање и стручно одржавање архиве
Члан 30.
Завршени (архивирани) предмети чувају се у архиви у одговарајућим документарним јединицама (фасциклама, кутијама, регистраторима) смештеним у одговарајуће полице или ормане.
На документарним јединицама уписују се следећи подаци: назив документарног материјала, година настанка материјала и класификациона ознака, број предмета као и радни број под којим је документарна јединица уписана у архивску књигу. На документарним јединицама ставља се ознака о року чувања предмета.
Сав документарни материјал заједно са основним евиденцијама уписује се у архивску књигу по годинама и класификационим знацима.
Члан 31.
Архивском грађом и документарним материјалом у архивском депоу рукује и одржава запослени коме је то у опису послова према Правилнику о организацији и систематизацији послова.
Члан 32.
Пре архивирања, на предмет се ставља ознака „а/а“ и уписује се рок чувања који је утврђен у Листи категорија архивске грађе и документарног материјала са роком чувања.
Сви акти и предмети за које је листама категорија документасрног материјала утврђено да представља архивску грађу добијају ознаку „архивска грађа“.
Члан 33.
Архивски предмети се издају на привремено коришћење појединим лицима или запосленима на реверс.
Реверс садржи: назив и број предмета, класификациону ознаку, редни број из архивске књиге, датум узимања, рок на који се предмет издаје и потпис лица који узима предмет
Реверс се попуњава у три примерка. Један примерак реверса се чува на месту одакле је предмет узет, други у посебној фасцикли запосленог који је одговоран за архиву, трећи добија корисник документа.
Члан 34.
Простор архива мора бити сув , а документација осигурана од уништења, оштећења или крађе.
Члан 35.
У архивску књигу уписује се до материјал из претходне године најкасније до 30. априла текуће године, када се препис архивске књиге доставља надлежном архиву у Чачку.
Члан 36.
Архивска књига служи као општи инвентарни преглед целокупног архивског материјала.
Уписивање у архивску књигу врши се на следећи начин:
– у рубрику 1 „Редни број“– уписују се од један (1) па надаље бројеви истоврсног регистратурског материјала насталог током једне године, без обзира на број регистратурских јединица. Редни бројеви се настављају у архивској књизи континуирано, из године у годину. Регистратурске јединице се обележавају редним бројем под којим су уписане у архивску књигу;
– у рубрику 2 „Датум уписа“ – уписује се датум уписа регистратурског материјала;
– у рубрику 3 „Година настанка“- уписује се година односно раздобље у којем је регистратурски материјал настао; за регистратурски материјал који обухвата више година, уписује се почетна година;
– у рубрику 4 „Садржај“- уписује се кратка садржина или врста регистратурског материјала;
– у рубрику 5 „Укупно“ – уписује се број архивских јединица , тј.регистратурских јединица истоврсног регистратурског материјала (регистратора, фасцикли, кутија и књига);
– у рубрику 6 „Просторије и полице“ – уписује се просторија, ормар или полица где је смештена документација;
– у рубрику 7 „Примедба“ – уписује се број решења о излучивању регистратурског материјала, број записника о примопредаји архивске грађе Историјском архиву и др.
IX Одабирање архивске грађе
и излучивање безвредног регистратурског материјала
Члан 37.
Одабирање архивске грађе и излучивање безвредног документарног материјала врши се према утврђеним роковима чувања из листа категорија документарног материјала.
Листа категорија архивске грађе и документарног материјала са роковима чувања је саставни део овог правилника и може се примењивати када на њу да сагласност Међуопштински историјски архив у Чачку.
Члан 38.
Уколико се током године јаве нове врсте докумената, врши се измена и допуна постојеће листе, која се доставља на сагласност Међуопштинском историјском архиву у Чачку.
Члан 39.
Рокови чувања у Листи категорија документарног материјала одређују се у складу са законом.
Члан 40.
Установа је обавезна да врши одабирање архивске грађе и излучивање безвредног документарног материјала уз учешће Међуопштинског историјског архива у Чачку, у даљем тексту Архив.
Излучивање безвредног документарног материјала врши се Комисија од три (3) члана коју именује директор.
О излучивању безвредног документарног материјала води се записник који садржи: имена чланова комисије; датум и место састављања записника, назив ствараоца документарног материјала, годину настанка материјала, попис категорија безвредног документарног материјала, укупну количину излученог материјала изражену у метрима.
Комисија саставља попис документарног материјала коме је, према листи категорија документарног материјала са роковима чувања, истекао рок чувања.
Попис садржи следеће податке: редни број, назив категорије материјала из листе, редни број из листе, рок чувања према листи, година настанка материјала и количина у дужинским метрима (број фасцикли или регистратора)
Попис безвредног документарног материјала се уз копију записника доставља надлежном историјском архиву са захтевом да се материјал прегледа и одобри излучивање.
По истеку 30 година од дана настанка архивска грађа (документарни материјал који се трајно чува) предаје се записнички надлежном Архиву на чување.
Члан 41.
На основу решења историјског Архива безвредни документарни материјал се уништава или даје у прераду папира.
Члан 42.
Овлашћено лице Архива може да задржи од излучивања категорије документарниог материјала које су Листом предвиђене за излучивање, уколико оцени да садржи податке за трајно чување.
X Предаја архивске грађе историјском архиву
Члан 43.
Архивска грађа, сређена и пописана може се предати Архиву на чување, по истеку рока од 30 година, рачунајући од дана настанка те грађе.
Члан 44.
Архивска грађа предаје се о трошку Установе, на месту које одреди Архив.
Примопредаја архивске грађе врши Комисија од 3 члана коју именује директор.
У присуству комисије саставља се записник у пет (5) примерака који садржи:
1) назив Установе;
2) место примопредаје и датум;
3) попис архивске грађе по годинама, врсти и количини;
4) мишљење предаваоца о условима коришћења грађе;
5) потпис чланова комисије и овера предаваоца и примаоца;
XI Заштита и вођење евиденције путем аутоматске обраде
Члан 45.
Школа доноси план мера заштите архивске грађе и документарног материјала у случају ризика од катастрофа и ванредних ситуација у складу са законом и дужан је да спроводи све мере заштите утврђене планом мера.
Уколико наступи ванредна ситуација стваралац и ималац архивске грађе дужан је да записнички констатује дан, час и околности које су настале и без одлагања о томе писаним путем обавести надлежни архив.
Надлежни архив контролише извршење мера из става 1.овог члана.
Члан 46.
Аутоматском обрадом података, односно у електронском облику воде се и обрађују подаци за финансијско пословање (пословне књиге, рачуноводствене исправе, финансијски извештаји, обрачун и евиденције зарада и накнада) као и подаци за базу података и електронска пошта.
Заштита података у електронском облику обезбеђује се:
– обезбеђењем рачунарске мреже уређајем за непрекидно напајање електричном енергијом,
– заштитиом од вируса,
– израдом заштитних копија,
– заштитом приступа подацима.
Зaштитне копије раде се месечно, квартално и годишње на диску који се чува на екстерном хард-диску.
Члан 47.
Архивска грађа у електронском облику настала радом школе, пре предаје надлежном архиву, може се привремено дати на чување само државном органу, организацији и пружаоцу услуге квалификованог електронског чувања.
Члан 48.
За финансијско пословање користи се софтвер који обезбеђује очување података о финансијским прокњиженим трансакцијама, омогућава функционисање система интерних рачуноводствених контрола и онемогућава брисање прокњижених пословних промена.
Пословне књиге, рачуноводствене исправе, финансијски извештаји штампају се у папирном облику и чувају се у складу са листом категорија документарног материјала.
XII Прелазне и завршне одредбе
Члан 49.
Школа је дужна да са пажњом чува и одржава архивску грађу и документарни материјал у складу са Законом о архивској грађи и архивској делатности и другим прописом и према упутствима Архива.
Члан 50.
О примени овог правилника стараће се директор школе.
Члан 51.
За све што није предвиђено овим Правилником, примењиваће се одредбе Закона о архивској грађи и архивској делатности.
Члан 52.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Школе.
Ступањем на снагу овог Правилника престаје да важи Правилник о канцеларијском и архивском пословању школе заведен под дел. бр. 55 од 12.07.2012.
Jедан примерак овог Правилника доставља се архиву.
Дел.бр.71-1
у Котражи
Правилник објављен 07.03.2024.
Правилник ступио на снагу:15.03.2024.
Председник Школског одбора
_______________________
Марина Луковић
Нови Правилник о оцењивању
На основу члана 75. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),
Министар просвете доноси
ПРАВИЛНИК
о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању
“Службени гласник РС”, број 10 од 9. фебруара 2024.
Предмет Правилника
Члан 1.
Овим правилником утврђују се начин, поступак и критеријуми оцењивања успеха из обавезних предмета, изборних програма, активности (слободних наставних активности) (у даљем тексту: предмет) и владања и друга питања од значаја за оцењивање ученика и одраслих у основном образовању и васпитању (у даљем тексту: ученик).
Сврха и принципи оцењивања ученика
Члан 2.
Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа ученика, а за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом прилагођених циљева, садржаја и исхода у савладавању индивидуалног образовног плана.
Оцењивање је континуирана педагошка активност која позитивно утврђује однос према учењу и знању и подстиче мотивацију за учење.
Оцењивањем се ученик оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика, за постављање личних циљева током процеса учења, развија се систем вредности и обезбеђује се поштовање општих принципа система образовања и васпитања утврђених законом којим се уређују основе система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон).
Принципи оцењивања, у смислу овог правилника, јесу:
1) објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;
2) релевантност оцењивања;
3) коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;
4) правичност у оцењивању;
5) редовност и благовременост у оцењивању;
6) оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
7) уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.
Формативно и сумативно оцењивање
Члан 3.
Ученик се оцењује из предмета и владања, у складу са Законом, посебним законом и овим правилником.
Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте редовно праћење и процена напредовања у остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, као и праћење владања ученика. Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, изборних програма, активности, предузете активности од стране наставника за унапређивање постигнућа ученика, процена њихове делотворности и јасне и конкретне препоруке за даље напредовање.
Повратна информација, у усменом и/или писменом облику, коју даје наставник у оквиру формативног оцењивања треба да буде разумљива ученику и родитељу, односно другом законском заступнику (у даљем тексту: родитељ), а наставнику доприноси приликом објективног оцењивања ученичких постигнућа.
Формативне оцене се по правилу евидентирају у педагошкој документацији наставника, у електронском и/или писаном облику, у складу са овим правилником и најчешће се односе на редовно праћење напретка постигнућа ученика, начин како учи, степен самосталности у раду, начин остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима и друге податке о ученику битне за праћење.
Под педагошком документацијом из става 5. овог члана, сматра се документација у електронском и/или писаном облику. Педагошка документација наставника садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.
Сумативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или на крају полугодишта из предмета и владања.
Оцене добијене сумативним оцењивањем у првом разреду су описне и на крају полугодишта, односно школске године исказују се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука. Описна оцена садржи повратну информацију за ученика и родитеља и пружа јасно упутство како да се унапреди рад ученика. Оцене добијене сумативним оцењивањем у осталим разредима су, по правилу, бројчане.
Сумативне оцене се евидентирају у прописаној евиденцији о образовно-васпитном раду, у електронском и/или писаном облику (у даљем тексту: дневник) и у педагошкој документацији, у складу са овим правилником.
Оцена ученика
Члан 4.
Оцена представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика, као и ангажовања ученика и његове самосталности у раду и показатељ је квалитета и ефикасности заједничког рада наставника, ученика и школе у целини.
Оцена је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, са образложењем. Образложење оцене садржи препоруку које активности ученик треба да предузме у даљем раду.
Оцена је описна и бројчана.
У првом разреду основног образовања и васпитања, у току школске године, ученик се оцењује описном оценом из предмета и владања.
У оквиру предмета, у првом разреду, у току школске године, описном оценом изражава се напредовање у остваривању прописаних исхода.
Од другог до осмог разреда, у току школске године, ученик се оцењује описно и бројчано из предмета и владања.
Бројчана оцена из обавезног предмета и изборног програма други страни језик је: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Оцена недовољан (1) је непрелазна.
Успех ученика из изборних програма и то: верска настава и грађанско васпитање, матерњи језик/говор са елементима националне културе, српског као страног језика и активности (слободних наставних активности) оцењује се описно и то: истиче се, добар, задовољава.
Члан 5.
Ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту, а ако је недељни фонд часова предмета један час најмање два пута у полугодишту.
Ученику који није оцењен најмање четири пута из обавезног предмета и изборног програма други страни језик у току полугодишта, односно најмање два пута у току полугодишта уколико је недељни фонд обавезног предмета, изборног програма и активности један час, не може да се утврди закључна оцена, изузев у случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће оценити ученика потребан број пута.
Ученикa који редовно похађа наставу и извршава школске обавезе, а нема прописани број оцена у полугодишту, наставник је дужан да оцени на посебно организованом часу или на неком од осталих облика образовно-васпитног рада, по правилу на часу допунске наставе, у току трајања полугодишта уз присуство одељењског старешине и педагога или психолога.
Одељењски старешина је у обавези да редовно прати оцењивање ученика и указује предметним наставницима на број прописаних оцена које ученик треба да има у полугодишту ради утврђивања закључне оцене и благовремено обавести директора уколико не дође до промена броја оцена које ученик има.
Ученику се не може умањити оцена из предмета због односа ученика према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи.
Оцењивање из обавезног предмета: музичка култура, ликовна култура, физичко и здравствено васпитање, обавља се полазећи од ученикових способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа и могућности, а нарочито се узима у обзир ангажовање ученика у наставном процесу.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.
У случају да родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу са законом и овим правилником, школа спроводи процедуру прописану ставом 10. овог члана.
Процедура поступања из ст. 8. и 10. овог члана односи се и на дефектолога, који реализује наставу и друге облике образовно-васпитног рада у школи за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и школи која има одељење за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Процедура поступања из ст. 8. и 9. овог члана спроводи се на следећи начин:
1) родитељи ученика који имају примедбе у складу са ст. 8. и 9. овог члана, обраћају се одељенском старешини преко представника родитеља у савету родитеља дописом, који је претходно заведен;
2) одељењски старешина, по добијању дописа, обавештава наставника из ст. 8. и 9. овог члана, надлежно стручно веће и директора;
3) стручно веће врши увид у допис родитеља, прибавља изјашњење наставника на чији рад је уложена примедба и испитује наводе, имајући у виду критеријуме из члана 6. став 8. овог правилника;
4) након реализованих активности из тачке 3) овог става стручно веће даје мишљење које доставља директору;
5) директор заједно са стручним сарадником и секретаром разматра мишљење стручног већа и доноси одлуку о прихватању, односно одбијању примедаба родитеља;
6) директор одлуку из тачке 5) овог става, доставља подносиоцу и обавештава наставника из ст. 8. и 9. овог члана, надлежно стручно веће и одељенског старешину;
7) уколико је примедба била основана директор, стручни сарадник и секретар израђују план појачаног инструктивно-педагошког увида у рад наставника, тако што планирају посету и предлажу мере за отклањање неправилности и унапређивање рада наставника на чији рад су родитељи уложили примедбу, имајући у виду најбољи интерес ученика;
8) уколико подносилац није задовољан одлуком директора, може да се обрати надлежној школској управи, у року од седам радних дана од добијања одлуке, ради предузимања активности из надлежности школске управе.
У случају да родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да стручни сарадник не остварује задатке прописане Законом, школа спроводи процедуру прописану ставом 12. овог члана.
Процедура поступања из става 11. овог члана спроводи се на следећи начин:
1) родитељи ученика који имају примедбе да стручни сарадник не остварује задатке прописане Законом, обраћају се одељенском старешини преко представника родитеља у савету родитеља дописом, који је претходно заведен;
2) одељењски старешина, по добијању дописа, обавештава стручног сарадника и директора;
3) директор врши увид у допис родитеља, прибавља изјашњење стручног сарадника на чији рад је уложена примедба и испитује наводе;
4) директор заједно са секретаром, односно другим стручним сарадником доноси одлуку о прихватању, односно одбијању примедби родитеља;
5) директор одлуку из тачке 4. овог става, доставља подносиоцу и обавештава стручног сарадника из става 11. овог члана и одељенског старешину;
6) уколико је примедба била основана директор и секретар, односно други стручни сарадник, израђују план појачаног инструктивно-педагошког увида у рад стручног, тако што планирају праћење остваривања задатака и предлажу мере за отклањање неправилности и унапређивање рада стручног сарадника на чији рад су родитељи уложили примедбу, имајући у виду најбољи интерес ученика;
7) уколико подносилац није задовољан одлуком директора, може да се обрати надлежној школској управи, у року од седам радних дана од добијања одлуке, ради предузимања активности из надлежности школске управе.
Бројчана оцена ученика обавезног предмета и изборног програма други страни језик
Члан 6.
Ученик се оцењује бројчано из обавезних предмета и изборног програма други страни језик, у складу са законом и овим правилником.
Бројчана оцена из обавезних предмета и изборног програма други страни језик, у току школске године утврђује се на основу следећих критеријума: оствареност исхода, самосталност и ангажовање ученика.
Оцену одличан (5) добија ученик који:
− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;
− са лакоћом лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje;
− показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.
Оцену врло добар (4) добија ученик који:
− у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje;
− показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.
Оцену добар (3) добија ученик који:
− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;
− у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
− у довољној мери критички рaсуђуje;
− показује делимични степен активности и ангажовања.
Оцену довољан (2) добија ученик који:
− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
− у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
− понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje;
− показује мањи степен активности и ангажовања.
Оцену недовољан (1) добија ученик који:
− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;
− не изводи закључке који се заснивају на подацима;
− критички не рaсуђуje;
− не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.
Школа je у обавези да на почетку школске године на стручним већима утврди и усклади елементе праћења и оцењивања, начине и поступке вредновања, за критеријуме из става 2. овог члана. Критеријуми који су усклађени на стручним већима усвајају се на педагошком колегијуму, чине саставни део годишњег плана рада школе и објављују се на званичној интернет страници.
Закључна оцена из предмета
Члан 7.
Закључна оцена из предмета утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године, а у складу са законом.
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика првог разреда је описна и исказује се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука.
У првом разреду закључне оцене из обавезних предмета и из изборних програма и активности уносе се у ђачку књижицу и ученик прелази у наредни разред.
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика од другог до осмог разреда је бројчана.
Закључна оцена из изборних програма и активности (слободне наставне активности) је описна и то: истиче се, добар и задовољава и не утиче на општи успех ученика, осим из изборног програма други страни језик који се оцењује бројчано и закључна оцена утиче на општи успех ученика.
Ученика од првог до четвртог разреда у току образовно-васпитног рада, оцењује наставник који изводи наставу, а оцену на крају полугодишта утврђује одељењско веће на предлог наставника.
Ученика од петог до осмог разреда оцењује предметни наставник у току образовно-васпитног рада, а оцену на крају полугодишта утврђује одељењско веће на предлог предметног наставника.
Закључна оцена за успех из обавезног предмета и изборног програма други страни језик не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања.
Закључна оцена за успех из обавезног предмета и изборног програма други страни језик, не може да буде мања од:
1) одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
2) врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
3) добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
4) довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
5) недовољан (1), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена мања од 1,50.
Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине из става 10. овог члана, на крају другог полугодишта.
Ако одељењско веће не прихвати образложени предлог закључне оцене предметног наставника, нову оцену утврђује одељењско веће гласањем. Нова оцена утврђује се јавним гласањем већине присутних чланова одељенског већа.
Утврђена оцена из става 11. овог члана евидентира се у напомени, а у записнику одељењског већа шире се образлаже.
Закључна оцена утврђена на одељењском већу уписује се у дневник у предвиђену рубрику.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.
Члан 8.
Оцењивање и утврђивање успеха ученика музичке и балетске школе остварује се у складу са Законом и овим правилником.
Закључна оцена из предмета, ученику из става 1. овог члана, утврђује се на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године и оцене на годишњем испиту.
Ученик музичке и балетске школе полаже годишњи испит, односно завршни испит из главног предмета и из предмета утврђеног планом и програмом наставе и учења пред комисијом у складу са Законом.
На годишњем, односно завршном испиту из главног предмета и предмета утврђеног планом и програмом наставе и учења, оцену утврђује комисија већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са Законом, на основу показаног знања и вештине на испиту.
Закључну оцену из става 2. овог члана предлаже предметни наставник одељењском већу ради утврђивања.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.
Оцењивање ученика који остварују додатну подршку у образовању
Члан 9.
Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и исхода дефинисаних планом индивидуализације и ИОП-ом.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не остварује планиране циљеве и исходе, ревидира се индивидуални образовни план.
Ученик са изузетним способностима који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин, применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу праћења остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања.
Иницијално процењивање
Члан 10.
На почетку школске године, по правилу до краја треће недеље од почетка школске године, наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области или теме, која су од значаја за предмет (у даљем тексту: иницијално процењивање) у тој школској години.
Иницијално процењивање из става 1. овог члана најављује се три радна дана пре планираног одржавања и не убраја се у планирани број писмених провера из члана 12. овог правилника.
Резултат иницијалног процењивања уписује у педагошку документацију, не оцењује се, служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика. Наставник, пружа правовремену индивидуалну повратну информацију о резултату иницијалног процењивања ученику и родитељу.
Начин и поступак оцењивања
Члан 11.
Ученик се оцењује на основу усмене провере постигнућа, писмене провере постигнућа и практичног рада, а у складу са програмом предмета. У току полугодишта најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере постигнућа ученика.
Ученик се оцењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито: излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, постери, дизајнерска решења и др.), учешћа у дебати и дискусији, писања есеја, домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада, рада на пројектима, збирке одабраних ученикових продуката рада – портфолија, у складу са програмом наставе и учења, односно школским програмом.
Постигнуће ученика из практичног рада, огледа, лабораторијске и друге вежбе, уметничког наступа и спортске активности оцењује се на основу примене учениковог знања, самосталности, показаних вештина у коришћењу материјала, алата, инструмената и других помагала у извођењу задатка, као и примене мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, у складу са програмом наставе и учења, односно школским програмом.
Распоред писмених задатака и писмених провера
Члан 12.
Распоред писмених задатака и писмених провера (у даљем тексту: распоред) дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе и на званичној интернет страни школе најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.
Распоредом може да се планира највише једна писмена провера у дану, а поред једног писменог задатка који је прописан програмом наставе и учења за основно образовање и васпитање за поједине предмете, могу да се планирају још две писмене провере у наставној недељи.
Школа води рачуна о равномерном распореду оптерећења, а у најбољем интересу ученика.
Распоред утврђује директор на предлог одељењског већа.
Распоред може да се мења на предлог наставника, уз сагласност одељењског већа. Промену распореда утврђује директор. Измењени распоред објављује се на исти начин као и распоред.
Одељењски старешина дужан је да прати да се писмени задаци и писмене провере, дуже од 15 минута, остварују у складу са распоредом и да благовремено указује директору и наставницима на обавезу поштовања распореда и прописани број провера.
Наставник је дужан да обавести ученике о садржајима програма наставе и учења који ће се писмено проверавати према распореду најкасније пет радних дана пре провере.
Писмене провере
Члан 13.
Провера постигнућа ученика обавља се на сваком часу.
Писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута обављају се без најаве, а спроводе се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела реализованих програмских садржаја, односно остварености операционализованих исхода и служе наставнику ради праћења постигнућа ученика на крају програмске целине или на крају полугодишта.
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута евидентира се у педагошкој документацији, односно не уписује се у дневник.
Оцена из става 3. овог члана може да буде саставни део оцене која је добијена неком другом техником оцењивања. За оцене које су добијене из провера постигнућа у трајању до 15 минута не израчунава се аритметичка средина, нити се уписује у дневник.
Резултати писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута могу се узети у обзир приликом утврђивања закључне оцене ученика, а у најбољем интересу ученика.
Ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен за усмену или писмену проверу постигнућа.
Оцена из усмене провере постигнућа уписује се у дневник, по правилу непосредно по добијању оцене.
Оцена из писмене провере постигнућа уписује се у дневник у року од осам радних дана од дана провере.
Ако након писмене провере постигнућа више од половине ученика једног одељења, који су радили писмену проверу постигнућа, добије недовољну оцену, писмена провера се поништава за ученика који је добио недовољну оцену.
Оцена са писмене провере може бити поништена и ученику који није задовољан оценом.
Писмена провера из става 9. овог члана понавља се једанпут и може да буде организована на посебном часу.
Наставник планира посебан час на ком се понавља писмена провера у складу са чланом 12. став 2. овог правилника, о чему обавештава одељенског старешину.
Предметни наставник може да организује накнадну проверу постигнућа из става 12. овог члана и за групу ученика различитих одељења истог разреда.
Након поништене писмене провере, а пре организовања поновљене, наставник је дужан да одржи допунску наставу, утврди и анализира заједно са ученицима разлоге остварености лоших постигнућа и обавести стручно веће и директора школе.
За ученика који из оправданих разлога није радио писмену проверу постигнућа, провера може да се организује и накнадно, с тим да је потребно имати у виду дневно и недељно ограничење броја писаних провера ученика из члана 12. став 2. овог правилника.
Накнадна провера постигнућа из става 12. овог члана најављује се, најмање три радна дана раније.
За ученика који је оправдано одсутан са наставе, од 11 до 15 радних дана у континуитету, школа је дужна да направи план оцењивања и да о њему обавести ученика и родитеља, односно законског заступника, имајући у виду најбољи интерес ученика.
Ученик и родитељ има право увида у писани рад, као и право на образложење оцене.
Школа је дужна да писане радове ученика чува у школи до краја текуће школске године и/или до окончања поступка.
Начин остваривања увида у писани рад школа утврђује у сарадњи са родитељима.
Наставничко, одељењско и стручна већа планирају, прате и анализирају оцењивање и предлажу мере за унапређивање квалитета оцењивања и постигнућа ученика. У оквиру мера за унапређивање квалитета оцењивања и постигнућа ученика утврђује се план организовања допунске наставе са ученицима који имају тешкоће у савладавању програма из појединих предмета.
Оцењивање владања ученика
Члан 14.
Владање се оцењује најмање два пута у току полугодишта.
Владање ученика првог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описно у току и на крају полугодишта.
Владање ученика од другог до осмог разреда основног образовања и васпитања оцењује се бројчано у току и на крају полугодишта.
Закључна оцена из владања ученика из става 2. овог члана јесте: примерно, врло добро, добро, задовољавајуће и незадовољавајуће, и не утиче на општи успех ученика.
Закључна оцена из владања из става 3. овог члана на крају првог и другог полугодишта јесте: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1) и свака од наведених оцена утиче на општи успех ученика.
Владање ученика на дужем кућном и болничком лечењу, ученика који стиче основно образовање и васпитање код куће и ученика за којег је организована настава на даљину, оцењује се.
Владање одраслих не оцењује се.
Приликом оцењивања владања сагледава се понашање ученика у целини.
На оцену из владања не утичу оцене из предмета.
Закључну оцену из владања доноси одељенско веће на образложени предлог одељенског старешине.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.
Школа континуирано прати, анализира, благовремено предузима мере у циљу развијања одговорног понашања ученика и свих учесника у образовно-васпитном процесу.
Описна оцена из владања у току полугодишта
Члан 15.
Описна оцена из владања ученика из члана 14. став 2. овог правилника утврђује се на основу учениковог односа према школским обавезама и сопственим правима и обавезама, нарочито понашања према другим ученицима, запосленима у школи и другим организацијама у којима се остварује образовно-васпитни рад, изреченој васпитној или васпитно-дисциплинској мери, школској имовини и имовини других лица, заштити и очувању животне средине.
Оцена из става 1. овог члана садржи и васпитну препоруку.
Опис односа према школским обавезама и сопственим правима и обавезама јесте:
1) у потпуности извршава обавезе у школи;
2) углавном извршава обавезе у школи;
3) делимично извршава обавезе у школи;
4) углавном не извршава обавезе;
5) не извршава обавезе у школи.
Опис понашања према другим ученицима, запосленима у школи и другим организацијама у којима се остварује образовно-васпитни рад, школској имовини и имовини других лица, изреченој васпитној или васпитно-дисциплинској мери, заштити и очувању животне средине јесте:
1) представља позитиван пример другима својим односом;
2) има најчешће коректан однос;
3) понекад се непримерено односи;
4) често има непримерен однос;
5) најчешће има непримерен однос.
Бројчане оцене из владања у току полугодишта
Члан 16.
Појединачна бројчана оцена из владања у току полугодишта утврђује се на основу следећих критеријума:
1) Оцену примерно (5) добија ученик који је остварио следеће услове:
– истиче се у извршавању школских обавеза које се односе на наставу и друге облике рада и испуњава их у потпуности и правовремено;
– поштује правила понашања и мере безбедности;
– представља позитиван пример за угледање, истиче се у развоју и неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији;
– своје ставове брани аргументовано водећи рачуна о осећањима других и усвојеним правилима понашања;
– својим понашањем и иницијативама које покреће, промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– с поштовањем и уважавањем се односи према запосленима у школи и у другим организацијама;
– поштује школску имовину и имовину других;
– има активан однос према очувању и заштити животне средине.
2) Оцену врло добро (4) добија ученик који је остварио следеће услове:
– углавном извршава и испуњава школске обавезе које се односе на наставу и друге облике рада;
– углавном поштује правила понашања и мере безбедности;
– има коректан однос према другим ученицима;
– прихвата и примењује правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији;
– бранећи своје ставове мање води рачуна о усвојеним правилима понашања и осећањима других;
– својим понашањем и иницијативама подржава и промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– има коректан однос према запосленима у школи и у другим организацијама;
– преузима одговорност за своје поступке и коригује своје понашање након опомене или изречене васпитне мере;
– има коректан однос према школској имовини и имовини других;
– чува животну средину.
3) Оцену добар (3) добија ученик који је остварио следеће услове:
– повремено постоје ситуације када га је потребно опомињати на извршавање школских обавеза које се односе на наставу и друге облике рада;
– делимично поштује правила понашања и мере безбедности;
– повремено постоје ситуације када га је потребно опомињати на обавезност коректног понашања према ученицима;
– повремено постоје ситуације када га је потребно опомињати на правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији;
– бранећи своје ставове не води довољно рачуна о усвојеним правилима понашања и осећањима других;
– својим понашањем и иницијативама повремено подржава и промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– нема увек коректан однос према запосленима у школи и у другим организацијама;
– прихвата одговорност за своје понашање и коригује га у појачаном васпитном раду, али понавља поступке за које је већ упозорен;
– повремено показује немар према школској имовини и имовини других;
– повремено показује немар према животној средини.
4) Оцену задовољавајуће (2) добија ученик који је остварио следеће услове:
– учестало га је потребно опомињати на извршавање школских обавеза које се односе на наставу и друге облике рада;
– минимално поштује правила понашања и мере безбедности;
– учестало га је потребно опомињати на обавезност коректног понашања према ученицима, при чему углавном изостаје корекција понашања;
– учестало га је потребно опомињати на правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији, при чему углавном изостаје корекција понашања;
– бранећи своје ставове не води рачуна о усвојеним правилима понашања и осећањима других;
– својим понашањем и иницијативама ретко подржава и промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– не поштује и не уважава запослене у школи и у другим организацијама;
– тешко прихвата одговорност за своје понашање и понавља понашања за која му је изречена васпитна и/или васпитно-дисциплинска мера;
– не чува школску имовину и имовину других;
– показује немар према очувању животне средине.
5) Оцену незадовољавајуће (1) добија ученик који је остварио следеће услове:
– и поред опомена и појачаног васпитног рада не извршава школске обавезе које се односе на наставу и друге облике рада;
– не поштује правила понашања и не придржава се мера безбедности;
– и поред опомена учестало крши правила коректног понашања према ученицима, при чему изостаје корекција понашања;
– и поред опомена учестало крши правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији, при чему изостаје корекција понашања;
– не поштује личност других ученика и према њима се понаша нетолерантно, угрожавајући и повређујући права и осећања других;
– својим понашањем и иницијативама не подржава и не промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– угрожава и повређује права запослених у школи и у другим организацијама;
– не прихвата одговорност за своје понашање и не поправља своје понашање након појачаног васпитног рада;
– показује деструктивно понашање према школској имовини и имовини других;
– показује деструктивно понашање према животној средини.
Оцене дате на основу става 1. овог члана сматрају се појединачним оценама и саставни су део закључне оцене из владања.
Ученик је обавезан да редовно похађа наставу.
На оцену из владања у току школске године утиче редовност похађања наставе од стране ученика, као и изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере.
Ученик који неоправдано изостаје са наставе у току школске године, а на основу редовног праћења и обавештавања родитеља, оцењује се појединачном оценом из владања:
1) врло добро (4) када неоправдано изостане са 8 часова;
2) добро (3) када неоправдано изостане са највише 15 часова;
3) задовољавајуће (2) када неоправдано изостане са највише 25 часова;
4) незадовољавајуће (1) када неоправдано изостане са 26 и више часова.
Оцене дате на основу става 5. овог члана сматрају се појединачним оценама и саставни су део закључне оцене из владања.
Оцена из владања дата на основу нередовног похађања наставе од стране ученика повлачи изрицање васпитне и васпитно-дисциплинске мере, што школа уређује својим актом.
Оцена из владања у току школске године је и појединачна оцена дата на основу изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере и то:
– укор одељенског старешине – врло добро (4);
– укор одељенског већа – добро (3);
– укор директора – задовољавајуће (2);
– укор наставничког већа – незадовољавајуће (1).
Оцене дате на основу става 7. сматрају се појединачним оценама и саставни су део закључне оцене из владања.
Ученик који је оцењен на основу става 5. овог члана, не оцењује се на основу става 7. овог члана уколико је разлог за изрицање васпитне и васпитно-дисциплинске мере неоправдано изостајање ученика.
Школа је у обавези да евидентиране изостанке утврди као оправдане или неоправдане одмах, а најкасније у року од осам радних дана од дана повратка ученика на наставу.
Закључна оцена из владања
Члан 17.
Закључна оцена из владања из члана 14. ст. 4. и 5. овог правилника, утврђује се на основу описних оцена из члана 15. и бројчаних оцена из члана 16. овог правилника.
Приликом закључивања оцене, а на основу понашања ученика у целини, има се у виду и ангажовање ученика у ваннаставним активностима, у складу са школским документима (слободне активности, ученичка задруга, заштита животне средине, заштита од насиља, злостављања и занемаривања, друштвено-користан рад и хуманитарне активности и програми превенције других облика ризичног понашања, културна активност школе), процењивањем његовог понашања и извршавања обавеза прописаних законом.
Ако ученик има изречене васпитне или васпитно-дисциплинске мере изречене за лакше повреде обавеза ученика прописане општим актом установе, за теже повреде обавеза ученика и повреде забране, прописане Законом, као и уколико је основано удаљен из непосредног образовно-васпитног рада који обухвата обавезну наставу и остале облике образовно-васпитног рада, њихови ефекти се узимају у обзир приликом утврђивања закључне оцене из владања.
Закључну оцену из владања, на предлог одељењског старешине, утврђује одељењско веће.
Закључна оцена из владања утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године, а у складу са законом.
Закључна оцена из владања не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник.
Закључна бројчана оцена из владања, не може да буде мања од:
1) примерно (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
2) врло добро (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
3) добро (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
4) задовољавајуће (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
5) незадовољавајуће (1), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена мања од 1,50.
Закључна бројчана оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине из става 7. овог члана, на крају другог полугодишта.
Уколико је дошло до позитивних промена у понашању ученика, његова закључна оцена из владања може бити већа од аритметичке средине свих утврђених оцена.
Уколико је дошло до негативних промена у понашању ученика, његова закључна оцена из владања може бити мања од аритметичке средине свих утврђених оцена.
Ако одељењско веће не прихвати образложени предлог закључне оцене одељенског старешине, нову оцену утврђује одељењско веће гласањем. Нова оцена утврђује се јавним гласањем већине присутних чланова одељенског већа.
Утврђена оцена из става 11. овог члана евидентира се у напомени, а у записнику одељењског већа шире се образлаже.
Закључна оцена утврђена на одељењском већу уписује се у дневник у предвиђену рубрику.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.
Оцењивање на испиту
Члан 18.
Оцена на испиту утврђује се на основу остварености прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика, већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са Законом. Оцена комисије је коначна, односно, не утврђује се на одељењском већу.
Школа води рачуна о равномерном распореду оптерећења полагања испита, а у најбољем интересу ученика.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор на оцену на испиту, у складу са Законом.
Општи успех ученика
Члан 19.
Општи успех ученика утврђује се у складу са Законом.
Општи успех ученика од другог до осмог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине закључних прелазних бројчаних оцена из обавезних предмета и из изборног програма други страни језик, као и оцене из владања почев од другог разреда.
Општи успех ученика упућених на разредни, односно поправни испит утврђује се након обављеног разредног, односно поправног испита, а најкасније до 31. августа текуће школске године.
Општи успех ученика је: одличан, врло добар, добар, довољан и недовољан.
Ученик је постигао општи успех:
1) одличан – ако има средњу оцену најмање 4,50;
2) врло добар – ако има средњу оцену од 3,50 закључно са 4,49;
3) добар – ако има средњу оцену од 2,50 закључно са 3,49;
4) довољан – ако има средњу оцену до 2,49.
Ученик који је на крају школске године оцењен и има прелазне оцене из свих обавезних предмета и из изборног програма други страни језик и који је оцењен из свих осталих изборних програма и активности прелази у наредни разред.
Ученик није са успехом завршио разред, односно има недовољан успех уколико има више од две недовољне оцене, осим оцене из владања или није положио поправни испит, осим ученика другог и трећег разреда који се преводи у наредни разред, у складу са Законом.
Закључна оцена из изборних програма и активности је описна и то: истиче се, добар и задовољава и не утиче на општи успех ученика, осим из изборног програма други страни језик који се оцењује бројчано и закључна оцена утиче на општи успех ученика.
Општи успех не утврђује се ученику који има недовољну оцену из предмета или је неоцењен из предмета до окончања поступка оцењивања.
Општи успех не утврђује се ни у случају када је ученик неоцењен из предмета који се оцењује описном оценом.
Ученику који на крају првог полугодишта није оцењен, у складу са посебним законом, из једног или више обавезног предмета, изборног програма и активности због одсуствовања са наставе, не утврђује се општи успех и констатује се да је ученик неоцењен на крају првог полугодишта.
Ученику из става 10. овог члана у рубрику у оквиру обрасца евиденције, односно обрасца јавне исправе у којој се истиче општи успех, уносе се речи: ,,успех није утврђенˮ.
Ученику којем је у првом полугодишту закључена оцена из обавезног предмета, изборног програма и активности, а који у другом полугодишту није оцењен пре упућивања на разредни испит школа може, имајући у виду најбољи интерес ученика, да омогући оцењивање у складу са посебним законом.
Обавештавање о оцењивању
Члан 20.
На почетку школске године ученици и родитељи обавештавају се о критеријумима, начину, поступку, динамици и распореду оцењивања из свих обавезних предмета, изборних програма, активности и владања.
Одељењски старешина је обавезан да благовремено, а најмање четири пута у току школске године, на примерен начин обавештава родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење и напредовање, владању и другим питањима од значаја за образовање и васпитање.
Обавезан део обавештења родитељу, у делу владања, је обавештење о редовности похађања наставе, као и изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере.
Родитељ може од школе да тражи стручну помоћ у решавању образовних-васпитних проблема детета, ако их уочи.
Ако родитељ не долази на родитељске и индивидуалне састанке, одељењски старешина је дужан да га благовремено, званично, у писменој форми обавести о успеху и оценама, евентуалним тешкоћама и изостанцима ученика и последицама изостајања ученика и позове га на индивидуални разговор.
Ако се родитељ у року од 15 дана од дана добијања позива не одазове на позив из става 5. овог члана, школа ће о томе обавестити надлежни центар за социјални рад и затражити његово поступање.
Школа у последњој недељи првог полугодишта, као и последњој недељи наставне године не организује родитељске састанке и информативне разговоре са родитељима.
Евиденција о успеху ученика
Члан 21.
Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији и педагошкој документацији из члана 3. став 6. овог правилника.
Подаци унети у педагошку документацију користе се за потребе информисања родитеља приликом одлучивања по приговору или жалби на оцену, као и у процесу самовредновања и екстерног вредновања квалитета рада установе.
Члан 22.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 34/19, 59/20 и 81/20).
Члан 23.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Број 110-00-252/2023-07
У Београду, 6. фебруара 2024. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.