Документа школе

Na osnovu člana 43 stav 1 tačka 1), člana  45 stav 3 i člana 56 stav 1 tačka1) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2003, 64/2003 – ispr., 58/2004 i 62/2004 – ispr.) i člana ____ Statuta škole, školski odbor, na sednici od dana ______ godine, doneo je

 

 

PRAVILA PONAŠANJA U USTANOVI

OSNOVNA ŠKOLA ‘’KOTRAŽA’’ U KOTRAŽI

 

I OPŠTE ODREDBE

 

Član 1

 

Ovim pravilima uređuje se ponašanje u ustanovi i odnosi učenika, zaposlenih i roditelja, kao i drugih lica koja borave u ustanovi, službenim ili privatnim poslom.

 

Član 2

 

U cilju postizanja propisanih ciljeva obrazovanja učenika i podizanja i očuvanja ugleda ustanove, zaposleni su obavezni da svojim radom i primernim ponašanjem utiču na sve ostale subjekte da se obezbedi nesmetan rad, poveća bezbednost svih, a naročito učenika, očuva školska imovina, opšta i radna disciplina u ustanovi.

 

Član 3

 

Zabranjena je upotreba podataka o ličnosti učenika i zaposlenih, van namene za koju su prikupljeni.

 

 

Zabrana diskriminacije i stranačkog organizovanja

 

Član 4

 

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičke ili psihičke konstitucije, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja, kao i podsticanje takvih aktivnosti.

Pod diskriminacijom učenika smatra se svako neposredno ili posredno pravljenje razlika ili njihovo povlađivanje, isključivanje ili ograničavanje, čiji je cilj sprečavanje ostvarivanja prava, smanjenje prava ili prestanak jednakog tretmana učenika.

U ustanovi je zabranjeno fizičko nasilje i vređanje ličnosti učenika i zaposlenih.

U ustanovi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.

 

Član 5

 

Direktor ustanove obavezan je da sarađuje sa roditeljima učenika, u skladu sa zakonom i Statutom.

 

II PONAŠANJE UČENIKA

 

Član 6

 

Učenik je obavezan da poštuje odredbe propisane kućnim redom kojima se regulišu, naročito sledeća pitanja: vreme dolaska učenika u školu, trajanje nastavnih časova i odmora, raspored zvonjenja, dužnost redara (dežurnih učenika), radno vreme sekretarijata škole, vreme rada biblioteke sa učenicima, izgled učenika, odsustvovanje učenika sa časova, obaveze učenika koje proističu iz zadataka u vezi sa izvršavanjem propisa u oblasti: ishrane učenika, zaštite na radu, protivpožarne zaštite, obezbeđenja imovine, prijema i kretanja stranaca i drugih lica u školi, kao i ostale odredbe koje obezbeđuju normalne uslove za rad i disciplinu u školi.

 

Član 7

 

Učenik je dužan da poštuje pravila školskog života i rada, pojedinačne odluke školskih organa, da se pridržava propisa i da čuva ugled učenika i škole.

 

Ulaz i izlaz učenika

 

Član 8

 

Radi ulaska u školu i izlaska iz škole određuju se posebni ulazi (izlazi) za učenike škole.

 

Član 9

 

Učenici dolaze u školu 15 minuta pre početka prvog časa.

Učenici koji prate nastavu pre podne dolaze u školu u 7,45 časova (nastava počinje u 8,00 časova), a za popodnevnu smenu u 13,15 časova (nastava počinje u 13,30 časova), odnosno u 7,45 (ako nastava počinje u 8 časova), tj. u 13,45 časova (kad nastava počinje u 14 časova).

 

Član 10

 

Po dolasku u školu učenici ulaze u svoje učionice, sedaju na svoja mesta i pripremaju se za početak časa.

Ako se čas ne održava u učionici, učenici odlaze ispred prostorije u kojoj će se održati čas – nastava (na primer: fiskulturna sala, školska radionica, biološki, hemijski ili drugi kabinet, kuhinja i dr.) i tamo čekaju nastavnika.

Sa dolaskom predmetnog nastavnika učenici mogu ući u određenu prostoriju i u miru se pripremiti za početak časa.

 

Član 11

 

Ako učenik zakasni ne sme se zadržavati u hodnicima, dvorištu, sanitarnim prostorijama i drugim delovima školske zgrade, već odmah ulazi u učionicu ili drugu prostoriju u kojoj se izvodi nastava njegovog odeljenja.

Posle javljanja nastavniku i pružanja obaveštenja o razlogu zakašnjenja, po odobrenju nastavnika, učenik odlazi na svoje mesto.

Za vreme odlaska na mesto ne sme uznemiravati ostale učenike, ometati ih razgovorom, niti odgovarati na pitanja učenika zbog čega je zakasnio, već odmah treba da se uključi u praćenje nastave. Ukoliko mu je potrebno objašnjenje u vezi sa nastavom, obratiće se nastavniku.

 

Član 12

 

Dežurni učenici (redari) dolaze u školu pet minuta pre ostalih učenika. Odeljenjski starešina u svom odeljenju određuje po dva redara sa spiska učenika (prozivnika) koji dužnost redara obavljaju u trajanju od nedelju dana.

Redari su dužni da:

– pregledaju učionicu po dolasku u školu, pripreme pribor i ostala nastavna sredstva potrebna za rad,

– prijavlje odmah štetu koju ustanove prilikom dolaska u učionicu, kao i onu štetu koja se učini za vreme nastave, odmora ili po završenoj nastavi, pre odlaska kući,

– za vreme odmora čuvaju stvari učenika, provetravaju učionicu i obavljaju ostale poslove neophodne za početak narednog časa,

– donose nastavna sredstva, učila i pribor po nalogu predmetnog nastavnika,

– prijavljuju nastavnicima odsutne učenike radi evidentiranja,

– poslednji napuštaju učionicu, ustanovljavaju ispravnost inventara, gase svetlo, zatvaraju prozore i prikupljaju eventualno zaboravljene stvari učenika, koje predaju dežurnom osoblju škole,

– vode računa o čistoći i redu u učionici,

– obavljaju i druge poslove po nalogu odeljenjskog starešine ili predmetnog nastavnika.

 

Član 13

 

Dežurni nastavnici dolaze u školu 15 (petnaest) minuta pre početka prvog časa, a ostali 10 (deset) minuta pre početka svog časa.

 

Član 14

 

Ako nastavnik zakasni i ne dođe na čas 10 (deset) minuta od početka časa, dežurni učenik obaveštava o tome dežurnog nastavnika.

Do dolaska nastavnika ili njegovog zamenika, učenici ostaju u učionici i u miru se pripremaju za taj čas.

Ako nastavnik ne dođe, a zamena se ne može obezbediti, učenici ostaju u učionici i pripremaju se za naredni čas.

Do kraja časa učenici ne smeju napuštati svoja mesta i učionicu.

Redari su obavezni da vode računa o disciplini.

Samovoljno napuštanje učionice nije dozvoljeno i podleže izricanju odgovarajuće mere.

 

Početak i završetak nastave

 

Član 15

 

Početak i završetak časa, kao i vreme ulaženja u školsku zgradu i učionice objavljuje se zvonjenjem, prema utvrđenom rasporedu.

Između časova predviđeni su odmori u trajanju od 5 minuta sem velikog odmora od 20 minuta Za vreme svih odmora, izuzev odmora koji traje 5 minuta, učenici izlaze iz učionice i ostaju u hodniku ili dvorištu, zavisno od vremenskih prilika.

Učenici mogu izaći iz zgrade, odnosno dvorišta samo za vreme trajanja odmora od 20 minuta uz dozvolu dežurnog nastavnika.

Za vreme odmora učenici su dužni da održavaju disciplinu, da čuvaju školsku imovinu i da vode računa o svom ugledu i ugledu škole.

Za vreme odmora dežurni učenici (redari) treba da otvore prozore, obrišu tablu, pripreme pribor za izvođenje nastave na sledećem času.

Pre povratka učenika sa odmora redari su dužni da zatvore prozore.

 

Član 16

 

Po završetku nastave učenici napuštaju školsku zgradu i dvorište.

Izuzetno, učenici mogu ostati u zgradi, ako je to predviđeno planom rada škole.

 

Član 17

 

Učenici prilikom odlaska iz škole odnose sve svoje stvari.

 

Odsustvovanje učenika sa nastave

 

Član 18

 

Odsustvovanje učenika sa pojedinog časa odobrava predmetni nastavnik. Odsustvovanje učenika sa nastave u toku dana odobrava odeljenski starešina.

Ostala odsustvovanja sa nastave odobravaju se na osnovu odredaba Statuta škole.

 

III PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOST UČENIKA

 

1. a) Prava učenika

 

Član 19

 

Ustanova je dužna da obezbedi prava učenika u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (dalje: Zakon) i drugim posebnim zakonima, Statutom i drugim opštim aktima škole.

Škola je dužna da obezbedi ostvarivanje prava učenika, a naročito pravo na:

1) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad;

2) uvažavanje ličnosti;

3) svestrani razvoj ličnosti;

4) zaštitu od diskriminacije i nasilja;

5) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje;

6) informacije o njegovim pravima i obavezama;

7) podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja;

8) slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta;

9) učestvovanje u radu organa škole, u skladu sa Zakonom;

10) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko njegova prava nisu ostvarena.

Pravo učenika je da podnese prijavu direktoru škole u slučaju neprimerenog ponašanja zaposlenih prema učeniku, u roku od 15 dana od nastupanja slučaja i o njegovoj prijavi odlučuje direktor škole u skladu sa Zakonom.

Zaposleni u ustanovi dužan je da prijavi direktoru, odnosno organu upravljanja kršenje prava učenika.

 

1. b) Obaveze i odgovornosti učenika

 

Član 20

 

Obaveze učenika utvrđene su Zakonom ili opštim aktom škole, u skladu sa Zakonom i za njih učenik je dužan da odgovara, na način i po postupku koji su za to utvrđeni Zakonom, posebnim zakonima, Statutom i drugim opštim aktom škole.

Učenik ima obavezu da:

1) redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;

2) se pridržava ovih pravila, odluka direktora, nastavnika i ostalih organa škole;

3) savesno radi na usvajanju znanja, veština i vrednosti propisanih školskim programom;

4) ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;

5) poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi;

6) blagovremeno pravda izostanke;

7) čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija.

Učenik može da odgovara samo za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana posebnim zakonom ili opštim aktom.

Učeniku je zabranjeno da:

– unosi oružje, oruđe i druga sredstva kojima se mogu naneti ozlede, ugroziti život učenika i zaposlenih, odnosno naneti šteta školskoj i ličnoj imovini;

– puši u prostorijama škole;

– unosi, odnosno koristi alkohol, opijate, narkotička sredstva i druga sredstva sa psihoaktivnim dejstvom;

– samovoljno rešava međusobne sukobe upotrebom oružja, oruđa i fizičke sile;

– koristi pejdžer i mobilni telefon za vreme održavanja nastave i drugog oblika rada.

 

 

IV ODNOSI MEĐU UČENICIMA

 

Član 21

 

Odnosi među učenicima zasnivaju se na međusobnoj saradnji i pomoći, drugarstvu, prijateljstvu, uvažavanju i poštovanju ličnosti i pristojnom ophođenju.

Međusobne nesporazume i sukobe učenici rešavaju u okviru odeljenske zajednice, uz posredovanje odeljenjskog starešine, psihologa, odnosno pedagoga ili dežurnog nastavnika.

Učenici su dužni da se pristojno ponašaju prema nastavnicima i ostalim zaposlenima u školi.

Međusobne nesporazume i sukobe učenika i nastavnika rešava direktor škole u saradnji sa školskim psihologom, odnosno pedagogom.

Učenik koji se neprimereno, grubo, agresivno i nekulturno ponaša prema učenicima, zaposlenima i trećim licima, podleže disciplinskoj odgovornosti, u skladu sa Zakonom i Statutom škole.

 

Član 22

 

Ponašanje starijih i fizički jačih učenika prema mlađim, slabijim, bolešljivim i učenicima – deci bez roditeljskog staranja treba da bude takvo da im ublaži njihovo stanje, a naročito adaptacione probleme i teškoće u socijalnim kontaktima.

 

V LIČNI IZGLED UČENIKA

 

Član 23

 

Učenici su dužni da u školu dolaze uredni, u pristojnoj odeći, sa pristojnim frizurama, odnosno podšišani i obrijani (propisati eventualne zabrane nošenja nakita i drugih skupocenih predmeta i slično).

 

VI UČEŠĆE UČENIKA U DEOBI OBROKA

 

Član 24

 

Dopunski mlečni ili puni obroci izdaju se učenicima u trpezariji, odnosno drugoj pogodnoj prostoriji.

Dopunski mlečni obroci izdaju se učenicima za vreme velikog odmora, a puni obroci po završenoj prepodnevnoj nastavi.

 

Član 25

 

Učenici učestvuju u obavljanju poslova školske kuhinje po uputstvu zaduženog nastavnika za kuhinju, odnosno dežurnog nastavnika.

 

Član 26

 

Nadzor pri izdavanju i korišćenju obroka vrši dežurni nastavnik.

U vršenju nadzora dežurni nastavnik se naročito stara o:

– blagovremenoj raspodeli i upotrebi obroka,

– higijenskom i kulturnom izdavanju i korišćenju obroka,

– higijeni ruku učenika,

– redu i disciplini učenika za vreme prijema i korišćenja obroka.

Dežurnom nastavniku pomažu za to određeni učenici.

 

Član 27

 

Radnu odeću obavezno mora da nosi:

– zaposleni na pripremi i izdavanju obroka,

– zadužen nastavnik za kuhinju, odnosno dežurni nastavnik,

– dežurni učenici, kao i

– druga lica koja neposredno obavljaju poslove u školskoj kuhinji (na primer: ekonom školske kuhinje, nabavljač i dr.).

 

Član 28

 

Radna odeća se sastoji od radnog mantila ,odnosno vidljivog obeležja-oznake da se radi o dežurnom licu

 

VII PRAVA I OBAVEZE UČENIKA U VEZI SA ZAŠTITOM NA RADU

 

Član 29

 

Učenik ima prava i obaveze, u vezi sa zaštitom na radu:

– da se pre početka rada u školskoj radionici, hemijskoj laboratoriji, školskoj kuhinji i drugim mestima gde može doći do povrede, upozna sa odredbama pravilnika o zaštiti na radu učenika i zaposlenih i merama zaštite na radu,

– da bude upoznat sa opasnostima na radu,

– da se služi ličnim zaštitnim sredstvima i ličnom zaštitnom opremom za odgovarajuće poslove, da ih namenski koristi i sa njima pravilno rukuje i održava u ispravnom stanju,

– da poslove koje obavlja vrši sa potrebnom pažnjom, radi obezbeđenja svog, kao i života i zdravlja i drugih učenika i zaposlenih,

– da prijavi ako ima neki zdravstveni nedostatak ili boluje od bolesti koja se ne može običnim pregledom ustanoviti, a može imati uticaja na njegovu bezbednost ili bezbednost drugih,

– da odgovorno lice odmah obavesti o kvarovima koje je prouzrokovao ili ih je primetio, a koji bi mogli da ugroze bezbednost učenika i zaposlenih,

– da odbije izvođenje nastave ako mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje zbog toga što nisu sprovedene odgovarajuće mere – sve dok se ti nedostaci ne otklone.

 

VIII UČEŠĆE UČENIKA I ZAPOSLENIH U PROTIVPOŽARNOJ ZAŠTITI

 

Član 30

 

Radi očuvanja života učenika i zaposlenih i imovine škole, učenici i zaposleni se osposobljavaju za rukovanje uređajima, opremom i drugim sredstvima namenjenim za gašenje požara i spasavanje ljudi i imovine.

 

Član 31

 

Osposobljavanje učenika i zaposlenih sprovodi škola uz saradnju i stručnu pomoć vatrogasnih organizacija.

 

Član 32

 

Učenici i zaposleni obavezni su da sprovode propisane protivpožarne mere, a naročito:

– da se upoznaju sa požarnim opasnostima i da stalno sprovode mere za zaštitu od požara,

– da, kada primete požar, najhitnije obaveste zaduženog za poslove protivpožarne zaštite, kao i da učestvuju u gašenju požara.

 

IX ZABRANA PUŠENJA I UNOŠENJA EKSPLOZIVNOG MATERIJALA

 

Član 33

 

Zabranjeno je pušenje u školskoj zgradi i dvorištu.

Član 34

 

Zabranjeno je unošenje u školsku zgradu i dvorište eksplozivnog materijala, oružja, kama, bodeža, kao i drugih opasnih stvari.

 

X OBEZBEĐENJE IMOVINE ŠKOLE

 

Član 35

 

Inventarski predmeti (računari, pisaće mašine, računske mašine i dr.), nastavna sredstva, učila (dijaprojektori, mikroskopi i dr.), kao registraturski materijal (predmeti u radu, skice, projekti i dr.), ne smeju se iznositi iz škole bez odobrenja direktora ili drugog ovlašćenog radnika (sekretara).

 

Član 36

 

Iznošenje radne odeće tehničkog i pomoćnog osoblja iz kruga škole dozvoljeno je samo radi pranja.

 

Član 37

 

Po završetku radnog vremena svi pečati, štambilji, žigovi, vrednosni papiri, kao i ostali registraturski materijal moraju biti zaključani i obezbeđeni.

Naročito se obezbeđuju dnevnici rada i ostala evidencija o učenicima i zaposlenima.

Po završetku rada kase, ormari, plakari, stolovi, sve prostorije i školska zgrada, obavezno se zaključavaju.

 

XI VREME RADA SEKRETARIJATA I BIBLIOTEKE SA UČENICIMA

 

Član 38

 

Sekretarijat škole prima učenike svakog radnog dana u vremenu od 11 do 13 časova.

Eventualni sporovi između osoblja sekretarijata i učenika prijavljuju se direktoru (pomoćniku) škole, koji preduzima neophodne mere da okonča spor. Po potrebi pokreće se disciplinski postupak.

 

Član 39

 

Obaveštenja učenicima škole daju se preko školske razglasne stanice, po pravilu, za vreme odmora, ili na drugi pogodan način (oglasna tabla, knjiga saopštenja i sl.).

Sredstva oglašavanja mogu da koriste i učeničke organizacije, uz prethodnu dozvolu direktora škole.

 

Član 40

 

Biblioteka škole radi sa učenicima svakog radnog dana u vremenu od 9 do 15 časova.

Čitaonica škole (ako je ima) radi u vremenu od 9 do 19 časova.

 

XII PRIJEM I KRETANJE STRANACA I DRUGIH LICA U ŠKOLI

 

Član 41

 

Dolazak i poseta stranih državljana mogući su samo po odobrenju direktora škole, uz prethodno dobijeno odobrenje nadležnog državnog organa.

 

Član 42

 

Strani državljanin (u daljem tekstu: stranac) ne može ući u zgradu škole pre nego što bude prijavljen direktoru škole.

 

Član 43

 

Direktor škole ili lice koje on odredi, prati stranca u obilasku škole, a ako stranac ostaje duže određuje zaposlenog koji će se o njemu starati za vreme dolaska i posete školi.

 

Član 44

 

Direktoru škole prijavljuje se svako neprijateljsko i nedozvoljeno ponašanje stranca.

 

Član 45

 

Za vreme boravka u školi stranci su dužni da se pridržavaju zakona, drugih propisa i odluka škole, (npr. koje se odnose na čuvanje državne, poslovne, službene i profesionalne tajne i sl.)

 

Član 46

 

Građanina i predstavnika drugih organizacija koji dolaze u školu po ličnom ili službenom poslu – vratar, odnosno dežurni učenik upućuje, odnosno odvodi u odgovarajuću službu škole.

Po završetku posete dežurni prati stranku do izlaza iz školske zgrade.

 

Član 47

 

U školu se van radnog vremena može ulaziti samo uz prethodnu najavu domaru, odnosno dežurnom zaposlenom ili učeniku škole.

 

Član 48

 

Zabranjen je boravak i kretanje zaposlenih u prostorijama škole posle radnog vremena, osim ako se ne radi o produženom radu ili ako je zaposleni došao i ostao da obavi određeni posao, po prethodnom nalogu, odnosno odobrenju direktora škole.

 

Član 49

 

Po završetku posla zaposleni je dužan da se javi dežurnom prilikom izlaska iz školske zgrade.

Odlazak se evidentira u odgovarajućoj evidenciji poseta i boravka zaposlenih u školi.

 

Član 50

 

Grupne posete školi dozvoljene su samo po odobrenju direktora škole.

 

Član 51

 

Ako učenička organizacija želi da održi posle nastave sastanak ili da razvija neku drugu aktivnost, treba da se obrati direktoru (sekretaru) škole, radi dobijanja saglasnosti i obaveštenja dežurnog zaposlenog, odnosno učenika.

 

XIII PRAVILA PONAŠANJA NASTAVNIKA I OSTALIH ZAPOSLENIH U ŠKOLI

 

Član 52

 

Dužnosti nastavnika su da:

– dolazi u školu najkasnije 10 minuta pre početka nastave i drugih oblika rada;

– odlazi na vreme na časove;

– radi blagovremenog organizovanja zamene na vreme obavesti o svom izostajanju: direktora škole, sekretara ili rukovodioca smene;

– koristi opremu i inventar škole, kao i ostali potrošni materijal samo u službene svrhe;

– pribavi odobrenje direktora škole za iznošenje važnih dokumenata škole, kao i drugih nastavnih sredstava;

– dolazi na nastavu prikladno odeven i da svojim izgledom vaspitno deluje na učenike;

– poštuje raspored dežurstva koji mu odredi direktor.

 

Član 53

 

Nastavniku je u školi zabranjeno da:

– unosi oružje, oruđe i druga sredstva kojima se mogu naneti ozlede, ugroziti život učenika i zaposlenih, odnosno naneti šteta školskoj i ličnoj imovini;

– puši u prostorijama škole, osim u za to određenim mestima;

– unosi, odnosno koristi alkohol, opijate, narkotička sredstva i druga sredstva sa psihoaktivnim dejstvom;

– samovoljno rešava međusobne sukobe upotrebom oružja, oruđa i fizičke sile;

– koristi pejdžer i mobilni telefon za vreme održavanja nastave i drugog oblika rada.

 

Član 54

 

Dežurni nastavnik dužan je da:

– dođe na posao 20 (dvadeset) minuta pre početka nastave;

– vodi uredno knjigu dežurnog nastavnika i u nju upisuje promene koje su od značaja za život i rad u školi;

– obezbedi za vreme dežurstva nesmetano izvođenje nastave i stara se o ponašanju učenika u toku svog dežurstva;

– obavesti direktora o nedolasku (izostanku) nastavnika na nastavu radi obezbeđivanja zamene za odsutnog nastavnika.

 

Član 55

 

Odeljenjski starešina dužan je da:

– brine o ukupnom radu i uspehu svojih učenika;

– vodi uredno dnevnik rada, odnosno razrednu knjigu i drugu propisanu evidenciju o obrazovno-vaspitnom radu;

– blagovremeno prati ostvarivanje rasporeda časova u svom odeljenju i upozorava nastavnike koji neuredno vode evidenciju;

– pravda izostanke učenika na osnovu lekarskog opravdanja školskog lekara ili opravdanja roditelja, odnosno staratelja učenika;

– upisuje obaveštenja za roditelje, odnosno staratelje u đačku knjižicu i vrši kontrolu da li su oni primili obaveštenje;

– sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima učenika i obaveštava ih o ponašanju, izostancima i uspehu učenika i pruža informacije o drugim aktivnostima škole;

– brine o učenicima svog odeljenja za vreme ekskurzija, izleta, kulturnih manifestacija, sportskih i drugih vannastavnih aktivnosti učenika.

 

Član 56

 

Međusobni odnosi nastavnika, ostalih zaposlenih u školi i učenika treba da budu zasnovani na uzajamnom poštovanju, razumevanju i saradnji u ostvarivanju vaspitne uloge škole.

 

Član 57

 

Dužnosti stručnih saradnika (školskog psihologa, pedagoga, bibliotekara i drugih) jesu da:

– dolaze u školu najkasnije 10 minuta pre početka radnog vremena;

– obaveste direktora škole o izostajanju sa posla;

– ostvaruju saradnju sa nastavnicima i direktorom škole;

– ostvaruju saradnju sa učenicima i roditeljima, odnosno starateljima učenika;

– izvršavaju druge obaveze utvrđene Programom rada stručnih saradnika u školi.

 

Član 58

 

Dužnosti zaposlenih na pomoćno-tehničkim poslovima su da:

– održavaju čistoću školskih prostorija, dvorišta i sportskih terena;

– pomažu u radu dežurnom nastavniku;

– dežuraju prema utvrđenom rasporedu i smenama i ne udaljavaju se sa radnog mesta bez dozvole sekretara škole;

– dostavljaju potreban materijal za nastavu;

– obavljaju svoje poslove u okviru radnog mesta;

– preduzimaju mere u saradnji sa dežurnim nastavnikom da se očuva red i mir, posebno bezbednost učenika, zaposlenih u školi i imovina škole;

– svakodnevno pregledaju učionice, radionice i ostale prostorije u školi,

– utvrđuju stanje objekta i opreme i o tome obaveštavaju sekretara škole;

– preduzimaju sve mere da se, po završetku rada, obezbede i zaključaju objekti škole, pogase svetla, provere vodovodne, grejne i druge instalacije.

 

XIV PRAVILA PONAŠANJA RODITELJA, ODNOSNO STARATELJA UČENIKA I TREĆIH LICA

 

Član 59

 

Roditelj, odnosno staratelj učenika dužan je da:

– prati ponašanje, učenje i uspeh svog deteta, odnosno redovno se informiše o tome;

– sarađuje sa odeljenskim starešinom;

– poštuje naloge i predloge dežurnog nastavnika;

– sarađuje sa predmetnim nastavnikom;

– redovno prisustvuje roditeljskim sastancima;

– pruža pomoć školi u ostvarivanju vaspitnog rada;

– doprinosi ostvarivanju planiranih zadataka škole, poboljšanju uslova života i rada.

 

Član 60

 

Škola ne može da prikuplja finansijska sredstva od učenika bez saglasnosti njegovog roditelja, odnosno staratelja.

 

Član 61

 

Lice koje nije zaposleno u školi dužno je da na ulaznim vratima pokaže ličnu kartu, službeni poziv ili drugu ispravu radi svoje identifikacije.

 

XV ZAVRŠNE ODREDBE

 

Član 62

 

Za sprovođenje ovih pravila odgovoran je direktor škole.

 

Član 63

 

Ova pravila stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli škole.

 

 

 

 

PREDSEDNIK ŠKOLSKOG

Broj ___________                                                                                            ODBORA

U Kotraži , dana 12.03.2007 godine                                                ________________________

(Ime i prezime)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika (u daljem tekstu: zaposleni) kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, postupak izmene i dopune Ugovora, kao i međusobni odnosi učesnika Ugovora.

Član 2

Ugovor se neposredno primenjuje u svim osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika (u daljem tekstu: ustanove) iz člana 1. Ugovora.

Poslodavac u smislu Ugovora jeste ustanova.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi veća prava od prava utvrđenih Ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrđena Ugovorom, u skladu sa zakonom.

Član 3

Ugovor se zaključuje na vreme od tri godine.

II RADNI ODNOSI

1. Zasnivanje radnog odnosa

Član 4

Radni odnos u ustanovi zasniva se ugovorom o radu sa licem koje, pored zakonskih uslova, ispunjava i posebne uslove utvrđene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Član 5

Pre početka školske godine načelnici školskih uprava, aktivi direktora i reprezentativni sindikati dužni su da zajednički razmatraju listu zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba u toj školskoj godini.

Izbor i prijem lica u radni odnos, na osnovu konkursa, vrši direktor, pod uslovom da se prethodno preuzimanjem nije mogao zasnovati radni odnos sa licem iz stava 1. ovog člana, koje ispunjava uslove utvrđene aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

Pre prijema u radni odnos, poslodavac je u obavezi da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata ustanove. U slučaju da postoji nesaglasnost, preporuku donosi ministar nadležan za poslove prosvete.

Rok za davanje mišljenja i preporuke je sedam dana od dana prijema zahteva.

Član 6

Direktor je dužan da, pri podnošenju periodičnih izveštaja o radu ustanove, obavesti reprezentativni sindikat u ustanovi o izvršenom prijemu u radni odnos.

2. Stručno osposobljavanje i usavršavanje

Član 7

Zaposleni ima pravo i obavezu da se, u toku radnog odnosa, stalno stručno osposobljava i usavršava.

Poslodavac je obavezan da utvrdi način stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenog, u skladu sa programima nadležnog ministarstva i sredstvima obezbeđenim u budžetu jedinice lokalne samouprave.

Ukoliko poslodavac ne obezbedi upućivanje zaposlenog na stručno osposobljavanje i usavršavanje, zaposleni ne može snositi posledice po ovom osnovu.

3. Radno vreme

3.1. Puno radno vreme

Član 8

Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku na početku školske godine izdaje se rešenje o godišnjem i nedeljnom zaduženju fonda časova.

3.2. Nepuno radno vreme

Član 9

Nepuno radno vreme jeste radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se poslovi na kojima se obavlja rad sa nepunim radnim vremenom.

3.3. Skraćeno radno vreme

Član 10

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno pravilnikom o radu, u skladu sa zakonom, utvrđuju se poslovi na kojima se rad obavlja sa skraćenim radnim vremenom, zbog teških, napornih i po zdravlje štetnih uslova rada.

3.4. Prekovremeni rad

Član 11

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, u skladu sa Zakonom o radu, i to u slučaju:

1) više sile,

2) prijema i obrade dokumenata i podataka za prijemni ispit,

3) obavljanja kvalifikacionog i prijemnog ispita,

4) izvršavanja drugih poslova – kada je neophodno da se u određenom roku završi posao.

Poslodavac je dužan da zaposlenom, pre početka obavljanja prekovremenog rada, izda rešenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada i nalog za isplatu uvećane plate u skladu sa zakonom.

3.5. Raspored radnog vremena

Član 12

Godišnjim programom rada ustanove utvrđuje se raspored radnog vremena zaposlenih.

4. Odmori i odsustva

4.1. Odmor u toku dnevnog rada

Član 13

Odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne može se koristiti u prva dva sata nakon početka, niti u poslednja dva sata pre završetka radnog vremena, odnosno za nastavnike tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.

Raspored korišćenja odmora u toku dnevnog rada utvrđuje poslodavac.

4.2. Godišnji odmor

Član 14

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom i Ugovorom.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

1. doprinosa na radu:

1) za ostvarene izuzetne rezultate – 4 radna dana,

2) za vrlo uspešne rezultate – 3 radna dana,

3) za uspešne rezultate – 2 radna dana;

2. uslova rada:

1) rad sa skraćenim radnim vremenom – 3 radna dana,

2) redovan rad subotom, nedeljom i rad noću – 2 radna dana,

3) rad u dve i više ustanova – 2 radna dana;

3. radnog iskustva:

1) od 5 do 10 godina rada – 2 radna dana,

2) od 10 do 20 godina rada – 3 radna dana,

3) od 20 do 30 godina rada – 4 radna dana,

4) preko 30 godina rada – 5 radnih dana;

4. obrazovanja i osposobljenosti za rad:

1) za visoko obrazovanje – 3 do 4 radna dana,

2) za srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine, specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja ili više obrazovanje – 2 radna dana,

3) za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri godine – 1 radni dan;

5. socijalnih uslova:

1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom – 2 radna dana,

2) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,

3) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima poteškoće u razvoju – 3 radna dana,

4) invalidu – 3 radna dana.

Doprinos na radu utvrđuje se opštim aktom poslodavca.

Član 15

Raspored korišćenja godišnjeg odmora nastavnog osoblja utvrđuje se godišnjim programom rada ustanove, a za nenastavno osoblje, u zavisnosti od potrebe posla, planom korišćenja godišnjih odmora.

4.3. Plaćeno odsustvo

Član 16

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju:

1) sklapanja braka – 7 radnih dana,

2) porođaja supruge – 5 radnih dana,

3) porođaja člana uže porodice – 1 radni dan,

4) teže bolesti člana uže porodice – 5 radnih dana,

5) selidbe u isto mesto stanovanja – 2 radna dana,

6) selidbe u drugo mesto stanovanja – 3 radna dana,

7) elementarne nepogode – 5 radnih dana,

8) učestvovanja u kulturnim i sportskim priredbama do 2 radna dana,

9) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti do 7 radnih dana,

10) učestvovanja na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne aktivnosti i dr. do 7 radnih dana,

11) stručnog usavršavanja do 7 radnih dana.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo:

1) zbog smrti člana uže porodice – 5 radnih dana,

2) za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući dan davanja krvi – 2 radna dana.

4.4. Neplaćeno odsustvo

Član 17

Na predlog nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, poslodavac je dužan da zaposlenom omogući pravo na neplaćeno odsustvo u slučaju:

1) doškolovavanja – od 30 dana do tri godine;

2) izrade magistarskog rada – do 6 meseci;

3) učešća u naučnoistraživačkom projektu – do okončanja projekta;

4) izrade doktorske disertacije – do godinu dana;

5) posete članovima uže porodice u inostranstvu – do tri meseca, u periodu od tri godine.

Zaposleni može, na lični zahtev, koristiti neplaćeno odsustvo za lečenje člana uže porodice van mesta boravka ili u inostranstvu.

Zaposlenom koji koristi neplaćeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

III PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA

1. Visina osnovice

Član 18

Ugovorne strane u postupku pregovaranja dogovaraju visinu osnovice za obračun i isplatu plata koja se dogovara na određeno vreme, s tim što dogovoreni period ne može biti duži od 12 meseci, odnosno od budžetske godine.

Ugovorne strane u postupku pregovaranja iz stava 1. ovog člana razmatraju mogućnost i potrebu korekcije koeficijenata.

Osnovica za obračun plata iz stava 1. ovog člana dogovara se najkasnije do 15. novembra tekuće godine za narednu godinu i to pre usvajanja budžeta Republike Srbije.

Član 19

Ukoliko se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena osnovica za obračun plata, ugovorne strane su dužne da otpočnu pregovore.

Inicijativu za pregovore pokreće sindikat.

Učesnici ovog ugovora se obavezuju da pregovore započnu u roku od deset dana od dana pokretanja inicijative, te da pregovori budu završeni u roku od narednih 30 dana.

2. Elementi za utvrđivanje plate

Član 20

Plata se utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom.

3. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 21

Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

4. Dodatak na platu

Član 22

Zaposleni ima pravo na uvećanu platu:

1) za rad na dan praznika koji je neradan dan – 110% od osnovice;

2) za rad noću – 26% od osnovice;

3) za prekovremeni rad – 26% od osnovice;

4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu – 0,4% od osnovice.

U slučajevima zamene odsutnog nastavnika ili vaspitača, plata se uvećava po času, a vrednost časa se izračunava tako što se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesečnim brojem časova u redovnoj, neposrednoj nastavi.

5. Naknada plate

Član 23

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje prema odredbama Zakona o radu za vreme provedeno na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i državnom prazniku.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, u slučaju:

1) stručnog usavršavanja;

2) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruženja poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu člana;

3) učešća na radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva.

Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadležnog organa sindikata, omogući odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana godišnje.

Član 24

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) u visini od 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

6. Naknada troškova

Član 25

Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradski, prigradski, međugradski), koja mora biti isplaćena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko se naknada isplaćuje u novcu.

Kada je zaposleni upućen na službeno putovanje u zemlji, odnosno izvođenje učeničke ekskurzije i takmičenja učenika, ima pravo na naknadu troškova prevoza u punom iznosu, dnevnice i naknade punog iznosa hotelskog računa za spavanje.

Za vreme provedeno na putu u trajanju:

1) od 8 do 12 sati – isplaćuje se 50% dnevnice;

2) duže od 12 sati – isplaćuje se pun iznos dnevnice.

Ako je zaposleni upućen na službeno putovanje sa učenicima, koje traje najmanje osam sati, isplaćuje mu se pun iznos dnevnice.

Dnevnica iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Za vreme provedeno na službenom putu sa učenicima u inostranstvu zaposleni ima pravo na naknadu troškova, pod uslovima na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima.

7. Otpremnina

Član 26

Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju, u visini od tri plate zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne plate po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.

8. Posebno primanje po osnovu rezultata rada

Član 27

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može da se utvrdi pravo zaposlenog na posebno primanje po osnovu ostvarenih rezultata rada – u visini od najviše 30% od visine osnovne plate, koje se isplaćuje iz sopstvenih prihoda koje ostvari ustanova, u skladu sa zakonom.

Poslodavac je obavezan da utvrđuje prihode i rashode i vrši raspodelu sredstava iz prethodnog stava i obavezan je da o tome obaveštava sindikat.

9. Solidarna pomoć

Član 28

Poslodavac je dužan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:

1) smrti bračnog druga ili deteta – u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa;

2) nastanka trajne teške invalidnosti – u visini dve prosečne mesečne plate;

3) bolovanja dužeg od tri meseca – u visini jedne prosečne mesečne plate;

4) u slučaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova – u visini jedne prosečne mesečne plate.

U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, do neoporezivog iznosa.

Prosečna plata iz stava 1. ovog člana je zarada po zaposlenom ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu.

10. Naknada štete

Član 29

Poslodavac je dužan da zaposlenom naknadi štetu zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, na način i u visini utvrđenoj opštim aktom u ustanovi.

11. Jubilarna nagrada

Član 30

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu.

Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.

Visina jubilarne nagrade iznosi:

1) pola prosečne plate – za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;

2) jednu prosečnu platu – za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;

3) jednu i po prosečnu platu – za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.

Prosečna plata iz stava 3. ovog člana jeste plata po zaposlenom ostvarena u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, ako je to povoljnije po zaposlenog.

12. Druga primanja

Član 31

Zaposlenima pripada pravo na isplatu novogodišnje nagrade u jednakom iznosu.

O visini novogodišnje nagrade Vlada i reprezentativni sindikati pregovaraće svake godine u postupku utvrđivanja predloga budžeta Republike Srbije.

Poslodavac može da, u skladu sa svojom odlukom, iz sopstvenih prihoda, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata, obezbedi deci zaposlenih do 11 godina starosti prigodni poklon za Novu godinu.

Poslodavac može da, iz sopstvenih prihoda, zaposlenoj ženi obezbedi poklon ili novčani iznos za Dan žena.

Poslodavac može da, iz sopstvenih prihoda, nastavnicima čiji su učenici osvojili nagrade na takmičenjima, obezbedi novčana sredstva za nagradu.

Merila i kriterijumi za ostvarivanje prava na nagradu utvrđuju se opštim aktom ustanove.

13. Rokovi za isplatu plata

Član 32

Plata se isplaćuje u dva dela, i to:

1) prvi deo do petog u narednom mesecu;

2) drugi deo do 20. u narednom mesecu.

Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknada plate, dostavi obračun.

IV PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

1. Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom

Član 33

Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom, vrednuju se u bodovima, i to:

1. rad ostvaren u radnom odnosu:

1) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu – 1 bod,

2) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu u ustanovi – 0,35 boda;

2. obrazovanje:

1) za visoko obrazovanje – 15 do 20 bodova,

2) za specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja odnosno više obrazovanje – 10 bodova,

3) za srednje obrazovanje od 3 odnosno 4 godine – 5 bodova;

3. rezultati rada:

1) odnos prema radnim obavezama i poslovima (realizacija programa i zadataka, dolazak na posao, odnos prema drugim zaposlenima, roditeljima i učenicima) – do 3 boda,

2) za ostvarene rezultate na opštinskim i regionalnim takmičenjima – 4 boda,

3) za ostvarene rezultate na pokrajinskim i republičkim takmičenjima – 6 bodova,

4) doprinosi u pedagoškom radu (objavljeni radovi, stručni radovi, izdavanje udžbenika…) – 7 bodova;

4. imovno stanje:

1) ako su ukupna primanja domaćinstva po članu na nivou republičkog proseka – do 2 boda,

2) ako su ukupna primanja domaćinstva po članu od 50 – 70% republičkog proseka – do 3 boda,

3) ako su ukupna primanja domaćinstva po članu ispod 50% republičkog proseka – 5 bodova;

5. zdravstveno stanje na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove:

1) invalid – 5 bodova,

2) hronični i teški bolesnik – 3 boda,

3) zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti – do 2 boda;

6. broj dece na redovnom školovanju:

1) ako zaposleni ima jedno dete na školovanju – 1 bod,

2) ako zaposleni ima dvoje dece na školovanju – 3 boda,

3) ako zaposleni ima tri i više dece na školovanju – 5 bodova.

Član 34

Na osnovu kriterijuma iz člana 33. Ugovora sačinjava se rang lista prema redosledu bodova, počev od najvećeg.

Za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba utvrđuje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova.

Ukoliko više zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu rada ostvarenog u radnom odnosu, stručne spreme, rezultata rada, odnosno imovnog stanja, i to navedenim redosledom.

Član 35

Rešenje kojim se utvrđuje da je prestala potreba za radom zaposlenog donosi direktor, na osnovu predloga komisije koju imenuje organ upravljanja ustanove na predlog sindikata.

Komisija iz stava 1. ovog člana utvrđuje predlog na osnovu liste koja je sačinjena prema kriterijumima iz člana 33. Ugovora.

2. Mere za zapošljavanje

Član 36

Zaposleni za čijim je radom prestala potreba može biti:

1) raspoređen na drugo radno mesto u ustanovi;

2) raspoređen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u ustanovi;

3) preuzet na osnovu sporazuma o preuzimanju u drugu ustanovu uz saglasnost zaposlenog;

4) upućen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.

Član 37

Radni odnos zaposlenom za čijim je radom prestala potreba ne može prestati bez njegove saglasnosti:

1) zaposlenoj za vreme trudnoće ili sa detetom do dve godine starosti;

2) zaposlenom samohranom roditelju;

3) zaposlenom čije dete ima teški invaliditet;

4) ako oba bračna druga rade u istoj ustanovi, jednom od bračnih drugova;

5) zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 35 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 30 godina staža osiguranja, bez njihove saglasnosti, pod uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju.

Član 38

Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava utvrđenih zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu, može prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to najmanje u visini koja je utvrđena Zakonom o radu, odnosno koja je utvrđena posebnim programom za rešavanje viška zaposlenih u ustanovama iz oblasti obrazovanja u procesu racionalizacije broja zaposlenih, koji se donosi u skladu sa opštim aktom Vlade koji uređuje ta pitanja, prema sopstvenom izboru zaposlenog.

Isplata otpremnine i svih zaostalih primanja vrši se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa.

Član 39

Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno odbor iz stava 3. ovog člana i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca bliže se uređuju prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednosti i zdravljem na radu.

V MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA

1. Kolektivni radni sporovi

Član 40

Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova vrši se na način i po postupku utvrđenim posebnim zakonom.

Član 41

Kolektivnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatraju se sporovi povodom:

1) zaključivanja, izmena i dopuna ili primene Ugovora;

2) ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje;

3) ostvarivanje prava na štrajk;

4) ostvarivanje i zaštite drugih prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom.

2. Individualni radni sporovi

Član 42

Individualnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatra se spor nastao povodom povrede ili ugrožavanja pojedinačnog prava, obaveze ili interesa iz radnog odnosa, odnosno povodom radnog odnosa.

Član 43

Mirno rešavanje individualnih radnih sporova povodom prestanka radnog odnosa ili isplate minimalne plate, vrši se po postupku pred arbitrom, u skladu sa pravilima utvrđenim posebnim zakonom.

VI PRAVO NA ŠTRAJK

Član 44

Pri organizovanju i sprovođenju štrajka sindikat mora voditi računa o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.

Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.

Član 45

Odluku o štrajku sindikat donosi u skladu sa odredbama opšteg akta sindikata.

Štrajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.

U odluci kojom se najavljuje štrajk sindikat mora naznačiti štrajkačke zahteve, mesto, dan i vreme štrajka, kao i podatke o štrajkačkom odboru.

Član 46

Štrajkački odbor rukovodi štrajkom, prati da li se štrajkom ne ometa red i da li se štrajk sprovodi na zakonit način, i upozorava nadležne organe na pokušaj sprečavanja ili ometanja štrajka.

Štrajkački odbor je dužan da razmotri svaku inicijativu za mirno rešavanje spora koju mu uputi poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na način kako mu je ta inicijativa i upućena.

Član 47

Zbog učestvovanja u štrajku, organizovanom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan položaj.

Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

Član 48

Poslodavac ustanove ne sme sprečavati štrajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i Ugovorom.

VII SINDIKAT ZAPOSLENIH

1. Obrazovanje sindikata

Član 49

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod isključivim uslovima, da se pridržavaju njegovih statuta i pravila.

Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena, administrativnim aktom ustanove.

Član 50

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.

Izgled i sadržaj pristupnice utvrđuje se aktom sindikata.

Član 51

Poslodavac je dužan da članu sindikata, bez naknade, posredstvom službi ustanove:

1) odbije iznos sindikalne članarine i uplati je na odgovarajući račun sindikalne organizacije, kao i na račune viših organa sindikata kome član pripada prema statutu sindikata;

2) vrši uplatu na račun fondova koje sindikat osniva (štrajkački fond, fond solidarnosti i sl.);

3) daje na uvid podatke o uplati članarine sindikalnom rukovodstvu.

2. Tehničko-prostorni uslovi

Član 52

Poslodavac je dužan da reprezentativnom sindikatu obezbedi tehničko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, i to:

1) odvojenu prostoriju za rad sindikata i odgovarajući prostor za održavanje sindikalnih sastanaka;

2) pravo na korišćenje telefona, telefaksa i drugih tehničkih sredstava i opreme;

3) slobodu podele sindikalnih saopštenja, izveštaja na oglasnim tablama sindikata – za redovne sindikalne aktivnosti, a u vreme štrajka i na drugim mestima po odluci sindikata.

Član 53

Reprezentativni sindikat ima pravo da bude obavešten od strane poslodavaca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.

Poslodavac je dužan da predstavniku reprezentativnog sindikata omogući prisustvovanje sednicama organa upravljanja ustanove, bez prava odlučivanja, i u tom smislu dužan je da sindikatu dostavi uredan poziv sa materijalom za sednicu organa upravljanja.

3. Prava sindikalnih predstavnika

Član 54

Sindikalna organizacija je dužna da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u skladu sa zakonom.

Član 55

Poslodavac je dužan da predsedniku sindikalne organizacije ustanove, koja pripada sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koju je učlanjeno više od 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%.

Predsednik sindikalne organizacije ustanove, koja pripada sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koju je učlanjeno manje od 50% zaposlenih, ima pravo na srazmerno uvećanu mesečnu platu do 12%.

Član 56

Zaposlenom koji je izabran na plaćenu profesionalnu funkciju u reprezentativnom sindikatu miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom drugačije određeno.

Zaposleni kome prava i obaveze iz radnog odnosa miruju ima pravo da se u roku od 15 dana, od dana prestanka funkcije, vrati na rad u ustanovu na iste poslove, a ako takvih poslova nema na druge odgovarajuće poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi.

Član 57

Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo, radi obavljanja sledećih sindikalnih funkcija:

1) ako je određen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana odbora za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja;

2) kada je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom za vreme zastupanja.

Vreme provedeno u vršenju sindikalne funkcije, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se vremenom provedenim na radu.

Član 58

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak.

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u više organe sindikata omogući odsustvovanje sa rada za učestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv.

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju članove sindikata organizovane u posebna udruženja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne pomoći i sl.) omogući rad, u skladu sa pravilnicima tih udruženja.

Član 59

Direktor ne može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa predstavniku zaposlenih, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, i to:

1) predsedniku sindikata kod poslodavca;

2) predstavniku zaposlenih u školskom i upravnom odboru;

3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku u više organe sindikata na lokalnom, pokrajinskom ili Republičkom nivou u skladu sa opštim aktima sindikata.

Član 60

Poslodavac je dužan da ovlašćenim predstavnicima sindikata omogući pristup svim radnim mestima, ako je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih, utvrđenih zakonom ili kolektivnim ugovorom.

VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 61

Ugovorne strane se obavezuju da će ovaj ugovor primenjivati u dobroj nameri i na načelima socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.

Član 62

Ugovorne strane su saglasne da se izmene i dopune ovog ugovora mogu vršiti u slučaju:

1) ako nastupe okolnosti koje onemogućavaju njegovo sprovođenje;

2) zbog izmena, odnosno dopuna propisa i ako su odredbe ovog ugovora u suprotnosti sa odredbama tih propisa;

3) ako ugovorne strane utvrde da ovaj ugovor iz drugih razloga treba menjati.

Predlog za izmene i dopune Ugovora može da podnese svaka ugovorna strana u pisanom obliku.

Ugovorne strane dužne su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu Ugovora izjasne o predlogu.

Ovaj ugovor može prestati da važi na osnovu sporazuma ugovornih strana ili otkazom.

U slučaju otkaza, Ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, kada Ugovor prestaje da važi.

Član 63

Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici ugovornih strana.

Član 64

Kolektivni ugovori u ustanovama usaglasiće se sa Ugovorom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Ugovora.

Član 65

Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

ПРАВИЛНИК О ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 

На основу члана 57. став 1. тачка 1) Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009 – даље: Закон) и члана _____ Статута Основне школе бр. _____, ____________________ (назив основне школе – даље: Школа) у _______________, дана __________ године, Школски одбор донео је

 

ПРАВИЛНИК О ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА

Члан 1

Овим правилником уређују се обавезе и одговорност ученика, васпитно-дисциплински поступак, васпитне и васпитно-дисциплинске мере, надлежност за изрицање мера, правна заштита ученика и материјална одговорност ученика.

Обавезе ученика

Члан 2

У остваривању права и обавеза ученик не сме да угрожава друге у остваривању њихових права.

Обавезе ученика су да:

1) редовно похађа наставу и извршава школске обавезе;

2) поштује школска правила, одлуке директора, наставника и органа школе;

3) ради на усвајању знања, вештина и вредносних ставова прописаних школским програмом, прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно старатеље;

4) не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника;

5) поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи;

6) благовремено правда изостанке;

7) у поступку оцењивања покаже своје стварно знање без коришћења разних облика преписивања и других недозвољених облика помоћи;

8) стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике;

9) чува имовину школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија.

Сви ученици имају обавезу да поштују правила понашања која школа прописује.

Васпитни рад са ученицима

Члан 3

Са учеником који врши повреду правила понашања или се не придржава одлука директора или органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, школа је дужна да, уз учешће родитеља, односно старатеља ученика, појача васпитни рад активностима: у оквиру одељенске заједнице, стручним радом одељенског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је то неопходно да сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика.

Лакше повреде обавеза ученика и васпитне мере

Члан 4

Ученик одговара за лакше повреде обавеза утврђене статутом школе.

Лакше повреде обавеза ученика су:

1) неоправдано изостајање из школе до 35 часова;

2) ометање рада у одељењу;

3) недолично понашање према другим ученицима, наставницима, стручним сарадницима и другим запосленим у школи;

4) изазивање нереда у просторијама школе и школском дворишту;

5) непоштовање одлука надлежних органа школе;

6) необавештавање родитеља о резултатима учења и владања и непреношење порука одељенског старешине, других наставника и стручних сарадника;

7) оштећење школске зграде, просторија, инвентара, инсталација и прибора запослених у школи;

8) оштећење или уништење личних ствари и прибора других ученика, наставника и других запослених у школи;

9) неоправдано закашњавање на редовну наставу и друге облике образовно-васпитног рада;

10) нарушавање естетског изгледа школе и школског дворишта;

11) _________________________(навести остале лакше повреде).

Члан 5

За лакшу повреду обавезе ученика могу се изрећи васпитне мере:

1) опомена;

2) укор одељенског старешине;

3) укор одељенског већа.

Васпитне мере изричу се ученику без вођења дисциплинског поступка, у школској години у којој је учињена повреда обавезе. Опомену и укор одељенског старешине изриче одељенски старешина, а укор одељенског већа изриче – одељенско веће.

Са учеником који учини лаку повреду обавеза школа је дужна да појача васпитни рад активностима у оквиру одељенске заједнице, стручним радом одељенског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, да сарађује са установама социјалне и здравствене заштите, у циљу промене понашања ученика.

Ученику се не смањује оцена из владања због изречене васпитне мере.

Теже повреде обавеза ученика и васпитно-дисциплинске мере

Члан 6

Теже повреде обавеза ученика прописане су Законом. За тежу повреду обавезе ученик одговара ако је у време извршења обавеза била прописана Законом.

Теже повреде обавеза ученика су:

1) уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у евиденцији коју води школа или друга организација, односно орган;

2) преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје школа или орган, односно исправи коју изда друга организација;

3) уништење или крађа имовине школе, привредног друштва, предузетника, ученика или запосленог;

4) подстрекавање, помагање, давање ученику и употреба алкохола, дувана, наркотичких средстава или психоактивне супстанце;

5) уношење у школу или другу организацију оружја или другог предмета који може да угрози или повреди друго лице;

6) свесно непридржавање правила или мера безбедности ученика;

7) употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања;

8) неоправдано изостајање са наставе најмање 35 часова и учестало чињење лакших повреда обавеза.

Члан 7

За тежу повреду обавезе ученику се изриче васпитно-дисциплинска мера:

1) укор директора;

2) укор наставничког већа.

Васпитно-дисциплинска мера изриче се ученику у школској години у којој је учинио тежу повреду обавезе, по спроведеном васпитно-дисциплинском поступку у коме је утврђена одговорност ученика.

Ученику се за повреду обавезе може изрећи само једна васпитно-дисциплинска мера.

Повреде забране ученика и васпитно-дисциплинске мере

Члан 8

У школи су забрањене дискриминаторне активности, односно активности којима се угрожавању, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица по основу расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју или инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности и по другим основама утврђеним законом који прописује забрану дискриминације.

Дискриминацију лица или групе представља свако непосредно и посредно, на отворен или прикривен начин искључивање или ограничавање права и слобода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прављење разлика повлађивањем или давањем првенства.

Члан 9

У школи је забрањен сваки облик насиља и злостављања од стране ученика над наставником, стручним сарадником и другим запосленим.

Забрањено је физичко, психичко и социјално насиље, физичко кажњавање и вређање личности, сексуална злоупотреба ученика или запослених.

Физичко насиље представља насилно понашање ученика према другим ученицима и запосленим.

Психичко насиље је понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства ученика или запосленог.

Социјално насиље представља искључивање ученика из групе вршњака.

Установа је дужна да поднесе пријаву надлежном органу ако код ученика примети знаке насиља, злостављања или занемаривања.

Није дозвољено страначко организовање и деловање у школи и коришћење школског простора у те сврхе.

Члан 10

Ученик одговара за повреду забране, ако је забрана у време када је повреда учињена била прописане Законом.

За учињену повреду забране ученику од петог до осмог разреда, по спроведеном васпитно-дисциплинском поступку и утврђивању његове одговорности, изриче се васпитно-дисциплинска мера:

– премештај ученика у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност родитеља, односно старатеља.

Васпитно-дисциплински поступак

Члан 11

Васпитно-дисциплински поступак покреће директор школе закључком. Поступак је хитан и води се применом правила општег управног поступка, а окончава доношењем решења.

Закључак садржи податке о ученику, опис теже повреде обавезе ученика, односно повреде забране, време, место и начин извршења повреде и доказе. Доставља се ученику, односно његовом родитељу или старатељу, одељенском старешини, стручним сарадницима, односно стручном тиму.

Поступак води комисија, коју формира директор школе, у чијем је саставу и одељенски старешина ученика. За тежу повреду обавезе ученика поступак се не може покренути нити водити по истеку 60 дана од дана учињене повреде, а за повреду забране по истеку 90 дана од дана учињене повреде.

Члан 12

Када ученик учини тежу повреду обавеза, односно повреду забране школа одмах о томе обавештава родитеља, односно старатеља и укључује га у поступак.

У васпитно-дисциплинском поступку ученик мора бити саслушан.

Комисија писменим путем обавештава родитеља, односно старатеља ученика о дану саслушања ученика, најкасније три дана пре дана одређеног за саслушање. Малолетни ученик саслушава се у присуству родитеља, односно старатеља.

Записник потписују сви чланови комисије која води поступак.

Приликом доношења одлуке о изрицању васпитно-дисциплинске мере, орган који одлучује о мери имаће у виду: тежину учињене повреде и њене последице, степен одговорности ученика, околности под којима је повреда учињена, раније понашање ученика, понашање после учињене повреде, узраст ученика и друге олакшавајуће и отежавајуће околности.

Одлука наставничког већа о васпитно-дисциплинској мери доноси се већином гласова укупног броја чланова тог већа.

Члан 13

Васпитно-дисципинска мера за тежу повреду обавезе, односно за повреду забране може се изрећи уколико је школа претходно појачала васпитни рад са учеником активностима у оквиру одељенске заједнице, стручним радом одељенског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, и када је неопходно сарадњом са установама социјалне и здравствене заштите у циљу промене понашања ученика.

Уколико школа није предузела ове активности, учиниће то пре изрицања васпитно-дисциплинске мере. Када предузете претходне активности доведу до позитивне промене у понашању ученика поступак се обуставља, изузев када је ученик учинио повреду забране којом је озбиљно угрожен интегритет другог лица.

Смањење оцене из владања

Члан 14

Због изречене васпитно-дисциплинске мере ученику се смањује оцена из владања.

За изречену васпитно-дисциплинску меру укора директора оцена из владања смањује се на 4 или на 3, зависно од процењеног степена одговорности ученика за повреду, а за васпитно-дисциплинску меру укора наставничког већа оцена из владања смањује се на 2.

Када наставничко веће изрекне васпитно-дисциплинску меру премештаја ученика (од петог до осмог разреда) у другу основну школу, оцена из владања смањује се на 1.

На основу одлуке наставничког већа о изрицању васпитно-дисциплинске мере премештаја ученика у другу основну школу уз сагласност родитеља, односно старатеља, директор школе доноси решење о премештају ученика.

Члан 15

Ако је ученик неоправдано изостао са наставе 35 – 45 часова и уз то је учестало чинио и лакше повреде обавеза, изрећи ће му се васпитно-дисциплинска мера укора директора и смањити оцена из владања на 4.

Када је број неоправданих изостанака 45 – 55 часова, а ученик учестало чини и лакше повреде обавеза, изрећи ће му се васпитно-дисциплинска мера укора директора и смањити оцена из владања на 3.

За неоправдано изостајање са наставе преко 55 часова, а ученик учестало чини и лакше повред обавеза, изрећи ће му се васпитно-дисциплинска мера укора наставничког већа и смањити оцена из владања на 2.

За неоправдано изостајање са наставе преко 55 часова, уз учестало чињење и лакших повреда обавеза, ученику се изриче васпитно-дисциплинска мера укора наставничког већа и оцена из владања се смањује на 1.

Оцена из владања смањује се ученику и за остале теже повреде обавеза прописане Законом. При доношењу одлуке о оцени из владања имаће се у виду и цениће се сви услови (параметри) наведени у члану 12. став 5. овог правилника.

Владање ученика шестог, седмог и осмог разреда оцењује се описно у току полугодишта, а бројчано на крају првог и другог полугодишта и утиче на општи успех.

Правна заштита ученика

Члан 16

Због изречене васпитно-дисциплинске мере ученик, његов родитељ, односно старатељ има право да поднесе жалбу школском одбору у року од три дана од дана достављања решења о утврђеној одговорности и изреченој мери.

Школски одбор решава по жалби у року од 15 дана од дана њеног достављања. Жалба одлаже извршење решења.

Евиденција о изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама

Члан 17

О изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама евиденцију води одељенски старешина.

Материјална одговорност ученика

Члан 18

Ученик, његов родитељ или старатељ одговара за материјалну штету коју ученик нанесе школи намерно или крајњом непажњом, у складу са законом.

Поступак за утврђивање материјалне одговорности ученика покреће директор, а води комисија коју формира директор. Одељенски старешина је члан комисије.

За штету коју је проузроковало више ученика, одговорност је солидарна уколико није могуће утврдити степен одговорности сваког од ученика за насталу штету.

Директор, на основу предлога комисије, доноси решење о материјалној одговорности ученика, висини штете и року за накнаду штете.

Директор може донети одлуку о ослобођењу ученика, његовог родитеља, односно старатеља материјалне одговорности за штету, због тешке материјалне ситуације.

На решење директора о материјалној одговорности ученик, његов родитељ или старатељ може изјавити жалбу школском одбору, у року од 15 дана од дана пријема решења.

Школски одбор доноси одлуку у року од 15 дана од дана пријема жалбе.

Завршне одредбе

Члан 19

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли школе.

 

У __________ дана __________ године

 

		ПРЕДСЕДНИК ШКОЛСКОГ ОДБОРА
		____________________________

 

EKSKURZIJE
ZA UČENIKE OSNOVNIH ŠKOLA

– Pravilnik o izmeni Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja –

(“Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 1/2009)

Ekskurzija

Pojam ekskurzije

Ekskurzija je oblik obrazovno-vaspitnog rada kojim se doprinosi ostvarivanju plana i programa i ciljeva osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Ekskurzija se ostvaruje van škole u trajanju od jednog do tri dana godišnje, u skladu sa uzrastom, nastavnim planom i programom i programom za ekskurzije.

Cilj ekskurzije

Cilj ekskurzije je neposredno upoznavanje pojava i odnosa u prirodnoj i društvenoj sredini, upoznavanje kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa i privrednih dostignuća koja su u vezi sa delatnošću škole.

Zadaci ekskurzije

Zadaci ekskurzije su: proučavanje objekta i fenomena u prirodi, uočavanje uzročno-posledičnih odnosa u konkretnim prirodnim i društvenim uslovima; upoznavanje načina života i rada ljudi pojedinih krajeva; razvijanje pozitivnog odnosa prema nacionalnim, kulturnim, etičkim i estetskim vrednostima, sportskim potrebama i navikama, pozitivnim socijalnim odnosima, kao i shvatanje značaja zdravlja i zdravih stilova života; razvijanje interesovanja za prirodu i izgrađivanje ekoloških navika; podsticanje ispoljavanja pozitivnih emocionalnih doživljaja.

Sadržaji ekskurzije

Sadržaji ekskurzije ostvaruju se na osnovu nastavnog plana i programa obrazovno-vaspitnog rada i školskog programa i sastavni su deo godišnjeg programa rada škole.

Program ekskurzije

Odeljenska i stručna veća škole predlažu program ekskurzije, koji dostavljaju nastavničkom veću radi razmatranja i donošenja.

Ekskurzija može da se izvede ako je savet roditelja dao saglasnost na program i cenu ekskurzije i izbor agencije.

Program ekskurzije sadrži: obrazovno-vaspitne ciljeve i zadatke, sadržaje kojima se postavljeni ciljevi ostvaruju; planirani obuhvat učenika; nosioce predviđenih sadržaja i aktivnosti; trajanje; putne pravce; tehničku organizaciju i način finansiranja.

Plan dežurstva učenika i nastavnika za vreme putovanja sastavni je deo programa ekskurzije.

Izvođenje ekskurzije

Nosioci pripreme, organizacije i izvođenje programa ekskurzije su direktor škole, stručni vođa puta, odeljenjski starešina ili drugi nastavnik koga odredi direktor škole, koji je dobio saglasnost odeljenjskog veća i koji je najmanje jednu godinu realizovao nastavu u određenom odeljenju.

Stručnog vođu puta bira direktor škole iz reda nastavnika koji ostvaruju nastavni plan i program.

Stručni vođa puta prati i sprovodi program koji se odnosi na ostvarivanje postavljenih obrazovno-vaspitnih ciljeva i zadataka i odgovarajućih sadržaja.

Odeljenjski starešina koordinira ostvarivanje sadržaja i aktivnosti predviđenih programom ekskurzije, stara se o bezbednosti i ponašanju učenika. Izuzetno, odeljenjski starešina obavlja poslove iz nadležnosti stručnog vođe puta ako je u pitanju škola sa malim brojem učenika i škola sa kombinovanim odeljenjima.

Uslovi za izvođenje ekskurzije

Ekskurzija se organizuje i izvodi uz prethodnu pismenu saglasnost roditelja, po pravilu za najmanje 60% učenika istog razreda i ukoliko su stvoreni uslovi za ostvarivanje ciljeva i zadataka.

Izuzetno, ekskurzija može da se organizuje ako pismenu saglasnost da najmanje 60% roditelja učenika odeljenja.

Izvođenje ekskurzije za učenike istog razreda organizuje se sa istim sadržajem, po pravilu, istovremeno.

Ako nisu ispunjeni navedeni uslovi, direktor škole obustavlja izvođenje ekskurzije.

Priprema i izvođenje ekskurzije

Putni pravci, objekti, manifestacije, krajevi i predeli određuju se u skladu sa ciljem i zadacima putovanja. Ekskurzija se izvodi u okviru državnih granica.

Ako je ekskurzija organizovana u vreme nastavnih dana, nastava se nadoknađuje za sve učenike, u skladu sa školskim kalendarom i godišnjim programom rada škole.

Izbor agencije

Izbor agencija sprovodi se u skladu sa ovim pravilnikom.

Škola blagovremeno objavljuje oglas za putovanje učenika, imajući u vidu vreme potrebno da se obezbede najbolji uslovi za realizaciju predviđenog putovanja.

Škola je dužna da objavi oglas najmanje u jednim dnevnim novinama koje imaju tiraž na teritoriji cele Republike Srbije. Oglas sadrži sve putne pravce predviđene programom, za svaki razred posebno. U oglasu se navode svi sadržaji koji bi trebalo da budu ostvareni za vreme putovanja učenika. Oglas ne sadrži fakultativne sadržaje.

U tekstu oglasa škola navodi gde i do kog roka turističke agencije mogu preuzeti uputstvo za formiranje ponude (u daljem tekstu: uputstvo), radi učešća na oglasu.

Rok za preuzimanje uputstva ne može biti duži od 10 ni kraći od pet dana od dana objavljivanja oglasa. Ponuda se podnosi u roku od 10 dana od dana isteka roka za preuzimanje uputstva, a odluka o izboru turističke agencije donosi se najkasnije 10 dana od dana isteka roka za podnošenje ponude. Ponuđači sačinjavaju ponudu na osnovu uputstva.

Agencija mora da poseduje odgovarajuću licencu ministarstva nadležnog za poslove turizma i da ispunjava druge uslove propisane zakonom kojim se uređuje delatnost turizma.

Turistička agencija dostavlja ponudu, sačinjenu na osnovu uputstva, u zatvorenoj koverti sa naznakom “Za oglas – ne otvarati”.

Pripremu oglasa, uputstva i otvaranje ponuda i izbor ponuđača vrši komisija škole, a otvaranju ponude mogu da prisustvuju predstavnici ponuđača.

Komisiju škole čine direktor škole i članovi saveta roditelja odeljenja učenika za koje se organizuje ekskurzija. Radu komisije prisustvuju sekretar i šef računovodstva škole radi pružanja stručne pomoći.

Odluku o izboru ponuđača komisija donosi većinom glasova od ukupnog broja članova.

Izbor najboljeg ponuđača vrši se kada se utvrdi da postoje najmanje tri ponude koje ispunjavaju sve uslove predviđene uputstvom. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen oglas će biti ponovljen.

Posle izbora ponuđača, savet roditelja, na osnovu usaglašenog predloga roditelja učenika svakog odeljenja za koje se izvodi ekskurzija odlučuje o visini dnevnica.

Pravo na dnevnice ostvaruju: nastavnik – odeljenjski starešina, stručni vođa puta, a lekar – pratilac u zavisnosti od programa putovanja. Dnevnice se obračunavaju u bruto iznosu i isplaćuju u skladu sa zakonom, na teret roditelja učenika koji putuju.

Radi obezbeđivanja veće sigurnosti učenika na ekskurziji, roditelji čija deca putuju mogu većinom glasova da donesu odluku na roditeljskom sastanku da, osim odeljenjskog starešine, ekskurziju prate još najviše dva nastavnika koji izvode nastavu učenicima tog odeljenja. Ovi pratioci ostvaruju pravo na dnevnicu na isti način kao i odeljenjski starešina.

Direktor škole je dužan da izda putni nalog zaposlenom koji putuje.

Odeljenjski starešina obaveštava roditelje o programu i ceni ekskurzije, izboru agencije, bruto iznosu dnevnice za pratioce i ostalim uslovima putovanja. Roditelji učenika koji putuju obavezni su da potpišu program putovanja i opšte uslove putovanja, čime potvrđuju da su upoznati sa uslovima za putovanje učenika i da su sa istim saglasni.

Direktor škole je dužan da od agencije zatraži dokumentaciju kojom ona dokazuje reference i iskustvo u đačkom i omladinskom turizmu.

Višednevna putovanja ugovaraju se najmanje na bazi punog pansiona, a jednodnevna mogu biti ugovorena bez obroka.

Program putovanja i opšti uslovi putovanja sadrže sve elemente propisane zakonom kojim se uređuje delatnost turizma. Pismene saglasnosti roditelja su sastavni deo ugovora koji zaključuje direktor škole sa odabranom agencijom.

Agencija je dužna da se pridržava utvrđenih opštih uslova putovanja i programa putovanja.

Ugovor koji zaključuju direktor škole i agencija, osim osnovnih, sadrži i sledeće elemente:

– pojedinačnu i ukupnu cenu prema broju putnika;

– način plaćanja (broj rata), uslove zadržavanja iznosa garancije;

– podatke o vodiču, zdravstvenoj zaštiti i broju gratisa;

– vrsti, tipu i kategoriji smeštaja;

– broju obroka i

– vrsti i tipu prevoza.

Bezbednost putovanja

Prilikom ugovaranja putovanja, direktor je dužan da, ugovorom sa agencijom, obezbedi potrebne uslove za udoban i bezbedan prevoz učenika u odnosu na angažovani broj autobusa i raspoloživi broj sedišta, odnosno odgovarajući broj rezervacija ako se prevoz obavlja železnicom.

Prevoz autobusom ne obavlja se noću, u vremenu od 22 do 5 časova.

Prilikom zaključivanja ugovora sa agencijom koja organizuje prevoz autobusom, direktor škole je dužan da obezbedi da prevoznik pre otpočinjanja putovanja podnese:

– zapisnik o izvršenom tehničkom pregledu autobusa, ne stariji od pet dana;

– tahografske uloške za prethodna dva dana – za vozače koji su angažovani za prevoz učenika.

Direktor škole je dužan da organizuje konsultativne razgovore pre izvođenja putovanja, što podrazumeva uključenost svih interesnih grupa u procesu odlučivanja i planiranja.

Direktor škole je u obavezi da, najkasnije 48 časova pre otpočinjanja putovanja obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova o: prevozniku; mestu i vremenu polaska učenika; broju angažovanih autobusa i broju prijavljenih učenika, nastavnog i drugog osoblja koje učestvuje u izvođenju putovanja. Organ unutrašnjih poslova će izvršiti kontrolu dokumentacije i tehničke ispravnosti vozila određenih za prevoz neposredno pre otpočinjanja putovanja.

Ukoliko nadležni organ unutrašnjih poslova utvrdi neispravnost dokumentacije ili tehničku neispravnost vozila, ili da bilo koji drugi razlog u pogledu psihofizičke sposobnosti vozača, direktor ili stručni vođa puta obustaviće putovanje do otklanjanja uočenih nedostataka.

Pre putovanja direktor saziva zajednički sastanak svih učenika koji putuju i njihovih roditelja, kome prisustvuju i stručni vođa puta i odeljenski starešina. Na sastanku se svi učesnici obaveštavaju o pravilima ponašanja, kojih su dužni da se pridržavaju.

Zabranjeno je pušenje, konzumiranje alkohola i opojnih sredstava za sve učesnike ekskurzije.

Dnevne aktivnosti utvrđene programom ekskurzije moraju biti realizovane do 24 časa.

Za putovanja duža od jednog dana obezbeđuje se lekar – pratilac.

Za sva putovanja duža od jednog dana neophodno je da roditelj (staratelj) dostavi zdravstveni list.

Zdravstveni list sadrži podatke o zdravstvenom, fizičkom i psihičkom stanju učenika, a izdaje ga ordinirajući lekar na osnovu zdravstvenog kartona.

Direktor škole, odnosno odeljenjski starešina i lekar obezbeđuju tajnost podataka iz zdravstvenog lista.

Izveštaj o izvođenju ekskurzije

Posle izvedenog putovanja, stručni vođa puta i predstavnik turističke agencije sačinjavaju zabelešku o izvođenju putovanja, posle čega stručni vođa puta u roku od tri dana sačinjava izveštaj, koji podnosi direktoru, sa ocenom o izvođenju i kvalitetu pruženih usluga.

Učenici nakon izvedenog putovanja popunjavaju anketni list.

Izveštaj se dostavlja savetu roditelja i nastavničkom veću radi razmatranja, a školskom odboru radi razmatranja i usvajanja.

Odeljenjski starešina upoznaje roditelje sa izveštajem na roditeljskom sastanku. Izveštaj o putovanju je sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu škole.

Ukoliko se prilikom razmatranja izveštaja o ostvarivanju putovanja oceni da predviđeni program nije ostvaren ili da turistička agencija nije ispoštovala ugovorne obaveze, škola je dužna da u roku od osam dana od završetka putovanja, podnese prigovor agenciji i da o tome obavesti Ministarstvo prosvete i ministarstvo nadležno za poslove turizma.

 

Pravila ponašanja u ustanovi

Član 43.

U ustanovi se neguju odnosi međusobnog razumevanja i uvažavanja ličnosti dece, učenika, zaposlenih i roditelja.

Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.

Ponašanje u ustanovi i odnosi dece, učenika, zaposlenih i roditelja uređuju se pravilima ponašanja u ustanovi.

Zabrana diskriminacije

Član 44.

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, oma-lovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

Bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili trećeg lica u ustanovi, zajednički propisuje ministar i ministar nadležan za poslove ljudskih prava.

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Član 45.

U ustanovi je zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i učenika ili zaposlenih.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog ili ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.

Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta i učenika.

Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta ili učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizičkim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se: fizičko kažnjavanje dece i učenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema deci, učenicima ili drugim zaposlenim, kao i učenika prema drugim učenicima ili zaposlenim.

Pod psihičkim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i učenika ili zaposlenog.

Pod socijalnim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana smatra se isključivanje deteta i učenika iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti ustanove.

U ustanovi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja iz stava 2. ovog člana od strane učenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili odraslog, nad nastavnikom, vaspitačem, stručnim saradnikom i drugim zaposlenim.

Zbog povrede zabrane iz stava 8. ovog člana protiv roditelja, odnosno staratelja deteta ili učenika pokreće se prekršajni, odnosno krivični postupak.

Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

Bliže uslove o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora i rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, propisuje ministar.

VII. PRAVA DETETA I UČENIKA,
OBAVEZE I ODGOVORNOSTI UČENIKA

Prava deteta i učenika

Član 103.

Prava deteta i učenika ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, ovim i posebnim zakonima, a ustanova, odnosno svi zaposleni dužni su da obezbede njihovo ostvarivanje, a naročito pravo na:

• kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeđuje ostvarivanje principa i ciljeva iz čl. 3. i 4. ovog zakona;
• uvažavanje ličnosti;
• podršku za svestrani razvoj ličnosti, podršku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju;
• zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemari-vanja;
• blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje;
• informacije o njegovim pravima i obavezama;
• učestvovanje u radu organa škole, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
• slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta;
• podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja;
• pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz tač. 1) do 9) ovog člana nisu ostvarena;
• ostvarivanje svih prava deteta i učenika, prava na zaštitu i na pravično postupanje škole prema učeniku i kada povredi obavezu utvrđenu ovim zakonom;
• pravo na stipendiju, kredit, smeštaj i ishranu u domu učenika, u skladu sa posebnim zakonom.

Ustanova je dužna da obezbedi sve uslove za ostvarivanje prava deteta i učenika iz stava 1. ovog člana.

Učenik, roditelj, odnosno staratelj deteta i učenika može da podnese prijavu direktoru ustanove u slučaju povrede prava iz stava 1. ovog člana ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema detetu i učeniku, u roku od 15 dana od nastupanja slučaja.

Direktor je dužan da prijavu razmotri i da, uz konsultaciju sa učenikom, roditeljem, odnosno starateljem deteta i učenika i zaposlenim odluči o njoj i preduzme odgovarajuće mere, u roku od 15 dana od dana prijema prijave.

Zaposleni u ustanovi dužan je da prijavi direktoru, odnosno organu upravljanja kršenje prava deteta i učenika.

Odgovornost zaposlenog

Član 139.

Zaposleni može da odgovara za:

• 1) lakšu povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom ustanove;
• 2) težu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom;
• 3) povredu zabrane propisanu ovim zakonom;
• 4) materijalnu štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

Udaljavanje sa rada

Član 140.

Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog učinjene povrede zabrane iz čl. 44. do 46. ovog zakona i teže povrede radne obaveze iz člana 141. tač. 1) do 5) i tač. 10) i 16) ovog zakona do okončanja disciplinskog postupka.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik kome je suspendovana licenca na osnovu člana 127. st. 5. i 6. ovog zakona, udaljava se privremeno iz obrazovno-vaspitnog rada, do ukidanja suspenzije licence.

Ako direktor ne udalji zaposlenog, organ upravljanja dužan je da donese odluku o udaljenju.

Disciplinski postupak

Član 142.

Direktor ustanove pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog.

Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom na koji prigovor nije dopušten, a koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.

Zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu da dostavi i pismenu odbranu.

Izuzetno, rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan.

Na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka.

Disciplinski postupak je javan, osim u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Po sprovedenom postupku donosi se rešenje kojim se zaposleni može oglasiti krivim, u kom slučaju mu se izriče i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak može obustaviti.

Pokretanje disciplinskog postupka za lakše povrede radne obaveze zastareva protekom šest meseci od učinjene povrede, a za povredu zabrane i teže povrede protekom jedne godine od dana učinjene povrede.

Vođenje disciplinskog postupka za lakše povrede radne obaveze zastareva protekom jedne godine, a za povrede zabrane i teže – dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.

Zastarelost ne teče ako disciplinski postupak ne može da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga.

Disciplinske mere

Član 143.

Mere za povredu radne obaveze jesu prestanak radnog odnosa i novčana kazna.

Zaposlenom koji izvrši povredu zabrane, propisane čl. 44. do 46. ovog zakona, prestaje radni odnos kada odluka direktora o utvrđenoj povredi zabrane postane konačna i oduzima se licenca.

Za povredu radne obaveze iz člana 141. stav 1. tač. 1) do 7) ovog zakona izriče se mera prestanka radnog odnosa i licenca se suspenduje na šest meseci.

Mera prestanka radnog odnosa izriče se zaposlenom i za povredu radne obaveze iz člana 141. tač. 8) do 17) ovog zakona, ako je učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog.

Novčana kazna izriče se u visini od 20 do 35 odsto od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci.

Prestanak radnog odnosa

Član 144.

Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu rešenja direktora.

Pravna zaštita zaposlenih

Član 145.

Na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora.

Organ upravljanja dužan je da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana

 

 

 

 

 

 

 

На основу члана 28. став 6. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 ‒ др. закон, 10/19 и 6/20),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о календару образовно-васпитног рада oсновне школе за школску 2021/2022. годину

 

 

Члан 1.

 

Овим правилником утврђује се календар за остваривање образовно-васпитног рада основне школе за школску 2021/2022. годину.

Члан 2.

Обавезни и остали облици образовно-васпитног рада, утврђени прописаним планом и програмом за основне школе, планирају се годишњим планом рада.

Члан 3.

Настава и други облици образовно-васпитног рада у основној школи остварују се у току два полугодишта.

Прво полугодиште почиње у среду, 1. септембра 2021. године, а завршава се у четвртак, 30. децембра 2021. године.

Друго полугодиште почиње у понедељак, 24. јануара 2022. године.

Друго полугодиште завршава се у уторак, 7. јуна 2022. године за ученике осмог разреда, односно у уторак, 21. јуна 2022. године за ученике од првог до седмог разреда.

Члан 4.

Обавезни облици образовно-васпитног рада из члана 1. овог правилника за ученике од првог до седмог разреда, остварују се у 36 петодневних наставних седмица, односно 180 наставних дана.

Образовно-васпитни рад за ученике осмог разрeда остварује се у 34 петодневне наставне седмице, односно 170 наставних дана.

У случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће да школе остваре обавезне облике образовно-васпитног рада у пуном броју наставних седмица и наставних дана на годишњем нивоу, могуће је одступање у броју до 5% од утврђеног броја петодневних наставних седмица, односно наставних дана.

У оквиру 36, односно 34 петодневне наставне седмице, школа је у обавези да годишњим планом рада равномерно распореди дане у седмици, изузев у случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће да дани у седмици, који су распоређени годишњим планом рада, буду равномерно распоређени.

Сваки дан у седмици неопходно је да буде заступљен 36, односно 34 пута, изузев у случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће обезбедити да сваки дан у седмици буде заступљен утврђен број пута.

Члан 5.

План и програм наставе и учења за основну музичку и основну балетску школу остварује се према годишњем плану рада школе у петодневним или шестодневним наставним седмицама, у складу са законом.

У случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће да школе остваре обавезне облике образовно-васпитног рада у пуном броју наставних седмица и наставних дана на годишњем нивоу, могуће је одступање у броју до 5% од утврђеног броја петодневних наставних седмица, односно наставних дана.

Члан 6.

У току школске године ученици имају јесењи, зимски, пролећни и летњи распуст.

Јесењи распуст почиње у четвртак, 11. новембра 2021. године, а завршава се у петак, 12. новембра 2021. године

Зимски распуст почиње у петак, 31. децембра 2021. године, а завршава се у петак, 21. јануара 2022. године.

Пролећни распуст почиње у петак, 22. априла 2022. године, а завршава се у уторак, 3. маја 2022. године.

За ученике од првог до седмог разреда, летњи распуст почиње у среду, 22. јуна 2022. године, а завршава се у среду, 31. августа 2022. године. За ученике осмог разреда летњи распуст почиње по завршетку завршног испита, а завршава се у среду, 31. августа 2022. године.

Члан 7.

У школи се празнују државни и верски празници, у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Службени гласник РС”, бр. 43/01, 101/07 и 92/11). У школи се празнује радно Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, Свети Сава – Дан духовности, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, Дан победе и Видовдан – спомен на Косовску битку.

Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату празнује се 21. октобра 2021. године, Свети Сава 27. јануара 2022. године, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату 22. априла 2022. године, Дан победе 9. маја 2022. године и Видовдан ‒ спомен на Косовску битку 28. јуна 2022. године.

Свети Сава и Видовдан се празнују радно, без одржавања наставе, а Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дан победе су наставни дани, изузев кад падају у недељу.

У школама се обележавају: 8. новембар 2021. године, као Дан просветних радника, 21. фебруар 2022. године, као Међународни дан матерњег језика и 10. април 2022. године, као дан сећања на Доситеја Обрадовића, великог српског просветитеља и првог српског министра просвете.

Члан 8.

Ученици и запослени у школи имају право да не похађају наставу, односно да не раде у дане следећих верских празника, и то:

1) православци – на први дан крсне славе;

2) припадници исламске заједнице ‒ 2. маја 2022. године, на први дан Рамазанског бајрама и 9. јула 2022. године, на први дан Курбанског бајрама;

3) припадници јеврејске заједнице – 16. септембра 2021. године, на први дан Јом Кипура;

4) припадници верских заједница које обележавају верске празнике по грегоријанском календару – 25. децембра 2021. године, на први дан Божића;

5) припадници верских заједница које обележавају верске празнике по јулијанском календару – 7. јануара 2022. године, на први дан Божића;

6) припадници верских заједница које обележавају дане васкршњих празника по грегоријанском и јулијанском календару – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса (католици – од 15. до 18. априла 2022. године; православни од 22. до 25. априла 2022. године).

Члан 9.

Годишњим планом рада школа ће утврдити екскурзије и време када ће надокнадити наставне дане у којима су остварене екскурзије.

Aко је дан школе наставни дан према календару, школа ће тај дан надокнадити на начин који утврди годишњим планом рада.

Члан 10.

Време саопштавања успеха ученика и подела ђачких књижица на крају првог полугодишта, школа утврђује годишњим планом рада, у складу са овим правилником.

Време поделе сведочанстава, као и време поделе диплома, школа утврђује годишњим планом рада, у складу са овим правилником.

Свечана подела ђачких књижица, ученицима од првог до седмог разреда, на крају другог полугодишта, обавиће се у понедељак, 28. јуна 2022. године.

Саопштавање успеха ученика музичке и балетске школе на крају другог полугодишта и подела сведочанстава и диплома обавиће се у складу са годишњим планом рада школе, у складу са овим правилником.

Члан 11.

Ученици осмог разреда полагаће пробни завршни испит у петак, 25. марта 2022. године и у суботу, 26. марта 2022. године, а завршни испит у среду, 22. јуна 2022. године, у четвртак, 23. јуна 2022. године и у петак, 24. јуна 2022. године.

Члан 12.

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања ће у школској 2021/2022. години спровести следећа међународна испитивања:

1) ICCS 2022 (главно тестирање) – у периоду од 21. марта 2022. године до 21. априла 2022. године (у истраживању учествују ученици изабраних одељења четвртог разреда у селектованим школама);

2) TIMMS (пробно тестирање) ‒ у периоду од 1. марта 2022. године до 15. априла 2022. године (у истраживању учествују ученици изабраних одељења четвртог разреда у селектованим школама);

3) ICILS (пробно тестирање) ‒ у периоду од фебруара до априла 2022. године (у истраживању учествују ученици изабраних одељења осмог разреда у селектованим школама).

Члан 13.

Табеларни преглед календара образовно-васпитног рада основне школе за школску 2021/2022. годину одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 14.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.

Број 110-00-91/2021-04

У Београду, 31. маја 2021. године

Министар,  Бранко Ружић, с.р

 

.

 

Na osnovu člana 43 stav 1 tačka 1), člana  45 stav 3 i člana 56 stav 1 tačka1) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2003, 64/2003 – ispr., 58/2004 i 62/2004 – ispr.) i člana ____ Statuta škole, školski odbor, na sednici od dana ______ godine, doneo je

PRAVILA PONAŠANJA U USTANOVI

OSNOVNA ŠKOLA ‘’KOTRAŽA’’ U KOTRAŽI

I OPŠTE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilima uređuje se ponašanje u ustanovi i odnosi učenika, zaposlenih i roditelja, kao i drugih lica koja borave u ustanovi, službenim ili privatnim poslom.

Član 2

U cilju postizanja propisanih ciljeva obrazovanja učenika i podizanja i očuvanja ugleda ustanove, zaposleni su obavezni da svojim radom i primernim ponašanjem utiču na sve ostale subjekte da se obezbedi nesmetan rad, poveća bezbednost svih, a naročito učenika, očuva školska imovina, opšta i radna disciplina u ustanovi.

Član 3
Zabranjena je upotreba podataka o ličnosti učenika i zaposlenih, van namene za koju su prikupljeni.

Zabrana diskriminacije i stranačkog organizovanja

Član 4

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičke ili psihičke konstitucije, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja, kao i podsticanje takvih aktivnosti.

Pod diskriminacijom učenika smatra se svako neposredno ili posredno pravljenje razlika ili njihovo povlađivanje, isključivanje ili ograničavanje, čiji je cilj sprečavanje ostvarivanja prava, smanjenje prava ili prestanak jednakog tretmana učenika.

U ustanovi je zabranjeno fizičko nasilje i vređanje ličnosti učenika i zaposlenih.

U ustanovi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.

Član 5

Direktor ustanove obavezan je da sarađuje sa roditeljima učenika, u skladu sa zakonom i Statutom.

II PONAŠANJE UČENIKA

Član 6

Učenik je obavezan da poštuje odredbe propisane kućnim redom kojima se regulišu, naročito sledeća pitanja: vreme dolaska učenika u školu, trajanje nastavnih časova i odmora, raspored zvonjenja, dužnost redara (dežurnih učenika), radno vreme sekretarijata škole, vreme rada biblioteke sa učenicima, izgled učenika, odsustvovanje učenika sa časova, obaveze učenika koje proističu iz zadataka u vezi sa izvršavanjem propisa u oblasti: ishrane učenika, zaštite na radu, protivpožarne zaštite, obezbeđenja imovine, prijema i kretanja stranaca i drugih lica u školi, kao i ostale odredbe koje obezbeđuju normalne uslove za rad i disciplinu u školi.

Član 7

Učenik je dužan da poštuje pravila školskog života i rada, pojedinačne odluke školskih organa, da se pridržava propisa i da čuva ugled učenika i škole.

Ulaz i izlaz učenika

Član 8

Radi ulaska u školu i izlaska iz škole određuju se posebni ulazi (izlazi) za učenike škole.

Član 9

Učenici dolaze u školu 15 minuta pre početka prvog časa.

Učenici koji prate nastavu pre podne dolaze u školu u 7,45 časova (nastava počinje u 8,00 časova), a za popodnevnu smenu u 13,15 časova (nastava počinje u 13,30 časova), odnosno u 7,45 (ako nastava počinje u 8 časova), tj. u 13,45 časova (kad nastava počinje u 14 časova).

Član 10

Po dolasku u školu učenici ulaze u svoje učionice, sedaju na svoja mesta i pripremaju se za početak časa.

Ako se čas ne održava u učionici, učenici odlaze ispred prostorije u kojoj će se održati čas – nastava (na primer: fiskulturna sala, školska radionica, biološki, hemijski ili drugi kabinet, kuhinja i dr.) i tamo čekaju nastavnika.

Sa dolaskom predmetnog nastavnika učenici mogu ući u određenu prostoriju i u miru se pripremiti za početak časa.

Član 11

Ako učenik zakasni ne sme se zadržavati u hodnicima, dvorištu, sanitarnim prostorijama i drugim delovima školske zgrade, već odmah ulazi u učionicu ili drugu prostoriju u kojoj se izvodi nastava njegovog odeljenja.

Posle javljanja nastavniku i pružanja obaveštenja o razlogu zakašnjenja, po odobrenju nastavnika, učenik odlazi na svoje mesto.

Za vreme odlaska na mesto ne sme uznemiravati ostale učenike, ometati ih razgovorom, niti odgovarati na pitanja učenika zbog čega je zakasnio, već odmah treba da se uključi u praćenje nastave. Ukoliko mu je potrebno objašnjenje u vezi sa nastavom, obratiće se nastavniku.

 Član 12

Dežurni učenici (redari) dolaze u školu pet minuta pre ostalih učenika. Odeljenjski starešina u svom odeljenju određuje po dva redara sa spiska učenika (prozivnika) koji dužnost redara obavljaju u trajanju od nedelju dana.

Redari su dužni da:

• pregledaju učionicu po dolasku u školu, pripreme pribor i ostala nastavna sredstva potrebna za rad,
• prijavlje odmah štetu koju ustanove prilikom dolaska u učionicu, kao i onu štetu koja se učini za vreme nastave, odmora ili po završenoj nastavi, pre odlaska kući,
• za vreme odmora čuvaju stvari učenika, provetravaju učionicu i obavljaju ostale poslove neophodne za početak narednog časa,
• donose nastavna sredstva, učila i pribor po nalogu predmetnog nastavnika,
• prijavljuju nastavnicima odsutne učenike radi evidentiranja,
• poslednji napuštaju učionicu, ustanovljavaju ispravnost inventara, gase svetlo, zatvaraju prozore i prikupljaju eventualno zaboravljene stvari učenika, koje predaju dežurnom osoblju škole,
• vode računa o čistoći i redu u učionici,
• obavljaju i druge poslove po nalogu odeljenjskog starešine ili predmetnog nastavnika.

Član 13

Dežurni nastavnici dolaze u školu 15 (petnaest) minuta pre početka prvog časa, a ostali 10 (deset) minuta pre početka svog časa.

Član 14

Ako nastavnik zakasni i ne dođe na čas 10 (deset) minuta od početka časa, dežurni učenik obaveštava o tome dežurnog nastavnika.

Do dolaska nastavnika ili njegovog zamenika, učenici ostaju u učionici i u miru se pripremaju za taj čas.

Ako nastavnik ne dođe, a zamena se ne može obezbediti, učenici ostaju u učionici i pripremaju se za naredni čas.

Do kraja časa učenici ne smeju napuštati svoja mesta i učionicu.

Redari su obavezni da vode računa o disciplini.

Samovoljno napuštanje učionice nije dozvoljeno i podleže izricanju odgovarajuće mere.

Početak i završetak nastave

Član 15

Početak i završetak časa, kao i vreme ulaženja u školsku zgradu i učionice objavljuje se zvonjenjem, prema utvrđenom rasporedu.

Između časova predviđeni su odmori u trajanju od 5 minuta sem velikog odmora od 20 minuta Za vreme svih odmora, izuzev odmora koji traje 5 minuta, učenici izlaze iz učionice i ostaju u hodniku ili dvorištu, zavisno od vremenskih prilika.

Učenici mogu izaći iz zgrade, odnosno dvorišta samo za vreme trajanja odmora od 20 minuta uz dozvolu dežurnog nastavnika.

Za vreme odmora učenici su dužni da održavaju disciplinu, da čuvaju školsku imovinu i da vode računa o svom ugledu i ugledu škole.

Za vreme odmora dežurni učenici (redari) treba da otvore prozore, obrišu tablu, pripreme pribor za izvođenje nastave na sledećem času.

Pre povratka učenika sa odmora redari su dužni da zatvore prozore.

Član 16

Po završetku nastave učenici napuštaju školsku zgradu i dvorište.

Izuzetno, učenici mogu ostati u zgradi, ako je to predviđeno planom rada škole.

Član 17

Učenici prilikom odlaska iz škole odnose sve svoje stvari.

Odsustvovanje učenika sa nastave

Član 18

Odsustvovanje učenika sa pojedinog časa odobrava predmetni nastavnik. Odsustvovanje učenika sa nastave u toku dana odobrava odeljenski starešina.

Ostala odsustvovanja sa nastave odobravaju se na osnovu odredaba Statuta škole.

III PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOST UČENIKA

 a) Prava učenika

 Član 19

Ustanova je dužna da obezbedi prava učenika u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (dalje: Zakon) i drugim posebnim zakonima, Statutom i drugim opštim aktima škole.

Škola je dužna da obezbedi ostvarivanje prava učenika, a naročito pravo na:

1.  kvalitetan obrazovno-vaspitni rad;
2.  uvažavanje ličnosti;
3.  svestrani razvoj ličnosti;
4.  zaštitu od diskriminacije i nasilja;
5.  blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje;
6.  informacije o njegovim pravima i obavezama;
7.  podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja;
8.  slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta;
9.  učestvovanje u radu organa škole, u skladu sa Zakonom;
10.  pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko njegova prava nisu ostvarena.

Pravo učenika je da podnese prijavu direktoru škole u slučaju neprimerenog ponašanja zaposlenih prema učeniku, u roku od 15 dana od nastupanja slučaja i o njegovoj prijavi odlučuje direktor škole u skladu sa Zakonom.

Zaposleni u ustanovi dužan je da prijavi direktoru, odnosno organu upravljanja kršenje prava učenika.

1. b) Obaveze i odgovornosti učenika

Član 20

 Obaveze učenika utvrđene su Zakonom ili opštim aktom škole, u skladu sa Zakonom i za njih učenik je dužan da odgovara, na način i po postupku koji su za to utvrđeni Zakonom, posebnim zakonima, Statutom i drugim opštim aktom škole.

Učenik ima obavezu da:

1.  redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;
2.  se pridržava ovih pravila, odluka direktora, nastavnika i ostalih organa škole;
3.  savesno radi na usvajanju znanja, veština i vrednosti propisanih školskim programom;
4.  ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;
5.  poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi;
6.  blagovremeno pravda izostanke;
7.  čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija.

Učenik može da odgovara samo za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana posebnim zakonom ili opštim aktom.

Učeniku je zabranjeno da:

• unosi oružje, oruđe i druga sredstva kojima se mogu naneti ozlede, ugroziti život učenika i zaposlenih, odnosno naneti šteta školskoj i ličnoj imovini;
• puši u prostorijama škole;
• unosi, odnosno koristi alkohol, opijate, narkotička sredstva i druga sredstva sa psihoaktivnim dejstvom;
• samovoljno rešava međusobne sukobe upotrebom oružja, oruđa i fizičke sile;
• koristi pejdžer i mobilni telefon za vreme održavanja nastave i drugog oblika rada.

IV ODNOSI MEĐU UČENICIMA

Član 21

Odnosi među učenicima zasnivaju se na međusobnoj saradnji i pomoći, drugarstvu, prijateljstvu, uvažavanju i poštovanju ličnosti i pristojnom ophođenju.

Međusobne nesporazume i sukobe učenici rešavaju u okviru odeljenske zajednice, uz posredovanje odeljenjskog starešine, psihologa, odnosno pedagoga ili dežurnog nastavnika.

Učenici su dužni da se pristojno ponašaju prema nastavnicima i ostalim zaposlenima u školi.

Međusobne nesporazume i sukobe učenika i nastavnika rešava direktor škole u saradnji sa školskim psihologom, odnosno pedagogom.

Učenik koji se neprimereno, grubo, agresivno i nekulturno ponaša prema učenicima, zaposlenima i trećim licima, podleže disciplinskoj odgovornosti, u skladu sa Zakonom i Statutom škole.

Član 22

Ponašanje starijih i fizički jačih učenika prema mlađim, slabijim, bolešljivim i učenicima – deci bez roditeljskog staranja treba da bude takvo da im ublaži njihovo stanje, a naročito adaptacione probleme i teškoće u socijalnim kontaktima.

V LIČNI IZGLED UČENIKA

 Član 23

Učenici su dužni da u školu dolaze uredni, u pristojnoj odeći, sa pristojnim frizurama, odnosno podšišani i obrijani (propisati eventualne zabrane nošenja nakita i drugih skupocenih predmeta i slično).

VI UČEŠĆE UČENIKA U DEOBI OBROKA

 Član 24

Dopunski mlečni ili puni obroci izdaju se učenicima u trpezariji, odnosno drugoj pogodnoj prostoriji.

Dopunski mlečni obroci izdaju se učenicima za vreme velikog odmora, a puni obroci po završenoj prepodnevnoj nastavi.

Član 25

Učenici učestvuju u obavljanju poslova školske kuhinje po uputstvu zaduženog nastavnika za kuhinju, odnosno dežurnog nastavnika.

Član 26

Nadzor pri izdavanju i korišćenju obroka vrši dežurni nastavnik.

U vršenju nadzora dežurni nastavnik se naročito stara o:

• blagovremenoj raspodeli i upotrebi obroka,
• higijenskom i kulturnom izdavanju i korišćenju obroka,
• higijeni ruku učenika,
• redu i disciplini učenika za vreme prijema i korišćenja obroka.

Dežurnom nastavniku pomažu za to određeni učenici.

Član 27

Radnu odeću obavezno mora da nosi:

• zaposleni na pripremi i izdavanju obroka,
• zadužen nastavnik za kuhinju, odnosno dežurni nastavnik,
• dežurni učenici, kao i
• druga lica koja neposredno obavljaju poslove u školskoj kuhinji (na primer: ekonom školske kuhinje, nabavljač i dr.).

Član 28

Radna odeća se sastoji od radnog mantila ,odnosno vidljivog obeležja-oznake da se radi o dežurnom licu

VII PRAVA I OBAVEZE UČENIKA U VEZI SA ZAŠTITOM NA RADU

Član 29

Učenik ima prava i obaveze, u vezi sa zaštitom na radu:

• da se pre početka rada u školskoj radionici, hemijskoj laboratoriji, školskoj kuhinji i drugim mestima gde može doći do povrede, upozna sa odredbama pravilnika o zaštiti na radu učenika i zaposlenih i merama zaštite na radu,
• da bude upoznat sa opasnostima na radu,
• da se služi ličnim zaštitnim sredstvima i ličnom zaštitnom opremom za odgovarajuće poslove, da ih namenski koristi i sa njima pravilno rukuje i održava u ispravnom stanju,
• da poslove koje obavlja vrši sa potrebnom pažnjom, radi obezbeđenja svog, kao i života i zdravlja i drugih učenika i zaposlenih,
• da prijavi ako ima neki zdravstveni nedostatak ili boluje od bolesti koja se ne može običnim pregledom ustanoviti, a može imati uticaja na njegovu bezbednost ili bezbednost drugih,
• da odgovorno lice odmah obavesti o kvarovima koje je prouzrokovao ili ih je primetio, a koji bi mogli da ugroze bezbednost učenika i zaposlenih,
• da odbije izvođenje nastave ako mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje zbog toga što nisu sprovedene odgovarajuće mere – sve dok se ti nedostaci ne otklone.

VIII UČEŠĆE UČENIKA I ZAPOSLENIH U PROTIVPOŽARNOJ ZAŠTITI

Član 30

Radi očuvanja života učenika i zaposlenih i imovine škole, učenici i zaposleni se osposobljavaju za rukovanje uređajima, opremom i drugim sredstvima namenjenim za gašenje požara i spasavanje ljudi i imovine.

Član 31

Osposobljavanje učenika i zaposlenih sprovodi škola uz saradnju i stručnu pomoć vatrogasnih organizacija.

Član 32

Učenici i zaposleni obavezni su da sprovode propisane protivpožarne mere, a naročito:

• da se upoznaju sa požarnim opasnostima i da stalno sprovode mere za zaštitu od požara,
• da, kada primete požar, najhitnije obaveste zaduženog za poslove protivpožarne zaštite, kao i da učestvuju u gašenju požara.

IX ZABRANA PUŠENJA I UNOŠENJA EKSPLOZIVNOG MATERIJALA

Član 33

Zabranjeno je pušenje u školskoj zgradi i dvorištu.

Član 34

Zabranjeno je unošenje u školsku zgradu i dvorište eksplozivnog materijala, oružja, kama, bodeža, kao i drugih opasnih stvari.

X OBEZBEĐENJE IMOVINE ŠKOLE

 Član 35

Inventarski predmeti (računari, pisaće mašine, računske mašine i dr.), nastavna sredstva, učila (dijaprojektori, mikroskopi i dr.), kao registraturski materijal (predmeti u radu, skice, projekti i dr.), ne smeju se iznositi iz škole bez odobrenja direktora ili drugog ovlašćenog radnika (sekretara).

Član 36

Iznošenje radne odeće tehničkog i pomoćnog osoblja iz kruga škole dozvoljeno je samo radi pranja.

Član 37

Po završetku radnog vremena svi pečati, štambilji, žigovi, vrednosni papiri, kao i ostali registraturski materijal moraju biti zaključani i obezbeđeni.

Naročito se obezbeđuju dnevnici rada i ostala evidencija o učenicima i zaposlenima.

Po završetku rada kase, ormari, plakari, stolovi, sve prostorije i školska zgrada, obavezno se zaključavaju.

XI VREME RADA SEKRETARIJATA I BIBLIOTEKE SA UČENICIMA

Član 38

Sekretarijat škole prima učenike svakog radnog dana u vremenu od 11 do 13 časova.

Eventualni sporovi između osoblja sekretarijata i učenika prijavljuju se direktoru (pomoćniku) škole, koji preduzima neophodne mere da okonča spor. Po potrebi pokreće se disciplinski postupak.

Član 39

Obaveštenja učenicima škole daju se preko školske razglasne stanice, po pravilu, za vreme odmora, ili na drugi pogodan način (oglasna tabla, knjiga saopštenja i sl.).

Sredstva oglašavanja mogu da koriste i učeničke organizacije, uz prethodnu dozvolu direktora škole.

Član 40

Biblioteka škole radi sa učenicima svakog radnog dana u vremenu od 9 do 15 časova.

Čitaonica škole (ako je ima) radi u vremenu od 9 do 19 časova.

XII PRIJEM I KRETANJE STRANACA I DRUGIH LICA U ŠKOLI

Član 41

Dolazak i poseta stranih državljana mogući su samo po odobrenju direktora škole, uz prethodno dobijeno odobrenje nadležnog državnog organa.

Član 42

Strani državljanin (u daljem tekstu: stranac) ne može ući u zgradu škole pre nego što bude prijavljen direktoru škole.

Član 43

Direktor škole ili lice koje on odredi, prati stranca u obilasku škole, a ako stranac ostaje duže određuje zaposlenog koji će se o njemu starati za vreme dolaska i posete školi.

Član 44

Direktoru škole prijavljuje se svako neprijateljsko i nedozvoljeno ponašanje stranca.

Član 45

Za vreme boravka u školi stranci su dužni da se pridržavaju zakona, drugih propisa i odluka škole, (npr. koje se odnose na čuvanje državne, poslovne, službene i profesionalne tajne i sl.)

Član 46

Građanina i predstavnika drugih organizacija koji dolaze u školu po ličnom ili službenom poslu – vratar, odnosno dežurni učenik upućuje, odnosno odvodi u odgovarajuću službu škole.

Po završetku posete dežurni prati stranku do izlaza iz školske zgrade.

Član 47

U školu se van radnog vremena može ulaziti samo uz prethodnu najavu domaru, odnosno dežurnom zaposlenom ili učeniku škole.

Član 48

Zabranjen je boravak i kretanje zaposlenih u prostorijama škole posle radnog vremena, osim ako se ne radi o produženom radu ili ako je zaposleni došao i ostao da obavi određeni posao, po prethodnom nalogu, odnosno odobrenju direktora škole.

Član 49

Po završetku posla zaposleni je dužan da se javi dežurnom prilikom izlaska iz školske zgrade.

Odlazak se evidentira u odgovarajućoj evidenciji poseta i boravka zaposlenih u školi.

Član 50

Grupne posete školi dozvoljene su samo po odobrenju direktora škole.

Član 51

Ako učenička organizacija želi da održi posle nastave sastanak ili da razvija neku drugu aktivnost, treba da se obrati direktoru (sekretaru) škole, radi dobijanja saglasnosti i obaveštenja dežurnog zaposlenog, odnosno učenika.

XIII PRAVILA PONAŠANJA NASTAVNIKA I OSTALIH ZAPOSLENIH U ŠKOLI

Član 52

Dužnosti nastavnika su da:

• dolazi u školu najkasnije 10 minuta pre početka nastave i drugih oblika rada;
• odlazi na vreme na časove;
• radi blagovremenog organizovanja zamene na vreme obavesti o svom izostajanju: direktora škole, sekretara ili rukovodioca smene;
• koristi opremu i inventar škole, kao i ostali potrošni materijal samo u službene svrhe;
• pribavi odobrenje direktora škole za iznošenje važnih dokumenata škole, kao i drugih nastavnih sredstava;
• dolazi na nastavu prikladno odeven i da svojim izgledom vaspitno deluje na učenike;
• poštuje raspored dežurstva koji mu odredi direktor.

Član 53

Nastavniku je u školi zabranjeno da:

• unosi oružje, oruđe i druga sredstva kojima se mogu naneti ozlede, ugroziti život učenika i zaposlenih, odnosno naneti šteta školskoj i ličnoj imovini;
• puši u prostorijama škole, osim u za to određenim mestima;
• unosi, odnosno koristi alkohol, opijate, narkotička sredstva i druga sredstva sa psihoaktivnim dejstvom;
• samovoljno rešava međusobne sukobe upotrebom oružja, oruđa i fizičke sile;
• koristi pejdžer i mobilni telefon za vreme održavanja nastave i drugog oblika rada.

Član 54

Dežurni nastavnik dužan je da:

• dođe na posao 20 (dvadeset) minuta pre početka nastave;
• vodi uredno knjigu dežurnog nastavnika i u nju upisuje promene koje su od značaja za život i rad u školi;
• obezbedi za vreme dežurstva nesmetano izvođenje nastave i stara se o ponašanju učenika u toku svog dežurstva;
• obavesti direktora o nedolasku (izostanku) nastavnika na nastavu radi obezbeđivanja zamene za odsutnog nastavnika.

Član 55

Odeljenjski starešina dužan je da:

• brine o ukupnom radu i uspehu svojih učenika;
•  vodi uredno dnevnik rada, odnosno razrednu knjigu i drugu propisanu evidenciju o obrazovno-vaspitnom radu;
•  blagovremeno prati ostvarivanje rasporeda časova u svom odeljenju i upozorava nastavnike koji neuredno vode evidenciju;
•  pravda izostanke učenika na osnovu lekarskog opravdanja školskog lekara ili opravdanja roditelja, odnosno staratelja učenika;
•  upisuje obaveštenja za roditelje, odnosno staratelje u đačku knjižicu i vrši kontrolu da li su oni primili obaveštenje;
• sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima učenika i obaveštava ih o ponašanju, izostancima i uspehu učenika i pruža informacije o drugim aktivnostima škole;
• brine o učenicima svog odeljenja za vreme ekskurzija, izleta, kulturnih manifestacija, sportskih i drugih vannastavnih aktivnosti učenika.

Član 56

Međusobni odnosi nastavnika, ostalih zaposlenih u školi i učenika treba da budu zasnovani na uzajamnom poštovanju, razumevanju i saradnji u ostvarivanju vaspitne uloge škole.

Član 57

Dužnosti stručnih saradnika (školskog psihologa, pedagoga, bibliotekara i drugih) jesu da:

• dolaze u školu najkasnije 10 minuta pre početka radnog vremena;
• obaveste direktora škole o izostajanju sa posla;
• ostvaruju saradnju sa nastavnicima i direktorom škole;
•  ostvaruju saradnju sa učenicima i roditeljima, odnosno starateljima učenika;
• izvršavaju druge obaveze utvrđene Programom rada stručnih saradnika u školi.

Član 58

Dužnosti zaposlenih na pomoćno-tehničkim poslovima su da:

•  održavaju čistoću školskih prostorija, dvorišta i sportskih terena;
•  pomažu u radu dežurnom nastavniku;
•  dežuraju prema utvrđenom rasporedu i smenama i ne udaljavaju se sa radnog mesta bez dozvole sekretara škole;
•  dostavljaju potreban materijal za nastavu;
•  obavljaju svoje poslove u okviru radnog mesta;
•  preduzimaju mere u saradnji sa dežurnim nastavnikom da se očuva red i mir, posebno bezbednost učenika, zaposlenih u školi i imovina škole;
•  svakodnevno pregledaju učionice, radionice i ostale prostorije u školi,
•  utvrđuju stanje objekta i opreme i o tome obaveštavaju sekretara škole;
•  preduzimaju sve mere da se, po završetku rada, obezbede i zaključaju objekti škole, pogase svetla, provere vodovodne, grejne i druge instalacije.

XIV PRAVILA PONAŠANJA RODITELJA, ODNOSNO STARATELJA UČENIKA I TREĆIH LICA

Član 59

Roditelj, odnosno staratelj učenika dužan je da:

• prati ponašanje, učenje i uspeh svog deteta, odnosno redovno se informiše o tome;
• sarađuje sa odeljenskim starešinom;
• poštuje naloge i predloge dežurnog nastavnika;
• sarađuje sa predmetnim nastavnikom;
• redovno prisustvuje roditeljskim sastancima;
• pruža pomoć školi u ostvarivanju vaspitnog rada;
• doprinosi ostvarivanju planiranih zadataka škole, poboljšanju uslova života i rada.

Član 60

Škola ne može da prikuplja finansijska sredstva od učenika bez saglasnosti njegovog roditelja, odnosno staratelja.

Član 61

Lice koje nije zaposleno u školi dužno je da na ulaznim vratima pokaže ličnu kartu, službeni poziv ili drugu ispravu radi svoje identifikacije.

XV ZAVRŠNE ODREDBE

Član 62

Za sprovođenje ovih pravila odgovoran je direktor škole.

Član 63

Ova pravila stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli škole.

 

PREDSEDNIK ŠKOLSKOG

Broj ___________                                                                                             ODBORA

U Kotraži , dana 12.03.2007 godine                                                  ________________________

(Ime i prezime)