Документа школе

PRAVILNIK O STRUČNO-PEDAGOŠKOM NADZORU (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2012)

PredmetPravilnika

Član 1

Ovim pravilnikom uređuju se način vršenja stručno-pedagoškog nadzora nad radom predškolske ustanove, osnovne i srednje škole (u daljem tekstu: ustanova) i obavljanja poslova savetnika – spoljnjeg saradnika za predmete, grupe i oblasti predmeta, aktivnosti i stručne poslove (u daljem tekstu: savetnik), merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove i način vrednovanja rada prosvetnog savetnika i savetnika.

Stručno-pedagoškinadzor

Član 2

Stručno-pedagoški nadzor, saglasno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon), obavlja ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Poslove stručno-pedagoškog nadzora vrši prosvetni savetnik.

Merila za vrednovanja kvaliteta rada ustanove

Član 3

Vrednovanje kvaliteta rada ustanova i stručno-pedagoški nadzor vrši se na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove i standarda kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja.

Postupanje prosvetnog savetnika

Član 4

Prosvetni savetnik vrši stručno-pedagoški nadzor po službenoj dužnosti u okviru svojih ovlašćenja propisanih Zakonom, a na osnovu godišnjeg plana stručno-pedagoškog nadzora.

Godišnji plan stručno-pedagoškog nadzora sačinjava Ministarstvo u okviru školske uprave na osnovu:

1) prioritetnih ciljeva Ministarstva,

2) izveštaja o spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada ustanove,

3) planova unapređenja kvaliteta rada ustanove,

4) izveštaja o samovrednovanju ustanove.

Prosvetni savetnik može da postupa i na osnovu:

1) predloga Zavoda za unapređivanje obrazovanja vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja,

2) zapisnika prosvetnog inspektora,

3) zahteva: organa, privrednih i stručnih društava, ustanova, drugih organizacija, roditelja, odnosno staratelja deteta i učenika i građana,

4) neposrednog saznanja prosvetnog savetnika.

O rezultatima nadzora Ministarstvo obaveštava podnosioca zahteva.

Opšti, posebni i pojedinačni nadzor

Član 5

Prosvetni savetnik vrši opšti, posebni i pojedinačni stručno-pedagoški nadzor.

Opšti nadzor vrši se u skladu sa propisima kojim se uređuje vrednovanje kvaliteta rada ustanova.

Posebni nadzor vrši se vrednovanjem kvaliteta rada ustanove u pojedinim oblastima prema standardima kvaliteta rada ustanova.

Prosvetni savetnik obaveštava direktora ili drugo odgovorno lice ustanove o predmetu i vremenu vršenja posebnog nadzora.

Pojedinačni nadzor vrši se vrednovanjem kvaliteta rada nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora prema standardima kvaliteta rada ustanova i prema standardima kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja.

Prosvetni savetnik može obavestiti direktora ili drugo odgovorno lice ustanove o predmetu i vremenu vršenja pojedinačnog nadzora.

Posebni i pojedinačni stručno-pedagoški nadzor može biti redovan i vanredni.

Redovan stručno-pedagoški nadzor vrši se na osnovu godišnjeg plana stručno-pedagoškog nadzora.

Vanredni stručno-pedagoški nadzor može se vršiti na osnovu: predloga Zavoda za unapređivanje obrazovanja vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, zapisnika prosvetnog inspektora, zahteva organa, privrednih i stručnih društava, ustanova, drugih organizacija, roditelja, odnosno staratelja deteta i učenika, zahteva građana, neposrednog saznanja prosvetnog savetnika, kao i zbog kontrole predloženih mera.

Način vršenja nadzora nad radom ustanove

Član 6

Ustanova je dužna da prosvetnom savetniku obezbedi nesmetano vršenje nadzora.

Nadzor se obavlja:

1) neposrednim praćenjem vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-vaspitnog rada (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad) dolaskom u ustanovu ili na drugo mesto gde se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad,

2) prisustvovanjem izvođenju nastave, ispita i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada,

3) prisustvovanjem sednicama stručnih organa, organa upravljanja, učeničkog parlamenta i saveta roditelja,

4) uvidom u izveštaj o spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada ustanove,

5) uvidom u propisanu evidenciju i dokumentaciju,

6) uvidom u pedagošku dokumentaciju koju čine: plan rada i priprema nastavnika, plan rada stručnog saradnika, školski pismeni zadatak, domaći zadatak, maturski rad, završni rad, praktični rad, pismena provera znanja, radna sveska, zapisnik stručnog organa, saveta roditelja, učeničkog parlamenta i organa upravljanja i dokumentacija o praćenju napredovanja i razvoja dece i učenika,

7) uvidom u dokumentaciju ustanove koju čine: plan za unapređenje kvaliteta rada ustanove, predškolski, školski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), individualni obrazovni plan, godišnji plan rada ustanove, razvojni plan ustanove, izveštaj o radu ustanove i izveštaj o samovrednovanju,

8) uvidom u druga dokumenta koja sadrže podatke relevantne za praćenje kvaliteta rada ustanove,

9) prikupljanjem podataka putem upitnika ili razgovora sa direktorom, nastavnicima, vaspitačima, stručnim saradnicima, učenicima, roditeljima, odnosno starateljima i drugim osobama od značaja za život i rad ustanove;

10) praćenjem ostvarivanja ogleda,

11) na drugi način, u skladu sa Zakonom.

Način vršenja nadzora nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

Član 7

Nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika obavlja se kao pojedinačni nadzor.

Uvid u rad nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika ostvaruje se prisustvovanjem izvođenju nastave, aktivnosti, ispitu i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, pregledom pedagoške dokumentacije i evidencije i analizom podataka i informacija prikupljenih od dece, učenika, roditelja, odnosno staratelja, nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika nad čijim se radom vrši nadzor i od drugih lica po potrebi.

Prosvetni savetnik vrši nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u pogledu njihovog stručnog usavršavanja uvidom u plan i realizaciju plana stručnog usavršavanja i drugu relevantnu dokumentaciju, u skladu sa Zakonom, propisima koji uređuju stalno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, drugim propisima i aktima ustanove.

U postupku vršenja stručno-pedagoškog nadzora nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obavlja se razgovor sa nastavnikom, vaspitačem i stručnim saradnikom.

Na osnovu pismene izjave nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i uvida u dokumentaciju, prosvetni savetnik ceni opravdanost razloga zbog kojih se nastavnik, vaspitač i stručni saradnik nije stručno usavršavao.

Ukoliko se u toku nadzora utvrdi da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na način i po postupku kojim se omogućava postizanje opštih ishoda, ciljeva i standarda postignuća i programa obrazovanja i vaspitanja, prosvetni savetnik sačinjava izveštaj u kojem predlaže mere u vidu stručnih primedbi, predloga i upozorenja i određuje rok za njihovo izvršenje.

Po isteku roka za izvršenje predloženih mera, prosvetni savetnik vrši kontrolni nadzor i ako utvrdi da ni posle predloženih mera za otklanjanje utvrđenih nedostataka u radu nije došlo do poboljšanja, daje prvu negativnu ocenu nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku i određuje novi rok za izvršenje mera.

Prosvetni savetnik daje drugu negativnu ocenu ukoliko u nadzoru koji vrši nakon isteka roka za ponovno izvršenje mera utvrdi da nije došlo do poboljšanja u radu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u odnosu na utvrđeno stanje prethodnim nadzorom. Vreme između dva nadzora koji se vrše sa ciljem praćenja postupanja po predloženim merama, ne može biti duže od dva meseca.

Način vršenja nadzora nad radom direktora

Član 8

Nadzor nad radom direktora obavlja se kao pojedinačni nadzor.

Prosvetni savetnik vrši nadzor nad radom direktora u svim oblastima vrednovanja kvaliteta rada ustanove, a posebno u oblastima: Organizacija rada škole i rukovođenje, Etos i Resursi.

Pružanje stručne pomoći

Član 9

U cilju kvalitetnijeg obavljanja obrazovno-vaspitnog rada, obezbeđivanja zaštite dece, učenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi, uspešnijeg rukovođenja ustanovom ili iz drugih razloga, prosvetni savetnik pruža stručnu pomoć nastavniku, vaspitaču, stručnom saradniku i direktoru ustanove razgovorom, preporukom, konsultacijama i drugim oblicima pomoći – neposredno ili posredno, usmeno ili pismeno, odnosno pojedinačno ili grupno.

Izveštaj o stručno-pedagoškom nadzoru

Član 10

O izvršenom posebnom i pojedinačnom stručno-pedagoškom nadzoru prosvetni savetnik sačinjava izveštaj o stručno-pedagoškom nadzoru (u daljem tekstu: izveštaj) najduže u roku od 30 dana od dana izvršenog nadzora, koji sadrži ocenu stanja, predloge za preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje nedostataka i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada i rokove za njihovo izvršavanje.

Dostavljanje izveštaja i pravo na prigovor

Član 11

Izveštaj se dostavlja direktoru ustanove, koji ima pravo da stavi prigovor načelniku, odnosno rukovodiocu nadležne školske uprave u roku od osam dana od dana prijema izveštaja.

Prigovor je sastavni deo izveštaja o redovnom nadzoru.

Direktor je dužan da upozna vaspitno-obrazovno, nastavničko, pedagoško veće i organ upravljanja ustanove sa izvršenim redovnim stručno-pedagoškim nadzorom nad radom ustanove i dostavljenim izveštajem.

Ukoliko je izvršen vanredni stručno-pedagoški nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, direktor je dužan da nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika, nad čijim radom je vršen nadzor, odmah upozna sa izveštajem.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Praćenje predloženih mera i obaveza čuvanja službene tajne

Član 12

Prosvetni savetnik prati postupanje po predloženim merama.

Ako ustanova ne postupi po predloženim merama, prosvetni savetnik određuje novi rok za postupanje i o tome obaveštava organ upravljanja, prosvetnog inspektora i ministra.

Prosvetni savetnik pokreće proceduru za suspenziju licence u skladu sa Zakonom.

U vršenju nadzora prosvetni savetnik dužan je da čuva kao službenu tajnu podatke, u skladu sa Zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Savetnik

Član 13

Radi kvalitetnijeg obavljanja obrazovno-vaspitnog rada i rukovođenja ustanovama, savetnik pruža savetodavnu i stručnu pomoć nastavniku, vaspitaču, stručnom saradniku, direktoru, stručnim većima, aktivima i timovima.

Ministarstvo određuje listu savetnika za predmete, grupe i oblasti predmeta, aktivnosti i stručne poslove u skladu sa Zakonom.

Savetnik pruža stručnu pomoć nastavniku i vaspitaču radi unapređivanja njihovih kompetencija za nastavnu oblast, predmet i metodiku nastave, za poučavanje i učenje, za podršku razvoju ličnosti učenika, kao i za komunikaciju i saradnju.

Savetnik pruža stručnu pomoć stručnom saradniku radi unapređivanja njihovih kompetencija koje se odnose na: planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnih aktivnosti, saradnju sa nastavnicima i vaspitačima, rad sa decom i učenicima, saradnju sa roditeljima i lokalnom samoupravom, istraživanje i analitički rad u obrazovno-vaspitnoj praksi.

Savetnik pruža stručnu pomoć direktoru radi unapređivanja njegovih kompetencija koje se odnose na: instruktivno-pedagoški rad, organizaciju rada i rukovođenje ustanovom i upravljanjem resursima, saradnju sa zaposlenima, učenicima, roditeljima i lokalnom samoupravom.

Savetnik pruža stručnu pomoć stručnim organima i timovima radi unapređivanja razvoja ustanove podizanjem kvaliteta samovrednovanja, razvojnog planiranja, prevencije nasilja i inkluzivne prakse.

Savetodavni rad i stručna pomoć pruža se prisustvovanjem nastavi ili posmatranjem aktivnosti, uvidom u rad timova, održavanjem oglednog časa ili aktivnosti, demonstriranjem postupaka ili metoda, pružanjem povratne informacije o kvalitetu rada i davanjem stručne preporuke za poboljšanje rada.

Način rada savetnika

Član 14

Savetnik postupa po nalogu ministra kojim se određuje ustanova u kojoj će vršiti zadatak, cilj posete, rok za izvršenje zadatka i drugi podaci od značaja za izvršenje naloga.

Savetnik sarađuje sa prosvetnim savetnikom i prosvetnim inspektorom u izvršenju zadatka, a naročito u vezi planiranja posete ustanovi, definisanja cilja posete, planiranja i realizacije aktivnosti tokom posete.

O izvršenom zadatku savetnik sačinjava izveštaj koji se podnosi ministru preko nadležne školske uprave.

Izveštaj savetnika jedan je od elemenata na osnovu kojih se ustanovi predlažu i nalažu mere za unapređivanje rada i otklanjanje nedostataka.

Način vrednovanja rada prosvetnog savetnika i savetnika

Član 15

Vrednovanje rada prosvetnog savetnika vrši se prema propisima kojima se uređuje rad državnih službenika i na osnovu ovog pravilnika.

Vrednovanje rada savetnika prati i procenjuje prosvetni savetnik, na način utvrđen ovim pravilnikom.

Vrednovanje rada prosvetnog savetnika i savetnika

Član 16

Rad prosvetnog savetnik i savetnika vrednuje se tako što se procenjuje da li prosvetni savetnik i savetnik:

1) procenjuje objektivno, na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove,

2) donosi odluke zasnovane na utvrđenim činjenicama i dokazima,

3) predlaže mere precizno i argumentovano,

4) poštuje pravila ponašanja i kućni red ustanove i trudi se da svojim ponašanjem što manje poremeti uobičajene aktivnosti ustanove,

5) daje jasne povratne informacije i koristi jezik standarda umesto kritičkih iskaza,

6) uvažava ličnost nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora, ustanove i ostalih zaposlenih u ustanovi,

7) obavlja svoj posao sa integritetom, ophodeći se prema svima ljubazno i podržavajuće,

8) razgovara sa svim učesnicima usmereno i produktivno,

9) poštuje anonimnost pojedinaca i poverljivost informacija,

10) svodi u realne okvire zahteve o informacijama i drugim materijalima,

11) uvažava razlike i drugačija mišljenja i stavove,

12) stalno preispituje i samovrednuje svoj rad i kvalitet komunikacije,

13) dosledno koristi jezik i pismo u službenoj upotrebi u skladu sa zakonom.

Prestanak važenja ranijeg propisa

Član 17

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o stručno-pedagoškom nadzoru (“Službeni glasnik RS”, broj 19/07).

Završna odredba

Član 18

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

PRAVILNIK O STALNOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU I STICANJU ZVANJA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA (“Sl. glasnik RS”, br. 13/2012)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se: oblici stručnog usavršavanja, prioritetne oblasti za stručno usavršavanje za period od tri godine, programi i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja; uslovi, organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja u toku usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika; obrazac uverenja o pohađanom stručnom usavršavanju i druga pitanja od značaja za razvoj sistema stručnog usavršavanja.

Član 2

Profesionalni razvoj je složen proces koji podrazumeva stalno razvijanje kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika radi kvalitetnijeg obavljanja posla i unapređivanja razvoja dece i učenika i nivoa postignuća učenika.

Sastavni i obavezni deo profesionalnog razvoja je stručno usavršavanje koje podrazumeva sticanje novih i usavršavanje postojećih kompetencija važnih za unapređivanje vaspitno-obrazovnog, obrazovno-vaspitnog, vaspitnog, stručnog rada i nege dece (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad).

Sastavni deo profesionalnog razvoja jeste i razvoj karijere napredovanjem u određeno zvanje.

Član 3

Stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika ustanova planira u skladu sa potrebama i prioritetima obrazovanja i vaspitanja dece i učenika, prioritetnim oblastima koje utvrđuje ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar) i na osnovu sagledavanja nivoa razvijenosti svih kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u ustanovi.

Potrebe i prioritete stručnog usavršavanja ustanova planira na osnovu iskazanih ličnih planova profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove, izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća, zadovoljstva učenika i roditelja, odnosno staratelja dece i učenika i drugih pokazatelja kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada.

Lični plan profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika sačinjava se na osnovu samoprocene nivoa razvijenosti svih kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika (u daljem tekstu: kompetencije).

Član 4

Stalno stručno usavršavanje ostvaruje se aktivnostima koje:

1) preduzima ustanova u okviru svojih razvojnih aktivnosti, i to:

(1) izvođenjem uglednih časova, odnosno aktivnosti sa diskusijom i analizom;

(2) izlaganjem na sastancima stručnih organa i tela koje se odnosi na savladan program stručnog usavršavanja ili drugi oblik stručnog usavršavanja van ustanove, prikaz knjige, priručnika, didaktičkog materijala, stručnog članka, različite vrste istraživanja, studijsko putovanje i stručnu posetu i dr. sa obaveznom diskusijom i analizom;

(3) ostvarivanjem:

– istraživanja (naučna, akciona, ad hoc i dr.);

– projekta obrazovno-vaspitnog karaktera u ustanovi;

– programa od nacionalnog značaja u ustanovi;

– programa ogleda, model centar;

– oblika stručnog usavršavanja koji je pripremljen i ostvaren u ustanovi u skladu sa potrebama zaposlenih;

2) se sprovode po odobrenim programima obuka i stručnih skupova, u skladu sa ovim pravilnikom;

3) preduzima ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po postupku utvrđenom ovim pravilnikom, i to kroz:

(1) programe obuka;

(2) stručne skupove;

(3) letnje i zimske škole;

(4) stručna i studijska putovanja;

4) ostvaruju visokoškolske ustanove na osnovu akreditovanih programa u okviru celoživotnog učenja;

5) se organizuju na međunarodnom nivou, a od značaja su za obrazovanje i vaspitanje, odnosno učešćem na međunarodnim seminarima i skupovima;

6) preduzima nastavnik, vaspitač i stručni saradnik u skladu sa ličnim planom profesionalnog razvoja, i to aktivnostima koje nisu navedene u tač. 1) do 5) ovog člana.

Član 5

Stručno usavršavanje iz člana 4. tač. 1) i 2) ovog pravilnika jeste obavezna aktivnost nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika utvrđena pedagoškom normom, u okviru 40-časovne radne nedelje.

Za stručno usavršavanje iz člana 4. tač. 2) do 5) ovog pravilnika nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo na plaćeno odsustvo u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (“Službeni glasnik RS”, br. 12/09 i 67/11).

II OBLICI STALNOG STRUČNOG USAVRŠAVANJA

Član 6

Oblici stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, a koje nadležni organ ili organizacija odobri po utvrđenoj proceduri, jesu:

1) programi stalnog stručnog usavršavanja koji se ostvaruju izvođenjem obuke;

2) akreditovani programi visokoškolskih ustanova kao oblika celoživotnog učenja;

3) stručni skupovi:

(1) kongres;

(2) sabor, susreti i dani;

(3) konferencija;

(4) savetovanje;

(5) simpozijum;

(6) okrugli sto;

(7) tribina;

4) letnje i zimske škole;

5) stručna i studijska putovanja.

Oblici stalnog stručnog usavršavanja iz stava 1. ovog člana ostvaruju se, odnosno organizuju se kao domaći ili međunarodni.

Ovim pravilnikom uređuje se vrednovanje učešća na međunarodnim oblicima stručnog usavršavanja iz stava 1. ovog člana.

1. Programi i prioritetne oblasti stalnog stručnog usavršavanja

Član 7

Program stalnog stručnog usavršavanja iz člana 6. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, u skladu sa Zakonom odobrava Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zavod) na osnovu konkursa, u skladu sa ovim pravilnikom, a za programe na jezicima nacionalnih manjina na kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u Autonomnoj pokrajini Vojvodini – Pedagoški zavod Vojvodine.

Izuzetno, program iz stava 1. ovog člana koji je od javnog interesa donosi ministar i određuje izvođača obuke.

Program iz st. 1. i 2. ovog člana sadrži: naziv, cilj, kompetencije koje program razvija i unapređuje, sadržaj, oblike rada, ciljne grupe, trajanje programa i vremenski raspored aktivnosti; način provere primene stečenih znanja i veština.

Program iz st. 1. i 2. ovog člana može da sadrži module.

Modul, u smislu ovog pravilnika, jeste skup funkcionalno povezanih sadržaja i oblika rada u okviru osnovne teme programa i može da se ostvaruje kao posebna celina.

Član 8

Prioritetne oblasti stručnog usavršavanja od značaja za razvoj obrazovanja i vaspitanja jesu:

1) prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

2) prevencija diskriminacije;

3) inkluzija dece i učenika sa smetnjama u razvoju i iz društveno marginalizovanih grupa;

4) komunikacijske veštine;

5) učenje da se uči i razvijanje motivacije za učenje;

6) jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih, naročito u oblasti inovativnih metoda nastave i upravljanja odeljenjem;

7) saradnja sa roditeljima, učenicima i učeničkim parlamentima;

8) informaciono-komunikacione tehnologije.

Član 9

Zavod raspisuje konkurs za odobravanje programa stalnog stručnog usavršavanja svake druge godine.

Konkurs se objavljuje u javnom glasilu “Prosvetni pregled” i na veb stranici Zavoda i traje od 1. do 31. oktobra.

Pravo učešća na konkursu imaju: predškolska ustanova, osnovna i srednja škola, dom učenika, visokoškolska ustanova i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), centar za stručno usavršavanje, stručno društvo, odnosno udruženje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja i koji to dokazuju izvodom iz statuta i odgovarajućeg registra.

U prijavi na konkurs dostavlja se program stalnog stručnog usavršavanja, u kome se, osim sadržaja iz člana 7. stav 5. ovog pravilnika, navode i:

1) naziv i reference podnosioca programa u vezi sa temom programa;

2) reference autora u vezi sa temom programa;

3) reference izvođača obuke u vezi sa temom programa i u vezi sa veštinama i iskustvom u izvođenju obuka;

4) prioritetne oblasti koje utvrdi Ministarstvo, a na koje se program odnosi;

5) rezultate istraživanja (naučnih, akcionih, ad hoc i dr.) koja ukazuju na problem koji je moguće prevazići predloženim programom i procenu očekivanih efekata obuke;

6) specifikacija cene.

Program stalnog stručnog usavršavanja ostvaruje se kroz obuku koja može da traje najkraće osam, a najduže 24 sata. Ako je program strukturisan kroz module, svaki modul može da traje najduže 24 sata.

Obuka može da traje najduže osam sati dnevno.

Najveći broj učesnika po grupi jeste 30.

Obuku izvode najmanje dva voditelja.

Isti izvođač može da bude prijavljen za najviše pet programa.

Član 10

Prilikom odobravanja programa stalnog stručnog usavršavanja procenjuje se ispunjenost sledećih zahteva:

1) da program doprinosi razvijanju kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;

2) da program doprinosi ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja utvrđenih Zakonom, unapređivanja razvoja dece i učenika i nivoa postignuća učenika i odraslih, odnosno unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada;

3) da su delovi opisa programa međusobno logično povezani i usaglašeni;

4) reference iz člana 9. stav 4. tač. 1) do 3) ovog pravilnika.

Procenjivanje ispunjenosti zahteva iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana vrši se na osnovu dokaza iz člana 9. stav 4. tačka 5) ovog pravilnika.

Član 11

Komisiju za pripremu predloga za odobravanje programa stalnog stručnog usavršavanja obrazuje direktor Zavoda, odnosno Pedagoškog zavoda. Rad komisije uređuje se opštim aktom Zavoda, odnosno Pedagoškog zavoda.

Na predlog komisije iz stava 1. ovog člana direktor Zavoda, odnosno Pedagoškog zavoda odobrava programe.

Odobreni programi stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, uključujući i listu Pedagoškog zavoda, objavljuju se u katalogu na veb stranici Zavoda, do 15. maja školske godine u kojoj je objavljen konkurs.

Član 12

Program se odobrava za primenu u trajanju od dve godine.

Izuzetno, program koji je odobravan i ostvarivan tri godine uzastopno i za koji se dokažu empirijskim putem utvrđeni odlični efekti u primeni programa, može da bude odobren i na četiri godine.

Program koji nije primenjivan može da bude odobren kao ogledni u trajanju od godinu dana.

Po isteku ogleda Zavod, odnosno Pedagoški zavod odobrava program na rok od još dve godine ili ga ne odobrava za dalju primenu, na osnovu vrednovanja ostvarenosti: ciljeva i zadataka, načina primene programa i rezultata.

Ako za program odobren na dve godine nisu ostvarene minimalno tri obuke za taj period, program ne može da bude odobren na novom konkursu.

Član 13

Kada se na raspisani konkurs ne prijave programi stručnog usavršavanja za određenu prioritetnu oblast ili predloženi programi ne ispunjavaju zahteve za odobravanje, Zavod može u saradnji sa Ministarstvom da:

1) raspiše dopunski konkurs za određenu prioritetnu oblast;

2) objavi javni poziv određenim ustanovama, centru za stručno usavršavanje, stručnim društvima ili udruženjima za izradu nedostajućih programa.

Izbor programa vrši komisija iz člana 11. stav 1. ovog pravilnika.

Ako se na raspisanom dopunskom konkursu za određenu prioritetnu oblast ili na osnovu javnog poziva ne odobri program, Zavod može da donese odgovarajući program stručnog usavršavanja.

Član 14

Ustanova, centar za stručno usavršavanje, stručno društvo, odnosno udruženje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja dužno je da izvodi obuke pod uslovima i na način pod kojim je program odobren i da Zavodu dostavi podatke o održanoj obuci u formatu koji odredi Zavod, i to:

1) najavu obuke najkasnije 10 dana pre njenog izvođenja – elektronskim putem;

2) izveštaj o izvedenoj obuci sa overenim spiskom učesnika – elektronskim i pismenim putem;

3) upitnik za učesnike seminara – elektronskim i pismenim putem.

Ustanova, centar za stručno usavršavanje, stručno društvo, odnosno udruženje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja podnosi izveštaj Zavodu o povratnim informacijama o načinu primene i efektima programa i primerima dobre prakse.

Učesnik stiče pravo na izdavanje uverenja o pohađanoj obuci za program, odnosno modul u celini.

Uverenje izdaje ustanova, centar za stručno usavršavanje, stručno društvo, odnosno udruženje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja kome je odobren program.

Obrazac uverenja iz stava 3. ovog člana štampa se na 100-gramskoj hartiji veličine 21×29 cm, na svetloplavoj podlozi.

Obrazac uverenja odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

2. Akreditovani programi visokoškolskih ustanova u okviru celoživotnog učenja

Član 15

Visokoškolska ustanova može da ostvaruje program stručnog usavršavanja kao oblika celoživotnog učenja, koji je akreditovan, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08 i 44/10).

Akreditovani program treba da ima za cilj:

1) razvijanje svih kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika na uravnotežen način;

2) upoznavanje sa naučnim i stručnim inovacijama u odgovarajućoj oblasti.

O savladanom akreditovanom programu iz stava 1. ovog člana visokoškolska ustanova izdaje uverenje koje, osim podataka o polazniku programa i naziva visokoškolske ustanove, sadrži podatke o akreditaciji programa, vremenu njegovog pohađanja i broju bodova iz Evropskog sistema prenosa bodova.

3. Stručni skupovi

Član 16

Stručno usavršavanje može da se ostvaruje i kroz stručne skupove iz člana 6. stav 1. tačka 3) koji, u smislu ovog pravilnika, jesu:

1) kongres kao organizacioni oblik naučnog, odnosno stručnog karaktera, za najmanje 200 stručnjaka određenog profila, koji počinje plenarnom sednicom, a rad se odvija u grupama na različite teme i završava se zaključcima i preporukama;

2) sabori, susreti i dani kao tradicionalni organizacioni oblici sa više tema, za najmanje 200 stručnjaka određenog profila, koji počinju plenarnim izlaganjima, a rad se odvija u manjim grupama po pojedinačnim temama;

3) konferencija kao organizacioni oblik sa određenom širom temom, za najmanje 70 učesnika, koja počinje uvodnim plenarnim izlaganjem, radom u manjim grupama o podtemama i sumiranjem i zaključivanjem u plenarnom sastavu;

4) tribina kao organizacioni oblik sa određenom temom, namenjena obaveštavanju učesnika koji nakon uvodnog izlaganja stručno raspravljaju o temi;

5) savetovanje kao organizacioni oblik, u vezi sa temom povodom koje je potrebno doneti neku vrstu odluke, kroz razmenu iskustava, analizu i konsultacije;

6) simpozijum je organizacioni oblik koji se sastoji od više izlaganja o temi, a učesnici je sveobuhvatno razmatraju iz različitih uglova;

7) okrugli sto kao organizacioni oblik koji počinje kratkim uvodom o temi i sveobuhvatnom raspravom učesnika u razradi date teme i mogućim načinima rešavanja problema.

U okviru kongresa, sabora, susreta, dana i konferencije mogu da rade manje grupe – tribina, savetovanje, simpozijum i okrugli sto.

Član 17

Za učestvovanje na stručnom skupu iz člana 16. ovog pravilnika ustanova, centar za stručno usavršavanje, stručno društvo, odnosno udruženje registrovano za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: organizator) izdaje uverenje nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku, u skladu sa ovim pravilnikom, ako je skup prijavljen i odobren kao oblik stručnog usavršavanja od strane Zavoda, odnosno Pedagoškog zavoda.

Kada stručni skup iz člana 16. ovog pravilnika organizuje Ministarstvo, odnosno pokrajinski organ uprave nadležan za poslove obrazovanja ili Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja izdaje se uverenje, u skladu sa ovim pravilnikom, a bez obaveze prijavljivanja i odobravanja od strane Zavoda, odnosno Pedagoškog zavoda.

Organizator elektronskim putem prijavljuje Zavodu održavanje stručnog skupa najkasnije dva meseca pre njegovog početka. U prijavi organizator dostavlja:

1) naziv i teme skupa;

2) ciljnu grupu učesnika;

3) mesto i datum održavanja;

4) imena stručnih lica koja učestvuju u ostvarivanju stručnog skupa i njihove reference;

5) cenu kotizacije.

Stručne skupove iz člana 16. ovog pravilnika priznaje Zavod, odnosno Pedagoški zavod kao odobreni oblik stručnog usavršavanja.

Stručni skupovi kao odobreni oblik stručnog usavršavanja, uključujući one koje je odobrio Pedagoški zavod, objavljuju se na veb stranici Zavoda, najkasnije u roku od 30 dana pre održavanja stručnog skupa.

Organizator je dužan da stručni skup kao odobreni oblik stručnog usavršavanja održi prema objavljenim uslovima, da učesnicima izda uverenje, u skladu sa ovim pravilnikom i da u roku od 30 dana, u elektronskom i pismenom obliku, dostavi Zavodu:

1) izveštaj o održanom stručnom skupu sa spiskom učesnika;

2) ocene stručnog skupa od strane učesnika.

Obrazac uverenja o učestvovanju na stručnom skupu iz st. 1. i 2. ovog člana štampa se na 100-gramskoj hartiji veličine 21×29 cm, na svetlozelenoj podlozi Obrazac uverenja odštampan je uz ovaj ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

4. Letnje i zimske škole

Član 18

Letnje i zimske škole su oblik stručnog usavršavanja koji je usmeren na razmenu različitih iskustava u podučavanju i učenju i po pravilu traje duže od tri dana.

Odredbe člana 17. ovog pravilnika primenjuju se i na prihvatanje letnjih i zimskih škola, kao odobrenog oblika stručnog usavršavanja.

5. Stručna i studijska putovanja

Član 19

Stručno putovanje, u smislu ovog pravilnika, jeste putovanje organizovano u zemlji ili inostranstvu radi unapređivanja znanja i iskustva u okviru struke, odnosno profesije nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Studijsko putovanje, u smislu ovog pravilnika, jeste putovanje organizovano u zemlji ili inostranstvu radi sticanja uvida i unapređivanja znanja i iskustva u okviru oblasti, teme, odnosno aktivnosti vezane za konkretni posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Stručno ili studijsko putovanje nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ne podleže prijavljivanju i odobravanju od strane Zavoda, odnosno Pedagoškog zavoda.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik podnosi izveštaj organu, odnosno ustanovi koja ga je uputila na stručno ili studijsko putovanje.

III PRAĆENJE OSTVARIVANJA STRUČNOG USAVRŠAVANJA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA

Član 20

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik u postupku samovrednovanja i planiranja svog stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja primenjuje standarde kompetencija.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik sistematično prati, analizira i vrednuje svoj obrazovno-vaspitni rad, razvoj kompetencija, svoje napredovanje i profesionalni razvoj i čuva u određenom obliku najvažnije primere iz svoje prakse, primere primene naučenog tokom stručnog usavršavanja, lični plan profesionalnog razvoja (u daljem tekstu: portfolio).

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik na zahtev direktora, stručnog saradnika, prosvetnog savetnika i savetnika – spoljnog saradnika, daje na uvid svoj portfolio profesionalnog razvoja.

Član 21

Ustanova:

1) prati ostvarivanje plana svih oblika stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;

2) vodi evidenciju, odnosno bazu podataka o profesionalnom statusu i stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;

3) vrednuje uticaj stručnog usavršavanja na razvoj i postignuća dece i učenika;

4) analizira rezultate samovrednovanja, spoljašnjeg vrednovanja rada ustanove u odnosu na dobiti stručnog usavršavanja;

5) prati zadovoljstvo učenika i roditelja, odnosno staratelja dece i učenika;

6) preduzima mere za unapređivanje kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika prema utvrđenim potrebama;

7) preduzima mere za unapređivanje kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika planiranjem dodatnog stručnog usavršavanja.

Evidenciju o stručnom usavršavanju i profesionalnom razvoju čuva ustanova u dosijeu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Podatke o stručnom usavršavanju unosi ustanova u bazu podataka i dostavlja ih Ministarstvu za jedinstveni informacioni sistem prosvete svake školske, odnosno radne godine, a nakon usvajanja izveštaja o stručnom usavršavanju.

Član 22

Zavod samostalno:

1) analizira odobrene programe prema doprinosu kompetencijama za profesiju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koje razvijaju;

2) predlaže preduzimanje mera i aktivnosti za unapređivanje sistema stalnog stručnog usavršavanja;

3) prati izvođenje obuka i drugih oblika stručnog usavršavanja, u skladu sa ovim pravilnikom, kroz:

(1) ocenjivanje obuka od strane učesnika;

(2) izveštavanje ustanove, centra za stručno usavršavanje, stručnog društva, odnosno udruženja registrovanog za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja o izvedenim obukama.

Zavod, odnosno Pedagoški zavod u saradnji sa školskim upravama i centrima za stručno usavršavanje neposredno prati i analizira ostvarivanje odobrenih programa i drugih oblika stručnog usavršavanja i njihov uticaj na razvoj kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja periodično vrednuje uticaj stručnog usavršavanja na postignuća dece i učenika.

Zavod, Pedagoški zavod i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja predlažu Ministarstvu mere i aktivnosti za unapređivanje stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.

Član 23

Zavod rešenjem oduzima ustanovi, centru za stručno usavršavanje, stručnom društvu, odnosno udruženju registrovanom za obavljanje delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja odobrenje za ostvarivanje programa stručnog usavršavanja, ukoliko se utvrdi da u toku ostvarivanja ne ispunjava jedan od sledećih uslova:

1) ne ostvaruje stručno usavršavanje pod uslovima pod kojim je odobren program stručnog usavršavanja;

2) ne ispunjava obaveze prema Zavodu iz člana 14. ovog pravilnika;

3) nema zadovoljavajuće ocene obuka od strane učesnika i rezultate spoljnog praćenja i ocenjivanja iz člana 22. st. 2. i 3. ovog pravilnika.

Član 24

Zavod unosi i čuva bazu podataka o odobrenim i ostvarenim oblicima stručnog usavršavanja, o nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima kao učesnicima i o ocenjivanju obuka od strane učesnika.

Podaci iz stava 1. ovog člana koriste se u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

IV OBAVEZNO STRUČNO USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA

Član 25

Plan stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika jeste sastavni deo godišnjeg plana rada ustanove i usklađen je sa razvojnim planom ustanove i rezultatima samovrednovanja i spoljašnjeg vrednovanja ustanove.

Vaspitno-obrazovno, nastavničko, odnosno pedagoško veće u junu mesecu razmatra izveštaj direktora o stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika sa analizom rezultata primene stečenih znanja i veština.

Izveštaj sa analizom iz stava 2. ovog člana sastavni je deo godišnjeg izveštaja o radu ustanove i dostavlja se na usvajanje organu upravljanja, a po potrebi i organu jedinice lokalne samouprave i Ministarstvu.

Pedagoški kolegijum ustanove određuje svog člana koji prati ostvarivanje plana stručnog usavršavanja ustanove i o tome tromesečno izveštava direktora.

Član 26

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo i dužnost da svake školske godine učestvuje u ostvarivanju različitih oblika stručnog usavršavanja u ustanovi, i to da:

1) prikaže pojedini oblik stručnog usavršavanja koji je pohađao, a koji je u vezi sa poslovima nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika; primenu naučenog sa stručnog usavršavanja; rezultate praćenja razvoja deteta i učenika; stručnu knjigu, priručnik, stručni članak, didaktički materijal; rezultate obavljenog istraživanja, studijsko putovanje, stručnu posetu i slično;

2) održi ugledni čas nastave, odnosno aktivnost, vodi radionicu;

3) prisustvuje aktivnostima iz tač. 1) i 2) ovog člana i učestvuje u njihovoj analizi;

4) učestvuje u istraživanjima; projektima obrazovno-vaspitnog karaktera u ustanovi; programima od nacionalnog značaja u ustanovi; programima ogleda, model centra; planiranju i ostvarivanju oblika stručnog usavršavanja u okviru ustanove, u skladu sa potrebama zaposlenih.

Ustanova obezbeđuje ostvarivanje prava i dužnosti nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika iz stava 1. ovog člana.

Član 27

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik u okviru norme neposrednog rada sa decom i učenicima i drugih oblika rada ima dužnost da se stručno usavršava i pravo da odsustvuje sa rada, u skladu sa Zakonom i propisom donetim na osnovu njega.

U okviru punog radnog vremena nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima 68 sati godišnje različitih oblika stručnog usavršavanja, od čega je 24 sata pravo na plaćeno odsustvo iz ustanove radi pohađanja odobrenih programa i stručnih skupova, a 44 sata stručnog usavršavanja koje preduzima ustanova u okviru svojih razvojnih aktivnosti.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik dužan je da u toku pet godina ostvari najmanje 120 bodova iz različitih oblika stručnog usavršavanja.

Sat pohađanja obuke stručnog usavršavanja ima vrednost boda.

Dan učešća na stručnom skupu ima vrednost boda.

Bod iz Evropskog sistema prenosa bodova (u daljem tekstu: ESPB), ima vrednost 25 bodova stručnog usavršavanja.

Ako je nastavnik, vaspitač i stručni saradnik učestvovao u ostalim oblicima stručnog usavršavanja na međunarodnom nivou, broj bodova po tom osnovu udvostručuje se.

Organ, odnosno ustanova iz člana 19. stav 4. ovog pravilnika podnosi zahtev Zavodu za priznavanje odgovarajućeg broja bodova koje je nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ostvario učestvovanjem na međunarodnom skupu.

Član 28

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ostvaruje najmanje 100 bodova iz odobrenih programa i do 20 bodova za učestvovanje na prijavljenim i odobrenim stručnim skupovima.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ostvaruje najmanje po 16 bodova pohađanjem oblika stručnog usavršavanja koji razvija kompetencije za:

1) uže stručnu oblast;

2) poučavanje i učenje;

3) podršku razvoju ličnosti deteta i učenika;

4) komunikaciju i saradnju.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik dužan je da od 120 bodova ostvari najmanje 30 bodova pohađanjem oblika stručnog usavršavanja koji se odnose na prioritetne oblasti iz člana 8. ovog pravilnika.

Preostali broj bodova do 120 u toku pet godina nastavnik, vaspitač i stručni saradnik raspoređuje na osnovu prioriteta ustanove i sopstvenog plana profesionalnog razvoja.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik obezbeđuje strukturu bodova, u skladu sa kompetencijama iz stava 2. ovog člana.

V USLOVI I POSTUPAK NAPREDOVANJA I STICANJA ZVANJA

Član 29

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik može tokom rada i profesionalnog razvoja da napreduje sticanjem zvanja: pedagoški savetnik, samostalni pedagoški savetnik, viši pedagoški savetnik i visoki pedagoški savetnik pod uslovima i po postupku utvrđenim ovim pravilnikom.

Zvanja iz stava 1. ovog člana stiču se, po pravilu, postupno.

U ustanovi zvanja iz stava 1. ovog člana može da stekne do 25 odsto od ukupnog broja zaposlenih nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, i to: zvanje pedagoškog savetnika do 15 odsto, samostalnog pedagoškog savetnika – do pet odsto, višeg pedagoškog savetnika – do tri odsto i visokog pedagoškog savetnika – do dva odsto.

Ako postoji potreba za izbor u zvanja većeg broja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika od broja iz stava 3. ovog člana, izbor u ustanovi može da se izvrši nakon dobijene saglasnosti Ministarstva da su za to obezbeđena sredstva u budžetu.

1. Uslovi za sticanje zvanja

Član 30

Zvanje pedagoškog savetnika može da stekne nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji, osim dozvole za rad nastavnika vaspitača i stručnog saradnika (u daljem tekstu: licenca):

1) ima najmanje osam godina radnog iskustva u obavljanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi;

2) pokazuje visok stepen kompetentnosti u obrazovno-vaspitnom, radu, a vaspitač i stručni saradnik – visok stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na početno stanje i uslove rada;

3) ističe se u svim aktivnostima stručnog usavršavanja koje organizuje ustanova;

4) inicira i učestvuje u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;

5) ostvari, osim 120 bodova, i dodatnih 50 bodova iz različitih oblika stručnog usavršavanja;

6) zna strani jezik: engleski, ruski, francuski, nemački, španski ili italijanski jezik (u daljem tekstu: strani jezik) na nivou A2 Zajedničkog evropskog jezičkog okvira;

7) koristi računar u radu.

Korišćenje računara u radu, u smislu ovog pravilnika podrazumeva upotrebu jednog od programa za obradu teksta, za tabelarna izračunavanja, za izradu prezentacija i korišćenje Interneta u funkciji obrazovno-vaspitnog rada.

Član 31

Zvanje samostalnog pedagoškog savetnika može da stekne nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji, osim licence i ostvarenih 120 bodova iz različitih oblika stručnog usavršavanja:

1) ima najmanje 10 godina radnog iskustva u obavljanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi i najmanje dve godine rada u zvanju pedagoškog savetnika;

2) pokazuje visok stepen kompetentnosti u obrazovno-vaspitnom radu, a vaspitač i stručni saradnik – visok stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na početno stanje i uslove rada;

3) inicira i učestvuje u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;

4) savlada program za mentora pripravniku od 70 bodova ili odobrene programe kojima stiče kompetencije za obučavanje drugih nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, od najmanje 70 bodova;

5) zna strani jezik na nivou A2 Zajedničkog evropskog jezičkog okvira;

6) koristi računar u radu.

Član 32

Zvanje višeg pedagoškog savetnika može da stekne nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji, osim licence:

1) ima najmanje 12 godina radnog iskustva u obavljanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi i najmanje dve godine rada u zvanju samostalnog pedagoškog savetnika;

2) pokazuje nadprosečan stepen kompetentnosti u obrazovno-vaspitnom radu, a vaspitač i stručni saradnik – nadprosečan stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na početno stanje i uslove rada;

3) inicira i učestvuje u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;

4) ostvari različite odobrene programe izvođenjem obuke u trajanju od najmanje 100 sati u svojstvu voditelja programa ili predavača, uz nadzor autora programa ili savlada programe iz oblasti nastavničkih kompetencija u vrednosti od 30 ESPB, odnosno ostvari 30 ESPB na master akademskim studijama iz oblasti obrazovanja, obrazovne politike i slično;

5) zna strani jezik na nivou B1 Zajedničkog evropskog jezičkog okvira;

6) koristi računar u radu.

Član 33

Zvanje visokog pedagoškog savetnika može da stekne nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji, osim licence:

1) ima najmanje 15 godina radnog iskustva u obavljanju obrazovno-vaspitnog rada i najmanje tri godine rada u zvanju višeg pedagoškog savetnika;

2) ima završene master akademske studije iz oblasti obrazovanja, obrazovne politike, obrazovanja nastavnika i slično ili akademski stepen magistra iz istih oblasti;

3) postiže nadprosečan stepen kompetentnosti u obrazovno-vaspitnom radu, a vaspitač i stručni saradnik – nadprosečan stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na početno stanje i uslove rada;

4) inicira i učestvuje u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;

5) autor je ili koautor odobrenog programa koji se ostvaruje;

6) zna jedan strani jezik na nivou A2, a drugi na nivou B1 Zajedničkog evropskog jezičkog okvira;

7) koristi računar u radu;

8) kreira i ostvaruje istraživačke aktivnosti od značaja za obrazovno-vaspitni rad.

Član 34

Merila za vrednovanje uslova za sticanje zvanja iz člana 30. stav 1. tač. 2) i 4), člana 31. tač. 2) i 3) člana 32. tač. 2) i 3) i člana 33. tač. 3) i 4), odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

2. Postupak sticanja zvanja

Član 35

Postupak za sticanje odgovarajućeg zvanja pokreće nastavnik, vaspitač i stručni saradnik podnošenjem zahteva ustanovi.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik podnosi dokaze o ispunjenosti uslova za sticanje zvanja, sa samoprocenom stepena ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva, prema stepenu stečenih kompetencija i samoprocenom iniciranja i učestvovanja u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada.

Član 36

Direktor ustanove u roku od osam dana od prijema zahteva dostavlja zahtev i dokaze iz člana 35. ovog pravilnika, i to za:

– nastavnika – stručnom veću za razrednu nastavu ili za oblast predmeta;

– vaspitača – stručnom aktivu;

– stručnog saradnika u školi – pedagoškom kolegijumu;

– stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i školi sa domom učenika – stručnom aktivu.

Stručni organ ustanove iz stava 1. ovog člana dužan je da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva da mišljenje direktoru ustanove.

Ako je mišljenje stručnog organa iz stava 1. ovog člana pozitivno, direktor dostavlja zahtev nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika na mišljenje nastavničkom, vaspitno-obrazovnom, odnosno pedagoškom veću i savetu roditelja.

U slučaju da je mišljenje stručnog organa negativno, direktor obustavlja postupak i obaveštava podnosioca zahteva o sadržaju dobijenog mišljenja, u roku od 15 dana.

Član 37

Nadležno veće i savet roditelja dužni su da u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva daju mišljenja direktoru ustanove.

Ako nadležno veće, odnosno savet roditelja ne da mišljenje u roku iz stava 1. ovog člana, smatra se da je mišljenje pozitivno.

Kada su dobijena mišljenja iz čl. 36. i 37. ovog pravilnika pozitivna, direktor dostavlja predlog za izbor u zvanje sa zahtevom i dokazima prosvetnom savetniku, u roku od 15 dana.

Ako je nadležno veće ili savet roditelja dao negativno mišljenje, direktor obustavlja postupak i obaveštava podnosioca zahteva o sadržaju dobijenih mišljenja, u roku od 15 dana.

Član 38

Prosvetni savetnik je dužan da mišljenje direktoru ustanove u roku od 60 dana od dana dostavljanja zahteva.

Ako prosvetni savetnik ne može da da mišljenje u roku iz stava 1. ovog člana, dužan je da obavesti direktora o novom roku, koji ne može da bude duži od 30 dana.

Prosvetni savetnik vrši stručno-pedagoški nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika dva puta u trajanju od po jednog radnog dana, bez obaveze najavljivanja.

Predmet stručno-pedagoškog nadzora jesu kompetencije i stepen iniciranja i učestvovanja u podizanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u toku ostvarivanja svih oblika obrazovno-vaspitnog rada.

U toku stručno-pedagoškog nadzora nastavnika prosvetni savetnik može da proverava i uspeh učenika radi utvrđivanja postignuća učenika u odnosu na nacionalni prosek.

Prosvetni savetnik može, radi sticanja potpunijeg uvida u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, da sprovede anonimnu anketu ili intervju sa učenicima, roditeljima i drugim zaposlenim u ustanovi.

Kada je mišljenje prosvetnog savetnika pozitivno, direktor donosi rešenje o sticanju zvanja pedagoškog savetnika i samostalnog pedagoškog savetnika, u roku od 15 dana.

Ako je mišljenje prosvetnog savetnika negativno, direktor obustavlja postupak i obaveštava podnosioca zahteva o sadržaju dobijenih mišljenja, u roku od 15 dana.

Član 39

Ako je mišljenje prosvetnog savetnika u postupku sticanja zvanja višeg pedagoškog savetnika ili visokog pedagoškog savetnika, pozitivno, direktor ustanove dostavlja Zavodu zahtev za davanje mišljenja o predlogu za izbor u zvanje, u roku od 15 dana.

Zavod je dužan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva iz stava 1. ovog člana da mišljenje direktoru ustanove.

Ako Zavod ne može da da mišljenje u roku iz stava 1. ovog člana, dužan je da obavesti direktora o novom roku, koji ne može da bude duži od 30 dana.

Kada je dobijeno mišljenje Zavoda pozitivno, direktor donosi rešenje o sticanju zvanja višeg pedagoškog savetnika ili visokog pedagoškog savetnika, u roku od 15 dana.

Ako je mišljenje Zavoda negativno, direktor obustavlja postupak i obaveštava podnosioca zahteva o sadržaju dobijenog mišljenja, u roku od 15 dana.

3. Rad u zvanju

Član 40

Strukturu i raspored obaveza i aktivnosti koje mogu da obavljaju nastavnici, vaspitači i stručni saradnici izabrani u zvanja propisana ovim pravilnikom u okviru 40-časovne nedelje, vrši direktor.

Prilikom raspodele obaveza i aktivnosti direktor treba, osim potreba ustanove, da uvažava kompetencije, sklonosti, interesovanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika izabranog u zvanje, kao i potrebe jedinice lokalne samouprave, Zavoda i Ministarstva.

Aktivnosti iz čl. 41. do 44. direktor raspoređuje godišnje i nedeljno, u skladu sa propisom kojim se uređuje norma drugih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u ustanovi.

Član 41

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik u zvanju pedagoškog savetnika može u ustanovi da obavlja pojedine aktivnosti, i to da:

1) pruža stručnu pomoć kolegama koji nakon samovrednovanja ili spoljnjeg vrednovanja imaju potrebu za stručnom pomoći, koji imaju nedoumice, dileme u radu, kada deca i učenici ne napreduju u skladu sa potencijalima i imaju nizak nivo postignuća;

2) aktivno učestvuje u radu tima koji priprema školski program, individualni obrazovni plan, program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i dr.;

3) učestvuje u izradi razvojnog plana, godišnjeg plana rada i plana stručnog usavršavanja ustanove;

4) vodi tim za ostvarivanje uglednih časova i aktivnosti;

5) učestvuje u analiziranju rezultata samovrednovanja i predlaganju mera za poboljšanje rada ustanove;

6) pokreće inicijative u saradnji sa roditeljima, kolegama i jedinicom lokalne samouprave za unapređivanje društvene uloge ustanove;

7) prati napredovanje dece i učenika primenjujući različite metode i tehnike;

8) učestvuje u praćenju razvoja kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u ustanovi.

Član 42

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik u zvanju samostalnog pedagoškog savetnika može da obavlja pojedine aktivnosti, i to da:

1) planira i ostvaruje program mentorstva u ustanovi;

2) radi sa pripravnicima i stažistima u svojstvu mentora u svojoj ustanovi, a može i u drugoj, uz saglasnost direktora;

3) radi sa studentima koji su na praksi u ustanovi;

4) koordinira rad tima za prikazivanje primera dobre prakse i inovacija u obrazovno-vaspitnom radu;

5) učestvuje u praćenju razvoja kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u odnosu na postignuća dece i učenika u okviru jedinice lokalne samouprave ili za više ustanova nezavisno od teritorijalnog rasporeda;

6) učestvuje u planiranju i ostvarivanju različitih oblika stručnog usavršavanja u ustanovama u okviru jedinice lokalne samouprave ili za više ustanova nezavisno od teritorijalnog rasporeda.

Član 43

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik u zvanju višeg pedagoškog savetnika može da obavlja pojedine aktivnosti, i to da:

1) sarađuje sa školskom upravom, centrom za stručno usavršavanje na planiranju i ostvarivanju različitih oblika stručnog usavršavanja, unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada i kvaliteta rada ustanove;

2) učestvuje u praćenju nivoa razvoja i postignuća dece i učenika u ustanovama u okviru školske uprave;

3) vodi akciona istraživanja ili druga istraživanja u oblasti obrazovanja i vaspitanja, analize učeničkih postignuća i slično;

4) na osnovu analize stanja predlaže teme za projekte i programe za ustanove i zaposlene u okviru školske uprave;

5) radi u različitim timovima i radnim grupama Zavoda, Zavoda za vrednovanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Ministarstva.

Član 44

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik u zvanju visokog pedagoškog savetnika može da obavlja pojedine aktivnosti, i to da:

1) učestvuje u obučavanju izvođača i voditelja programa;

2) obavlja i poslove savetnika – spoljnog saradnika, ako je izabran po konkursu;

3) vodi istraživanje u oblasti obrazovanja i vaspitanja od regionalnog ili nacionalnog značaja;

4) daje savetodavnu podršku Ministarstvu po pitanjima razvoja obrazovanja.

4. Sticanje zvanja pod posebnim uslovima

Član 45

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji na dan stupanja na snagu ovog pravilnika ispunjava uslove iz čl. 30 – 33. ovog pravilnika, a ima najmanje 25 godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i vaspitanja, može da stekne više zvanje, iako u prethodnom zvanju nije proveo najmanje dve, odnosno tri godine, ako ispunjava sve druge uslove propisane za sticanje višeg zvanja.

VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 46

Konkurs za odobravanje programa za školsku 2012/2013. godinu raspisan pre stupanja na snagu ovog pravilnika, okončaće se u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika po programima odobrenim za školsku 2012/2013. i 2013/2014. godinu ostvarivaće se pohađanjem programa obuke iz:

1) odgovarajućih predmeta i oblasti: Srpski jezik, Bibliotekarstvo, Matematika, Informatika, društvene nauke, prirodne nauke, srednje stručno obrazovanje, strani jezik, umetnost, fizičko i zdravstveno vaspitanje, predškolsko vaspitanje i upravljanje i rukovođenje, radi razvijanja kompetencija za uže stručnu oblast;

2) programa obuke iz oblasti: vaspitni rad i opšta pitanja nastave, obrazovanje dece i učenika sa smetnjama u razvoju, nacionalnih manjina, radi razvijanja kompetencija za poučavanje i učenje, podršku razvoju ličnosti deteta i učenika i komunikaciju i saradnju.

Zavod će na osnovu ovog pravilnika raspisati konkurs za odobravanje programa, počev od školske 2014/2015. godine, i to od 1. do 31. oktobra 2013. godine.

Član 47

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je zasnovao radni odnos u ustanovi pre 1. jula 2004. godine, dužan je da za svoj drugi petogodišnji period ostvari 120 bodova za različite oblike stručnog usavršavanja, do kraja školske 2013/2014. godine.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je zasnovao radni odnos posle 1. jula 2004. godine, a pre stupanja na snagu ovog pravilnika, dužan je da stekne 120 bodova za različite oblike stručnog usavršavanja za svoj petogodišnji period.

Član 48

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje da važi Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (“Službeni glasnik RS”, br. 14/04 i 56/05).

Član 49

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredbe člana 20. primenjuju se po isteku dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.

 

MERILA ZA VREDNOVANJE USLOVA ZA STICANJE ZVANJA PEDAGOŠKI SAVETNIK, SAMOSTALNI PEDAGOŠKI SAVETNIK, VIŠI PEDAGOŠKI SAVETNIK I VISOKI PEDAGOŠKI SAVETNIK

Uslovi za sticanje zvanja pedagoški savetnik, samostalni pedagoški savetnik, viši pedagoški savetnik i visoki pedagoški savetnik za nastavnike vrednuju se u odnosu na:

1. Pokazani nivo kompetencija;
2. Iniciranje i učestvovanje u podizanju kvaliteta pedagoške prakse.

Uslovi za sticanje zvanja za vaspitače i stručne saradnike, do donošenja standarda kompetencija, vrednuju se u odnosu na:

1. Stepen ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u odnosu na početno stanje i uslove rada u odnosu na oblasti rada vaspitača i stručnih saradnika;
2. Iniciranje i učestvovanje u podizanju kvaliteta pedagoške prakse.
3. OBLASTI KOMPETENCIJA NASTAVNIKA

 

1. POKAZANI NIVO KOMPETENCIJA

Nastavnik se ocenjuje sa A za određenu kompetenciju ako od ukupnog broja indikatora ima više od 75% pokazanih u praksi.

Nastavnik se ocenjuje sa B za određenu kompetenciju ako od ukupnog broja indikatora ako ima više od 50, a manje od 75% pokazanih u praksi.

Nastavnik se ocenjuje sa V za određenu kompetenciju ako od ukupnog broja indikatora ako ima manje od 50% pokazanih u praksi.

Nastavnik ima nadprosečan stepen ako za sve kompetencije ima ocenu A, a visok ako za svaku kompetenciju ima najmanje ocenu B.

Pokazani nivo kompetencija vrednuje se na osnovu sledećih pokazatelja u praksi:

Kompetencije za nastavnu oblast, predmet i metodiku nastave	Kompetencije za poučavanje i učenje	Kompetencije za podršku razvoju ličnosti učenika	Kompetencije za komunikaciju i saradnju
– Ostvaruje funkcionalne, obrazovne i vaspitne ciljeve u skladu sa opštim principima, ciljevima i ishodima obrazovanja, nastavnim planom i programom predmeta koji predaje, prilagođavajući ih individualnim karakteristikama i mogućnostima učenika; – Usklađuje ciljeve, sadržaje, metode rada i očekivane ishode, horizontalno i vertikalno povezuje sadržaje unutar školskog programa; – Stalno prati razvoj oblasti koju predaje i nastavu planira u skladu sa novinama; – Primenjuje raznovrsne metodičke postupke u skladu sa ciljevima, ishodima i standardima postignuća, sadržajima nastavnog predmeta, uzrasnim karakteristikama i individualnim mogućnostima i potrebama učenika; – Podstiče i koristi upotrebu različitih medija u nastavi i odgovarajuće i dostupne tehnologije; – Povezuje znanja iz discipline koju predaje sa znanjima iz drugih disciplina i sa vanškolskim iskustvom učenika; – Predstavlja pozitivan model učenicima kako se misli i istražuje u disciplini koju predaje; – Planira i preduzima mere podrške učenicima na osnovu analize ostvarenosti obrazovnih standarda postignuća; – Kontinuirano prati i vrednuje postignuća učenika koristeći različite načine vrednovanja u skladu sa specifičnostima predmeta koji predaje; – Program rada priprema tako da uvažava: standardne postignuća, nastavni plan i program i individualne razlike učenika, vodeći računa o sadržajnoj i vremenskoj usklađenosti; – Sistematski uvodi učenike u naučnu disciplinu; – Prati i vrednuje interesovanja učenika u okviru predmeta koji predaje.	– Osmišljava podsticajnu sredinu za učenje; – Planira praćenje i vrednovanje postignuća učenika i samovrednovanje; – Individualizuje nastavu, odnosno učenje; – Omogućava aktivnu ulogu učenika u procesu nastave, odnosno učenja; – Podržava učenike da slobodno iznose svoje ideje, postavljaju pitanja, diskutuju i komentarišu u vezi sa predmetom učenja; – Kontinuirano podstiče razvoj i primenu različitih misaonih veština (identifikovanje problema, rešavanje problema, donošenje odluka) i oblika mišljenja (kritičko, analitičko i divergentno); – Planira aktivnosti polazeći od znanja i iskustava kojima učenici raspolažu, individualnih karakteristika i potreba učenika, postavljenih ciljeva, ishoda, sadržaja i karakteristika konteksta u kojem radi; – Daje uputstva jasna svim učenicima i upućuje na transfer znanja; – Planira aktivnosti kojima se razvijaju naučni pojmovi kod učenika; – Prati i vrednuje postignuća učenika, primenjujući objektivno, javno, kontinuirano i podsticajno ocenjivanje, dajući potpunu i razumljivu povratnu informaciju učenicima o njihovom radu.	– Uvažava individualne karakteristike i potrebe razvojnog nivoa svakog pojedinog učenika u toku pripremanja i planiranja obrazovno-vaspitnih aktivnosti; – Podstiče motivaciju učenika za učenje; – Podstiče i razvija ličnu odgovornost za učenje; – Prati individualno postignuće učenika u cilju podsticanja razvoja; – Podstiče i razvija samovrednovanje kod učenika; – Podstiče i razvija vršnjačko vrednovanje; – Planira interakciju svih učesnika u obrazovno-vaspitnom radu, zasnovanu na poštovanju različitosti i uvažavanju potreba – Uključuje mišljenje učenika u vrednovanje njegovih postignuća; – Podstiče inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod učenika; – Uvažava ličnost i privatnost učenika; – Pruža pomoć i podršku učenicima u njihovom organizovanju i učešću u svim oblicima školskog života; – Zastupa najbolji interes učenika u obrazovno-vaspitnom radu; – Razvija toleranciju i humanost kod učenika; – Koristi različite strategije praćenja razvoja različitih aspekata ličnosti učenika (saradnja sa drugim učenicima, rešavanje konflikata, reagovanje na neuspeh); – Vrednuje sopstveni rad analizirajući i prateći motivaciju, zadovoljstvo, aktivnost učenika na času, njihovu samostalnost i istrajnost u radu.	– Timski planira i programira obrazovno-vaspitni proces; – Ispituje potrebe roditelja i društvene zajednice i u skladu s tim planira saradnju sa njima; – Primenjuje principe nenasilne komunikacije u izražavanju svojih zapažanja u vezi sa praćenjem i vrednovanjem učenika; – Podstiče inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod učenika; – Podstiče stvaranje pozitivne socijalne klime u odeljenju; – Gradi atmosferu međusobnog poverenja sa svim učesnicima u obrazovno-vaspitnom procesu; – Koristi konstruktivan pristup u komunikaciji sa učenicima i podstiče ih na korišćenje takvog pristupa; – Sa roditeljima i društvenom zajednicom radi na utvrđivanju zajedničkih interesa; – Pokreće, prihvata i radi na ostvarivanju inicijative roditelja i društvene zajednice u ostvarivanju zajedničkih interesa; – Uvažava i poštuje ličnost i privatnost roditelja i ostalih partnera u obrazovno-vaspitnom procesu; – Blagovremeno i kontinuirano razmenjuje informacije sa roditeljima o postignuću i razvoju učenika; – Angažuje roditelje i ostale partnere u obrazovno-vaspitnom procesu u ostvarivanju obrazovno-vaspitnih aktivnosti u skladu sa njihovim interesovanjima i mogućnostima; – Koristi mogućnosti društvene zajednice za podsticanje razvoja dece.

 

STEPEN OSTVARENOSTI OBRAZOVNO-VASPITNIH CILJEVA U ODNOSU NA POČETNO STANJE I USLOVE RADA VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA

Vaspitač i stručni saradnik može da bude ocenjen sa A, B ili V.

Stručni saradnik i vaspitač sa A za određenu oblast rada ako od ukupnog broja indikatora ima više od 75% pokazanih u praksi.

Stručni saradnik i vaspitač se ocenjuje sa B za određenu oblast rada ako od ukupnog broja indikatora ako ima više od 50, a manje od 75% pokazanih u praksi.

Stručni saradnik i vaspitač se ocenjuje sa V za određenu oblast rada ako od ukupnog broja indikatora ako ima manje od 50% pokazanih u praksi.

Stručni saradnik i vaspitač ima nadprosečan stepen ako za svaku oblast rada ima najmanje A, a visok stepen ako za svaku oblast rada ima najmanje ocenu B.

1. OBLASTI RADA VASPITAČA
2. a) Vaspitač u predškolskoj ustanovi
3. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti;
4. Vaspitno-obrazovni rad;
5. Praćenje postignuća dece;
6. Podrška deci;
7. Saradnja sa porodicom i društvenom zajednicom.
8. b) Vaspitač u školi sa domom i domu učenika
9. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti;
10. Vaspitni rad;
11. Praćenje razvoja i napredovanja učenika;
12. Podrška učenicima;
13. Saradnja sa roditeljima i društvenom zajednicom.

III. OBLASTI RADA STRUČNOG SARADNIKA

1. a) Psiholog, pedagog, andragog, defektolog i socijalni radnik u školi
2. Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnih aktivnosti;
3. Saradnja sa nastavnicima;
4. Rad sa učenicima;
5. Saradnja sa roditeljima i društvenom zajednicom;
6. Istraživanje obrazovno-vaspitne prakse (analitičko-istraživačke aktivnosti).
7. b) Psiholog, pedagog, andragog, defektolog i socijalni radnik u predškolskoj ustanovi
8. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnog rada;
9. Saradnja sa vaspitačima;
10. Rad sa decom;
11. Saradnja sa porodicom i društvenom zajednicom;
12. Istraživanje vaspitno-obrazovne prakse (analitičko-istraživački rad).
13. v) Bibliotekar u školi
14. Uređenost fonda;
15. Rad sa učenicima;
16. Saradnja sa nastavnicima;
17. Informativno-dokumentacioni rad;
18. Kulturni i javni rad.

POKAZATELJI OSTVARENOSTI VASPITNO-OBRAZOVNIH CILJEVA U OBLASTIMA RADA VASPITAČA

1. a) Vaspitač u predškolskoj ustanovi
2. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti:

1.1. Strukturira sredinu za učenje i razvoj uz aktivno učešće dece;

1.2. Priprema sredstva i materijal za igru, učenje i druge aktivnosti u skladu sa potrebama, interesovanjima i aktuelnim dešavanjima u vaspitnoj grupi i okruženju;

1.3. Usklađuje ciljeve, sadržaje, metode i oblike rada sa potrebama, mogućnostima i uzrasnim karakteristikama dece;

1.4. Planira vaspitno-obrazovne aktivnosti na osnovu posmatranja dece, evaluacije postignuća grupe i pojedinog deteta i samoevaluacije;

1.5. Planira saradnju sa porodicom i društvenom zajednicom u ostvarivanju vaspitno-obrazovnih aktivnosti;

1.6. Timski programira vaspitno-obrazovni proces;

1.7. Planira koristeći stručnu literaturu.

2. Vaspitno-obrazovni rad:

2.1. Primenjuje individualizovani pristup tokom nege i vaspitnog rada;

2.2. Podstiče samostalnost u sticanju kulturno-higijenskih navika;

2.3. Primenjuje raznovrsne metode i oblike rada;

2.4. Podstiče motivaciju dece za aktivnost;

2.5. Kreira situacije u kojima deca mogu da vrše izbor;

2.6. Podržava inicijativu dece u izboru aktivnosti i sredstava;

2.7. Podstiče i neguje razvoj simboličke igre i dečje stvaralaštvo u svim domenima izražavanja;

2.8. Na starijim uzrastima primenjuje izdvojene sekvence učenja;

2.9. Podstiče i unapređuje situaciono učenje.

3. Praćenje postignuća dece:

3.1. Prati individualni razvoj i postignuća pojedinog deteta;

3.2. Prati i procenjuje razvoj i postignuća vaspitne grupe u celini;

3.3. Menja vaspitne postupke u cilju unapređenja razvoja;

3.4. Vrši razmenu informacija o detetu sa roditeljima po potrebi i sa stručnim saradnicima;

3.5. Kontinuirano vrši evaluaciju rada samostalno i u saradnji sa stručnim saradnikom, odnosno stručnom službom;

3.6. Podstiče i razvija samovrednovanje kod dece;

3.7. Podstiče i razvija vršnjačko vrednovanje;

3.8. Primenjuje principe nenasilne komunikacije u iskazivanju svojih zapažanja.

4. Rad sa decom:

4.1. Ostvaruje odgovarajuće postupke u procesu adaptacije dece;

4.2. Stvara i održava pozitivnu socijalnu klimu u vaspitnoj grupi;

4.3. Podstiče atmosferu međusobnog poverenja i osećanja sigurnosti;

4.4. Uvažava i poštuje svako pojedino dete i njegovu privatnost;

4.5. Neguje slobodu izražavanja misli i osećanja;

4.6. Pomaže detetu da prepozna svoje potrebe i izrazi ih na adekvatan način;

4.7. Vodi računa o kvalitetu kulturne ponude u okviru rada sa decom;

4.8. Razvija toleranciju i humanost kod dece.

5. Saradnja sa porodicom i društvenom zajednicom:

5.1. Organizuje različite oblike i vidove saradnje sa porodicom i društvenom zajednicom;

5.2. Pokreće i prihvata inicijativu roditelja i predstavnika društvene zajednice;

5.3. Angažuje roditelje i druge članove porodice u ostvarivanju vaspitno-obrazovnih aktivnosti u skladu sa njihovim mogućnostima i potrebama dece;

5.4. Neguje partnerski odnos u saradnji sa roditeljima.

5.5. Koristi mogućnosti društvene zajednice za podsticanje razvoja dece.

1. b) Vaspitač u školi sa domom i domu učenika
2. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti:

1.1. Osmišljava podsticajnu sredinu za vaspitni rad;

1.2. Usklađuje ciljeve, sadržaje, metode rada i očekivane ishode;

1.3. Planira vrednovanje i samovrednovanje;

1.4. Timski programira vaspitno-obrazovni proces;

1.5. Uvažava individualne karakteristike i potrebe razvojnog nivoa svakog pojedinog učenika u toku pripremanja i planiranja vaspitno-obrazovnih aktivnosti;

1.6. Planira saradnju sa roditeljima i društvenom zajednicom u ostvarivanju vaspitno-obrazovnih aktivnosti;

1.7. Vaspitno-obrazovni rad planira u skladu sa savremenom praksom.

2. Vaspitno-obrazovni rad:

2.1. Primenjuje raznovrsne metode i oblike vaspitnog rada;

2.2. Individualizuje vaspitne aktivnosti;

2.3. Omogućuje aktivnu ulogu učenika u procesu vaspitnog rada;

2.4. Podstiče motivaciju učenika za sve vaspitno-obrazovne aktivnosti;

2.5. Podstiče i razvija ličnu odgovornost učenika;

2.6. Podstiče i koristi nove vaspitne sadržaje;

2.7. Uvažava individualne karakteristike i potrebe razvojnog nivoa u procesu vaspitnog rada;

2.8. Poseduje i koristi znanja iz više disciplina u vaspitnom radu sa učenicima;

2.9. Predstavlja pozitivan model učenicima;

2.10. Kontinuirano priprema i vodi učenike na takmičenja, odnosno smotre.

3. Praćenje razvoja i vrednovanje učenika:

3.1. Prati individualno postignuće učenika u cilju podsticanja razvoja;

3.2. Blagovremeno i kontinuirano daje informacije učeniku o njegovom opštem napredovanju;

3.3. Podstiče i razvija samovrednovanje kod učenika;

3.4. Podstiče i razvija vršnjačko vrednovanje;

3.5. Osmišljava i primenjuje raznovrsne načine praćenja i vrednovanja postignuća;

3.6. Uvažava individualne karakteristike i potrebe razvojnog nivoa u toku praćenja opšteg napredovanja učenika;

3.7. Primenjuje principe nenasilne komunikacije u saopštavanju svojih zapažanja.

4. Rad sa učenicima:

4.1. Podstiče inicijativu i slobodu kazivanja, misli, stavova i uverenja kod učenika;

4.2. Uvažava i poštuje ličnost učenika;

4.3. Podstiče i razvija stvaranje pozitivne socijalne klime u vaspitnoj grupi i domu;

4.4. Gradi atmosferu međusobnog poverenja;

4.5. Uvažava dečju privatnost;

4.6. Zastupa najbolji interes deteta, odnosno učenika, u vaspitno-obrazovnom radu;

4.7. Koristi konstruktivan pristup u komunikaciji sa učenicima.

5. Saradnja sa roditeljima i društvenom zajednicom:

5.1. Sa roditeljima i društvenom zajednicom radi na utvrđivanju zajedničkih interesa;

5.2. Pokreće, prihvata i radi na ostvarivanju inicijative roditelja i društvene zajednice u ostvarivanju zajedničkih interesa;

5.3. Uvažava i poštuje ličnost i privatnost roditelja;

5.4. Blagovremeno i kontinuirano razmenjuje informacije sa roditeljima o razvoju i postignuću učenika;

5.5. Angažuje roditelje u ostvarivanju vaspitno-obrazovnih aktivnosti u skladu sa njihovim interesovanjima i mogućnostima;

5.6. Koristi mogućnosti društvene zajednice za podsticanje razvoja učenika.

POKAZATELJI OSTVARENOSTI OBRAZOVNO-VASPITNIH CILJEVA U OBLASTIMA RADA STRUČNOG SARADNIKA

1. a) Psiholog, pedagog, andragog, defektolog i socijalni radnik u školi
2. Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnih aktivnosti:

1.1. Sarađuje sa nastavnicima u osmišljavanju podsticajne sredine za učenje;

1.2. Sarađuje sa nastavnicima u usklađivanju ciljeva, sadržaja, metoda rada i očekivanih ishoda sa potrebama i mogućnostima učenika;

1.3. Podstiče i pomaže nastavnicima u planiranju različitih oblika vrednovanja sopstvenih i učeničkih postignuća;

1.4. Učestvuje u timskom planiranju i programiranju obrazovno-vaspitnog procesa i izboru udžbenika;

1.5. Ukazuje nastavnicima na individualne karakteristike i potrebe razvojnih nivoa učenika u funkciji pripremanja i planiranja obrazovno-vaspitnih aktivnosti;

1.6. Pokreće i planira saradnju sa roditeljima i društvenom zajednicom u ostvarivanju obrazovno-vaspitnih ciljeva i zadataka i učestvuje u njenom ostvarivanju;

1.7. Aktivno učestvuje u školskom timu u izradi plana razvoja škole i u koncipiranju i ostvarivanju raznovrsnih školskih projekata.

2. Saradnja sa nastavnicima:

2.1. Sa nastavnicima radi na konstruktivnom rešavanju sukoba u odeljenju;

2.2. Pokreće i razvija timski rad u kolektivu;

2.3. Pokreće i podstiče primenu tematskog interdisciplinarnog pristupa u nastavi;

2.4. Promoviše aktivnu ulogu učenika u procesu nastave, odnosno učenja;

2.5. Radi sa nastavnicima na primeni znanja o različitim stilovima učenja u procesu nastave;

2.6. Radi sa nastavnicima na kreiranju različitih oblika nastavnog procesa u skladu sa individualnim svojstvima učenika i potrebama dece različitog razvojnog nivoa;

2.7. Predstavlja pozitivan model nastavnicima u primeni komunikacijskih veština;

2.8. Predlaže, organizuje i ostvaruje različite vidove stručnog usavršavanja za nastavnike;

2.9. Osmišljava i primenjuje raznovrsne načine praćenja i vrednovanja;

2.10. Podstiče i organizuje uključivanje nastavnika u različite projekte;

2.11. Radi sa nastavnicima na unapređivanju mentalnog zdravlja učenika;

3. Rad sa učenicima:

3.1. Prati individualna postignuća učenika u cilju podsticanja razvoja;

3.2. Blagovremeno i kontinuirano radi na prevenciji mentalnog zdravlja učenika;

3.3. Podstiče inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod učenika;

3.4. Uvažava ličnost učenika i njegovu privatnost;

3.5. Podstiče stvaranje pozitivne socijalne klime u odeljenju i radi na njenom razvoju;

3.6. Podstiče uključivanje učenika u rad učeničkih organizacija i pomaže osmišljavanju aktivnosti;

3.7. Zastupa najbolji interes deteta u svom radu;

3.8. Kontinuirano prati i podstiče emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj učenika;

3.9. Primenjuje raznovrsne metode i tehnike dijagnostičnog i savetodavnog rada sa učenicima (individualno i grupno) i koristi konstruktivan pristup u radu sa učenicima;

3.10. Sistematski i kontinuirano radi na profesionalnoj orijentaciji učenika.

4. Saradnja sa roditeljima i društvenom zajednicom:

4.1. Pokreće i prihvata inicijativu roditelja i društvenom zajednicom u ostvarivanju zajedničkih interesa i radi na utvrđivanju zajedničkih interesa;

4.2. Uvažava i poštuje ličnost i privatnost roditelja;

4.3. Blagovremeno i kontinuirano razmenjuje informacije sa roditeljima o napretku i razvoju učenika;

4.4. Primenjuje raznovrsne metode savetodavnog rada sa roditeljima;

4.5. Inicira, organizuje i ostvaruje različite vidove obuke za roditelje.

5. Istraživanje obrazovno-vaspitne prakse (analitičko istraživačke aktivnosti:

5.1. Ispituje specifične probleme škole, predlaže mere za njihovo rešavanje i prati njihove efekte;

5.2. Inicira i prati uvođenje različitih ogleda i projekata u školi;

5.3. Upoznaje nastavničko veće, savet roditelja i školski odbor sa rezultatima istraživanja;

5.4. Prati najnovija dostignuća pedagoško-psihološke nauke i primenjuje ih u radu sa učenicima i nastavnicima;

5.5. Izrađuje posebne preglede, izveštaje i analize iz domena svog rada i za potrebe stručnih organa.

1. b) Stručni saradnici u predškolskoj ustanovi
2. Planiranje i programiranje vaspitno-obrazovnih aktivnosti:

1.1. Aktivno učestvuje u izradi plana razvoja predškolske ustanove;

1.2. Učestvuje u timskom planiranju i programiranju vaspitno-obrazovnog rada;

1.3. Daje instrukcije vaspitačima u usklađivanju ciljeva, sadržaja, metoda rada sa potrebama, mogućnostima i interesovanjima dece;

1.4. Ukazuje na individualne karakteristike i potrebe razvojnih nivoa dece u funkciji pripremanja i planiranja vaspitno-obrazovnih aktivnosti;

1.5. Pomaže vaspitačima u planiranju različitih oblika praćenja sopstvene vaspitne prakse i postignuća dece;

1.6. Daje instrukcije vaspitačima u osmišljavanju podsticajne sredine za učenje;

1.7. Inicira i planira saradnju sa porodicom i društvenom zajednicom u cilju ostvarivanja vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka.

2. Saradnja sa vaspitačima:

2.1. Pruža pomoć vaspitačima u planiranju usmerenom ka konceptu otvorenog sistema vaspitanja i obrazovanja;

2.2. Podstiče timski rad u predškolskoj ustanovi i timsku evaluaciju rada predškolske ustanove;

2.3. Inicira, podstiče i pomaže vaspitačima u organizaciji individualnog i grupnog rada sa decom;

2.4. Promoviše aktivnu ulogu deteta u procesu vaspitno-obrazovnog rada;

2.5. Usmerava vaspitače u otkrivanju različitih stilova učenja kod dece;

2.6. Razmenjuje informacije sa vaspitačima o individualnim karakteristikama razvoju i potrebama dece;

2.7. Radi na primeni i razvijanju komunikacijskih veština;

2.8. Organizuje različite vidove stručnog usavršavanja;

2.9. Pomaže vaspitačima u razvijanju procesa samoocenjivanja;

2.10. Uključuje se u planiranje i ostvarivanje saradnje sa školom.

3. Rad sa decom:

3.1. Radi na ostvarivanju prava deteta i zastupa najbolji interes deteta;

3.2. Prati postignuća dece u cilju podsticanja razvoja;

3.3. Podstiče stvaranje pozitivne socijalne klime u grupi;

3.4. Gradi atmosferu međusobnog poverenja;

3.5. Po potrebi primenjuje raznovrsne metode i tehnike dijagnostičkog rada sa decom;

3.6. Ostvaruje saradnju sa stručnim specijalističkim službama i institucijama u interesu deteta;

3.7. Planski zajedno sa vaspitačima uključuje roditelje u rad u vaspitnoj grupi;

3.8. Uvažava privatnost porodice;

3.9. Prati realizaciju kulturne ponude namenjene deci u predškolskoj ustanovi i uspostavlja i primenjuje kriterijume za izbor odgovarajuće ponude;

3.10. Po potrebi primenjuje različiti savetodavni rad sa detetom i porodicom;

4. Saradnja sa porodicom i društvenom zajednicom:

4.1. Sarađuje sa porodicom i društvenom zajednicom u cilju unapređenja delatnosti

4.2. Pokreće, organizuje i ostvaruje različite vidove saradnje sa porodicom;

4.3. Pokreće i prihvata inicijativu roditelja i društvene zajednice u ostvarivanju zajedničkih interesa;

4.4. Po potrebi razmenjuje informacije sa roditeljima o napretku i razvoju dece;

4.5. Pokreće i organizuje različite vidove saradnje sa školom u cilju ostvarivanja kontinuiteta vaspitno-obrazovnog procesa;

4.6. Ostvaruje saradnju sa različitim stručnim institucijama i stručnim udruženjima.

5. Istraživanje vaspitno-obrazovne prakse (analitičko-istraživačke aktivnosti):

5.1. Prati najnovija dostignuća pedagoško-psihološke nauke i primenjuje ih u radu sa decom i vaspitačima;

5.2. Inicira i prati uvođenje različitih programa u predškolskoj ustanovi;

5.3. Ispituje specifične probleme vaspitno-obrazovnog rada, predlaže mere za njihovo rešavanje i prati njihove efekte;

5.4. Upoznaje stručno veće sa rezultatima istraživanja vaspitno-obrazovne prakse;

5.5. Izrađuje posebne izveštaje i analize iz domena svog rada.

1. v) Bibliotekar u školi:
2. Uređenost fonda:

1.1. Obezbeđuje bibliotečku građu kojom se podržava celokupan nastavni proces;

1.2. Planira nabavku naslova u skladu sa ispitnim i utvrđenim potrebama i interesovanjima učenika i nastavnika;

1.3. Prati tekuću izdavačku produkciju u skladu sa potrebama škole;

1.4. Iznalazi raznovrsne načine za obnovu knjižnog i neknjižnog fonda;

1.5. Uvodi u fond nove nosače informacija;

1.6. Brine o zaštiti i očuvanju knjižne i neknjižne građe;

1.7. Radi na automatizaciji ukupnog bibliotečkog poslovanja.

2. Rad sa učenicima:

2.1. Prati individualna interesovanja učenika u cilju podsticanja njihovog razvoja;

2.2. Osposobljava učenike za samostalno korišćenje izvora znanja;

2.3. Podstiče inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod učenika;

2.4. Uvažava i poštuje interesovanja učenika prilikom izbora naslova;

2.5. Kontinuirano radi na navikavanju učenika na pažljivo rukovanje knjižnom i neknjižnom građom;

2.6. Uključuje posebno zainteresovane učenike u rad biblioteke;

2.7. Pomaže učenicima u nalaženju i izboru literature za izradu različitih zadataka;

2.8. Gradi atmosferu međusobnog poverenja;

2.9. Uvažava dečju privatnost;

2.10. Zastupa najbolji interes deteta u obrazovno-vaspitnom radu;

2.11. Osposobljava učenike za stalno obrazovanje nakon završenog školovanja;

2.12. Pomaže učeniku da razvije kritički odnos prema izvorima znanja.

3. Saradnja sa nastavnicima:

3.1. Istražuje posebne potrebe obrazovno-vaspitnog rada u školi u cilju nabavke uže i šire literature;

3.2. Uvažava potrebe i interesovanja nastavnika;

3.3. Uključuje se u izradu razvojnog plana škole;

3.4. Preporučuje nastavnicima različite nove nosače informacija;

3.5. Pomaže nastavnicima u izboru i primeni različite literature za nastavu;

3.6. Ostvaruje različite vidove stručnog usavršavanja za nastavnike;

3.7. Organizuje časove u saradnji sa nastavnicima.

4. Informaciono-dokumentacioni rad:

4.1. Sistematski informiše korisnike o novim izdanjima;

4.2. Priprema tematske izložbe bibliotečko-informacijske građe;

4.3. Promoviše korišćenje različitih izvora znanja u nastavnom procesu;

4.4. Obučava korisnike u korišćenju kataloga i pretraživanju baze podataka po različitim parametrima;

4.5. Izrađuje i ažurira kataloge u skladu sa izmenama bibliotečke klasifikacije.

5. Kulturni i javni rad:

5.1. Organizuje saradnju sa pozorištima, muzejima, galerijama i drugim ustanovama i organizacijama iz oblasti kulture;

5.2. Uključuje se u bibliotečko-informacioni sistem;

5.3. Organizuje književne susrete i tribine;

5.4. Sarađuje u organizovanju smotri i takmičenja u literarnom stvaralaštvu;

5.5. Aktivno učestvuje u organizaciji priredbi koje se pripremaju u školi ili društvenoj zajednici;

5.6. Sarađuje sa roditeljima u vezi sa iznalaženjem zajedničkih interesa i mogućnostima za poboljšanje rada biblioteke.

2. INICIRANJE I UČESTVOVANJE U PODIZANJU KVALITETA PEDAGOŠKE PRAKSE

Uslov za sticanje zvanja pedagoški savetnik, samostalni pedagoški savetnik, viši pedagoški savetnik i visoki pedagoški savetnik – Iniciranje i učestvovanje u podizanju kvaliteta pedagoške prakse ocenjuje se kroz vrste i broj aktivnosti u obavljanju poslova nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

TABELA VRSTE I BROJA AKTIVNOSTI ZA ZVANJA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA

	Vrsta aktivnosti	Pedagoški savetnik	Samostalni pedagoški savetnik	Viši pedagoški savetnik	Visoki pedagoški savetnik
Broj aktivnosti (količina)	A (maks. moguće 14)	10	6	4	2
	B (maks. moguće 14)	8	10	6	6
	V (maks. moguće 11)		2	8	7
	G (maks. moguće 8)				3

Ukoliko je nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ostvario aktivnost iz vrste aktivnosti koja nije predviđena za zvanje za koje se prijavljuje, ta aktivnost može da zameni samo jednu iz svake vrste koja je propisana.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA NASTAVNIKA

A

1) Izvođenje najmanje dva časa nastave na kojima je prisutan student ili pripravnik sa mentorom i zajedničko analiziranje nastave;

2) Izvođenje najmanje pet oglednih časova, odnosno aktivnosti;

3) Timsko učestvovanje u pripremanju najmanje pet časova nastave, odnosno aktivnosti u školi;

4) Učešće u analizi najmanje pet časova nastave, odnosno ak-tivnosti održanih u školi;

5) Korišćenje audio-vizuelnih sredstava radi ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva;

6) Prikaz novina stručnom organu škole iz naučne discipline, odnosno oblasti umetnosti iz koje izvodi nastavu;

7) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, književnih susreta, akademije ili izložbe radova u školi;

8) Izrada nastavnog sredstva i njegovo prikazivanje stručnom organu škole;

9) Objavljivanje prikaza stručnog rada, odnosno knjige u stručnom časopisu;

10) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu;

11) Organizovanje odlaska učenika u bioskop, pozorište, na koncerte ili sportske manifestacije;

12) Angažovanje u radu stručnog aktiva, odnosno društva na nivou opštine, odnosno grada;

13) Učestvovanje na stručnim skupovima na nivou regiona, odnosno Republike;

14) Učestvovanje na stručnim, odnosno studijskim putovanjima.

B

1) Vođenje radionica, najmanje dva različita izlaganja ili ogledna časa na stručnom skupu ili savetovanju na nivou opštine, odnosno grada;

2) Istraživanja obrazovno-vaspitne prakse na nivou društvene zajednice i davanje prikaza njihovih rezultata na nastavničkom veću;

3) Rad u stručnom društvu na nivou Republike (u upravi stručnog društva ili stručnim komisijama);

4) Učešće u istraživačkom projektu u vezi sa unapređivanjem obrazovno-vaspitne prakse;

5) Organizovanje rada učeničkih organizacija i podsticanje učešća učenika u njima;

6) Učestvovanje u izradi školskog programa;

7) Objavljivanje prikaza stranog stručnog rada, odnosno knjige koja nije prevedena u stručnom časopisu;

8) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, književnih susreta, akademije ili izložbe radova na nivou opštine, grada, odnosno Republike;

9) Autorstvo ili koautorstvo primera dobre prakse objavljenog u publikaciji centra ili Ministarstva;

10) Učestvovanje u organizovanju regionalnih, odnosno republičkih seminara;

11) Koordinacija ili vođenje programa ogleda na nivou škole;

12) Plasman učenika koje je pripremao nastavnik na opštinskim ili okružnim takmičenjima;

13) Recenzija udžbenika, priručnika ili radne sveske koja je odobrena za upotrebu;

14) Rukovođenje stručnim aktivom, odnosno društvom na nivou opštine ili grada.

V

1) Učestvovanje na međunarodnom skupu ili savetovanju;

2) Kreiranje programa stručnog usavršavanja u školi;

3) Koordinisanje izrade školskog programa;

4) Rukovođenje stručnim društvom na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

5) Koautorstvo istraživačkog projekta u vezi sa unapređivanjem obrazovno-vaspitne prakse;

6) Podsticanje i uključivanje zaposlenih u školi na različite oblike stručnog usavršavanja;

7) Plasman učenika koje je nastavnik pripremao na republičkim, odnosno saveznim takmičenjima;

8) Koordinacija istraživačkog projekta u vezi sa unapređivanjem obrazovno-vaspitne prakse u okviru društvene zajednice;

9) Koautorstvo patentiranog nastavnog sredstva;

10) Izlaganje ili vođenje radionice na stručnom skupu , odnosno savetovanju na republičkom nivou;

11) Koautorstvo priručnika ili radne sveske odobrene za upotrebu.

G

1) Pripremanje učenika za međunarodna takmičenja;

2) Podizanje informatičke kulture u školi sa ciljem razmene informacija;

3) Autorstvo patentiranog nastavnog sredstva;

4) Podsticanje, učestvovanje ili uključivanje škole u međunarodne obrazovne projekte;

5) Autorstvo ili koautorstvo odobrenog programa ili projekta u obrazovanju;

6) Vođenje radionice na međunarodnom skupu ili seminaru, odnosno izlaganje;

7) Autorstvo istraživačkog projekta;

8) Autorstvo, odnosno koautorstvo udžbenika ili zbirke zadataka koja je odobrena za upotrebu.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA VASPITAČA U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI

A

1) Primenjivanje aktuelnih sadržaja stručnog usavršavanja u neposrednom radu sa decom;

2) Razvijanje modela otvorenog sistema vaspitanja i obrazovanja na osnovu posmatranja dece;

3) Timsko učestvovanje u pripremanju najmanje pet aktivnosti ili akcija u predškolskoj ustanovi;

4) Organizovanje najmanje dve zajedničke aktivnosti ili akcije dece i roditelja tokom godine;

5) Kontinuirani rad na stvaranju bogate i podsticajne sredine za igru i učenje u saradnji sa decom i roditeljima;

6) Ostvarivanje većine aktivnosti kroz timske oblike rada;

7) Angažovanje u radu stručnog društva na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

8) Organizovanje tribina, izložbi dečjeg stvaralaštva i različitih manifestacija u predškolskoj ustanovi;

9) Objavljivanje prikaza stručnog rada ili knjige u stručnom časopisu;

10) Davanje prikaza stručnog rada stručnom organu predškolske ustanove;

11) Učestvovanje na stručnim skupovima na gradskom, odnosno regionom ili republičkom nivou;

12) Autorstvo didaktičkog sredstva ili igračke;

13) Koautorstvo u izradi didaktičkog sredstva ili igračke;

14) Učestvovanje na stručnim ili studijskim putovanjima.

B

1) Vođenje radionica, najmanje dva različita izlaganja ili aktivnosti na stručnom organu u predškolskoj ustanovi;

2) Iniciranje i stvaranje uslova za uključivanje roditelja, kao aktivnih učesnika, u kreiranje vaspitno-obrazovnog procesa;

3) Izrada nastavnog materijala za rad sa decom predškolskog uzrasta;

4) Objavljivanje prikaza stručnog rada ili knjige, koja nije prevedena, u stručnom časopisu;

5) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu;

6) Organizovanje i vođenje radionica sa roditeljima;

7) Učestvovanje u akcionom istraživanju vaspitno-obrazovne prakse u okviru predškolske ustanove;

8) Redaktorski rad u stručnom časopisu;

9) Davanje recenzije priručnika ili radnih listova koji su odobreni za upotrebu;

10) Unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada primenom aktuelnih sadržaja stručnog usavršavanja u neposrednom radu sa decom i njihova dalja razrada;

11) Ostvarivanje kvalitetne saradnje sa društvenom zajednicom;

12) Učestvovanje u timskom radu na izradi nastavnog materijala za rad sa decom predškolskog uzrasta;

13) Učestvovanje u organizovanju regionalnih ili republičkih seminara;

14) Rukovođenje stručnim društvom na nivou opštine.

V

1) Koordinacija akcionog istraživanja vaspitno-obrazovne prakse na nivou društvene zajednice;

2) Učestvovanje na međunarodnom stručnom skupu;

3) Izlaganje ili vođenje radionice na stručnom skupu na republičkom nivou;

4) Koautorstvo u istraživačkom projektu u vezi sa unapređivanjem vaspitno-obrazovne prakse na nivou društvene zajednice;

5) Učestvovanje u kreiranju programa stručnog usavršavanja u predškolskoj ustanovi;

6) Uključivanje roditelja u proces planiranja vaspitno-obrazovnog rada;

7) Koautorstvo u izradi odobrenog priručnika ili radnih listova;

8) Iniciranje i ostvarivanje stručne razmene između predškolskih ustanova na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

9) Koautorstvo u odobrenom programu ili projektu;

10) Učestvovanje u rukovođenju stručnim društvom na regionalnom ili republičkom nivou;

11) Ostvarivanje saradnje sa društvenom zajednicom kojom se doprinosi unapređenju rada predškolske ustanove.

G

1) Autorstvo istraživačkog projekta u vezi sa unapređivanjem vaspitno-obrazovne prakse na nivou društvene zajednice;

2) Vođenje radionice ili izlaganje na međunarodnom skupu;

3) Iniciranje i učestvovanje u uključivanju predškolske ustanove u međunarodni projekat;

4) Podizanje informatičke kulture u predškolskoj ustanovi sa ciljem razmene informacija na republičkom i međunarodnom nivou;

5) Učestvovanje u radu stručnih tela, odnosno komisija centra ili Ministarstva;

6) Autorstvo patentiranog didaktičkog sredstva;

7) Autorstvo odobrenog programa ili projekta;

8) Autorstvo odobrenog priručnika ili radnih listova.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA VASPITAČA U ŠKOLI SA DOMOM I DOMU UČENIKA

A

1) Izvođenje najmanje dve vaspitne aktivnosti iz programa vaspitnog rada na kojima je prisutan student ili pripravnik sa mentorom i njihovo zajedničko analiziranje;

2) Izvođenje najmanje pet oglednih vaspitnih aktivnosti;

3) Učestvovanje u pripremanju najmanje pet vaspitnih aktivnosti u domu;

4) Učestvovanje u analiziranju najmanje pet vaspitnih aktivnosti održanih u domu;

5) Upotreba audio-vizuelnih sredstava radi ostvarivanja vaspitno-obrazovnih ciljeva;

6) Inovacije u vaspitno-obrazovnim aktivnostima i i njihovo predstavljanje stručnom organu doma;

7) Objavljivanje prikaza stručnog rada ili knjige u stručnom časopisu;

8) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu;

9) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, književnih susreta, akademije ili izložbe radova u domu;

10) Učestvovanje u istraživačkom projektu;

11) Organizovanje odlaska učenika doma u bioskop, pozorište na koncerte ili sportske manifestacije;

12) Angažovanje u radu stručnog aktiva na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;

13) Učestvovanje na stručnim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

14) Učestvovanje na stručnom ili studijskom putovanju.

B

1) Ogledno izvođenje aktivnosti vaspitnog rada, najmanje dva izlaganja, odnosno vođenje radionica na stručnom skupu ili savetovanju na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;

2) Ostvarivanje istraživanja u vezi sa vaspitnim radom na nivou društvene zajednice i davanje prikaza njihovih rezultata pedagoškom veću;

3) Učestvovanje u organizovanju seminara na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

4) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, književnih susreta, akademije ili izložbe na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;

5) Rad u stručnom društvu na nivou Republike (u upravi stručnog društva ili stručnim komisijama);

6) Učestvovanje u izradi vaspitnog programa doma;

7) Objavljivanje prikaza stručnog rada ili knjige koja nije prevedena u stručnom časopisu;

8) Izrada i priprema inovacije u vaspitnim aktivnostima;

9) Stalni rad na osposobljavanju učenika za samostalno učenje;

10) Koordinacija, odnosno vođenje programa ogleda na nivou doma;

11) Plasman učenika koje je pripremao vaspitač za takmičenje na opštinskom ili gradskom, odnosno regionalnom nivou;

12) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu, odnosno recenzija udžbenika, priručnika, radne sveske odobrene za upotrebu;

13) Učestvovanje u istraživačkom projektu u vezi sa unapređivanjem vaspitnog rada u domu;

14) Rukovođenje stručnim aktivom ili društvom na opštinskom ili gradskom, odnosno regionalnom nivou.

V

1) Učestvovanje u međunarodnom projektu, skupu ili savetovanju;

2) Plasman učenika koje je pripremao vaspitač za takmičenje na republičkom, odnosno saveznom nivou;

3) Kreiranje programa stručnog usavršavanja u okviru doma;

4) Rukovođenje stručnim društvom na republičkom nivou;

5) Koordinisanje izrade vaspitnog programa doma;

6) Podsticanje i uključivanje zaposlenih u domu na različite oblike stručnog usavršavanja;

7) Podsticanje roditelja na uključivanje u aktivnost doma;

8) Koautorstvo za patentirano nastavno sredstvo;

9) Vođenje radionice ili izlaganje na stručnom skupu, savetovanju na republičkom, odnosno saveznom nivou;

10) Koautorstvo priručnika odobrenog za upotrebu;

11) Vođenje istraživačkog projekta.

G

1) Pripremanje učenika za učestvovanje na međunarodnim takmičenjima;

2) Podizanje informatičke kulture u domu sa ciljem razmene informacija;

3) Autorstvo, odnosno koautorstvo patentiranog nastavnog sredstva;

4) Podsticanje i učestvovanje u uključivanje doma u međunarodne obrazovne projekte;

5) Autorstvo ili koautorstvo odobrenog programa ili projekta u vaspitnom radu;

6) Vođenje radionice ili izlaganje na međunarodnom skupu, odnosno seminaru;

7) Autorstvo istraživačkog projekta;

8) Autorstvo priručnika ili radne sveske odobrene za upotrebu.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA STRUČNOG SARADNIKA U ŠKOLI, ŠKOLI SA DOMOM I DOMU UČENIKA

A

1) Učestvovanje u pripremanju najmanje pet časova, odnosno aktivnosti u školi, školi sa domom, odnosno domu učenika (u daljem tekstu: školi, odnosno domu);

2) Davanje prikaza dve tehnike za rad u odeljenju, odnosno grupi na sednici nastavničkog, odnosno pedagoškog veća;

3) Prikazivanje najmanje pet tehnika, odnosno veština u radu sa učenicima;

4) Učestvovanje u izradi školskih projekata;

5) Autorstvo ili koautorstvo najmanje tri scenarija radionica za rad sa nastavnicima, učenicima, odnosno roditeljima.

6) Korišćenje savremenih pedagoško-psiholoških instrumenata radi ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva;

7) Predstavljanje pedagoških, psiholoških novina i savremenih pravaca promena u oblasti obrazovanja na stručnom skupu u školi, odnosno domu;

8) Objavljivanje prikaza stručnog rada, odnosno knjige u stručnom časopisu;

9) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu;

10) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, književnih susreta, akademije ili izložbe radova u školi, odnosno domu;

11) Učestvovanje u organizovanju kulturnih i sportskih aktivnosti nastavnika i učenika van škole, odnosno doma;

12) Angažovanje u radu stručnog aktiva ili društva na opštinskom ili gradskom, odnosno regionalnom nivou;

13) Učestvovanje na stručnim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

14) Učestvovanje na stručnom, odnosno studijskom putovanju.

B

1) Vođenje radionica, odnosno najmanje dva različita izlaganja na stručnom skupu ili savetovanju na opštinskom ili gradskom, odnosno regionalnom nivou;

2) Istraživanje u vezi sa unapređivanjem obrazovno-vaspitne prakse na nivou društvene zajednice i davanje prikaza njihovih rezultata na sednici stručnog organa škole, odnosno doma;

3) Autorstvo ili koautorstvo primera dobre prakse objavljenih u publikacijama centra ili Ministarstva;

4) Obučavanje nastavnika za istraživanje obrazovno-vaspitne prakse;

5) Organizovanje predavanja, tribine, smotre, književnih susreta, akademije ili izložbe radova na nivou opštine, odnosno grada;

6) Aktiviranje rada podružnica i drugih strukovnih ili učeničkih organizacija;

7) Organizovanje rada učeničkih organizacija i podsticanje učešće učenika u njima;

8) Koordinacija ili vođenje programa ogleda u školi, odnosno domu;

9) Učestvovanje u izradi školskog, odnosno vaspitnog programa;

10) Rukovođenje istraživačkim projektom usmerenim na povećanje kvaliteta rada u školi, odnosno domu;

11) Rukovođenje stručnim aktivom, odnosno društvom na opštinskom, gradskom, odnosno republičkom nivou;

12) Učešće u organizovanju gradskih, odnosno regionalnih ili republičkih seminara;

13) Objavljivanje prikaza stranog stručnog rada, odnosno knjige koja nije prevedena u stručnom časopisu;

14) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu, odnosno recenzija udžbenika, priručnika ili radne sveske odobrene za upotrebu.

V

1) Koautorstvo programa stručnog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

2) Izrada akcionog plana stručnog usavršavanja u školi, odnosno domu;

3) Koautorstvo priručnika, radne sveske, nastavnog sredstva, pedagoškog ili psihološkog instrumenta odobrenog za upotrebu;

4) Izvođenje obuke za stručno usavršavanje nastavnika i stručnih saradnika u školi, odnosno domu;

5) Podsticanje uključivanja roditelja u aktivnosti škole u cilju unapređivanja kvaliteta rada;

6) Autorstvo ili koautorstvo u istraživačkom projektu;

7) Vođenja radionica, odnosno najmanje dva različita izlaganja na stručnom skupu ili savetovanju na republičkom, odnosno saveznom nivou;

8) Obučavanje učenika za vršnjačku edukaciju;

9) Koordinisanje izrade školskog, odnosno vaspitnog programa;

10) Saradnja sa stručnim institucijama u primeni programa unapređivanja obrazovno-vaspitnog procesa;

11) Učestvovanje na međunarodnom skupu, odnosno savetovanju.

G

1) Organizovanje informacione infrastrukture u školi, odnosno domu;

2) Autorstvo ili koautorstvo mernog instrumenta verifikovanog od strane stručnog društva, udruženja ili centra;

3) Autorstvo, odnosno koautorstvo programa stručnog usavršavanja stručnih saradnika na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

4) Autorstvo ili koautorstvo udžbenika, autorstvo priručnika, radne sveske ili zbirke zadataka odobrene za upotrebu;

5) Autorstvo, odnosno koautorstvo patentiranog ili odobrenog nastavnog sredstva;

6) Vođenje radionice ili izlaganje na međunarodnom skupu, odnosno seminaru;

7) Autorstvo, odnosno koautorstvo odobrenog projekta u cilju unapređivanja obrazovno-vaspitne prakse i praćenje njegove primene;

8) Podsticanje i učestvovanje u uključivanje škole, odnosno doma u međunarodne obrazovne projekte.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA STRUČNOG SARADNIKA U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI

A

1) Učestvovanje u pripremanju najmanje pet aktivnosti ili akcija u predškolskoj ustanovi;

2) Angažovanje u izradi plana akcionog istraživanja na osnovu rezultata analize vaspitno-obrazovne prakse, odnosno evaluacije i samoevaluacije;

3) Iniciranje i stvaranje uslova za aktivno uključivanje porodice u život i rad predškolske ustanove;

4) Ostvarivanje kontinuirane saradnje sa školom organizovanjem najmanje tri stručna susreta;

5) Autorstvo najmanje tri scenarija radionice za rad sa decom, vaspitačima, odnosno roditeljima;

6) Davanje prikaza savremenih dostignuća i novina u oblasti pedagogije i psihologije stručnim organima predškolske ustanove;

7) Objavljivanje prikaza stručnog materijala ili knjige koja nije prevedena u stručnom časopisu;

8) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu;

9) Autorstvo didaktičkog sredstva u predškolskoj ustanovi;

10) Davanje recenzije odobrenog udžbenika, priručnika ili radnih listova;

11) Organizovanje i učestvovanje u različitim kulturno-sportskim manifestacijama (izložbe i smotre dečjeg stvaralaštva, sportske aktivnosti, tribine, predavanja) u predškolskoj ustanovi;

12) Angažovanje u radu stručnog aktiva ili društva na gradskom, odnosno regionalnom nivou;

13) Učestvovanje na stručnim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

14) Učestvovanje na studijskim putovanjima.

B

1) Organizovanje i učestvovanje u različitim kulturno-sportskim manifestacijama na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;

2) Organizovanje i vođenje tri radionice sa roditeljima ili sa roditeljima i decom zajedno;

3) Objavljivanje rada u stručnom časopisu, odnosno davanje recenzija odobrenog udžbenika, priručnika ili radnih listova;

4) Objavljivanje prikaza stranog stručnog rada, odnosno knjige koja nije prevedena u stručnom časopisu;

5) Rukovođenje akcionim istraživanjem vaspitno-obrazovne prakse u predškolskoj ustanovi;

6) Rad u stručnom društvu na nivou Republike (u upravi stručnog društva ili stručnim komisijama);

7) Učestvovanje u organizovanju gradskih, odnosno regionalnih ili republičkih seminara;

8) Rukovođenje stručnim aktivom, odnosno društvom na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

9) Vođenje radionica, odnosno najmanje dva izlaganja na stručnom skupu ili savetovanju na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

10) Saradnja sa stručnim institucijama u primeni programa unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada;

11) Izrada internih stručnih materijala i zbirki aktivnosti za neposredan rad sa decom;

12) Obučavanje vaspitača za učešće u akcionom istraživanju;

13) Iniciranje i ostvarivanje stručne razmene između dečjih vrtića na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

14) Uvođenje i koordinacija posebnih programa rada sa decom.

V

1) Rukovođenje istraživačkim projektom u vezi sa unapređivanjem vaspitno-obrazovne prakse u predškolskoj ustanovi;

2) Obučavanje vaspitača za primenu posebnih programa rada sa decom;

3) Koautorstvo patentiranog ili odobrenog didaktičkog sredstva ili igračke;

4) Koautorstvo odobrenog projekta u vezi sa unapređivanjem vaspitno-obrazovne prakse u predškolskoj ustanovi;

5) Vođenje radionice, odnosno najmanje dva različita izlaganja na seminaru ili savetovanju na republičkom nivou;

6) Koautorstvo odobrenog priručnika ili radnih listova;

7) Autorstvo istraživačkog projekta u vezi sa unapređivanjem vaspitno-obrazovne prakse;

8) Koautorstvo programa stručnog usavršavanja vaspitača i stručnih saradnika na gradskom, odnosno regionalnom nivou;

9) Učestvovanje na međunarodnom skupu, odnosno savetovanju;

10) Podsticanje i uključivanje roditelja u aktivnosti predškolske ustanove u cilju unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada;

11) Iniciranje i učestvovanje u uključivanju predškolske ustanove u projekte na republičkom nivou.

G

1) Podizanje informacione kulture u predškolskoj ustanovi sa ciljem razmene informacija na republičkom i međunarodnom nivou;

2) Uključivanje predškolske ustanove u međunarodne vaspitno-obrazovne projekte;

3) Autorstvo ili koautorstvo programa stručnog udruženja stručnih saradnika na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

4) Autorstvo, odnosno koautorstvo odobrenog priručnika ili radnih listova;

5) Autorstvo didaktičkog sredstva ili igračke;

6) Autorstvo ili koautorstvo odobrenog projekta u vezi sa unapređivanjem obrazovno-vaspitne prakse na nivou društvene zajednice;

7) Vođenje radionice ili izlaganje na međunarodnom skupu ili seminaru;

8) Koautorstvo mernog instrumenta ili skale procene.

VRSTE AKTIVNOSTI ZA ZVANJA STRUČNOG SARADNIKA – BIBLIOTEKARA U ŠKOLI

A

1) Uključivanje minimalno 60% učenika škole u korišćenje fonda biblioteke;

2) Obezbeđivanje iskorišćenosti minimalno sedam naslova po upisanom učeniku;

3) Kontinuirano anketiranje i praćenje učenika radi utvrđivanja njihovih čitalačkih interesovanja;

4) Smanjenje godišnjeg otpisa pohabanih bibliotečkih jedinica ispod 3%;

5) Učestvovanje u timskom radu u okviru priprema časova, aktivnosti, radionica najmanje tri puta godišnje;

6) Organizovanje obuke učenika za korišćenje bibliotečkog kataloga i baze podataka;

7) Stalna saradnja sa izdavačima radi povoljnije nabavke knjiga;

8) Poseta sajmu knjiga u cilju sagledavanja kompletne izdavačke produkcije;

9) Organizovanje upisa svojih čitalaca u područnu, odnosno matičnu biblioteku;

10) Saradnja sa stručnim timom škole u donošenju razvojnog plana i godišnjeg programa rada škole;

11) Organizovanje tematskih izložbi, književnih susreta, predavanja ili tribina u okviru škole;

12) Sistematsko uključivanje u akcije i funkciju matične biblioteke;

13) Učestvovanje u radu aktiva bibliotekara na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;

14) Učestvovanje na stručnim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou.

B

1) Izrada i razvijanje kodeksa ponašanja u biblioteci u saradnji sa učenicima i nastavnicima;

2) Organizovanje akcije za poboljšanje i bogaćenje bibliotečkih jedinica;

3) Uključivanje minimalno 70% učenika škole u korišćenje fonda biblioteke;

4) Organizovano osposobljava učenike za samostalno traženje i korišćenje izvora informacija;

5) Obezbeđivanje iskorišćenosti minimalno devet naslova po upisanom učeniku;

6) Učestvovanje u organizovanju kulturnih aktivnosti učenika na opštinskom nivou, koordinisanje organizovanja najmanje pet manifestacija: promocije knjiga, književnih susreta i tribina, susreta sa autorima, obeležavanja “Meseca knjige” na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;

7) Rad u stručnom društvu na republičkom nivou;

8) Stvaranje baze podataka za pojedine oblasti znanja;

9) Izlaganje na stručnom skupu bibliotekara na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;

10) Smanjivanje godišnjeg otpisa pohabanih bibliotečkih jedinica ispod 2%;

11) Davanje recenzije priručnika u oblasti bibliotekarstva;

12) Učestvovanje u radu stručnih timova za pripremu učenika za takmičenje na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

13) Rukovođenje stručnim aktivom bibliotekara na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;

14) Stalno stručno usavršavanje na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou.

V

1) Prenošenje podataka o celokupnom fondu u bazu podataka;

2) Stalno obučavanje učenika za korišćenje bibliotečkog kataloga i pretraživanje baze podataka po različitim parametrima;

3) Sprovođenje akcije razmene bibliotečkih jedinica sa drugim bibliotekama;

4) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu;

5) Organizovanje posebnih programa rada sa učenicima koji pokazuju interesovanje za određene oblasti znanja;

6) Redovno organizovanje i ostvarivanje posete učenika Sajmu knjiga;

7) Koautorstvo u istraživačkom projektu na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;

8) Učestvovanje u organizovanju gradskih, odnosno regionalnih ili republičkih seminara za školske bibliotekare;

9) Vođenje radionice ili izlaganje na stručnom skupu, savetovanju na republičkom ili saveznom nivou;

10) Rukovođenje stručnim društvom ili udruženjem na republičkom nivou;

11) Organizovanje i sprovođenje različitih oblika usavršavanja zaposlenih u školi za korišćenje bibliotečkog kataloga i pretraživanje baze podataka.

G

1) Organizovanje bibliotečko-informacione infrastrukture u školi;

2) Izlaganje na saveznom ili međunarodnom stručnom skupu, savetovanju, odnosno seminaru;

3) Uključivanje baze podataka školske biblioteke u sistem ili mrežu biblioteka sa mogućnošću međubibliotečke pozajmice;

4) Koautorstvo ili autorstvo udžbenika ili priručnika;

5) Organizovanje stručnog usavršavanja bibliotekara na nivou Republike;

6) Koautorstvo ili autorstvo istraživačkog projekta u oblasti bibliotekarstva na republičkom nivou;

7) Koautorstvo ili autorstvo programa stručnog usavršavanja u bibliotekarstvu;

8) Učestvovanje u međunarodnom projektu u oblasti bibliotekarstva.

 

Uverenje o pohađanoj obuci programa stručnog usavršavanja

 

Uverenje o učestvovanju na stručnom skupu stručnog usavršavanja

 

PRAVILNIK O STEPENU I VRSTI OBRAZOVANJA NASTAVNIKA I STRUČNIH SARADNIKA U OSNOVNOJ ŠKOLI (“Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 11/2012)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuje se stepen i vrsta obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi.

Član 2

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u razrednoj nastavi može da izvodi:

1) profesor razredne nastave,

2) nastavnik razredne nastave,

3) profesor pedagogije sa prethodno završenom pedagoškom akademijom ili učiteljskom školom,

4) profesor razredne nastave i engleskog jezika za osnovnu školu,

5) master učitelj,

6) diplomirani učitelj – master.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u predmetnoj nastavi iz stranog jezika kao obaveznog predmeta u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja mogu da izvode lica, i to:

1) profesor odgovarajućeg stranog jezika,

2) profesor razredne nastave,

3) diplomirani filolog,

4) diplomirani školski pedagog ili školski psiholog,

5) diplomirani pedagog ili diplomirani psiholog,

6) nastavnik odgovarajućeg stranog jezika, u skladu sa čl. 145. i 146. Zakona o osnovnoj školi,

7) nastavnik odgovarajućeg stranog jezika sa položenim stručnim ispitom po propisima iz oblasti obrazovanja ili licencom za nastavnika,

8) nastavnik razredne nastave,

9) lice koje ispunjava uslove za nastavnika predmetne nastave u osnovnoj školi, a koje je na osnovnim studijama položilo ispite iz pedagoške psihologije ili pedagogije i psihologije, kao i metodike nastave,

10) profesor razredne nastave i engleskog jezika za osnovnu školu,

11) profesor razredne nastave, koji je na osnovnim studijama savladao program Modula za engleski jezik (60 ESPB – Evropski sistem prenosa bodova) i koji poseduje uverenje kojim dokazuje savladanost programa modula i položen ispit, koji odgovara nivou C1 Zajedničkog evropskog okvira,

12) diplomirani bibliotekar – informatičar,

13) master filolog,

14) master profesor jezika i književnosti,

15) master učitelj,

16) diplomirani učitelj – master,

17) master učitelj, koji je na osnovnim studijama savladao program Modula za engleski jezik (60 ESPB – Evropski sistem prenosa bodova) i koji poseduje uverenje kojim dokazuje savladanost programa modula i položen ispit, koji odgovara nivou C1 Zajedničkog evropskog okvira,

18) diplomirani učitelj-master, koji je na osnovnim studijama savladao program Modula za engleski jezik (60 ESPB – Evropski sistem prenosa bodova) i koji poseduje uverenje kojim dokazuje savladanost programa modula i položen ispit, koji odgovara nivou C1 Zajedničkog evropskog okvira,

19) master bibliotekar – informatičar.

Lica iz stava 2. tač. 2), 4), 5), 8), 9), 12), 15), 16) i 19) koja nisu profesori odgovarajućeg jezika treba da poseduju znanje jezika najmanje na nivou B2 (Zajedničkog evropskog okvira).

Lica iz stava 2. tač. 3), 13) i 14) treba da poseduju znanje jezika najmanje na nivou B2 (Zajedničkog evropskog okvira), osim ukoliko nisu završila odgovarajući studijski program ili glavni predmet/profil.

Nivo znanja B2 dokazuje se uverenjem o položenom odgovarajućem ispitu na nekoj od filoloških katedri univerziteta u Srbiji, ili međunarodno priznatom ispravom za nivo znanja jezika koji je viši od B2 (C1 ili C2 Zajedničkog evropskog okvira), a čiju valjanost utvrđuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Lica iz stava 2. ovog člana treba da savladaju i obuku za nastavu stranog jezika na ranom uzrastu u trajanju od 25 sati u organizaciji Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja – Centar za profesionalni razvoj, odnosno druge organizacije koju ovlasti Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja.

Prednost za izvođenje nastave iz stranog jezika u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja iz stava 2. ovog člana imaju master profesor jezika i književnosti (odgovarajući studijski program ili glavni predmet/profil), odnosno master filolog (odgovarajući studijski program ili glavni predmet/profil), odnosno profesor, odnosno nastavnik odgovarajućeg stranog jezika, master učitelj, odnosno diplomirani učitelj-master, odnosno profesor razredne nastave, nastavnik razredne nastave, master profesor ili profesor u predmetnoj nastavi i nastavnik u predmetnoj nastavi sa položenim ispitom B2.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada iz predmeta srpski kao nematernji jezik u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja mogu da izvode lica, i to:

1) profesor srpskog jezika i književnosti u odeljenjima za nacionalne manjine,

2) profesor srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti za nastavu u školama sa mađarskim, rusinskim ili rumunskim nastavnim jezikom,

3) diplomirani filolog (srbista – srpski jezik i lingvistika) – master,

4) profesor srpskog jezika i književnosti,

5) profesor srpskog jezika i književnosti sa opštom lingvistikom,

6) profesor srpske književnosti i jezika,

7) profesor srpske književnosti i jezika sa opštom književnošću,

8) diplomirani filolog srpskog jezika sa južnoslovenskim jezicima,

9) diplomirani filolog srpske književnosti sa južnoslovenskim književnostima,

10) profesor, odnosno diplomirani filolog za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost,

11) profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik,

12) profesor srpskohrvatskog jezika i opšte lingvistike,

13) profesor za srpskohrvatski jezik sa južnoslovenskim jezicima,

14) profesor srpskohrvatskog jezika sa istočnim i zapadnim slovenskim jezicima,

15) profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovenske književnosti i opštu književnost,

16) profesor jugoslovenske književnosti sa stranim jezikom,

17) diplomirani filolog za srpski jezik i književnost,

18) diplomirani filolog za književnost i srpski jezik,

19) profesor razredne nastave,

20) nastavnik razredne nastave,

21) master filolog (studijski programi: Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik, Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću, Srpski jezik, Srpska književnost, Srpska filologija (srpski jezik i lingvistika)),

22) master profesor jezika i književnosti (studijski programi: Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik, Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću, Srpski jezik, Srpska književnost, Srpska filologija (srpski jezik i lingvistika));

23) master učitelj,

24) diplomirani učitelj-master.

Lica iz stava 8. tač. 19), 20), 23) i 24) ovog člana koja su diplomu stekla na jeziku manjina treba da poseduju znanje srpskog jezika najmanje na nivou C1 (Zajedničkog evropskog okvira). Nivo znanja C1 dokazuje se uverenjem o položenom odgovarajućem ispitu na nekom od učiteljskih/pedagoških fakulteta ili na katedri za srpski jezik odgovarajućih fakulteta u Republici Srbiji.

Lica iz stava 8. tač. 3) – 24) ovog člana u obavezi su da polože ispite iz Metodike s osnovama glotodidaktike, Metodike nastave srpskog kao nematernjeg jezika, Metodičke prakse i srpskog jezika u kontaktu sa mađarskim/slovačkim jezikom (za mađarsku i slovačku nacionalnu manjinu) ili Lingvistiku u kontaktu (Kontaktnu lingvistiku, Teoriju jezika u kontaktu) za ostale nacionalne manjine.

Lica iz stava 8. tač. 3) – 24) ovog člana treba da savladaju obuku za nastavu iz srpskog jezika kao nematernjeg jezika u trajanju od 20 sati u organizaciji Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.

Član 3

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u predmetnoj nastavi može da izvodi lice koje je steklo visoko obrazovanje, i to:

1. Srpski jezik:
2. a) Srpski jezik:

1) profesor srpskog jezika i književnosti,

2) profesor srpskog jezika i književnosti sa opštom lingvistikom,

3) profesor srpske književnosti i jezika,

4) profesor srpske književnosti i jezika sa opštom književnošću,

5) diplomirani filolog srpskog jezika sa južnoslovenskim jezicima,

6) diplomirani filolog srpske književnosti sa južnoslovenskim književnostima,

7) profesor, odnosno diplomirani filolog za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost,

8) profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik,

9) profesor srpskohrvatskog jezika i opšte lingvistike,

10) profesor za srpskohrvatski jezik sa južnoslovenskim jezicima,

11) profesor srpskohrvatskog jezika sa istočnim i zapadnim slovenskim jezicima,

12) profesor srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti za nastavu u školama u kojima se obrazovno-vaspitni rad izvodi na mađarskom, odnosno rusinskom ili rumunskom jeziku,

13) profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku i opštu književnost,

14) profesor jugoslovenske književnosti sa stranim jezikom,

15) diplomirani filolog za književnost i srpski jezik,

16) diplomirani filolog za srpski jezik i književnost,

17) profesor srpskog jezika i književnosti u odeljenjima za nacionalne manjine,

18) profesor srpskog jezika i srpske književnosti,

19) diplomirani komparatista,

20) master filolog (studijski programi: Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik, Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću, Srpski jezik, Srpska književnost, Srpska filologija (srpski jezik i lingvistika)),

21) master profesor jezika i književnosti (studijski programi: Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik, Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću, Srpski jezik, Srpska književnost, Srpska filologija (srpski jezik i lingvistika)).

1. b) Srpski kao nematernji jezik:

1) profesor srpskog jezika i književnosti u odeljenjima za nacionalne manjine,

2) profesor srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti za nastavu u školama sa mađarskim, rusinskim ili rumunskim nastavnim jezikom,

3) diplomirani filolog (srbista – srpski jezik i lingvistika) – master,

4) profesor srpskog jezika i književnosti,

5) profesor srpskog jezika i književnosti sa opštom lingvistikom,

6) profesor srpske književnosti i jezika,

7) profesor srpske književnosti i jezika sa opštom književnošću,

8) diplomirani filolog srpskog jezika sa južnoslovenskim jezicima,

9) diplomirani filolog srpske književnosti sa južnoslovenskim književnostima,

10) profesor, odnosno diplomirani filolog za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost,

11) profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik,

12) profesor srpskohrvatskog jezika i opšte lingvistike,

13) profesor za srpskohrvatski jezik sa južnoslovenskim jezicima,

14) profesor srpskohrvatskog jezika sa istočnim i zapadnim slovenskim jezicima,

15) profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovenske književnosti i opštu književnost,

16) profesor jugoslovenske književnosti sa stranim jezikom,

17) diplomirani filolog za srpski jezik i književnost,

18) diplomirani filolog za književnost i srpski jezik.

19) master filolog (studijski programi: Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik, Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću, Srpski jezik, Srpska književnost, Srpska filologija (srpski jezik i lingvistika)),

20) master profesor jezika i književnosti (studijski programi: Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik, Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću, Srpski jezik, Srpska književnost, Srpska filologija (srpski jezik i lingvistika)).

Lica iz stava 1. tačka 1a, podtač. 3) – 20) ovog člana u obavezi su da polože ispite iz Metodike s osnovama glotodidaktike, Metodike nastave srpskog kao nematernjeg jezika, Metodičke prakse i ispit iz srpskog jezika u kontaktu sa mađarskim/slovačkim jezikom (za mađarsku i slovačku nacionalnu manjinu) ili Lingvistiku u kontaktu (Kontaktnu lingvistiku, Teoriju jezika u kontaktu) za ostale nacionalne manjine.

Lica iz stava 1. tačka 1a, podtač. 3) – 20) ovog člana treba da savladaju obuku za nastavu srpskog kao nematernjeg jezika u trajanju od 20 sati u organizaciji Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.

2. Maternji jezik pripadnika nacionalnih manjina:

1) albanski jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za albanski jezik i književnost,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil albanski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil albanski jezik);

2) bugarski jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za bugarski jezik i književnost,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil bugarski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil bugarski jezik);

3) mađarski jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za mađarski jezik i književnost,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil mađarski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil mađarski jezik);

4) rusinski jezik:

– profesor rusinskog jezika i književnosti,

– profesor ruskog ili srpskohrvatskog jezika i književnosti uz uslov da mu je znanje rusinskog jezika provereno na fakultetu,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil rusinski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil rusinski jezik);

5) rumunski jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za rumunski jezik i književnost,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil rumunski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil rumunski jezik);

6) slovački jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za slovački jezik i književnost,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil slovački jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil slovački jezik);

7) hrvatski jezik:

– profesor hrvatskog jezika i književnosti,

– profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti,

– diplomirani filolog srpskog jezika sa južnoslovenskim jezicima,

– profesor jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika,

– profesor, odnosno diplomirani filolog za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost,

– profesor srpskohrvatskog jezika sa istočnim i zapadnim slovenskim jezicima.

3. Strani jezik:

1) engleski jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za engleski jezik i književnost,

– diplomirani profesor engleskog jezika i književnosti,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil engleski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil engleski jezik);

2) italijanski jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za italijanski jezik i književnost,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil italijanski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil italijanski jezik);

3) nemački jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za nemački jezik i književnost,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil nemački jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil nemački jezik);

4) ruski jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za ruski jezik i književnost,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil ruski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil ruski jezik);

5) francuski jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za francuski jezik i književnost,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil francuski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil francuski jezik);

6) španski jezik:

– profesor, odnosno diplomirani filolog za španski jezik i književnost,

– profesor španskog jezika i hispanskih književnosti,

– master filolog (studijski program ili glavni predmet/profil španski jezik),

– master profesor jezika i književnosti (studijski program ili glavni predmet/profil španski jezik).

4. Likovna kultura:

– diplomirani slikar,

– akademski slikar – likovni pedagog,

– akademski grafičar – likovni pedagog,

– akademski vajar – likovni pedagog,

– diplomirani slikar – profesor likovne kulture,

– diplomirani grafičar – profesor likovne kulture,

– diplomirani vajar – profesor likovne kulture,

– diplomirani grafički dizajner – profesor likovne kulture,

– diplomirani umetnik novih likovnih medija – profesor likovne kulture,

– diplomirani umetnik fotografije – profesor likovne kulture,

– diplomirani slikar – profesor,

– diplomirani vajar,

– diplomirani vajar – profesor,

– diplomirani grafički dizajner,

– diplomirani arhitekta unutrašnje arhitekture,

– diplomirani slikar zidnog slikarstva,

– diplomirani grafičar,

– diplomirani grafičar – profesor,

– profesor likovnih umetnosti,

– nastavnik likovne umetnosti,

– master likovni umetnik (završene osnovne akademske studije iz oblasti likovne umetnosti, odnosno primenjene umetnosti i dizajna),

– master primenjeni umetnik (završene osnovne akademske studije iz oblasti likovne umetnosti, odnosno primenjene umetnosti i dizajna),

– master konzervator i restaurator (završene osnovne akademske studije iz oblasti likovne umetnosti, odnosno primenjene umetnosti i dizajna),

– master dizajner (završene osnovne akademske studije iz oblasti likovne umetnosti, odnosno primenjene umetnosti i dizajna),

– lice sa završenim fakultetom likovnih umetnosti,

– lice sa završenim fakultetom primenjenih umetnosti,

– lice sa završenim fakultetom primenjenih umetnosti i dizajna.

5. Muzička kultura:

– akademski muzičar,

– diplomirani muzičar – muzički pedagog,

– diplomirani muzički pedagog,

– diplomirani muzičar – kompozitor,

– diplomirani kompozitor,

– diplomirani muzičar – dirigent,

– diplomirani muzičar – muzikolog,

– diplomirani muzikolog,

– nastavnik muzičke kulture,

– diplomirani dirigent,

– diplomirani muzičar – akordeonista,

– diplomirani muzičar – gitarista,

– diplomirani muzičar – solo pevač,

– diplomirani profesor solfeđa i muzičke kulture,

– diplomirani etnomuzikolog,

– diplomirani muzičar – pijanista,

– diplomirani muzičar – čembalista,

– diplomirani muzičar – orguljaš,

– diplomirani muzičar – harfista,

– diplomirani muzičar – perkusionista,

– diplomirani muzičar – violinista,

– diplomirani muzičar – violista,

– diplomirani muzičar – violončelista,

– diplomirani muzičar – kontrabasista,

– diplomirani muzičar – flautista,

– diplomirani muzičar – oboista,

– diplomirani muzičar – klarinetista,

– diplomirani muzičar – fagotista,

– diplomirani muzičar – hornista,

– diplomirani muzičar – trubač,

– diplomirani muzičar – trombonista,

– diplomirani muzičar – tubista,

– profesor crkvene muzike i pojanja,

– diplomirani muzičar – saksofonista,

– profesor solfeđa i muzičke kulture,

– diplomirani muzičar – pedagog,

– diplomirani muzičar – bajanista,

– diplomirani muzičar za medijsku oblast,

– master teoretičar umetnosti (profesionalni status: muzički pedagog, etnomuzikolog, muzikolog ili muzički teoretičar),

– master muzički umetnik (svi profesionalni statusi),

– master kompozitor.

Lica koja su stekla akademsko zvanje master treba da imaju položen ispit Metodika nastave opšteg muzičkog obrazovanja kao izborni predmet na akademskim ili master studijama.

6. Istorija:

– profesor istorije,

– profesor istorije i geografije,

– diplomirani istoričar,

– master istoričar,

– diplomirani istoričar – master.

Lica koja su stekla akademsko zvanje master, odnosno diplomirani – master treba da imaju završene osnovne akademske studije istorije.

7. Geografija:

– profesor geografije,

– diplomirani geograf,

– profesor geografije i istorije,

– diplomirani profesor biologije i geografije,

– diplomirani profesor geografije i informatike,

– profesor biologije-geografije,

– profesor fizike-geografije,

– profesor geografije-informatike

– diplomirani profesor geografije-master,

– diplomirani geograf – master,

– master geograf,

– master profesor geografije,

– master profesor biologije i geografije,

– master profesor geografije i informatike,

Lica koja su stekla akademsko zvanje master, odnosno diplomirani-master treba da imaju završene osnovne akademske studije studijskog programa: geografija, diplomirani geograf, profesor geografije, dvopredmetne studije biologije i geografije ili dvopredmetne studije geografije i informatike.

8. Fizika:

– profesor fizike,

– diplomirani fizičar,

– profesor fizike i hemije,

– diplomirani pedagog za fiziku i hemiju,

– profesor fizike i osnove tehnike,

– diplomirani pedagog za fiziku i osnove tehnike,

– profesor fizike i matematike,

– diplomirani astrofizičar,

– diplomirani fizičar za primenjenu fiziku i informatiku,

– profesor fizike i hemije za osnovnu školu,

– profesor fizike i osnova tehnike za osnovnu školu,

– diplomirani fizičar za primenjenu fiziku,

– profesor fizike za srednju školu,

– diplomirani fizičar istraživač,

– diplomirani profesor fizike i hemije za osnovnu školu,

– diplomirani profesor fizike i osnova tehnike za osnovnu školu,

– diplomirani fizičar za opštu fiziku,

– diplomirani fizičar za teorijsku i eksperimentalnu fiziku,

– diplomirani pedagog za fiziku i opštetehničko obrazovanje OTO,

– diplomirani astronom, smer astrofizika,

– profesor fizike-informatike,

– diplomirani fizičar-medicinska fizika,

– diplomirani profesor fizike-master,

– diplomirani fizičar-master,

– master fizičar,

– master profesor fizike,

– master profesor fizike i hemije,

– master profesor fizike i informatike,

– diplomirani fizičar – master fizike-meteorologije,

– diplomirani fizičar – master fizike-astronomije,

– diplomirani fizičar – master medicinske fizike,

– diplomirani profesor fizike-hemije, master,

– diplomirani profesor fizike-informatike, master,

– diplomirani fizičar – profesor fizike – master,

– diplomirani fizičar – teorijska i eksperimentalna fizika – master,

– diplomirani fizičar – primenjena i kompjuterska fizika – master,

– diplomirani fizičar – primenjena fizika i informatika – master,

– diplomirani fizičar – profesor fizike i osnova tehnike za osnovnu školu – master,

– diplomirani fizičar – profesor fizike i hemije za osnovnu školu – master.

9. Matematika:

– profesor matematike,

– diplomirani matematičar,

– diplomirani matematičar za teorijsku matematiku i primene,

– diplomirani matematičar za računarstvo i informatiku,

– diplomirani matematičar – informatičar,

– profesor matematike i računarstva,

– diplomirani matematičar za matematiku ekonomije,

– profesor informatike – matematike,

– diplomirani matematičar – astronom,

– diplomirani matematičar – primenjena matematika,

– diplomirani matematičar – matematika finansija (sa izbornim predmetom Osnovi geometrije),

– diplomirani informatičar,

– master matematičar,

– master profesor matematike,

– master profesor matematike i fizike,

– master profesor matematike i informatike,

– master profesor fizike i matematike,

– master profesor informatike i matematike,

– diplomirani profesor matematike-master,

– diplomirani matematičar – master,

– diplomirani inženjer matematike – master (sa izbornim predmetom Osnovi geometrije),

– diplomirani matematičar – profesor matematike,

– diplomirani matematičar – teorijska matematika,

– diplomirani inženjer matematike (sa izbornim predmetom Osnovi geometrije),

– profesor hemije – matematike,

– profesor geografije – matematike,

– profesor fizike – matematike,

– profesor biologije – matematike,

– profesor matematike – teorijsko usmerenje,

– profesor matematike – teorijski smer,

– diplomirani matematičar i informatičar.

Lica koja su stekla akademsko zvanje master, odnosno diplomirani-master treba da imaju završene osnovne akademske studije na studijskim programima iz oblasti matematike ili primenjene matematike (sa položenim ispitom iz predmeta geometrija ili osnovi geometrije) ili dvopredmetne nastave matematike i fizike odnosno matematike i informatike.

10. Biologija:

– profesor biologije,

– diplomirani biolog,

– diplomirani molekularni biolog i fiziolog,

– profesor biologije i hemije,

– diplomirani biolog – smer zaštite životne sredine,

– diplomirani biolog – ekolog,

– diplomirani profesor biologije i hemije,

– profesor biologije – geografije,

– profesor biologije – hemije,

– profesor biologije – fizike,

– profesor biologije – informatike,

– profesor biologije – matematike,

– diplomirani profesor biologije – master,

– diplomirani biolog – master,

– diplomirani profesor biologije – hemije, master,

– diplomirani profesor biologije – geografije, master,

– diplomirani molekularni biolog – master,

– diplomirani biolog zaštite životne sredine,

– master biolog,

– master profesor biologije,

– master profesor biologije i geografije,

– master profesor biologije i hemije.

11. Hemija:

– diplomirani hemičar,

– profesor hemije,

– profesor hemije i fizike,

– profesor hemije i biologije,

– diplomirani hemičar opšte hemije,

– diplomirani hemičar za istraživanje i razvoj,

– diplomirani fizikohemičar,

– diplomirani hemičar – smer hemijsko inženjerstvo,

– profesor biologije i hemije,

– profesor fizike i hemije za osnovnu školu,

– diplomirani profesor biologije i hemije,

– diplomirani hemičar – profesor hemije,

– diplomirani profesor hemije – master,

– profesor fizike – hemije,

– profesor geografije – hemije,

– profesor biologije – hemije,

– diplomirani profesor fizike – hemije, master,

– diplomirani profesor biologije – hemije, master,

– diplomirani pedagog za fiziku i hemiju,

– diplomirani fizičar – profesor fizike i hemije za osnovnu školu – master,

– diplomirani hemičar – master,

– master profesor hemije,

– master hemičar,

– master profesor fizike i hemije,

– master profesor biologije i hemije.

12. Fizičko vaspitanje:

– profesor fizičkog vaspitanja,

– profesor fizičke kulture,

– diplomirani pedagog fizičke kulture,

– profesor fizičkog vaspitanja – diplomirani trener sa naznakom sportske grane,

– profesor fizičkog vaspitanja – diplomirani organizator sportske rekreacije,

– profesor fizičkog vaspitanja – diplomirani kineziterapeut,

– diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta,

– master profesor fizičkog vaspitanja i sporta,

– master profesor fizičkog vaspitanja i kineziterapije.

13. Tehničko i informatičko obrazovanje:

– profesor tehničkog obrazovanja,

– profesor tehnike,

– profesor tehnike i informatike,

– profesor informatike i tehničkog obrazovanja,

– profesor tehničkog obrazovanja i mašinstva,

– profesor tehnike i mašinstva,

– profesor mašinstva,

– profesor elektrotehnike,

– profesor tehničkog obrazovanja i tehničkog crtanja,

– profesor tehničkog obrazovanja i fizike,

– profesor fizike i osnova tehnike,

– profesor tehničkog obrazovanja i hemije,

– diplomirani pedagog za fiziku i opštetehničko obrazovanje OTO,

– diplomirani profesor fizike i osnova tehnike za osnovnu školu,

– profesor fizike i osnova tehnike za osnovnu školu,

– profesor tehničkog obrazovanja i vaspitanja,

– profesor tehničkog vaspitanja i obrazovanja,

– profesor politehničkog obrazovanja i vaspitanja,

– profesor politehničkog vaspitanja i obrazovanja,

– profesor politehničkog obrazovanja,

– profesor tehnike i grafičkih komunikacija,

– profesor proizvodno-tehničkog obrazovanja,

– diplomirani pedagog za tehničko obrazovanje,

– diplomirani pedagog za fiziku i osnove tehnike,

– profesor osnova tehnike i proizvodnje,

– profesor politehnike,

– profesor tehnike i medijatekarstva,

– profesor tehničkog obrazovanja i medijatekar,

– diplomirani fizičar – profesor fizike i osnova tehnike za osnovnu školu – master,

– diplomirani profesor fizike i osnova tehnike za osnovnu školu – master,

– diplomirani profesor tehnike i informatike – master,

– diplomirani profesor tehnike – master,

– master profesor tehnike i informatike,

– master profesor informatike i tehnike.

Nastavu iz predmeta određenih u stavu 1. ovog člana mogu da izvode i lica koja su završila dvopredmetne studije na fakultetu, ako su na tom fakultetu savladala program iz tih predmeta u trajanju od osam semestara.

Član 4

Nastavu iz fakultativnih nastavnih predmeta mogu da izvode lica iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika, zavisno od vrste fakultativnog predmeta, a u skladu sa školskim programom i opštim aktom škole.

Član 5

Poslove kojima se ostvaruju sadržaji obrazovno-vaspitnog rada u produženom boravku od prvog do četvrtog razreda može da obavlja lice koje ispunjava uslove utvrđene u članu 2. stav 1. ovog pravilnika za izvođenje obrazovno vaspitnog rada u razrednoj nastavi.

Član 6

Poslove stručnog saradnika mogu da obavljaju:

1. Školski pedagog:

– profesor pedagogije,

– diplomirani pedagog – opšti smer ili smer školske pedagogije,

– diplomirani školski pedagog-psiholog,

– diplomirani pedagog,

– master pedagog,

– diplomirani pedagog – master.

2. Školski psiholog:

– profesor psihologije,

– diplomirani psiholog – opšti smer ili smer školske psihologije,

– diplomirani školski psiholog – pedagog,

– diplomirani školsko-klinički psiholog,

– diplomirani psiholog,

– master psiholog,

– diplomirani psiholog – master.

Lica koja su stekla akademsko zvanje master, odnosno diplomirani-master treba da poseduju najmanje 30 ESPB iz razvojno-pedagoških predmeta.

3. Andragog:

– profesor andragogije,

– diplomirani andragog,

– master andragog,

– diplomirani andragog – master.

4. Defektolog:

1) Surdopedagog

– profesor, odnosno diplomirani defektolog za rad sa decom oštećenog sluha, diplomirani defektolog-surdoaudiolog,

– diplomirani defektolog odseka (grupe ili smera) za rad sa licima oštećenog sluha,

– nastavnik defektolog odseka (grupe ili smera) za rad sa licima oštećenog sluha,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija gluvih i nagluvih osoba,

– diplomirani defektolog-master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija gluvih i nagluvih osoba,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog rehabilitatora za višestruku ometenost,

– diplomirani defektolog-master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora.

– diplomirani defektolog-master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog rehabilitatora za višestruku ometenost;

2) Tiflolog

– profesor, odnosno diplomirani defektolog za rad sa decom oštećenog vida,

– diplomirani defektolog-tiflolog,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa oštećenjem vida,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa oštećenjem vida,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog rehabilitatora za višestruku ometenost,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora.

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog rehabilitatora za višestruku ometenost;

3) Somatoped

– profesor, odnosno diplomirani defektolog za rad sa telesno invalidnim licima,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa motoričkim poremećajima,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa motoričkim poremećajima,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog rehabilitatora za višestruku ometenost,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora.

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog rehabilitatora za višestruku ometenost;

4) Specijalni pedagog

– diplomirani specijalni pedagog,

– profesor, odnosno diplomirani defektolog za društvenu samozaštitu i resocijalizaciju lica sa poremećajima u društvenom ponašanju,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Prevencija i tretman poremećaja ponašanja,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Prevencija i tretman poremećaja ponašanja,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora;

5) Oligofrenopedagog

– profesor, odnosno diplomirani defektolog za rad sa decom mentalno ometenom u razvoj,

– diplomirani defektolog – oligofrenolog,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa teškoćama u mentalnom razvoju,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa teškoćama u mentalnom razvoju,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog edukatora,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog rehabilitatora za višestruku ometenost,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program za specijalnog rehabilitatora za višestruku ometenost.

5. Logoped:

– profesor, odnosno diplomirani defektolog za rad sa decom sa smetnjama u govoru,

– diplomirani defektolog-logoped,

– master defektolog, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Logopedije,

– diplomirani defektolog – master, koji je na osnovnim akademskim studijama završio studijski program Logopedije.

6. Socijalni radnik:

– diplomirani sociolog,

– socijalni radnik,

– master socijalni radnik.

7. Zdravstveni radnik:

– doktor medicine,

– doktor stomatologije,

– viša medicinska sestra.

8. Bibliotekar:

– diplomirani bibliotekar – informatičar,

– profesor, odnosno diplomirani filolog jezika i književnosti,

– profesor, odnosno diplomirani filolog za opštu književnost sa teorijom književnosti,

– profesor razredne nastave,

– profesor jezika i književnosti, odnosno književnosti i jezika – smer za bibliotekarstvo,

– profesor, odnosno diplomirani filolog književnosti i jezika,

– profesor srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti,

– profesor srpskog jezika i književnosti,

– profesor srpske književnosti i jezika sa opštom književnošću,

– profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik,

– profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku književnost i opštu književnost,

– master bibliotekar – informatičar,

– master filolog (glavni predmet/profil bibliotekarstvo i informatika),

– master profesor jezika i književnosti (glavni predmet/profil bibliotekarstvo i informatika).

9. Medijatekar:

– diplomirani inženjer organizacije za informacione sisteme,

– inženjer elektrotehnike – za elektroniku,

– profesor informatike,

– lice iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika.

Član 7

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o vrsti stručne spreme nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi (“Prosvetni glasnik”, br. 6/96, 3/99, 10/02, 4/03, 20/04, 5/05, 2/07, 3/07, 4/07, 17/07, 20/07, 1/08, 4/08, 6/08, 8/08, 11/08, 2/09, 4/09, 9/09 i 3/10).

Član 8

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Prosvetnom glasniku”.

ПРАВИЛНИК О РАДУ ОСНОВНЕ, ОДНОСНО СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

 

На основу члана 3. став 2. Закона о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005 и 61/2005), члана 57. став 1. тачка 1) Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009 – даље: Закон) и члана _______ Статута школе, бр. _____ “_______________” (назив школе), школски одбор је на седници одржаној дана __________, године, донео:

ПРАВИЛНИК О РАДУ
ОСНОВНЕ, ОДНОСНО СРЕДЊЕ ШКОЛЕ у _______________ (назив основне, одн. средње школе)

(Овај правилник може се применити и на запослене у предшколским установама)

Основне одредбе

Члан 1

Правилником о раду (даље: Правилник), у складу са законом, уређују се права, обавезе и одговорности запослених по основу рада и радног односа у Основној, односно средњој школи “_______________” (назив школе) у _______________ (даље: Школа), поступак измене и допуне овог правилника, као и сва друга питања од значаја за остваривање и обезбеђивање права запослених.

Члан 2

Правилник се доноси на неодређено време, примењује се на све запослене и важи док се не донесе нови правилник или појединачни колективни уговор.

Правилник не може да садржи одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени позитивним прописима.

Члан 3

На права, обавезе и одговорности запослених у Школи које нису уређене овим правилником, непосредно се примењују одговарајуће одредбе Закона о раду, важећег посебног колективног уговора за запослене у школама, Закона и важећих подзаконских аката донетих на основу овог и посебних закона, као и других прописа којима се уређује област рада и запошљавања, финансијско пословање школе и обрачун и исплата плата запослених у школама.

Члан 4

Директор Школе решењем или одлуком одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених, ако законом или посебним колективним уговором закљученим за запослене у основним, средњим школама и домовима ученика, није другачије одређено.

Члан 5

Директор школе дужан је да запосленог пре ступања на рад упозна са условима и организацијом рада, правима и обавезама које проистичу из прописа о раду и безбедности и заштите здравља на раду.

Радни односи

Заснивање радног односа

Члан 6

Одлуку о потреби заснивања радног односа доноси директор Школе.

Радни однос у Школи се може засновати закључивањем споразума о преузимању запосленог из друге установе или доношењем коначне одлуке директора о избору кандидата по расписаном конкурсу и закључивањем уговора о раду са преузетим запосленим или изабраним кандидатом.

Члан 7

Запослени који је у радном односу на неодређено време, а има статус запосленог за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба, у складу са законом, остварује право на преузимање у другу школу, стављањем на листу запослених са које се врши преузимање. Листу састављају, утврђују и разматрају, пре почетка сваке школске године, начелник школске управе, актив директора и репрезентативни синдикати, на основу пријава школа о запосленима који имају право на преузимање.

Члан 8

Закључивањем споразума о преузимању може се засновати радни однос на неодређено време, са пуним или непуним радним временом.

Члан 9

Уколико се нису стекли услови прописани законом за пријем у радни однос преузимањем, директор Школе доноси одлуку о расписивању конкурса. Слободно радно место и услове за рад на одређеном радном месту Школа пријављује надлежној организацији за запошљавање.

Зависно од потреба Школе и организације рада утврђене годишњим планом рада Школе и актом о организацији и систематизацији послова, радни однос путем конкурса се заснива на неодређено или одређено време, са пуним или непуним радним временом.

Члан 10

Пријаву на конкурс кандидати подносе Школи, у року од 8 дана од дана објављивања конкурса. Уз пријаву, кандидати подносе и документа којима доказују да имају одговарајуће образовање и држављанство Републике Србије. Пре закључења уговора о раду, изабрани кандидат је у обавези да поднесе доказ да има психичку, физичку и здравствену способност за рад са ученицима, а доказ да није осуђиван, прописан Законом, прибавља Школа.

Уколико је законом или актом о организацији и систематизацији послова прописано испуњавање још неког од посебних услова за заснивање радног односа, кандидат је у обавези да приликом подношења пријаве на конкурс Школи поднесе доказ о испуњавању тих услова (познавање језика националне мањине, да је на листи наставника верске наставе и сл.).

Члан 11

Пре доношења одлуке о избору наставника, васпитача и стручног сарадника, директор упућује кандидате који испуњавају прописане услове за пријем у радни однос, на проверу психофизичких способности, коју врши надлежна служба за послове запошљавања и прибавља мишљење школског одбора. За наставника верске наставе директор утврђује да ли се налази на листи наставника верске наставе, коју је на предлог традиционалних цркава и верских заједница утврдио министар просвете.

Члан 12

Директор школе је у обавези да у року од 30 дана од дана истека рока за подношење пријава на конкурс, донесе одлуку о избору кандидата.

Директор може одлучити да не изабере ниједног кандидата, у ком случају се расписује нови конкурс.

Члан 13

Пре пријема у радни однос, директор је у обавези да прибави мишљење репрезентативног синдиката Школе, а синдикат је у обавези да мишљење достави директору у року од 7 дана од дана пријема захтева. Мишљење синдиката представља став о томе да ли су у поступку пријема кандидата поштоване одредбе закона и посебног колективног уговора. У случају да постоји несагласност, препоруку доноси министар просвете.

Члан 14

Запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад.

Ако запослени не ступи на рад у року који му је одлуком директора Школе одређен, сматра се да је одустао од запослења, сем у случају да је из оправданих разлога спречен да ступи на рад, или уколико се директор и запослени другачије не договоре.

Уколико кандидат који је изабран одлуком директора не ступи на рад и одустане од запослења, директор може одлучити да изабере другог кандидата са листе пријављених кандидата који испуњавају услове радног места.

Члан 15

Запослени у току радног односа остварује права прописана законом и у обавези је да савесно и одговорно обавља послове на којима ради, поштује организацију рада и пословања у школи и захтеве и правила Школе у вези са испуњавањем радних обавеза. Статутом Школе и актом којим се уређује дисциплинска одговорност запослених, утврђене су лакше повреде радних обавеза, дисциплински поступак и мере које се могу изрећи за лакше и теже повреде радних обавеза и повреде забрана прописаних законом, као и материјална одговорност запосленог за штету коју нанесе Школи, намерно или крајњом непажњом, у складу са законом.

Члан 16

Школа може да заснује радни однос са лицем које први пут заснива радни однос, у својству наставника, васпитача и стручног сарадника – приправника, на неодређено или одређено време, у складу са законом.

Приправнику у радном односу на неодређено време, који у року од две године од дана заснивања радног односа не положи испит за лиценцу – престаје радни однос. Приправнику у радном односу на одређено време својство приправника престаје након положеног испита за лиценцу, а радни однос истеком времена на које је примљен у радни однос.

Актом о организацији и систематизацији послова одређују се радна места, односно послови које може обављати приправник.

Члан 17

Секретар – приправник полаже испит за секретара Школе.

Запосленима који обављају финансијске и рачуноводствене послове евентуална обавеза полагања стручног испита одређује се у складу са прописима којима се уређује финансијско пословање установа.

Остали запослени из реда ваннаставног особља не полажу стручне испите и не могу имати својство приправника.

Члан 18

Послове наставника, васпитача и стручног сарадника у Школи може да обавља и приправник – стажиста, са којим се не заснива радни однос, већ се закључује уговор о стажирању у трајању од најмање годину, а најдуже две године, у складу са законом.

Члан 19

Уговором о раду може се предвидети пробни рад за послове наставника, васпитача и стручног сарадника који има лиценцу и који се прима у радни однос на неодређено време, а изузетно и на одређено време, у случају да траје дуже од годину дана. Пробни рад може трајати најдуже шест месеци, а након тога, уколико се показао успешним, наставља са радом, у противном му престаје радни однос, без права на отпремнину.

Оцену пробног рада даје директор Школе, по прибављеном мишљењу педагошког колегијума.

Радно време

Члан 20

Пуно радно време запосленог износи 40 часова седмично.

Наставнику, васпитачу и стручном сараднику на почетку сваке школске године директор решењем одређује годишње и недељно задужење фонда часова и утврђује статус у погледу рада са пуним или непуним радним временом, у складу са законом и подзаконским актом којим је прописана норма свих облика непосредног рада са децом и ученицима и других облика рада наставника, васпитача и стручног сарадника.

Наставник, васпитач и стручни сарадник који је распоређен за део прописане норме свих облика непосредног рада са децом и ученицима, има статус запосленог са непуним радним временом, а наставник, васпитач и стручни сарадник који је остао у потпуности без часова, односно који је нераспоређен, остварује права запосленог за чијим је радом престала потреба, у складу са законом.

Члан 21

Актом о организацији и систематизацији послова у Школи утврђују се послови на којима се рад обавља са непуним радним временом. Запосленом који ради са непуним радним временом има права и обавезе као да ради са пуним радним временом, осим права на плату, која му припада сразмерно радном времену.

Запослени који ради са непуним радним временом може за остатак до пуног радног времена да заснује радни однос у другој школи, или код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време.

Члан 22

Запослени је дужан, на основу решења директора, да ради дуже од пуног радног времена, у случајевима предвиђеним законом и посебним колективним уговором али не дуже од четири сата дневно, односно осам сати недељно.

По основу прековременог рада запослени има право на увећану плату, на основу налога директора, у складу са законом.

Одмори и одсуства

Одмори

Члан 23

Запослени има право на коришћење одмора у току дневног рада у трајању од 30 минута и не може га користити у прва два сата након почетка, нити последња два сата пре завршетка радног времена, а за наставно особље у току непосредног образовно-васпитног рада.

Директор утврђује распоред коришћења одмора у току дневног рада запослених.

Члан 24

Запослени има право на одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно и право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно.

Члан 25

Запослени стиче право на годишњи одмор у складу са законом и користи га по решењу директора, на основу распореда коришћења годишњих одмора, утврђеним годишњим планом рада Школе, за наставно особље и планом коришћења годишњих одмора, у зависности од потреба посла, за ненаставно особље.

Запослени у школи, по правилу, користи годишњи одмор за време школског распуста.

Ако кривицом директора, или због потреба посла, запослени не буде у могућности да користи годишњи одмор, има право на накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходна три месеца, утврђене општим актом и уговором о раду.

Решење о коришћењу годишњег одмора доставља се запосленом најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора.

Члан 26

Дужина годишњег одмора за сваког запосленог утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава одговарајућим бројем радних дана, по основима прописаним посебним колективним уговором.

Члан 27

За остварене резултате рада, број дана за који се може увећати дужина годишњег одмора износи:

– за остварене изузетне резултате – четири радна дана, што подразумева:

• да остварује изузетан непосредни контакт са ученицима, другим запосленим и родитељима ученика;
• пружа помоћ другим запосленима;
• ради у различитим комисијама школе;
• има повећан обим посла и извршава их пре постављених рокова;
• креативан је у раду и користи сва савремена средства за рад;
• да његови ученици постижу изузетне резултате у учењу и на такмичењима освајају награде, похвале и захвалнице.

– за врло успешне резултате – три радна дана, што подразумева:

• да поштује ученике, друге запослене и родитеље ученика;
• пружа помоћ другим запосленима;
• испуњава постављене рокове за додељене послове и успешан је у њима;
• учествује на свим такмичењима и културним манифестацијама са ученицима;
• креативан је у раду и користи сва савремена средства за рад.

– за успешне резултате – два радна дана, што подразумева:

• савесно залагање и обављање послова свог или другог радног места, уколико су му ти послови додељени налогом директора;
• да поштује ученике, друге запослене и родитеље ученика;
• да ради на културној и јавној делатности Школе;
• да користи сва савремена средства за рад.

Оцену успешности резултата на раду даје комисија коју формира директор школе и која полугодишње (децембар и мај текуће године), сачињава извештај о запосленима и доставља га директору Школе.

Запосленом се може увећати годишњи одмор само по једној од напред наведених категорија.

Члан 28

Увећање броја дана годишњег одмора по основу образовања и оспособљености за рад, за високо образовање износи три радна дана за студије првог степена (основне струковне и основне академске студије), а четири дана за студије другог степена (специјалистичке струковне студије и дипломске академске студије – мастер).

Плаћено и неплаћено одсуство

Члан 29

Запослени има право на плаћено одсуство у укупном трајању до седам радних дана у календарској години у случајевима и трајању прописаним законом и посебним колективним уговором. У случају смрти члана уже породице запослени може да користи још пет радних дана, као и за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви, још два радна дана.

Поред случајева прописаних законом и посебним колективним уговором, запослени има право да користи, у оквиру седам радних дана из става 1. овог члана, и у случају:

• женидбе сина или удаје кћерке – три радна дана;
• обављање приватног посла (прибављање документације код државних органа, лекарске интервенције, учешће на семинарима који нису у оквиру редовног стручног усавршавања) – три радна дана;
• смрти или болести блиског рођака или пријатеља – један радни дан;
• полагања стручног испита – два радна дана.

Члан 30

Запослени има право да користи неплаћено одсуство у случајевима и трајању прописаном законом и посебним колективним уговором.

Директор може, на захтев запосленог, да му омогући коришћење неплаћеног одсуства у трајању не дужем од 30 дана, уколико то не ремети процес рада, и у случајевима:

• болести члана уже породице;
• извршења посла који мора лично обавити из оправданих и неодложних разлога;
• бањског лечења које се не врши по налогу лекара;
• посете члану уже породице на раду у иностранству.

Директор може запосленом омогућити неплаћено одсуство из става 2. овог члана, водећи рачуна о оправданости захтева, као и о потребама процеса рада Школе, који не смеју бити угрожени одобравањем траженог одсуства како за наставно, тако и за ненаставно особље.

Заштита запослених

Члан 31

Директор је дужан да организује рад на начин којим се обезбеђује заштита живота и здравља запослених, у складу са законом.

Заштиту жена, омладине, инвалида и материнства, као и породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге и посебне неге детета, директор је дужан да обезбеди у складу са законом.

За време трудноће, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге и посебне неге детета, директор не може запосленом дати отказ, осим ако су се стекли законом прописани услови.

Члан 32

Запослени има право на безбедност и здравље на раду у складу са законом.

Директор је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом, имајући у виду посебну заштиту омладине, инвалида, заштиту запослених са здравственим сметњама и заштиту материнства.

Члан 33

Директор је дужан да запосленом пружи обавештења о условима рада, о правима и обавезама које произилазе из прописа о безбедности и заштити здравља на раду, да утврди програм оспособљавања запослених и обезбеди оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, као и да обезбеди запосленима коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду.

Директор је дужан да приликом организовања рада и радног процеса обезбеди превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених и да заустави сваку врсту рада који представља непосредну опасност за њихов живот и здравље.

Директор је дужан да запосленом обезбеди обављање периодичних лекарских прегледа, у циљу заштите здравља запосленог и ученика са којима долази у контакт, у складу са важећим прописима из области здравствене заштите и безбедности и здравља на раду.

Члан 34

Запослени има право и обавезу да се пре почетка рада упозна са мерама безбедности и здравља на раду на пословима на којима ради, као и да се оспособљава за њихово спровођење.

Запослени има право да одбије да ради ако му прети непосредна опасност по живот и здравље због тога што нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на радном месту на коме ради, као и у другим случајевима утврђеним законом.

Члан 35

Запослени је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, достави Школи потврду лекара о спречености за рад која садржи и време очекиване спречености за рад.

Ако директор посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у смислу овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом.

Заштита појединачних права

Члан 36

Запослени има право приговора школском одбору на свако решење директора о остваривању права, обавеза и одговорности, у року од осам дана од дана достављања решења, а школски одбор је у обавези да у року од 15 дана од дана достављања одлучи по приговору.

Школски одбор приговор који је неблаговремен, недопуштен или достављен од стране неовлашћеног лица одбацује закључком.

Школски одбор решењем одбија приговор када утврди да је поступак доношења решења правилно спроведен и да је решење на закону засновано, а приговор неоснован.

Када школски одбор утврди да су у првостепеном поступку одлучне чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која су од утицаја на решење ствари или да је изрека побијаног решења нејасна или је у противречности са образложењем, он ће својим решењем поништити првостепено решење и вратити предмет директору на поновни поступак.

Против решења школског одбора из ст. 3. и 4. овог члана запослени има право на приговор.

Ако школски одбор не одлучи по приговору или ако запослени није задовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од 15 дана од дана истека рока за доношење одлуке, односно од дана достављања одлуке.

Плата, накнаде плате и друга примања

Члан 37

Запосленом се плата исплаћује за обављени рад и време проведено на раду, у складу са законом и важећом Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.

Плата запослених се утврђује на основу основице за обрачун плата, коефицијента са којим се множи основица, додатка на плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно осигурање из плата, у складу са законом, из средстава буџета Републике Србије.

Члан 38

Запослени има право на увећану плату, у складу са законом и посебним колективним уговором.

У случају замене одсутног наставника, васпитача и стручног сарадника, плата се увећава по часу, а вредност часа се утврђује тако што се укупна плата запосленог подели са месечним бројем часова у редовној настави.

Члан 39

Запослени има право на накнаду плате у висини која се обрачунава и исплаћује за време проведено на годишњем одмору, плаћеном одсуству и државном празнику, у складу са законом и посебним колективним уговором.

Запослени има право на накнаду плате и у случају стручног усавршавања, присуствовања седницама државних органа, органа управе и локалне самоуправе, органа удружења и синдиката, у својству члана, у складу са законом и посебним колективним уговором.

За време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, запослени има право на накнаду плате, у складу са законом и посебним колективним уговором.

Члан 40

Запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, накнаду трошкова превоза, дневнице и пуног износа хотелског рачуна за спавање за службена путовања, у висини и на начин прописан законом и посебним колективним уговором.

Члан 41

Школа је у обавези да запосленом исплати отпремнину при престанку радног односа ради коришћења права на пензију, у висини и на начин прописан законом и посебним колективним уговором.

Члан 42

Директор Школе може да, из сопствених прихода, уколико их Школа оствари и уколико нема других приоритета везаних за набавку средстава за текуће одржавање Школе, обезбеди новчана средства за награђивање запослених, по следећим критеријумима:

• наставницима чији су ученици освојили 1, 2. или 3. место на такмичењима – 10% од месечне плате;
• запосленом због повећаног обима посла који захтева неодложно извршење у кратком року – 10% од месечне плате;
• за учешће у културној и јавној делатности Школе и прибављање донација или друге користи за Школу – 10% од месечне плате;
• за рад у комисијама Школе које се повремено формирају ради обављања посла који захтева комисијски рад (комисије за утврђивање запослених за чијим радом је престала потреба, комисије за попис инвентара и сл.) – 10% од месечне плате.

Новчана награда за освојено место на такмичењима може се исплатити запосленом само за једно освојено место на такмичењима.

Директор Школе је у обавези да у сваком обрачунском периоду утврђује приходе и расходе и разматра могућност расподеле средстава и увећање плате запосленом по овом основу и о томе обавештава синдикат. Трочлана комисија синдиката Школе води писмену евиденцију о подацима релевантним за награђивање запослених и о томе квартално обавештава директора.

Члан 43

Запослени има право на исплату солидарне помоћи, јубиларне награде, новогодишње награде и поклона деци запослених за Нову годину, као и запосленој жени за Дан жена, у складу са одредбама закона и посебног колективног уговора.

Престанак потребе за радом запослених

Члан 44

Критеријуми за утврђивање запослених за чијим радом је престала потреба, са пуним или непуним радним временом вреднују се бодовима, на начин прописан посебним колективним уговором и овим правилником и то:

1. рад остварен у радном односу:

• за сваку годину рада оствареног у радном односу – 1 бод;
• за сваку годину рада оствареног у радном односу у установи – 0,35 бодова, који се додају на укупан број бодова остварених на основу броја година рада оствареног у радном односу.

2. образовање:

• за високо образовање -15 бодова за студије првог степена (основне струковне и основне академске студије), а 20 бодова за студије другог степена (специјалистичке струковне студије и дипломске академске студије-мастер);
• за специјалистичко образовање након средњег образовања, односно више образовање – 10 бодова;
• за средње образовање од 3, односно 4 године – 5 бодова.

3. резултати рада:

• однос према радним обавезама и пословима – до 3 бода, и то:

– извршавање радних обавеза на прописан начин – 1 бод:

– долазак и одлазак на посао на време, позитиван однос према ученицима и родитељима, колегијалан однос према другим запосленим – 1 бод;

– извршавање повећаног обима посла, рад у комисијама и тимовима – 1 бод.

Бодови по овом основу се могу сабирати за испуњење сваког од ових услова, највише до 3 бода укупно.

• за остварене резултате на општинским и регионалним такмичењима – 4 бода;
• за остварене резултате на покрајинским и републичким такмичењима – 6 бодова;
• доприноси у педагошком раду (објављени радови, стручни радови, издавање уџбеника) – 7 бодова.

4. имовно стање:

• ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека – до 2 бода и то:

– ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека – 1 бод;

– ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека, а има статус подстанара – с2 бода.

• ако су укупна примања домаћинства по члану од 50 до 70% републичког просека – до 3 бода, и то:

– ако су укупна примања домаћинства по члану 50% републичког просека, а није стамбено обезбеђен – 3 бода;

– ако су укупна примања домаћинства по члану 50% републичког просека, а стамбено је обезбеђен – 2 бода;

– ако су укупна примања домаћинства по члану од 50 до 70% републичког просека – 1 бод.

5. здравствено стање на основу налаза надлежне здравствене установе:

• запослени инвалид – 5 бодова;
• хронични и тешки болесник – 3 бода;
• запослени који болује од професионалне болести, а има још неко обољење – 2 бода;
• запослени који болује од професионалне болести – 1 бод.

6. број деце на редовном школовању:

• запослени који има једно дете на школовању – 1 бод;
• запослени који има двоје деце на школовању – 3 бода;
• запослени који има троје и више деце на школовању – 5 бодова.

Члан 45

Поступак сачињавања ранг листе, начин проглашавања запосленог за чијим радом је престала потреба и његова права, мере за запошљавање, право на исплату отпремнине и сва друга питања везана за престанак потребе за радом запосленог, уређена су законом и посебним колективним уговором.

Одговорност запослених

Члан 46

Запослени може да одговара за лакше повреде радних обавеза прописане статутом и општим актом школе и теже повреде радних обавеза и повреде забрана прописане Законом о основама система образовања и васпитања, као и за материјалну штету коју нанесе школи, намерно или крајњом непажњом, у складу са законом.

Члан 47

Директор установе покреће и води дисциплински поступак, доноси одлуку и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог.

Начин вођења дисциплинског поступка, врсте и начин изрицања дисциплинских мера и сва друга питања од значаја за дисциплинску одговорност запослених уређене су Законом, статутом Школе и актом којим се уређује дисциплинска одговорност запослених.

Престанак радног односа

Члан 48

Радни однос запослених у установи престаје истеком рока на који је заснован, када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се не договори другачије са директором, споразумом са директором, отказом уговора о раду од стране запосленог или директора, изрицањем коначне мере престанка радног односа у дисциплинском поступку, смрћу запосленог и у другим случајевима, у складу са законом, на основу решења директора.

Радни однос запослених у установи може престати независно од његове воље или воље директора у случајевима прописаним законом.

Прелазне и завршне одредбе

Члан 49

Поступак измена и допуна овог правилника спроводи се на исти начин и по поступку прописаном за његово доношење.

Члан 50

Правилник ступа на снагу осмог дана од дана доношења и објављивања на огласној табли Школе.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи ____________________ (навести назив општег акта) донет ____________________.

 

Број___________________		Председник школског одбора,
дана__________________. године		________________________

 

PRAVILNIK O KORIŠĆENJU JAVNIH SPORTSKIH OBJEKATA I OBAVLJANJU SPORTSKIH AKTIVNOSTI U JAVNIM SPORTSKIM OBJEKTIMA (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2013)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se način i uslovi korišćenja javnih sportskih objekata i uslovi obavljanja sportskih aktivnosti u javnim sportskim objektima.

Član 2

Javni sportski objekti su sportski objekti u javnoj svojini, Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (opština, grad i grad Beograd).

Posebno uređene površine u javnoj svojini namenjene za određene posebne sportske aktivnosti (trim staze, planinarske staze, biciklističke staze, plaže i sl.) jesu otvoreni javni sportski objekti.

Javni sportski objekti moraju biti dostupni građanima pod jednakim uslovima.

Javni sportski objekti moraju biti pristupačni licima sa posebnim potrebama (deca, stari, osobe sa invaliditetom i dr.).

Član 3

Javni sportski objekti mogu se koristiti za obavljanje sportskih aktivnosti pod uslovom da su uređeni, obeleženi, opremljeni i održavani u stanju koje omogućava odgovarajući nivo obavljanja sportskih aktivnosti i osigurava bezbedno korišćenje.

Javni sportski objekti na kojima se obavljaju sportske delatnosti uređuju se, obeležavaju, održavaju i opremaju u skladu sa ovim pravilnikom i propisom kojim se uređuju bliži uslovi za obavljanje sportskih delatnosti od strane ustanova i privrednih društava u oblasti sporta.

Član 4

Javni sportski objekat uređuje se, oprema, održava i koristi tako da je obezbeđeno očuvanje životne sredine područja u kome se sportski objekat nalazi, da su zadovoljeni uslovi u pogledu racionalnog uređenja i korišćenja sportskog objekta, da je osigurana bezbednost sportista i drugih neposrednih korisnika, i da je moguće upražnjavanje sportskih aktivnosti za koje je objekt namenjen u skladu sa sportskim pravilima.

Član 5

Sportske aktivnosti na javnim sportskim objektima mogu se obavljati ukoliko oprema i sredstva ispunjavaju uslove propisane zakonom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih sportskih saveza.

Član 6

Sportske aktivnosti mogu da se obavljaju samo na terenima, odnosno površinama javnog sportskog objekta koji ispunjavaju uslove potrebne za konkretne sportske aktivnosti.

Član 7

Zatvoreni javni sportski objekat jeste objekat koji predstavlja fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom namenjen za obavljanje određenih sportskih aktivnosti (hale, bazeni, balon sale i sl.).

Zatvoreni javni sportski objekat uređuje se tako da pored prostora namenjenog sportskim aktivnostima ima i sledeći prateći prostor:

1) parkiralište veličine koja odgovara kapacitetu sportskog objekta;

2) garderobu koja odgovara kapacitetu sportskog objekta;

3) sanitarne prostorije;

4) prijemne prostorije (informacioni centar, blagajna i dr.);

5) prostorije za pružanja hitne medicinske pomoći;

6) gledalište;

7) spremišni prostor.

Član 8

Na javnom sportskom objektu postavljaju se odgovarajući znaci signalizacije, kao i druge potrebne oznake za korišćenje sportskog objekta i obavljanje sportskih aktivnosti na njemu.

Znaci signalizacije moraju biti postavljeni tako da se ne mogu lako ukloniti.

Znaci signalizacije se sastoje iz znakova zabrana, obaveza, upozorenja i obaveštenja i dopunskih tabli i svetlosnih znakova.

Znaci na sportskom objektu postavljaju se i održavaju tako da sportisti i drugi neposredni korisnici objekta mogu na vreme i lako da ih uoče i da blagovremeno postupe u skladu sa njihovim značenjem.

Znakovi se postavljaju tako da budu vidljivi i da ne ometaju korišćenje sportskih terena.

Postavljeni znaci ukloniće se, dopuniti ili zameniti ako njihovo značenje ne odgovara izmenjenim uslovima na javnom sportskom objektu ili zahtevima bezbednosti.

Na javnom sportskom objektu ne mogu se postavljati reklamne table, oglasi, oznake, uređaji, simboli ili bilo kakvi drugi znaci koji bi umanjivali uočljivost znakova signalizacije koja je od posebnog značaja za bezbedno korišćenje sportskih terena.

Član 9

Mesta na javnom sportskom objektu na kojima postoji povećani rizik povreda korisnika moraju biti osigurana ogradama za usmerenja, zaštitnim ogradama, oblogama protiv udaraca i sličnim sredstvima zaštite.

Na javnom sportskom objektu sportski tereni moraju biti tako pripremljeni i održavani da nemaju opasnih neravnina, kamenih i drugih prepreka, i sličnih opasnih mesta.

Na sportskim terenima i u neposrednom graničnom području terena na javnom sportskom objektu otkloniće se sve pokretne prepreke koje korisnici ne mogu lako uočiti, a nepokretne prepreke obeležiće se i obezbediti.

Član 10

Ukoliko se sportska aktivnost obavlja noću javni sportski objekat i neposredni prilazi moraju biti osvetljeni tako da je osigurana bezbednost svih korisnika.

Javni sportski objekat iz stava 1. ovog člana mora imati stalni izvor napajanja električnom energijom.

Osvetljenje iz stava 1. ovog člana treba da ispunjava sledeće uslove:

1) jačina osvetljenja najmanje 80 luksa, merena paralelno sa površinom terena i iste jačine;

2) svetiljke treba da budu postavljene na način da ne ometaju obavljanje sportskih aktivnosti od strane korisnika javnog sportskog terena;

3) zapreke i objekti u neposrednoj blizini terena moraju biti jasno osvetljene.

Ako se sportske aktivnosti obavljaju noću, prepreke iz člana 9. stav 3. ovog pravilnika moraju biti osvetljene.

Član 11

Ukoliko javni sportski objekat ima prostor za gledaoce, on mora biti na bezbednom rastojanju od terena za sportske aktivnosti, uz odgovarajuće postavljanje prepreka, a mora da ispunjava i druge propisane uslove.

Član 12

Deo javnog sportskog objekta na kome se izvode radovi mora da se na vidan način obeleži i da se na njemu obezbedi bezbedno obavljanje sportskih aktivnosti.

Obeležavanje dela javnog sportskog objekta na kome se izvode radovi vrši se postavljanjem odgovarajućih znakova, a obezbeđenje bezbednosti obavljanja sportskih aktivnosti postavljanjem odgovarajućih prepreka i ograda.

Član 13

Javni sportski objekat može da se koristi za obavljanje sportskih aktivnosti pod uslovom da:

1) ima pravila ponašanja na sportskom objektu;

2) da ima obezbeđenu službu održavanja reda i službu hitne medicinske pomoći na sportskom objektu, u skladu sa zakonom;

3) da ima upotrebnu dozvolu za korišćenje;

4) ispunjava druge uslove u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.

Pored uslova iz stava 1. ovog člana, zatvoreni javni sportski objekat mora da ima na ulazima i vidno istaknute naknade za korišćenje sportskog objekta.

Član 14

Planinarske staze i drugi slični otvoreni javni sportski objekti mogu da se koristi ukoliko imaju službu spasavanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije.

Član 15

Služba održavanja reda na javnom sportskom objektu svoje aktivnosti obavlja preko posebno osposobljenih, opremljenih i jasno označenih lica (redara).

Član 16

Redari svoje dužnosti vrše naročito tako što:

1) kontrolišu da li se sportisti pridržavaju pravila ponašanja na javnom sportskom objektu;

2) kontrolišu da li sportisti raspolažu odgovarajućom sportskom opremom;

3) sprečavaju korišćenje sportskih terena za aktivnosti za koje nisu namenjene;

4) sprečavaju sportiste i druga lica da oštećuju, uništavaju ili uklanjaju postavljenu signalizaciju;

5) proveravaju pre početka i za vreme upotrebe sportskih terena da li su pogodni za obavljanje sportskih aktivnosti;

6) obaveštavaju u slučaju potrebe službu spasavanja i službu pružanja hitne medicinske pomoći;

7) udaljavaju lica sa sportskog objekta koja se ne pridržavaju pravila o redu na sportskom objektu, koja ne raspolažu ispravnom sportskom opremom, koja prave nered ili su pod uticajem alkohola.

Član 17

Sportske aktivnosti mogu da se obavljaju na javnom sportskom objektu pod uslovom da sportista:

1) svojim ponašanjem ne ugrožava ili povređuje druge korisnike;

2) sprovodi sportske aktivnosti u skladu sa sportskim pravilima i pažljivo i da brzinu i način aktivnosti prilagodi svojim znanjima i uslovima koji postoje na sportskom objektu, vremenskim prilikama, kao i broju sportista koji koriste objekat;

3) poštuje postavljenu signalizaciju;

4) u slučaju nesreće na sportskom terenu pruži drugome pomoć;

5) poštuje uputstva redara;

6) da koristi odgovarajuću sportsku opremu;

7) ne ostavlja na sportskom terenu ili ne baca na teren predmete i materijale koji mogu da ometaju ili ugroze bezbednost drugih sportista;

8) ne koristiti javni sportski objekat ukoliko je pod dejstvom alkohola ili nekog psihoaktivnog leka, odnosno sredstva koje negativno utiče na njegove sposobnosti;

9) poštuje pravila ponašanja na javnom sportskom objektu.

Član 18

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

PRAVILNIK
O SISTEMATIZACIJI POSLOVA (RADNIH MESTA) U OSNOVNOJ ŠKOLI

 

 

Na osnovu člana 56. stav 1. tačka 1) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (dalje: Zakon), člana _____ Statuta škole (dalje: Statut) i člana ____ Pojedinačnog kolektivnog ugovora osnovne škole _______________________________ u __________________, Školski odbor, na svojoj _____ sednici od ________________ godine, doneo je

 

PRAVILNIK

O SISTEMATIZACIJI POSLOVA (RADNIH MESTA)

 

 

________________________________________________  (naziv osnovne škole)

 

I OPŠTE ODREDBE

 

Član 1

 

Ovim pravilnikom utvrđuju se poslovi i zadaci (dalje: posao), uslovi za njihovo obavljanje i neophodan broj izvršilaca.

 

Član 2

 

U školi se ustanovljavaju poslovi, u skladu sa prirodom i organizacijom obrazovno-vaspitne delatnosti i utvrđuje potreban broj izvršilaca koji treba da obezbede efikasno izvršavanje godišnjeg programa rada škole u celini (obrazovno-vaspitnog rada i opštih i zajedničkih poslova).

 

Član 3

 

Za svaki posao daje se opis i naziv izvršioca.

Posebni uslovi (školska sprema, stručni ispit i dr.) za nastavnike, stručne saradnike i vaspitače utvrđuju se saglasno posebnim propisima (odnosno pravilnicima o vrsti stručne spreme).

Zavisno od složenosti i raznovrsnosti poslova koje obavljaju, za ostale zaposlene posebni uslovi se utvrđuju ovim pravilnikom.

 

II OPIS I POPIS POSLOVA

 

Rukovodeće osoblje

 

1. a) Direktor škole

 

Član 4

 

Direktor škole (dalje: direktor) je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti škole.

Direktor za svoj rad odgovara Školskom odboru i ministru nadležnom za poslove obrazovanja.

Osim poslova utvrđenih Zakonom i Statutom, direktor:

1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;

2) stara se o osiguranju kvaliteta i unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada;

3) stara se o ostvarivanju razvojnog plana škole;

4) organizuje pedagoško-instruktivni uvid i nadzor i preduzima mere za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;

5) planira stručno usavršavanje zaposlenih;

6) preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i u slučaju nedoličnog ponašanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na decu i učenike;

7) stara se o blagovremenom obaveštavanju zaposlenih, stručnih organa i Školskog odbora o svim pitanjima od interesa za rad škole i ovih organa;

8) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, bez prava odlučivanja;

9) usmerava i usklađuje rad stručnih organa u školi;

10) sarađuje sa roditeljima učenika i sa drugim organizacijama;

11) redovno podnosi izveštaje o svom radu Školskom odboru.

Pored navedenih poslova u stavu 3. ovog člana, poslovi direktora su i da: vodi poslovanje i usklađuje proces rada u školi; predlaže, u saradnji sa određenom komisijom škole, nacrt godišnjeg programa vaspitno-obrazovnog i ostalog rada škole; izvršava odluke i zaključke donesene ličnim izjašnjavanjem zaposlenih i odluke i zaključke nadležnog Školskog odbora; razmatra pre utvrđivanja sve pojedinačne odluke u vezi sa izvršavanjem plana i programa rada i razvoja i daje mišljenje o njima; učestvuje u radu Školskog odbora; upozori Školski odbor na odluke koje nisu u skladu sa godišnjim programom rada, i na necelishodne odluke i druge akte koji mogu dovesti do kršenja propisa; daje mišljenje Školskom odboru o odlukama za čije donošenje nije dao predlog,  samostalno odlučuje o poslovanju škole, o sprovođenju pojedinih zadataka ili vršenju poslova i o organizovanju i usklađivanju procesa vaspitno-obrazovnog rada; izdaje naloge pojedinim ili grupama zaposlenih za izvršavanje određenih poslova u skladu sa opštim aktima škole; obavezan je da obustavi izvršenje akta Školskog odbora i drugih organa, ili akt donet ličnim izjašnjavanjem zaposlenih ako smatra da je u suprotnosti sa Zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima, ako, i posle upozorenja, organ koji je doneo taj akt ostane pri svojoj odluci.

Direktor obavlja i sve ostale poslove koji proizilaze iz propisa koje škola primenjuje u svom radu, kao i zadatke po nalogu Školskog odbora i ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, u skladu sa Zakonom.

 

1. b) Pomoćnik direktora

 

Škola može da ima pomoćnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje škole.

Pomoćnik direktora organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad škole, koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa škole i obavlja druge poslove, u skladu sa Statutom.

Pomoćnik direktora dužan je da obavlja i poslove nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem direktora.

Pomoćnik direktora obavlja i sledeće poslove: pomaže direktoru u instruktivno-pedagoškim poslovima; vrši opšti nadzor nad administrativnim i finansijskim poslovima; stara se o sprovođenju i poštovanju kućnog reda; organizuje prikupljanje i obradu materijala za izveštaje iz oblasti nastave i vaspitanja; organizuje rad na urednom vođenju pedagoške i školske dokumentacije i evidencije; obezbeđuje, po potrebi, zamenu časova; organizuje pomoć nastavnika učeničkim organizacijama, učenicima i njihovim roditeljima; pruža pomoć nastavnicima, naročito pripravnicima, u pogledu priprema za izvođenje nastave, kao i pripremanje za polaganje stručnog ispita i ispita za dobijanje dozvole za rad (licence); obavlja i druge poslove koji proističu iz odredaba Statuta, drugih akata i po nalogu direktora.

 

Nastavnici

 

Član 5

 

Posao nastavnika i vaspitača jeste da stručnim znanjem osiguraju postizanje propisanih ciljeva i zadataka uvažavajući predznanja i posebne mogućnosti učenika.

1) Nastavnik u odeljenju: organizuje i izvodi nastavu prema nastavnom planu i programu; sarađuje sa roditeljima učenika – kao nastavnik, i u svojstvu odeljenskog starešine; učestvuje u radu stručnih organa i komisija; vodi pedagošku dokumentaciju; rukuje kabinetima, zbirkama, nastavnim sredstvima i priborom za izvođenje nastave; podstiče i pomaže izvođenje vannastavnih aktivnosti; radi na svom stručnom i pedagoško-metodskom usavršavanju; priprema, pregleda i ocenjuje školske zadatke i pismene vežbe, priprema teme, teze i literaturu za domaće zadatke i pregleda ih; organizuje i održava konsultacije sa učenicima oko domaćih radova, radova za takmičenja u okviru škole i van nje; održava popravne, razredne i druge ispite i ispite sa vanrednim učenicima i polaznicima; organizuje i izvodi posete priredbama, kulturnim i drugim organizacijama od interesa za nastavni program učenika; prisustvuje i učestvuje u radu Školskog odbora, stručnih i drugih tela; priprema izveštaje o svom predmetu i odeljenju u kome je starešina; vrši trebovanja potrošnog materijala i pribora, kao i literature za školsku biblioteku; sarađuje sa školskim lekarom, pedagogom, psihologom i socijalnim radnikom; radi i druge poslove predviđene Statutom i po nalogu direktora.

2) Nastavnik-vaspitač u produženom boravku: sprovodi celokupnu organizaciju dnevnog i nedeljnog vremena; organizuje samostalan rad učenika na izradi domaćih zadataka i savlađivanja školskog gradiva; pruža im pomoć i organizuje međusobno ispomaganje, podstiče i kontroliše učenike da što kvalitetnije urade svoje domaće zadatke i vrše ispravku zadataka; organizuje boravak učenika na svežem vazduhu, telesno vežbanje, rekreaciju, kao i različite vidove društveno-korisnog rada učenika; brine o redovnoj ishrani učenika, dovodi učenike u trpezariju, dežura za vreme obeda i brine o izgrađivanju navika i kulturnog ponašanja prilikom obedovanja; u saradnji sa učeničkim kolektivom organizuje slobodno vreme učenika, podstiče ih da svaki bude uključen u neku od sekcija slobodnih aktivnosti i da učestvuju u slobodnim zanimanjima koje vaspitači organizuju u slobodnom vremenu; radi i ostale poslove predviđene Statutom i po nalogu direktora.

3) Pomoćni nastavnik: obavlja poslove pripreme laboratorijskih vežbi, izvođenja i demonstriranja postupaka, tehničko-tehnološke pripreme, izvođenja dela praktične nastave i drugih poslova, pod neposrednim rukovodstvom nastavnika.

 

Stručni saradnici

 

Član 6

 

Zadatak stručnog saradnika jeste da svojim stručnim znanjem i savetodavnim radom unapređuje obrazovno-vaspitni rad u školi i pruža stručnu pomoć učenicima, roditeljima i nastavnicima, po pitanjima koja su od značaja za obrazovanje i vaspitanje, a naročito:

1) Školski pedagog-psiholog prati i analizira rezultate vaspitno-obrazovnog rada škole i predlaže mere za njegovo unapređivanje; radi na uvođenju savremenih oblika i metoda nastavnog rada, pomaže nastavnicima u planiranju, pripremanju i izvođenju nastavnog rada; prati razvoj sposobnosti i uspeha učenika i predlaže mere za veću efikasnost nastavnog rada; pomaže učenicima u organizovanju učenja, racionalnijem korišćenju slobodnog vremena i izboru slobodnih aktivnosti; radi na profesionalnoj orijentaciji učenika; sarađuje sa roditeljima; vodi pedagošku dokumentaciju; radi i druge poslove predviđene Statutom i po nalogu direktora.

2) Socijalni radnik prati i proučava porodične i socijalne prilike učenika i svojim radom doprinosi stvaranju povoljnijih uslova za razvoj učenika.

3) Zdravstveni radnik-lekar stara se o zdravstvenom stanju učenika, širenju i razvijanju njihove zdravstvene kulture.

4) Bibliotekar rukovodi bibliotekom i radi na razvijanju odnosa učenika prema knjizi i na ostvarivanju zadataka kulture i javne delatnosti škole; stručno obrađuje knjige i sređuje bibliotečki fond; materijalno odgovara za knjige u biblioteci; predlaže sistem nabavke knjiga i časopisa; sarađuje sa nastavnicima jezika i nastavnicima razredne i predmetne nastave; učestvuje u radu sekcije bibliotekara; izdaje knjige na čitanje učenicima i nastavnicima; radi i ostale poslove iz svog delokruga rada.

Osim navedenih stručnih saradnika, škola može imati i sledeće saradnike: andragoga, defektologa, logopeda, medicinskog tehničara, laboranta i druga stručna lica.

 

Vannastavno osoblje

 

Sekretarijat, računovodstveno osoblje, tehničko i pomoćno osoblje

 

Član 7

 

Sekretarijat

 

Sekretar škole (dalje: sekretar) obavlja sledeće poslove:

1. a) Iz delokruga pravne službe: izrađuje nacrt Statuta, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata; prati i sprovodi postupke donošenja opštih akata i pruža stručnu pravnu pomoć u obradi tih akata, od nacrta do objavljivanja konačnih tekstova; stručno obrađuje sve predmete koji se dostavljaju na mišljenje i obradu; izrađuje sve vrste ugovora; prati zakonske i druge propise i ukazuje na obaveze koje proističu iz njih; prati primenu Statuta, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata i priprema predloge za izmene i dopune, i daje tumačenja tih akata; priprema tužbe, predloge odgovora na tužbe, ulaže žalbe i zastupa u sporovima pred svim sudovima i organima i drugim organizacijama; prisustvuje sednicama školskog odbora i drugih organa i stručnih tela radi davanja objašnjenja i tumačenja; obavlja poslove oko upisa u sudski registar, zemljišne knjige, osiguranja i druge pravne poslova; obavlja pravno-tehničke poslove oko izbora za organe (Školski odbor, disciplinsku komisiju, i dr.).
2. b) Iz delokruga ostalih organa: obavlja sve stručne poslove za potrebe Školskog odbora i drugih organa škole; priprema i obrađuje materijale koje razmatraju ovi organi; vodi zapisnike i čuva dokumentaciju; kontaktira sa organima društvenih i učeničkih organizacija u školi i van nje.
3. c) Iz oblasti kadrovske službe: obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove kod sprovođenja konkursa za izbor direktora, kao i kod sprovođenja konkursa za prijem ostalih zaposlenih u školi; obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove u vezi sa prestankom radnog odnosa, raspoređivanjem i drugim promenama statusa zaposlenih; vodi kadrovsku evidenciju zaposlenih; obavlja poslove oko prijavljivanja i odjavljivanja zaposlenih nadležnoj službi za zapošljavanje i zdravstvene zaštite; priprema i dostavlja izveštaje i podatke za Školski odbor i organe van škole i druge poslove kadrovske službe.
4. d) U oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja: izrađuje nacrt plana obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih u školi; vodi evidenciju o obavezi polaganja stručnih ispita i ispita za licencu nastavnika, saradnika i vaspitača; učestvuje u radu organa kada se razmatraju pitanja iz oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih.
5. g) U oblasti računovodstvenog poslovanja, sekretar je odgovoran za sve nezakonite isplate koje su izvršene po njegovom nalogu ako je tako Statutom utvrđeno; za nepravilno sastavljene odluke Školskog odbora na osnovu kojih je izvršena isplata; za neblagovremeno i nepravilno donošenje opštih akata vezanih za rad računovodstva; za nepravilno zastupanje u vezi sa materijalno-finansijskim poslovanjem škole; za nevršenje ili loše vršenje ostalih poslova u vezi sa radom računovodstva.

Administrativni referent vodi celokupno administrativno poslovanje; zavodi prevodnice za učenike i vodi evidenciju o odseljenim i doseljenim učenicima; obavlja upis učenika u prvi razred; izdaje uverenja o redovnom školovanju učenika radi regulisanja dečjeg dodatka; vodi evidenciju o utrošku poštanskih markica; radi na ekspediciji pošte; obavlja daktilografske poslove; vodi priručni magacin škole; obavlja i ostale poslove po nalogu sekretara.

 

Računovodstveno osoblje

 

1. a) Šef računovodstva – računopolagač, računovođa je odgovoran za uredno, ažurno i ispravno vođenje računovodstvenog poslovanja; za blagovremenu izradu godišnjih i periodičnih računa; za održavanje finansijske discipline; za blagovremenu isplatu svih stvorenih obaveza; ako ne upozori Školski odbor, direktora i druge organe na nezakonitost odluke koju nameravaju da donesu ako se propisana dokumentacija i evidencija vodi suprotno odgovarajućim propisima.
2. b) Knjigovođa je odgovoran za tačno, uredno i ažurno evidentiranje svih poslovnih promena; za permanentno usklađivanje međusobnog stanja sintetike i analitike i za verodostojnost podataka koje daje prilikom izrade godišnjeg i periodičnih obračuna.
3. v) Blagajnik je neposredno odgovoran za uredno blagajničko poslovanje i pravilno rukovanje novcem i hartijama od vrednosti.
4. g) Likvidator je odgovoran za formalnu i materijalnu ispravnost svih dokumenata koja podležu kontroli od strane nadležnog organa.
5. d) Ekonom i magacioner su odgovorni za pravilno skladištenje i čuvanje osnovnih sredstava, potrošnog materijala i drugih materijalnih vrednosti koja su im poverena na čuvanje i rukovanje.

 

Tehničko i pomoćno osoblje

 

1. a) Domar odgovara za školsku zgradu, instalacije, inventar škole; obezbeđuje ispravno funkcionisanje instalacija i ostalih uređaja; stara se da školu otvori i zatvori pre i posle rada škole; stara se o nabavci ogreva, potrošnog materijala za čišćenje i održavanje; obaveštava direktora i sekretara o nastalim štetama na instalacijama, opremi i inventaru; obavlja i druge poslove po nalogu sekretara.
2. b) Kurir donosi i raznosi službenu poštu, vrši nabavku u saradnji sa domarom; obavlja druge terenske poslove vezane za rad škole; radi na održavanju čistoće u smanjenom obimu; radi i druge poslove po nalogu sekretara;
3. v) Ložač rukuje i održava uređaje i instalacije centralnog grejanja; stara se da zgrada bude blagovremeno zagrejana; blagovremeno podnosi zahtev za nabavku ogreva; van perioda loženja pomaže domaru u izvršavanju njegovih zadataka, radi i druge poslove po nalogu sekretara.

(Ako škola nema centralno grejanje ložač raznosi ugalj i drvo u prostorije i stara se, u saradnji sa radnicima za održavanje čistoće, o njihovom zagrevanju).

1. g) Pomoćni ložač rukuje i održava uređaje i instalacije centralnog grejanja po nalogu ložača; pomaže ložaču u izvršavanju ostalih zadataka; ubacuje ugalj u podrum, skladište, izbacuje šljaku i radi druge poslove po nalogu ložača.
2. d) Portir kontroliše ulazak lica u zgradu i njihov izlazak, prijavljuje sekretaru lica koja se bez potrebe zadržavaju u zgradi; pomaže domaru u izvršavanju njegovih poslova; radi i druge poslove po nalogu sekretara.

(U nekim školama poslove portira obavljaju učenici).

đ) Zaposleni u kuhinji pripremaju i izdaju hranu za učenike; rukuju inventarom školske kuhinje, održavaju ga u čistom stanju i odgovaraju za njega; održavaju čistoću u trpezariji i drugim pomoćnim prostorijama; za vreme kada kuhinja ne radi obavljaju poslove na održavanju čistoće.

1. e) Zaposleni na poslovima održavanja čistoće održavaju čistoću u hodnicima, učionicama, kabinetima, laboratorijama, radionicama i ostalim prostorijama; održavaju čistoću u dvorištu i parku; peru podove, vrata, prozore, zidove po hodnicima, brišu prašinu sa inventara; odgovaraju za inventar i drugu opremu kojom rukuju ili koja se nalazi u prostorijama koje održavaju; prijavljuju sva oštećenja i kvarove na instalacijama, inventaru i drugoj opremi; obavezno predaju nađene i zaboravljene stvari dežurnom na portirnici radi evidentiranja; rade i druge poslove po nalogu sekretara.

(Škola  nije oslobođena izrade opisa i popisa poslova u slučaju da navedeni izvršioci ne postoje, ali će u svakom slučaju voditi računa da ne dođe do spajanja izvršne i nadzorne funkcije.)

 

III USLOVI ZA OBAVLJANJE POSLOVA

 

Organi rukovođenja

 

1. a) Direktor

 

Član 8

 

Za direktora osnovne škole može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za nastavnika, pedagoga ili psihologa, položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Za direktora baletske škole može da bude izabrana i primabalerina ili baletski prvak sa srednjim obrazovanjem, koji ispunjava uslove iz prethodnog stava ovog člana.

Ako se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa visokim obrazovanjem, za direktora osnovne škole može da bude izabran i nastavnik sa odgovarajućim višim obrazovanjem i najmanje deset godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja, uz obavezu da položi ispit za direktora.

 

Posebni uslovi za izbor direktora

 

Osim navedenih uslova, treba uzeti u obzir i sledeće:

– lične kvalitete kandidata za direktora;

– osobine koje ga ističu kao ličnost, a naročito:

– psihološki kvaliteti;

– pedagoške odlike;

– moralne osobine;

– prednost nad ostalim kandidatima, a posebno: izrazite stvaralačke sposobnosti; pozitivni rezultati rada; stvaranje i održavanje dobrih međuljudskih odnosa;

– da ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost;

– da se permanentno edukuje;

– da usavršava menadžerske sposobnosti;

– da se povuče sa mesta direktora kad uvidi da te poslove ne može uspešno da obavlja.

Kandidati su dužni da dostave program rada i plan razvoja škole za mandatni period od četiri godine (po školskim godinama).

 

1. b) Pomoćnik direktora

 

Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik u najvišem zvanju u školi (pedagoški savetnik, mentor, instruktor ili viši pedagoški savetnik), za svaku školsku godinu.

 

Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici

 

Član 9

 

Poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice, koje, osim uslova utvrđenim Zakonom:

1) ima odgovarajuće obrazovanje;

2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa učenicima;

3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili nije pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava ove uslove, ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu.

 

Član 10

 

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi ostvaruje nastavnik.

Vaspitni rad sa učenicima u školi sa domom ostvaruje vaspitač.

Stručne poslove u školi obavljaju stručni saradnici: psiholog, pedagog i bibliotekar, a u školi za obrazovanje odraslih – andragog, psiholog i bibliotekar.

Zavisno od potreba škole i programa koji se ostvaruje, stručne poslove može da obavlja i defektolog, logoped, andragog, socijalni ili zdravstveni radnik.

Poslove pripreme laboratorijskih vežbi, izvođenja i demonstriranja postupaka, tehničko-tehnološke pripreme, izvođenja dela praktične nastave i drugih poslova, pod neposrednim rukovodstvom nastavnika, obavlja pomoćni nastavnik.

 

Član 11

 

Nastavu od I do IV razreda može da izvodi nastavnik sa odgovarajućom visokom ili višom školskom spremom.

Nastavu na srpskom jeziku, i na jeziku narodnosti od I do IV razreda, može da izvodi nastavnik koji je stekao odgovarajuću školsku spremu na jeziku na kome se nastava izvodi, ili koji položi ispit iz jezika sa metodikom na odgovarajućoj višoj školi, odnosno fakultetu.

Predmetnu nastavu može da izvodi nastavnik koji ima odgovarajuću visoku školsku spremu.

Iz predmeta domaćinstvo, likovna kultura i muzička kultura nastavu može da izvodi i nastavnik sa odgovarajućom višom školskom spremom.

Vaspitni rad u školi sa domom učenika može da obavlja vaspitač koji ima najmanje odgovarajuću višu školsku spremu.

 

Obrazovanje i vaspitanje učenika ometenih u razvoju

 

Član 12

 

Razrednu nastavu od I do IV razreda, odnosno od I do VIII razreda može da obavlja nastavnik – defektolog koji ima najmanje odgovarajuću višu školsku spremu.

Predmetnu nastavu od V do VIII razreda može da obavlja nastavnik koji ima najmanje odgovarajuću višu školsku spremu za predmet iz koga izvodi obrazovno-vaspitni rad i koji je osposobljen na defektološkom fakultetu za rad sa učenicima ometenim u razvoju.

Ako se nastava izvodi kao razredno-predmetna od V do VIII razreda, razrednu nastavu može da izvodi nastavnik – defektolog iz stava 1. ovog člana, a predmetnu nastavu nastavnik iz stava 2. ovog člana.

 

Dom učenika

 

Član 13

 

Vaspitni rad u školi sa domom učenika može da obavlja vaspitač koji ima najmanje odgovarajuću višu školsku spremu defektološke struke.

 

Osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje

 

Član 14

 

Nastavu u osnovnoj muzičkoj školi može da izvodi lice koje ima najmanje odgovarajuću višu školsku spremu.

Izuzetno, nastavu može da izvodi i lice koje ima odgovarajuću srednju muzičku školu, ako se za određeni predmet ne obrazuju u Republici Srbiji nastavnici na višoj školi, odnosno fakultetu.

 

Osnovno baletsko obrazovanje i vaspitanje

 

Član 15

 

Nastavu u osnovnoj baletskoj školi može da izvodi lice koje ima najmanje odgovarajuću višu školsku spremu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Nastavu iz igračkih predmeta može da izvodi baletski umetnik, odnosno baletski pedagog koji ima srednje baletsko obrazovanje, najmanje 10 godina igračke prakse, odnosno pedagoškog rada, i položeni ispit iz psihologije i pedagogije.

 

Dom učenika škole za muzičke i baletske talente

 

Član 16

 

Vaspitni rad u školi sa domom učenika može da izvodi vaspitač koji ispunjava uslove za nastavnika u školi za muzičke i baletske talente.

 

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik – pripravnik

 

Član 17

 

Pripravnik jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u školi i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni, vaspitni, odnosno stručni rad savladavanjem programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i polaganjem ispita za licencu.

Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, škola pripravniku određuje mentora.

Pripravnik ima pravo da polaže ispit za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Pripravniku koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu – prestaje radni odnos.

 

Sticanje novih zvanja nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi

 

Član 18

 

U toku stručnog usavršavanja nastavnik, stručni saradnik i vaspitač može da stekne zvanja:

– pedagoški savetnik,

– mentor,

– instruktor i

– viši pedagoški savetnik.

 

Vannastavno osoblje

 

1. a) Sekretar

 

Član 19

 

Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u osnovnoj školi obavlja sekretar.

Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom za sekretara.

Lice iz stava 2. ovog člana dužno je da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara.

Licu koje ne položi stručni ispit u roku iz stava 3. ovog člana prestaje radni odnos.

Lice koje ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ne polaže stručni ispit za sekretara.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sekretara može da bude izabrano i drugo lice, ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi diplomirani pravnik, a najduže za dve godine.

 

Član 20

 

Zaposleni u školi koji je do dana stupanja na snagu Zakona obavljao poslove sekretara, a nije diplomirani pravnik, može da obavlja ove poslove do kraja školske 2005/2006. godine.

Zaposleni u školi koji obavlja poslove sekretara i koji je diplomirani pravnik, a zasnovao je radni odnos do dana stupanja na snagu Zakona, dužan je da položi stručni ispit u roku od tri godine od dana stupanja na snagu Zakona.

 

Član 21

 

Program, sadržinu, način i rokovi za polaganje stručnog ispita, organ uprave pred kojim se polaže stručni ispit i obrazac uverenja koje izdaje, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem stručnog ispita za sekretara utvrđeni su Pravilnikom o polaganju stručnog ispita za sekretara ustanove.

 

1. b) Administrativni referent (za opšte poslove za rad sa učenicima i dr.)

 

Član 22

 

Administrativne poslove može obavljati lice sa završenom srednjom stručnom spremom (upravnom, birotehničkom, ekonomskom), sa položenim stručnim ispitom kancelarijske struke.

 

1. v) Računovođa (samostalni računovođa, ovlašćeni računovođa)

 

Član 23

 

Poslove računovođe – vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje računovodstvenih izveštaja osnovne škole može da obavlja samo stručno lice koje mora da ispunjava sledeće uslove:

1. da je državljanin SCG,
2. da ima položen stručni ispit za odgovarajuće stručno zvanje (računovođa, samostalni računovođa ili ovlašćeni računovođa) i
3. da nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva.

Kandidat za polaganje stručnog ispita treba da ispunjava i sledeće uslove:

– za računovođu – da ima najmanje srednju školsku spremu ekonomskog smera i tri godine radnog iskustva na poslovima računovodstva,

– za samostalnog računovođu – da ima višu školsku spremu ekonomskog smera i tri godine radnog iskustva na poslovima računovodstva,

– za ovlašćenog računovođu – da ima visoku školsku spremu ekonomskog smera i tri godine radnog iskustva na poslovima računovodstva.

 

1. g) Osoblje računovodstva, blagajnik i magacioner

 

Član 24

 

Poslove u računovodstvu može da obavlja lice sa završenom srednjom stručnom spremom ekonomskog, odnosno finansijsko-knjigovodstvenog smera, sa položenim ispitom finansijske struke.

 

Tehničko i pomoćno osoblje

 

1. a) Ložač

 

Član 25

 

Poslove ložača može da obavlja lice sa stručnom spremom visokokvalifikovanog radnika, sa položenim stručnim ispitom za vršenje poslova na radnim mestima u osnovnoj školi koja ima elektroenergetska, kotlovska i druga energetska postrojenja i sudove pod pritiskom.

 

1. b) Domar

 

Član 26

 

Poslove domara može obavljati lice sa stručnom spremom visokokvalifikovanog bravara, vodoinstalatera, stolara ili drugo zanimanje, znanja i sposobnosti za održavanje instalacija u ispravnom stanju.

 

1. v) Zaposleni u kuhinji

 

Član 27

 

Poslove u kuhinji mogu da obavljaju lica sa stručnom spremom kvalifikovanog kuvara.

 

1. g) Ostali zaposleni

 

Član 28

 

Poslove kurira, pomoćnog ložača i lica za održavanje čistoće mogu da obavljaju lica sa završenom osnovnom školom.

 

IV POSEBNI USLOVI

 

1) Prethodna provera radnih sposobnosti

 

Član 29

 

Zaposleni u školi na svim poslovima, osim onih koji održavaju čistoću ili obavljanju kurirske i slične pomoćne poslove, pre zasnivanja radnog odnosa podležu prethodnoj proveri radnih, odnosno stručnih i drugih sposobnosti.

Prethodno proveravanje može biti u vidu: pismenog testa, pismenog rada, razgovora, praktičnog rada.

 

Član 30

 

Prethodnoj proveri radnih sposobnosti podležu kandidati za obavljanje sledećih poslova:

– administrativno-računovodstvenih,

– daktilografskih,

– poslova domara i ložača i ostalih poslova čiji se rezultati mogu utvrditi ovom proverom.

Prethodna provera radnih sposobnosti ne može se organizovati niti sprovesti za  poslove koje će obavljati:

– pripravnik,

– sekretar i

– računovođa.

Utvrđivanje rezultata provere radnih sposobnosti utvrđuje komisija koju obrazuje direktor.

 

2) Probni rad

 

Član 31

 

Zaposlenom na probnom radu pruža se puna pomoć i mogućnost da iskaže svoje stručno znanje, inicijativu, spremnost za rad, umešnost, visprenost, organizatorske sposobnosti i druge kvalitete za obavljanje poslova koji su mu povereni, odnosno dodeljeni za rad.

Stručna radna sposobnost kandidata na probnom radu obuhvata određeni nivo teoretskog i praktičnog znanja, ali i druge psihofizičke osobine potrebne za obavljanje poslova za čije vršenje se kandidat prijavio. Te posebne osobine, odnosno kvaliteti mogu biti: psihička stabilnost, mogućnost komuniciranja, izdržljivost, znanje i korišćenje stranih jezika i drugih sposobnosti.

Potrebno je da se putem probnog rada izvrši uvid u znanje, snalažljivost, urednost, ažurnost, ekspeditivnost, budnost, praćenje propisa, tačnost, neproizvoljnost kao i u ponašanju, stvaranju i održavanju kvalitetnih međuljudskih odnosa – kandidata za sekretara i računovođu.

 

1. a) Sekretar

 

Član 32

 

Za vreme probnog rada sekretar treba da pokaže rezultate u obavljanju poslova iz sledećih oblasti rada:

– normativna delatnost škole, sa izradom pojedinih opštih akata (Statuta, pojedinačnog kolektivnog ugovora, pravilnika, poslovnika, pojedinačnih odluka, rešenja);

– pravilna primena kolektivnih ugovora (opšteg, posebnog i pojedinačnog), posebno kada su u pitanju zarade i ostala primanja zaposlenih;

– radni odnosi zaposlenih (poslovi kadrovske službe: donošenje rešenja, ugovora o radu, podnošenje prijava i odjava o zaposlenim licima nadležnim organizacijama za zapošljavanje, zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i dr.);

– poslovi iz rada Školskog odbora i organa rukovođenja, kao i stručnih tela;

– poslovi u vezi sa učenicima, njihovim organizacijama i zajednicama, kao i njihovim roditeljima;

– poslovi evidencije, statistike i analize;

– ostali poslovi u vezi sa pomoćnim i tehničkim osobljem.

 

1. b) Računovođa

 

Član 33

 

U toku probnog rada računovođe treba utvrditi njegovo poznavanje poslova, naročito oko izrade računovodstvenih izveštaja, odnosno izrade periodičnih i godišnjih računa, vođenja poslovnih knjiga, kao i kakvu je saradnju uspostavio sa zaposlenima u računovodstvu i kakvu kontrolu je vršio nad njihovim radom.

 

Dužina probnog rada

 

Član 34

 

Probni rad ne može biti duži od tri meseca.

Dužina probnog rada zavisi od složenosti poslova koje će taj zaposleni obavljati, što se za svakog posebno utvrđuje.

Za poslove sekretara i računovođe probni rad traje tri meseca. U tom periodu sekretar treba da se iskaže u izvršavanju i organizovanju realizacije svih poslova iz oblasti pravne, upravne i administrativne struke, kao i pomoćnih i tehničkih poslova, zatim, rada sa učenicima, njihovim roditeljima, nastavnicima i ostalim zaposlenima, a naročito u saradnji sa direktorom i Školskim odborom.

Računovođa treba da bude na probnom radu u periodu sastavljanja računovodstvenih izveštaja, odnosno izrade periodičnih i godišnjih računa.

Uspešno obavljeni poslovi su garancija da je probni rad uspeo i da se ovim licima može odobriti da nastave svoj radni odnos u školi.

(Ako se i pre isteka probnog rada nesumnjivo utvrdi da zaposleni poseduje stručne, radne, organizacione i druge sposobnosti za vršenje određenih poslova i da može nastaviti sa radom, odluka o tome može da se donese i pre isteka vremena predviđenog za trajanje probnog rada. Ovakva – prevremena odluka o uspešnosti probnog rada može da se donosi samo ako je u pitanju pozitivna odluka, ali ne pre isteka jednog meseca probnog rada.

Kada je u pitanju očito neuspeli probni rad, na osnovu koga će se doneti odluka da zaposleni nije zadovoljio, takvu odluku ne treba donositi pre vremena određenog za trajanje probnog rada, kako bi se izbegle eventualne nepotrebne neprijatnosti.

Novim Zakonom o radu propisano je da za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.

Ako je zaposleni na probnom radu odsustvovao s posla zbog bolesti, porodiljskog odsustva, vojne vežbe, dosluženja vojnog roka i dr. (npr. preko jedne trećine ukupnog trajanja probnog rada), trajanje probnog rada se produžava za vreme odsutnosti sa rada.)

 

Ocena rada sekretara i računovođe za vreme probnog rada

 

Član 35

 

Probni rad sekretara i računovođe prate članovi komisija koji imaju odgovarajuću stručnu spremu (pravnici, odnosno ekonomisti).

Za članove komisija za praćenje probnog rada angažovaće se lica iz drugih ustanova, odnosno organizacija.

Stručnu komisiju za praćenje probnog rada sekretara i računovođe određuje direktor.

 

Ocenjivanje probnog rada i utvrđivanje rezultata

 

Član 36

 

U roku određenom rešenjem direktora, komisija za praćenje probnog rada podnosi svoj pismeni izveštaj sa određenim predlogom, na osnovu koga direktor može da donese pozitivnu ili negativnu ocenu rada.

 

1. Pozitivna ocena

 

Ako zaposleni na probnom radu izvrši sve poslove i time dokaže potrebne stručne, radne i druge sposobnosti potrebne za obavljanje poslova radnog mesta na kome je izvršio probni rad – ostaje u radnom odnosu, čime je ispunio odložni uslov.

 

2. Negativna ocena

 

Ako se u toku probnog rada oceni da stručne i radne sposobnosti lica na probnom radu ne udovoljavaju zahtevima radnog mesta – po kvalitetu i ostvarenim rezultatima rada, prestaje mu radni odnos.

Pozitivna, odnosno negativna ocena o probnom radu zaposlenog mora da bude utvrđena i saopštena pre isteka probnog rada.

 

Dnevnik probnog rada

 

Član 37

 

Da bi ocena rezultata probnog rada bila što objektivnija i realnija, za vreme trajanja probnog rada obavezno treba evidentirati sve poslove koje je zaposleni na probnom radu obavljao.

Ocena rezultata treba da se da za svaki izvršeni posao, s tim što će se na kraju probnog rada sumirati svi rezultati i eventualni propusti.

Radi postizanja navedenog cilja, komisija za ocenu probnog rada treba da vodi dnevnik poslova na kojima je to lice radilo u toku probnog rada. Dnevnik treba da sadrži sledeće podatke: vrste poslova; datum,  odnosno vreme obavljanja, obim i kvalitet obavljenih poslova; ocenu komisije i potpis svih članova komisije.

 

3) Stručni ispit i ispit za licencu

 

Član 38

 

Stručni ispit i ispit za licencu utvrđuje se kao uslov za samostalno obavljanje poslova za koje postoji poseban interes i obaveza propisana Zakonom i drugim propisima.

 

Član 39

 

Polaganje ispita iz člana 38. ovog pravilnika obavezno je za:

1. a) nastavnike, vaspitače i stručne saradnike;
2. b) sekretare, računopolagače, ložače i sve ostale zaposlene utvrđene ovim pravilnikom:

Zahtevu za polaganje ispita za licencu prilaže se:

1) prepis ili overena kopija diplome o stečenom obrazovanju;

2) rešenje o prijemu u radni odnos;

3) izveštaj komisije škole o savladanom programu uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i

4) dokaz o uplati troškova polaganja ispita za licencu.

Troškove polaganja ispita snosi škola za prvo polaganje, a za ponovno polaganje dela ili ispita u celini snosi sam kandidat.

 

4) Provera psihofizičke sposobnosti

 

Član 40

 

Psihofizičke sposobnosti zaposlenih utvrđuju se prema sadržaju i složenosti poslova, načinu rada, vremenu i izvršavanja poslova, sredstvima rada i drugim osobinama poslova, i značajne su prilikom izbora, odnosno raspoređivanja zaposlenih, periodično pre početka svake školske godine i u toku rada, po potrebi.

 

V IZVRŠIOCI POSLOVA

 

Član 41

 

Broj izvršilaca poslova usklađuje se saglasno programima obrazovno-vaspitnog rada i razvoja škole.

Pred početak školske godine preispituje se broj izvršilaca u nastavi, a zavisno od razvoja škole, i broj ostalih zaposlenih.

Odluku o povećanju, odnosno smanjenju broja izvršilaca poslova donosi direktor. Ova odluka obuhvata broj izvršilaca; naziv poslova; da li se radni odnos zaključuje na neodređeno ili određeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada u toku tekuće školske godine.

 

Član 42

 

Minimalni broj izvršilaca u školi utvrđen je u sledećem tabelarnom pregledu poslova:

 

Tabelarni pregled poslova po izvršiocima

 

Poslove u školi obavljaju zaposleni na sledećim radnim mestima:

Naziv izvršilaca poslova	Školska sprema	Stepen stručne spreme	Radni staž u školi	Broj izvršilaca	Stručni ispit	Ispit za licencu	Ispit za direktora
1	2	3	4	5	6	7	8
A. DIREKTOR	fakult.	VII (najmanje)	5 g.	1	DA	DA	DA
B. POMOĆNIK DIREKTORA	fakult.	VII (najmanje)	5 g.	*	DA	DA
V) NASTAVNICI a) Nastavnici u odeljenju (za sve predmete) prema nastavnom planu i za sva odeljenja razredne nastave	fakult.	VII	(prema potrebi do podmirenja svih predmeta i svih odelj. raz. nastave)		DA	DA
b) Nastavnici – vaspitači u produženom boravku	fakult.	VII	(prema potrebi)		DA	DA
G. STRUČNI SARADNICI a) Školski pedagog -psiholog	fakult.	VII	1 ili 2		DA	DA
b) Socijalni radnik	fakult.	VII	1		DA
v) Lekar	fakult.	VII	1		DA
g) Bibliotekar	fakult.	VII	(ako bibliotekar radi u smenama – po potrebi)		DA
D. VANNASTAVNI RADNICI
a) Sekretar	fakult.	VII	do 3 g.	1	DA
b) Administr. radnik	srednja	IV		1	DA
v) Računopolagač – šef računovodstva – računovođa	sred – viša – fak.	IV, VI, VII	do 3 g.	1	DA
g) Finansijski knjigov.	srednja	IV		1	DA
d) Blagajnik	srednja	IV		1	DA
đ) Magacioner	srednja	IV		1	–
e) Domar	KV radn.	III
ž) Kurir	PK radnik	II		1	DA
z) Ložač	VKV radnik	V		1	–
i) Pomoćni ložač	PK radnik	II	prema potrebi
j) Portir	PK radnik	II			DA
k) Radnici u kuhinji	KV radnik	III	prema potrebi
l) Radnici za održavanje čistoće	PK radnici	II			–

 

* Broj pomoćnika direktora utvrđuje se na osnovu normativa, kriterijuma i standarda za finansiranje škole.

 

 

VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

Član 43

 

Na poslove, odnosno grupe poslova utvrđene ovim pravilnikom mogu se primati na rad i raspoređivati, po pravilu, samo lica koja ispunjavaju sve utvrđene uslove.

 

Član 44

 

Raspoređivanje izvršilaca na pojedine poslove vrši direktor.

 

Član 45

 

Postupak otvaranja novih radnih mesta i odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi direktor.

 

Član 46

 

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli škole.

 

Član 47

 

Tumačenje odredaba ovog pravilnika daje Školski odbor.

 

Član 48

 

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi dosadašnji Pravilnik ______________________________ (puni naziv), donet dana __________ godine, broj_______________.

 

 

 

 

Broj ________________		PREDSEDNIK
U ___________ dana _______ godine		ŠKOLSKOG ODBORA
	(M. P.)	_________________________

 

III NASTAVNA SREDSTVA

Ostvarivanje programa vaspitno-obrazovnog rada osnovne škole nemoguće je bez adekvatnih nastavnih sredstava, tj. pedagoško-didaktički prilagođenih predmeta, uređaja i materijala koji u procesu vaspitanja i obrazovanja treba da doprinose razumevanju, bržem usvajanju znanja i sticanja potrebnih veština i navika. Njih podjednako koriste i nastavnici i učenici u svim fazama vaspitno-obrazovnog procesa. To pretpostavlja takav razmeštaj nastavnih sredstava po specijalizovanim učionicama, laboratorijama, bibliotekama, odnosno medijatekama – da budu dostupna i održavana u ispravnom stanju.

Nastavna sredstva su vezana za savremeno koncipirane planove i programe u funkciji optimalne realizacije vaspitno-obrazovnih zadataka. Novi pristupi njihovom izboru i korišćenju u prvi plan stavljaju:

– programiranje aktivnosti učenika i nastavnika u svim etapama vaspitno-obrazovnog procesa;

– postepeno osamostaljivanje učenika u procesu sticanja novih znanja i njihove praktične primene, pri čemu je rad sa različitim izvorima znanja osnova za podsticanje perceptivnih, praktičnih i misaonih operacija učenika, bez kojih nema usvajanja novih znanja i njihove praktične primene, formiranja stavova i uverenja;

– omogućavanje šireg uvođenja diferenciranih oblika i savremenih didaktičkih sistema i učenja;

– revalorizovanje u većem stepenu metoda sticanja znanja neposrednim iskustvom učenika kao i permanentnog sticanja sekundarnih informacija putem savremenih medija i materijala kao najznačajnijeg vida obogaćivanja neposrednog iskustva učenika i

– osposobljavanje učenika za selektivni pristup informacijama i za savremeno samoobrazovanje.

Škola memoriranja, sa dominacijom verbalne predavačke nastave treba da ustupi mesto – zahvaljujući velikim delom i korišćenju odgovarajućih nastavnih sredstava i, posebno, savremenih medija i materijala – školi kultivisanja učenikovih misaonih i voljnih snaga.

Nastavna sredstva (štampana, auditivna, vizuelna, audiovizuelna, pa ni ona najsavremenija za delimičnu automatizaciju nastavnog procesa) ne mogu izolovano obezbediti realizaciju ciljeva i zadataka nastavne teme, ako nisu integralni deo šire grupe nastavnih sredstava (programskih zahteva, udžbenika, sredstava za laboratorijske eksperimente, predmeta neposredne stvarnosti i sl.) uključujući i nastavnika kao najvažnijeg nastavnog činioca. Hijerarhijskog odnosa među vidovima nastavnih sredstava nema. Izbor adekvatnog nastavnog sredstva treba stalno usavršavati.

Nastavna sredstva (od klasičnih preko audiovizuelnih do najsavremenijih elektronskih medija i materijala, uključujući i korišćenje mikrokompjutera), stavljena u službu sve punijeg izgrađivanja subjekatske pozicije učenika, mogu veoma značajno da doprinose (svestranom razvoju ličnosti učenika).

Jedna grupa nastavnih sredstava – aparati, uređaji i savremena audiovizuelna nastavno-tehnička sredstva, koriste se u svim razredima i oblastima vaspitno-obrazovnog rada, te su navedena kao opšta (zajednička) nastavna sredstva (iako se određeni aparati i uređaji ove grupe sredstava obezbeđuju u svakoj specijalizovanoj učionici).

Sva ostala nastavna sredstva uglavnom su namenjena za korišćenje u nastavi i učenju pojedinih predmeta, odnosno vaspitno-obrazovnih oblasti, pa se navode u Normativu kao nastavna sredstva za pojedine predmete.

1. Opšta (zajednička) nastavna sredstva

Optimum ovih sredstava obezbeđuje se u zavisnosti od uslova i materijalnih mogućnosti osnovne škole. Njihovim navođenjem želi se ukazati na potrebu stalne modernizacije vaspitno-obrazovnog rada, odnosno postepenog poboljšanja opremljenosti do nivoa optimalnih zahteva.

Rezervni delovi, dodatne aplikacije i potrošni materijal smatraju se sastavnim delom datih aparata i uređaja bez čega oni ne bi mogli trajno funkcionisati, odnosno postići puni efekat.

Pri sačinjavanju liste opštih nastavnih sredstava treba naročito imati u vidu zastupljenost i klasičnih i savremenih AV nastavno-tehničkih sredstava i pomagala koja doprinose upečatljivijem održavanju i doživljavanju stvarnosti i njenoj aktuelizaciji, kao i kibernetskih nastavno-tehničkih sredstava i didaktičkih materijala koji naročito doprinose omogućavanju interaktivne nastave i učenja i obezbeđuju određeni stepen upravljanja vaspitno-obrazovnim procesom. Prilikom nabavke novih nastavno-tehničkih sredstava i zamene dotrajalih aparata i uređaja treba imati u vidu njihove tehničke i minimalne pedagoške karakteristike, kako bi se ujednačili tipovi i omogućilo modularno povezivanje u širi sistem sukcesivno.

Uz predloženu listu opštih nastavnih sredstava biće navedene i osnovne tehničke karakteristike, prema sadašnjem sagledavanju situacije na tržištu.

Prilikom potreba da se u određenim osnovnim školama obnovi, odnosno dopuni veći deo raspoloživih opštih nastavnih sredstava, trebalo bi voditi računa da se ide na savremenija rešenja koja dopuštaju zamenu dva ili više nastavnih sredstava jednim, čime se mogu postići uštede u finansijskim sredstvima, pored jednostavnijeg rukovanja aparatima.

Opšti trend osavremenjavanja AV tehnike ide ka elektronskim tipovima i kolor-tehnici sa korišćenjem kaseta. Bliska budućnost će sve više afirmisati korišćenje elektronsko-kompjuterske učionice u kojima se obavljaju sondažni eksperimenti i u nekim našim osnovnim školama, s obzirom na to da ostvaruju sintezu komparativnih prednosti kompjutera kao interaktivnog medija i televizije kao univerzalnog elektronskog projektora svega audiovizuelnog.

Širim prodiranjem mikrokompjutera u osnovne i srednje škole prema utvrđenoj koncepciji informatičnog obrazovanja u osnovnim i srednjim školama i kriterijumima za izbor računara, obrazovna tehnologija će se značajno unapređivati u pravcu interaktivne nastave i učenja i korišćenja višemedijskih sklopova u nastavi i učenju.

Strateški cilj uvođenja ličnih i profesionalnih mikroračunara u osnovne i srednje škole jeste da se do kraja devedesetih godina omogući u određenom obimu autentična individualizacija nastave i učenja uz pomoć mikrokompjutera, odnosno terminala profesionalnih računara.

Dinamika opremanja osnovnih škola mikrokompjuterskom tehnikom ostvarivaće se u skladu sa koncepcijom informatičkog obrazovanja.

Redni broj	Naziv sredstva	Minimalni zahtev	Optimalni zahtev
1	2	3	4
1.	grafoskop (retroprojektor) s polarizatorom i 2-4 rezervne projekcione sijalice (sijalice 24 V 250 W, minimalni nivo svetlosti 1800 lumena, maksimalni nivo šuma 35 dB, projekciona površina 25 cm x 25 cm)	1 na 2 odeljenja	1 za svako odeljenje
2.	automatski ili poluautomatski dijaprojektor (univerzalni) sa 2-4 rezervne projekcione sijalice i dodatkom za mikroskopiranje (halogena sijalica od najmanje 150 W, nivo svetlosti 400 Ln, maksimalni šum ventilatora 55 dB, magacin sa 20 dijapozitiva)	1 na 4 odelj.	1 na 2 odelj.
3.	episkop sa 2-4 rezervne projekcione sijalice (jačina sijalice najmanje 1000 W, nivo svetla 40 Ln, šum ventilatora do 50 dB, temperatura radne površine nakon 1/2 časa projiciranja do 90oC	1 na 8 odelj.	1 na 4 odelj.
4.	radiokasetofon sa trakama (C-60) i (C-90) (ravna frekventna karakteristika od 80 do 10000 Xz, izlazna snaga pojačala 0,5 W, šum do 50 dB)	1 na 8 odelj.	1 na 4 odelj.
5.	jezička laboratorija za 30 radnih mesta sa magnetofonom, slušalicama, mikrofonom i nastavničkim pultom	–	1 za školu
6.	TV prijemnik u boji VHF i UHF talasno područje, dijagonala ekrana najmanje 61 cm)	1 na 2 odelj.	1 za svako odeljenje
7.	Video-kamera	1 za školu
8.	Video-rikorder ili plejer	1 na 4 odelj.
9.	Računarska učionica sa 15 radnih mesta (tip računara i prateće opreme odrediće komisija pri komitetu za informatiku)
10.	stereo radio-prijemnik (Ra-tranzistor) sa ugrađenim priključcima za gramofon i izlazom za direktno magnetofonsko snimanje (4 talasne dužine, 40-12000 Hz, šum do 50 dB, izlazna snaga pojačala 10 W, odnosno 0,4 W za tranzistorski prijemnik).	1 za školu	2 za školu
11.	fototermokopirni aparat na papir i foliju (5 kopija u minuti)	–	1 za školu
12.	foto-aparat – lajka format sa mogućnošću zamene objektiva (objektiv 1:2,8 žižna daljina objektiva 50 mm, najkraća brzina ekspozicije 1:500 sek)	1 na 12 odelj.	1 na 8 odelj.
13.	projektor za element-film 8 mm	–	1 na 8 odelj.
14.	mamut ekran (dijal, 2 m)	–	1 za školu

NAPOMENA: Nepotpune osnovne škole do 4 odeljenja (I-IV) treba da obezbede kao minimum: grafoskop, dijaprojektor, episkop ili epidijaskop, TV prijemnik u boji, radio-prijemnik – kasetofon i plejer

 

Školska biblioteka

Osnovne intencije samoupravnog socijalističkog preobražaja vaspitanja i obrazovanja da učenik postane subjekat vaspitno-obrazovnog procesa, da se osposobi za samostalno sticanje znanja iz različitih izvora znanja (tekstualnih i nekonvencionalnih), da najveći deo svojih radnih obaveza obavi u samoj osnovnoj školi – nemoguće je ostvariti bez dobro opremljene školske biblioteke sa čitaonicom. Ona je u posebno povoljnim uslovima u sklopu školske medijateke, u kojoj su koncentrisani različiti vidovi “konzerviranih” informacija, tehničko-nastavna sredstva i pomagala za pristup ovim informacijama i neophodni prostor i uslovi za individualni grupni rad učenika i nastavnika.

Tekstualni izvori informacija još uvek su najrasprostranjeniji i najekonomičniji i zadugo neće biti ugroženi sredstvima AV komuniciranja, odnosno, ni korišćenjem računara u vaspitno-obrazovnom procesu, jer se samo u komplementarnom korišćenju raspoloživih izvora znanja mogu saznati činjenice, pojmovi, zakonitosti i procesi i sticati nova znanja. Stoga će biti data struktura školske biblioteke i najosnovniji naslovi za njeno popunjavanje, koje treba neprekidno da prati razvoj nauke, tehnike i tehnologije i posebno pedagoških, psiholoških i socioloških znanja u skladu sa materijalnim mogućnostima društva.

1. a) Učenička biblioteka

Potpuna osmorazredna osnovna škola od 8 do 24 odeljenja treba da ima početni broj knjiga od 2.000 do 4.000 primeraka, odnosno ukupan broj knjiga po učeniku bi trebalo da bude najmanje 10.

Struktura knjižnog fonda učeničke biblioteke

Redni broj	Naziv dela	Količina po normativu
1	2	3
	a) Učenička biblioteka
1.	dela prema programu za maternji jezik i jezik društvene sredine (I-VIII)	1 naslov na 5 uč.
2.	slikovnice (domaće i strane) na oba pisma:	1 zbirka za školu
3.	dela izvan programa za maternji jezik:	1 komad na 30 uč.
4.	ostala literatura (enciklopedije, leksikoni, rečnici, literatura za slobodne aktivnosti i sl.);
5.	dečji i omladinski listovi i časopisi:	1 kompl. za razred
	NAPOMENA: Odnos beletristike i ostale literature trebalo bi orijentaciono da bude 2:1
	Osnovna škola treba da ima po jedno mesto u čitaonici na svakih 20 učenika
	b) Nastavnička biblioteka
1.	udžbenici i priručnici za učenike I-VIII:	1 kom. za svakog nastavnika
2.	dela lektire koja se obrađuje od I do VIII razreda:	1 kompl. za stručni aktiv nastavnika
3.	stručna literatura za nastavnike (po predmetima, jezik i književnost, slobodne aktivnosti, didaktička, metodička, pedagoška, psihološka, filozofska literatura, estetika, etika, umetnosti, enciklopedije, leksikoni, rečnici, pravopisni i etimološki rečnici i sl.):	po 1 komp. za stručni aktiv nastavnika
4.	stručni i pedagoški listovi i časopisi i druga periodika (po oblastima):	po 1 komad za stručni aktiv nastavnika
5.	plan i program vaspitno-obrazovnog rada OŠ	1 komad za školu
6.	zakoni i prateća dokumenta iz oblasti vaspitanja i obrazovanja:	1 kompl. za školu
7.	Ustav SFRJ, SR Srbije i SAPV:	po 1 komad
8.	literatura namenjena idejno-političkom i marksističkom obrazovanju nastavnika:	po potrebi
9.	odabrani primerci najkvalitetnijih inostranih udžbenika, po izboru:	po 1 komad
10.	naučna i popularna literatura:	po potrebi
	v) Priručna biblioteka sa specifičnom opremom za stručne saradnike
	(u pedagoško-psihološkoj službi)
1.	instrumenti za pedagoška, psihološka, sociološka istraživanja i istraživanja u oblasti specijalnog pedagoškog i korektnog pedagoškog rada, za profesionalno savetovanje, (testovi, upitnici, inventari ličnosti, projektivne tehnike i sl.)
2.	aparati (štoperica, pisaća mašina, magnetofon, grafoskop)
3.	komplet učeničkih udžbenika i priručnika
4.	programi rada dečjih i omladinskih organizacija
5.	programi i statuti društveno-političkih organizacija
6.	programi rada i analize stručnih organa škole i organizacija i institucija u oblasti pedagoških, psiholoških istraživanja i socijalne zaštite
7.	časopisi, listovi i druga periodika iz oblasti pedagogije, andragogije, psiholoških disciplina, sociologije, specijalne pedagogije (teorija i praksa specijalnog vaspitanja i obrazovanja)
8.	materijali sa kongresa, stručnih i naučnih savetovanja
9.	druga stručna literatura specifična za rad pojedinih profila stručnih saradnika na jeziku naroda i narodnosti Jugoslavije i stranom jeziku
10.	dijafilmovi i filmovi iz oblasti vaspitanja i vaspitno-obrazovne tehnologije, profesionalne orijentacije, saradnje sa roditeljima, o socijalnim problemima, kolektivnom pedagoškom radu i sl.
11.	bibliografija literature u vezi sa radom stručnih saradnika
	NAPOMENA: Stručni saradnici će grupisati potrebnu literaturu i instrumente i aparate u svojim radnim prostorijama u skladu sa potrebama i režimom rada osnovne škole.

 

MATERNJI JEZIK (I – IV razred)

Red.broj	Vrsta i naziv nastavnog sredstva	Jedinica mere	Količina		Posebne napomene
1	2	3	4	5	6
	a) Vizuelna sredstva
1.	Zidne slike za usmeno i pismeno izražavanje	komplet	1 za raz.	1. za šk.
2.	Slike ili ilustracije jugoslovenskih i stranih pisaca	komplet	1 za školu
3.	Ilustracije tekstova iz čitanki	komplet	1 za školu	1 za razred
4.	Gotove grafofolije sa obrađenim nastavnim jedinicama	zbirka	1 za školu	1 za razred
5.	Razredna slovarica – slagalica	komad	1 za odelj.
6.	Zidna slovarica	komad	1 za odelj.	1 za razred
7.	Dijafilmovi	komplet	1 za školu	1 za razred
8.	Dijapozitivi	serija	1 za školu	1 za razred
9.	Aplikacije za flanelograf	zbirka	1 za školu	1 za odeljenje
10.	Nastavni listići	zbirka	1 za razr.	–
11.	Gramatička kutija – klaser	komad	1 za odelj.	–
	b) Auditivna sredstva
1.	Zvučne čitanke ili kasete za srpskohrvat. jezik	komplet	1 za školu	1 za razred
2.	Akcenatske vežbe na pločama ili kasetama	komplet	1 za školu	1 za razred
3.	Snimci emisije Radio-škole	komplet	1 za školu	1 za odelj.
	c) Audiovizuelna sredstva
1.	Video-kasete sa snimcima2) emisija TV škole	komplet	1 za školu	1 za razred
2.	Snimljene kasete za kompjutere	komplet	1 za školu	1 za razred
3.	Nastavni, crtani, lutka-filmovi, dokumentarni i igrani filmovi (zvučni 16 mm)3)	komplet	1 za školu	–
____________ 2) Ako škola nema video-rikorder i monitor, može da koristi emisije TV-školski program u toku nastave (takođe i druge pogodne emisije) 3) Škola treba da stvara filmoteku od navedenih vrsta filmova ili da pozajmljuje iz opštinske filmoteke.
MATERNJI JEZIK (V – VIII razred)
Red.broj	Vrsta i naziv nastavnog sredstva	Jedinica mere	Količina		Posebne napomene
1	2	3	4	5	6
	A. VIZUELNA SREDSTVA
	a) Zidne slike
1.	Slike (fotosi, umetničke reprodukcije) jugoslovenskih i stranih pisaca koji se obrađuju po Programu	zbirka	1 za školu	–
2.	Umetničke reprodukcije slika jugoslovenskih i stranih autora (pejzaži, portreti, mrtve prirode, scene iz života)	zbirka	1 za školu	–
	b) Zidne karte (1:250000)
1.	Karta indoevropskih jezika	komad	1 za školu	–
2.	Karta jezika naroda i narodnosti SFRJ	komad	1 za školu	–
3.	Karta dijalekata, narečja i govora srpskohrvatskog i hrvatskosrpskog jezika	komad	1 za školu	–
	v) Dijaserije, element-filmovi
1.	Pisma naroda i narodnosti SFRJ	komad	1 za školu	–
2.	Ivo Andrić	komad	1 za školu	–
3.	Miroslav Antić	komad	–	1 za školu
4.	Desanka Maksimović	komad	1 za školu	–
5.	Vladimir Nadzor	komad	–	1 za školu
6.	Dušan Radović	komad	1 za školu	–
7.	Branko Ćopić	komad	1 za školu	–
8.	Ivan Cankar	komad	–	1 za školu
9.	Ivana Brlić-Mažuranić	komad	–	1 za školu
10.	Tone Seliškar	komad	–	1 za školu
11.	Vidoe Podgorec	komad	–	1 za školu
	g) Grafički prikazi (grafofolije, sheme, skice i sl.)
1.	Književni rodovi i vrste	zbirka	1 za školu	–
2.	Glasovi SHJ (nastanak, vrste)	zbirka	1 za školu	–
3.	Glasovne promene	zbirka	1 za školu	–
4.	Vrste reči	zbirka	1 za školu	–
5.	Tvorba reči	zbirka	1 za školu	–
6.	Glagolski oblici	zbirka	1 za školu	–
7.	Prosta rečenica (vrste)	zbirka	1 za školu	–
8.	Subjekat	zbirka	1 za školu	1 za razred
9.	Predikat	zbirka	1 za školu	1 za razred
10.	Imenski dodaci	zbirka	1 za školu	1 za razred
11.	Glagolski dodaci	zbirka	1 za školu	1 za razred
12.	Tipovi zavisnih i naporedo složenih rečenica	zbirka	1 za školu	1 za razred
13.	Red reči u rečenici i rečenica u složenoj rečenici	zbirka	1 za školu	1 za razred
14.	Funkcija padeža	zbirka	1 za školu	1 za razred
15.	Kongruencija	zbirka	1 za školu	–
16.	Akcenatske vežbe	zbirka	1 za školu	1 za razred
17.	Pravopisne vežbe	zbirka	1 za školu	1 za razred
18.	Leksičke vežbe	zbirka	1 za školu	1 za razred
19.	Semantičke vežbe	zbirka	1 za školu	1 za razred
20.	Sintaksičke vežbe	zbirka	1 za školu	1 za razred
21.	Stilske vežbe	zbirka	1 za školu	1 za razred
22.	Oblici i vrste usmenog i pismenog izražavanja	zbirka	1 za školu	–
	* Nastavnik može sam da napravi grafofolije (10 – 15)
	B) AUDITIVNA SREDSTVA
	a) Ploče, kasete (Zvučna čitanka)
1.	Usmena književnost jugoslovenskih naroda i narodnosti (školska i domaća lektira za V-VIII razred)	komplet	1 za školu	1 za razred
2.	Jugoslovenska i svetska pisana književnost (školska i domaća lektira za V-VIII razred)	komplet	1 za školu	1 za razred
3.	Artikulacija glasova	komplet	1 za školu	1 za razred
4.	Akcenatske vežbe	komplet	1 za školu	1 za razred
5.	Dijalekti i narečja	komplet	1 za školu	1 za razred
6.	Govori SHJ/HSJ	komplet	1 za školu	1 za razred
7.	Makedonski jezik	komplet	1 za školu	1 za razred
8.	Slovenački jezik	komplet	1 za školu	1 za razred
9.	Jezici naroda i narodnosti	komplet	1 za školu	1 za razred
10.	Naglašavanje reči, grupa reči i rečenica	komplet	1 za razred	1 za odeljenje
11.	Izgovor rečenica različitog značenja	komplet	1 za školu	1 za razred
12.	Jezičko-stilske vežbe	komplet	1 za razred	1 za odeljenje
13.	Leksičko-semantičke vežbe	komplet	1 za razred	1 za odeljenje
14.	Pravopisne vežbe	komplet	1 za razred	1 za odeljenje
15.	Dušan Radović: Kapetan Džon Piplfoks	komplet	1 za školu	1 za razred
16.	Kosta Trifković: Izbiračica (odlomci)	komplet	1 za školu	–
	B) AUDIOVIZUELNA SREDSTVA
	a) Nastavni filmovi – 8 i 16 mm
1.	Vrste umetnosti	komad	1 za školu	–
2.	Film o knjizi	komad	1 za školu	–
3.	Kako nastaje film	komad	1 za školu	–
4.	Kako nastaje pozorišna predstava	komad	1 za školu	–
5.	Kako nastaju novine	komad	1 za školu	–
6.	Kako nastaje TV emisija	komad	1 za školu	–
7.	Kako naći željenu knjigu u biblioteci	komad	1 za školu	–
8.	Sredstva komunikacije	komad	1 za školu	–
9.	Vuk Karadžić	komad	1 za školu	–
10.	Jovan Sterija Popović	komad	1 za školu	–
11.	Branko Radičević	komad	1 za školu	–
	b) Video-kasete, filmovi
1.	B. Nušić: Sumnjivo lice	komad	–	1 za školu
2.	Igrani film snimljen prema delu iz Programa	komad	–	1 za školu
	G) APARATI I PRIBOR
1.	Grafoskop	komad	1 za SHJ	1 za spec. učion. SHJ
2.	Folije s priborom za pisanje	kompl.	1 za aktiv	1 za spec. učion. SHJ
3.	Magnetofon	komad	1 za SHJ	1 za spec. učion. SHJ
4.	Kasetofon (s radio-prijemnikom)	komad	1 za SHJ	1 za spec. učion. SHJ
5.	Trake (kasete)	kompl.	1 za aktiv SHJ	1 za nastavnika SHJ
6.	Stereo-gramofon (sa 4 zvučnika)	komad	1 za SHJ	1 za spec. učion. SHJ
7.	Epidijaprojektor	komad	1 za SHJ	1 za spec. učion. SHJ
8.	Televizijski prijemnik (s video-rikorderom i trakama)	komad	–	1 za spec. učion. SHJ
9.	Projekciono platno	komad	1 za SHJ	1 za spec. učion. SHJ
10.	Stalak za karte	komad	1 za SHJ	1 za spec. učion. SHJ
11.	Projektor za element-filmove	komad	1 za SHJ	1 za spec. učion. SHJ
12.	Flanelograf	komad	1 za SHJ	1 za spec. učion. SHJ
13.	Krede i flomasteri u boji	komplet	1 za aktiv SHJ	1 za nastavnika SHJ
14.	Pisaća mašina (s papirom, indigom i matricama)	komad	–	1 za aktiv SHJ
	D) ŠKOLSKA BIBLIOTEKA
	a) Učenički fond
1.	Ukupan broj knjiga (po učeniku)	primerak	10-15	15-20
2.	Dela iz Programa SHJ za I-VIII razred (po naslovu)	primerak	1 na 5 uč.	1 na 1-2 uč.
3.	Dela iz programa ostalih predmeta	primerak	1 na 5 uč.	1 na 2 uč.
4.	Udžbenici i priručnici za sve predmete i aktivnosti	komplet	1 na 15 uč.	1 na 10 uč.
5.	Priručna literatura za sve predmete i aktivnosti (rečnici, leksikoni-enciklopedije i dr.)	kompl.	1 na 200 uč.	1 na 100 uč.
6.	Dečiji i omladinski listovi i časopisi	kompl.	1 na razred	1 na odeljenje
7.	Književna i naučno-popularna literatura za učenike I-VIII razreda (izvan programa) – po naslovu	primerak	1 na 10 uč.	1 na 5 uč.
8.	Napomene:
	a) Svako fizički izdvojeno odeljenje ima na odgovarajući broj knjiga, udžbenika, priručnika i druge literature (punkt biblioteke matične škole).
	b) U čitaonici školske biblioteke treba obezbediti po jedno radno mesto na svakih 20 učenika I-VIII razreda.
	v) U biblioteci je evidentirana i smeštena sva knjižna i neknjižna građa koju poseduje škola (školska biblioteka – medijateka).
	b) Nastavnički fond
1.	Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspit.	primerak	1 na 20 nast.	1 na 15 nast.
2.	Zajednički plan i program obrazovno-vaspitnog rada	primerak	1 na 10 nast.	1 na 5 nast.
3.	Programi predmeta i aktivnosti (separati)	primerak	1 na aktiv nast.	1 na nastav.
4.	Udžbenici i priručnici za sve predmete i razrede	komplet	1 na aktiv nast.	1 na nastav.
5.	Priručna literatura za predmete (rečnici, leksikoni, enciklopedije, studije, kritike, monografije i dr.)	komplet	1 na školu	1 na aktiv nastavnika
6.	Didaktičko-metodička literatura za sve predmete i aktivnosti	komplet	1 na školu	1 na aktiv nastavnika
7.	Pedagoško-psihološka literatura	komplet	1 na školu	1 na aktiv nastavnika
8.	Dela koja se obrađuju u lektiri raznih predmeta	komplet	1 na školu	1 na aktiv nastavnika
9.	Zbirke zadataka i testova za razne predmete	komplet	1 na školu	1 na aktiv nastavnika
10.	Stručni listovi i časopisi – po oblastima (najmanje 10 naslova)	komplet	1 na školu	1 na aktiv nastavnika

NORMATIV
NASTAVNIH SREDSTAVA ZA JEZIKE DRUŠTVENE SREDINE ZA OSNOVNU ŠKOLU

Red.broj	Vrsta i naziv nastavnog sredstva	Jedinica mere	Količina	Primedba
1	2	3	4	5
	I Vizuelna nastavna sredstva
	Zidne slike i karte
1.	Slike (fotografije, umetničke reprodukcije) pisaca iz književnosti jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se obrađuju po Programu	zbirka	1 za školu
2.	Stablo jezika	komad	1 za školu
3.	Karta jezika naroda i narodnosti SFRJ	komad	1 za školu
	Dijapozitivi i dijafilmovi
1.	Pisma jugoslovenskih naroda i narodnosti	serija	1 za školu
2.	Razvoj ćirilice	serija	1 za školu
3.	Razvoj latinice na našem tlu	serija	1 za školu
4.	Dijafilmovi sa tematikom iz Programa	komplet	1 za školu
	Grafički prikazi (grafofolije, šeme, skice i sl.)	komplet	1 za školu
1.	Glasovni sistem jezika društvene sredine	komplet	1 za školu	Škola može i sama da izradi navedene grafičke prikaze
2.	Glasovne alternacije	komplet	1 za školu
3.	Akcenatski znaci	komplet	1 za školu
4.	Vrste reči	komplet	1 za školu
5.	Tvorba reči	komplet	za školu
6.	Prosta rečenica i njeni glavni delovi	komplet	za školu
7.	Glagolski oblici	komplet	za školu
8.	Kongruencija	komplet	za školu
9.	Tipovi naporednih i zavisnih složenih rečenica	komplet	za školu
10.	Red reči u rečenicama i rečenica u složenoj rečenici	komplet	za školu
11.	Interpunkcija i pravopisni znaci	komplet	za školu
12.	Pravopisne vežbe	komplet	za školu
13.	Leksičke vežbe	komplet	za školu
14.	Gramatičke vežbe	komplet	za školu
	Nastavni listić	komplet	za školu
	II Auditivna nastavna sredstva
	Gramofonske ploče, kasete
1.	Usmena književnost jugoslovenskih naroda i narodnosti	zbirka	1 za školu
2.	Književna dela iz programa od I do VIII razreda	zbirka	1 za školu
3.	Artikulacija glasova	zbirka	1 za školu
4.	Akcenatske vežbe	zbirka	1 za školu
5.	Naglašavanje reči, grupe reči i rečenica	zbirka	1 za školu
6.	Akcenat i značenje reči	zbirka	1 za školu
7.	Izgovor reči i rečenica različitog značenja	zbirka	1 za školu
8.	Jezičko-stilske vežbe	zbirka	1 za školu
9.	Jezici naroda i narodnosti SFRJ	zbirka	1 za školu
10.	Dijalekti, govori i narečja jezika društvene sredine	zbirka	1 za školu
	III Audiovizuelna nastavna sredstva
	Nastavni filmovi – 8 i 16 mm i video kasete
1.	Filmovi sa tematikom koja se obrađuje po programima	kopija	1 za školu
2.	Filmovi o elementima kulture naroda čiji se jezik uči	kopija	1 za školu
3.	Filmovi iz života i rada pisaca čija se dela obrađuju po programu	kopija	1 za školu
4.	Video-kasete sa tematikom iz programa jezika društvene sredine	kopija	1 za školu
	IV Školska biblioteka
	Fond za nastavnike
1.	Plan i program obrazovno-vaspitnog rada	primerak	za aktiv nastavnika
2.	Plan i program jezika društvene sredine	primerak	za nastavnika
3.	Rečnik jezika društvene sredine	primerak	za aktiv nastavnika
4.	Pravopis jezika društvene sredine	primerak	za aktiv nastavnika
5.	Etimološki rečnik jezika društvene sredine	primerak	1 za aktiv nastavnika
6.	Leksikon stranih reči i izraza	primerak	1 za aktiv nastavnika
7.	Leksikon pisaca	primerak	1 za aktiv nastavnika
8.	Dvojezični rečnici (jezika naroda i narodnosti SFRJ)	primerak	1 za aktiv nastavnika
9.	Opšta enciklopedija	primerak	1 za aktiv nastavnika
10.	Metodike i priručnici za nastavu jezika društvene sredine	primerak	1 za aktiv nastavnika
11.	Udžbenici jezika društvene sredine	primerak	1 za aktiv nastavnika
12.	Književna dela koja su predviđena programom od I do VIII razreda	komplet	1 za aktiv nastavnika
13.	Književne studije, kritike i eseji o piscima i delima iz Programa	komplet	1 za aktiv nastavnika
14.	Književni, jezički i metodički časopisi	komplet	1 za aktiv nastavnika
15.	Pedagoška i psihološka literatura	komplet	1 za aktiv nastavnika
	Fond za učenike
1.	Program jezika društvene sredine	primerak	1 za školu
2.	Udžbenici jezika društvene sredine	komplet	1 za školu
3.	Sva dela iz Programa od I do VIII razreda	komplet	1 za školu
4.	Književne studije, kritike i eseji o piscima i delima iz Programa	komplet	1 za školu
5.	Rečnik jezika društvene sredine	komplet	2 za odeljenje
6.	Pravopis jezika društvene sredine	primerak	3 za odeljenje
7.	Etimološki rečnik jezika sredine	primerak	3 za odeljenje
8.	Frazeološki rečnik (stručnih termina) po strukama	primerak	3 za odeljenje
9.	Opšta enciklopedija	primerak	1 za školu
10.	Enciklopedija Jugoslavije	primerak	1 za školu
11.	Časopisi iz jezika, književnosti, filmske i scenske umetnosti	komplet	1 za odeljenje
12.	Dnevna i nedeljna dečja i omladinska štampa na jeziku društvene sredine	komplet	1 za odeljenje
	V Tehnička sredstva
1.	Grafoskop s rezervnom lampom	komad	1 za specijalizovanu učionicu
2.	Folije sa priborom za pisanje	komplet	1 za nastavnika
3.	Magnetofon ili kasetofon s radio-prijemnikom	komad	1 za specijalizovanu učionicu
4.	Gramofon sa 4 zvučnika	komad	1 za specijalizovanu učionicu
5.	Epidijaprojektor	komad	1 za specijalizovanu učionicu
6.	Televizijski prijemnik s videorikorederom	komad	1 za specijalizovanu učionicu
7.	Magnetofonske trake	komplet	1 za nastavnika
8.	Projekciono platno	komad	za spec. učionicu
9.	Stalak za karte i grafičke prikaze	komad	za spec. učionicu
10.	Krede i flomasteri u boji	komplet	1 za nastavnika
11.	Pisaća mašina sa priborom	komad	za specijalizovanu učionicu
NORMATIV NASTAVNIH SREDSTAVA ZA BUGARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
Red.broj	Vrsta i naziv nastavnog sredstva	Jedinica mere	Količina	Primedba
1	2	3	4	5
	BUGARSKI KAO MATERNJI JEZIK (I – IV razred)
	a) Vizuelna sredstva
1.	Zidne slike za usmeno i pismeno izražavanje (I-IV)	komplet	1 za razred	1 za odeljenje
2.	Slike ili ilustracije bugarskih, jugoslovenskih i stranih pisaca (I-IV)	komplet	1 za školu	–
3.	Ilustracije tekstova iz čitanki (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
4.	Gotove grafofolije sa obrađenim nastavnim jedinicama (I-IV)	zbirka	1 za školu	1 za razred
5.	Razredna slovarica – slagalica (I) komad	1 za odeljenje	–
6.	Zidne slovarice (I)	komad	1 za odeljenje	1 za razred
7.	Dijafilmovi (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
8.	Dijapozitivi (I-IV)	serija	1 za školu	1 za razred
9.	Aplikacije za flanelograf (I-II)	zbirka	1 za razred	1 za odeljenje
10.	Nastavni listići (I-IV)	zbirka	1 za razred	1 za odeljenje
11.	Gramatička kutija – klaser (III-IV)	komad	1 za odeljenje	–
	b) Auditivna sredstva
1.	Zvučne čitanke ili kasete za bugarski jezik (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
2.	Akcenatske vežbe na pločama ili kasetama (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
3.	Snimci emisija Radio-škole (I-IV)	komplet	1 za razred	1 za odeljenje
	v) Audiovizuelna sredstva
1.	Video-kasete sa snimcima4) emisija	komplet	1 za školu	1 za razred
2.	Snimljene kasete za kompjutere (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
3.	Nastavni, crtani, lutka-filmovi, dokumentarni i igrani filmovi (zvučni 16mm)5)	komplet	1 za školu
4) Ako škola nema video-rikorder i monitor, može da koristi emisije TV – školski program u toku nastave (takođe i druge pogodne emisije). 5) Škola treba da stvara filmoteku od navedenih vrsta filmova ili da pozajmljuje iz opštinske filmoteke.
BUGARSKI KAO MATERNJI JEZIK (V – VIII razred)
	I Vizuelna nastavna sredstva
	Zidne slike
1.	Slike (fotografija, reprodukcija) pisaca iz književnosti bugarskog, jugoslovenskog i drugih naroda, koji se obrađuju po Programu	zbirka	1 za školu
2.	Stablo jezika	komad	1 za školu
	Zidne karte (1:25.000)
1.	Karta indoevropskih jezika	komad	1 za školu
2.	Karta jezika naroda i narodnosti SFRJ	komad	1 za školu
3.	Karte govora i dijalekata bugarskog jezika	komad	1 za školu
	Dijapozitivi (serija)
1.	Pisma jugoslovenskih naroda i narodnosti	serija	1 za školu
2.	Razvoj ćirilice	serija	1 za školu
3.	Tri dela iz bugarske književnosti koja se obrađuje po Programu od V do VIII razreda	serija	1 za školu
	Grafički prikazi (grafofolije, šeme, skice i dr.)
1.	Književni rodovi i vrste	komplet	1 za školu	Sve grafičke prikaze škola može sama da izradi
2.	Glasovi bugarskog jezika (nastanak, vrste)	komplet	1 za školu
3.	Glasovi promene	komplet	1 za odeljenje
4.	Glasovni sistem bugarskog jezika	komplet	1 za odeljenje
5.	Glasovne alternacije	komplet	1 za odeljenje
6.	Akcenatski znaci	komplet	1 za odeljenje
7.	Vrsta reči	komplet	1 za odeljenje
8.	Tvorba reči	komplet	1 za odeljenje
9.	Glagolski oblici	komplet	1 za odeljenje
10.	Imenski dodaci i dopune	komplet	1 za odeljenje
11.	Glagolski dodaci i dopune	komplet	1 za odeljenje
12.	Glagolski dodaci i dopune	komplet	1 za odeljenje
13.	Kongruencija	komplet	1 za odeljenje
14.	Tipovi nezavisnih i zavisnih rečenica	komplet	1 za odeljenje
15.	Red reči u rečenici i rečenica u složenoj rečenici
16.	Interpunkcija i pravopisni znaci	komplet	1 za odeljenje
17.	Pravopisne vežbe	komplet	1 za odeljenje
18.	Leksičke vežbe	komplet	1 za odeljenje
19.	Semantičke vežbe	komplet	1 za odeljenje
20.	Gramatičke vežbe	komplet	1 za odeljenje
21.	Stilske vežbe	komplet	1 za odeljenje
22.	Oblici i vrste usmenog i pismenog izražavanja	komplet	1 za odeljenje
	II Auditivna nastavna sredstva (zvučne čitanke) Gramofonske ploče, kasete (zvučne čitanke)			Uključuju se sva dela iz školske i domaće lektire (lirska u celini a epska u odlomcima)
1.	Usmena književnost bugarskog i jugoslovenskog naroda i narodnosti	zbirka	1 za školu
2.	Književnost NOB-a i revolucije	zbirka	za školu
3.	Bugarska i jugoslovenska književnost (školska i domaća lektira)	zbirka	za školu
4.	Artikulacija glasova	zbirka	za školu
5.	Akcenat i značenje reči	zbirka	za školu
6.	Dijalekti i govori bugarskog jezika	zbirka	za školu
7.	Izgovor rečenica različitog značenja	zbirka	za školu
8.	Jezičkostilske vežbe	zbirka	za školu
9.	Domaća radio-oprema	zbirka	za školu
	III Audiovizuelna nastavna sredstva
	Nastavni filmovi – 8 i 16 mm (crno-beli i u boji)
1.	Kako nastaje knjiga	kopija	1 za školu
2.	Kako nastaje film	kopija	1 za školu
3.	Kako nastaje pozorišna predstava	kopija	1 za školu
4.	Kako naći knjigu u biblioteci	kopija	1 za školu
5.	Vuk Stefanović Karadžić	kopija	1 za školu
6.	Jedan film iz bugarske književnosti	kopija	1 za školu
	Video-kasete (magnetoskopske trake)
1.	Dve video-kasete ili magnetoskopske trake iz bugarske književnosti	komad	1 za školu
2.	Domaća savremena televizijska drama	komad	1 za školu
	IV Tehnička sredstva i pribori
1.	Grafoskop s rezervnom lampom	komad	spec. učion.
2.	Folije sa priborom za pisanje	komplet	za nastavnika
3.	Magnetofon ili kasetofon s radio-prijemnikom	komad	za spec. učion.
4.	Magnetofonske trake (kasete)	komad	za nastavnika
5.	Gramofon	komad	za spec. učion.
6.	Epidijaprojektor	komad	za spec. učion.
7.	Projekciono platno	komad	za spec. učion.
8.	Stalak za karte i grafičke prikaze	komad	za spec. učion.
9.	Kreda i flomasteri u boji	komplet	za nastavnika
10.	Pisaća mašina sa priborom	komad
	V Školska biblioteka
	Fond za nastavnike i saradnike
1.	Plan i program obrazovno-vaspitnog rada	primerak	za aktiv nast.
2.	Program bugarskog jezika i književnosti	primerak	za 1 nastavnika
3.	Rečnik bugarskog jezika	primerak	za aktiv
4.	Pravopis bugarskog jezika	1 primerak	za aktiv
5.	Etimološki rečnik	1 primerak	za aktiv
6.	Leksikon stranih reči i izraza	1 primerak	za aktiv
7.	Leksikon novinarstva	1 primerak	za aktiv
8.	Opšta enciklopedija	1 primerak	za aktiv
9.	Enciklopedija Jugoslavije	1 primerak	za aktiv
10.	Metodika nastave bugarskog jezika	1 primerak	za aktiv
11.	Didaktičko-metodička literatura	komplet	za aktiv
12.	Udžbenici jezika, književnosti i kulture izražavanja	komplet	za nastavnika
13.	Književna dela koja se obrađuju po Programu od I do VIII razreda	komplet	za aktiv nast.
14.	Književne studije, kritike, eseji o piscima iz Programa	komplet	za aktiv nast.
15.	Književni, filološki i metodički časopisi (“Književnost”, “Jezik”, savremene metodike)	komplet	za aktiv nast.
16.	Pedagoška i psihološka literatura	komplet	za aktiv nast.
17.	Literatura o scenskoj i filmskoj umetnosti	komplet	za aktiv nast.
18.	Udžbenici iz istorije književnosti	komplet	za aktiv nast.
	Fond za učenike
1.	Program bugarskog jezika	primerak	za odeljenje
2.	Udžbenici i priručnici jezika, kulture izražavanja, istorije i teorije književnosti	1 komplet	1 na 10 učenika
3.	Sva književna dela koja se obrađuju po Programu od I do VIII razreda	komad	10-15 za školu
4.	Rečnik bugarskog jezika	komad	2-3 za školu
5.	Pravopis bugarskog jezika	komad	2-4 za školu
6.	Leksikon stranih reči i izraza	primerak	2-4 za školu
7.	Leksikon pisaca	primerak	2-5 za školu
8.	Opšta enciklopedija	primerak	1 za školu
9.	Enciklopedija Jugoslavije	primerak	1 za školu
10.	Leksikon novinarstva	primerak	1 za školu
11.	Literatura o scenskoj i filmskoj umetnosti	komplet	1 za školu
12.	Literatura o štampi, radiju i televiziji	komplet	1 za školu
13.	Autobiografije, biografije pisaca iz programa	komplet	1 za školu
14.	Filmski scenariji i knjige snimanja, tekstovi radio-televizijskih drama	komplet	1 za školu
15.	Časopis iz jezika i književnosti
16.	Dnevna i nedeljna dečja i omladinska štampa	komplet	1 za odeljenje
NORMATIV
NASTAVNIH SREDSTAVA ZA ALBANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
Red.broj	Vrsta i naziv nastavnog sredstva	Jedinica mere	Količina	Primedba
1	2	3	4	5
	ALBANSKI KAO MATERNJI JEZIK (I-IV RAZRED)
	a) Vizuelna sredstva
1.	Zidne slike za usmeno i pismeno izražavanje (I-IV)	komplet	1 za razred	1 za odeljenje
2.	Slike ili ilustracije albanskih, jugoslovenskih i stranih pisaca (I-IV)	komplet	1 za školu	–
3.	Ilustracije tekstova iz čitanki (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
4.	Gotove grafofolije sa obrađenim nastavnim jedinicama (I-IV)	zbirka	1 za školu	1 za razred
5.	Razredna slovarica – slagalica (I)	komad	1 za odeljenje	–
6.	Zidne slovarice (I)	komad	1 za odeljenje	1 za razred
7.	Dijafilmovi (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
8.	Dijapozitivi (I-IV)	serija	1 za školu	1 za razred
9.	Aplikacije za flanelograf (I-II)	zbirka	1 za razred	1 za odeljenje
10.	Nastavni listići (I-IV)	zbirka	1 za razred	1 za odeljenje
11.	Gramatička kutija – klaser (III-IV)	komad	1 za odeljenje	–
	b) Auditivna sredstva
1.	Zvučna čitanka ili kaseta za albanski jezik (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
2.	Akcenatske vežbe na pločama ili kasetama (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
3.	Snimci emisija Radio-škola (I-IV)	komplet	1 za razred	1 za razred
	v) Audiovizuelna sredstva
1.	Video-kasete sa snimcima,6) emisije TV škole (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
2.	Snimljene kasete za kompjutere (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
3.	Nastavni, crtani, lutka-filmovi, dokumentarni i igrani filmovi (Zvučni 16 mm)7)	komplet	1 za školu	1 za razred
6) Ako škola nema video-rikorder i monitor, može da koristi emisiju TV – školski program u toku nastave (takođe i druge pogodne emisije).
7) Škola treba da stvara filmoteku od navedenih vrsta filmova ili da pozajmljuje iz opštinske filmoteke.
ALBANSKI KAO MATERNJI JEZIK (V-VIII RAZRED)
	I Vizuelna nastavna sredstva
	Zidne slike
1.	Slike (fotografije, reprodukcije) pisaca albanske narodnosti, jugoslovenskih i drugih naroda koji se obrađuju po Programu	zbirka	1 za školu
2.	Stablo jezika	komad	1 za školu
	Zidne karte (1:25.000)
1.	Karta indoevropskih jezika	komad	1 za školu
2.	Karta jezika naroda i narodnosti SFRJ	komad	1 za školu
3.	Karta dijalekata i govora albanskog jezika	komad	1 za školu
	Dijapozitiv
1.	Pismo albanskog naroda	komad	1 za školu
2.	Razvoj latinice	komad	1 za školu
	Grafički prikazi (grafofolije, šeme, skice)
1.	Književni rodovi i vrste	komplet	za školu
2.	Glasovni sistem albanskog jezika	komplet	za školu
3.	Akcenatski znaci	komplet	1 za školu
4.	Tvorba reči	komplet	1 za školu
5.	Vrste reči	komplet	1 za školu
6.	Glagolski oblici	komplet	1 za školu
7.	Prosta rečenica – vrsta i njeni delovi	komplet	1 za školu
8.	Imenski dodaci i dopune	komplet	1 za školu
9.	Glagolski dodaci i dopune	komplet	1 za školu
10.	Kongruencija	komplet	1 za školu
11.	Vrste nezavisnih rečenica	komplet	1 za školu
12.	Vrste zavisnih rečenica	komplet	1 za školu
13.	Red reči u rečenici i rečenica u složenoj rečenici	komplet	1 za školu
14.	Interpunkcija i pravopisni znaci	komplet	1 za školu
15.	Pravopisne vežbe	komplet	1 za školu
16.	Leksičke vežbe	komplet	1 za školu
17.	Sintaksičke vežbe	komplet	1 za školu
18.	Gramatičke vežbe	komplet	1 za školu
19.	Stilske vežbe	komplet	1 za školu
20.	Oblici i vrste usmenog i pismenog izražavanja	komplet	1 za školu
	II Auditivna nastavna sredstva
	Gramofonske ploče, kasete (zvučna čitanka)
1.	Usmena književnost albanske narodnosti i jugoslovenskih naroda i narodnosti – po Programu	zbirka	1 za školu
2.	Albanska, jugoslovenska i svetska književnost (školska i domaća lektira od V do VIII razreda)	zbirka	1 za školu
3.	Književnost NOB-a i revolucije	zbirka	1 za školu
4.	Posleratna književnost	zbirka	1 za školu
5.	Artikulacija glasova	zbirka	1 za školu
6.	Akcenatske vežbe	zbirka	1 za školu
7.	Dijalekti izgovora albanskog jezika	zbirka	1 za školu
8.	Srpskohrvatski jezik	zbirka	1 za školu
9.	Naglašavanje reči, grupe reči i rečenica	zbirka	1 za školu
10.	Izgovor rečenica različitog značenja	zbirka	1 za školu
11.	Vrsta stilova	zbirka	1 za školu
12.	Jezičko stilske vežbe	zbirka	1 za školu
13.	Domaća radio-drama	zbirka	1 za školu
	III Audiovizuelna nastavna sredstva
	Nastavni filmovi (8 i 16 mm)
1.	Razvoj pisma kroz vekove	kopija	1 za školu
2.	Kako nastaje knjiga	kopija	1 za školu
3.	Kako nastaje film	kopija	1 za školu
4.	Kako nastaje pozorišna predstava	kopija	1 za školu
5.	Kako nastaju novine	kopija	1 za školu
6.	Savremena književnost jugoslovenskih naroda i narodnosti	kopija	1 za školu
7.	Kako nastaje TV emisija	kopija	1 za školu
8.	Dva filma o najznačajnijim predstavnicima književnosti albanske narodnosti	kopija	1 za školu
	Video-kasete (magnetoskopske trake)
1.	Dva dela iz albanske književnosti	komad	1 za školu
	IV Tehnička sredstva i pribori
1.	Grafoskop s rezervnom lampom	komad	za spec. učion.
2.	Folije sa priborom za pisanje	komplet	za 1 nastavnika
3.	Magnetofon ili kasetofon s radio-prijemnikom	komplet	za spec. učion.
4.	Magnetofonske trake (kasete)	komplet	za 1 nastavnika
5.	Gramofon	komplet	za spec. učion.
6.	Epidijaprojektor	komplet	za spec. učion.
7.	Magnetofonske trake	komplet	za spec. učion.
8.	Projekciono platno	komad	za spec. učion.
9.	Stalak za grafičke prikaze	komad	za spec. učion.
10.	Krede i flomasteri u boji	komplet	za 1 nastavnika
11.	Pisaća mašina (sa priborom)	komad	za aktiv nastav.
	V Školska biblioteka
	Fond za nastavnike i saradnike
1.	Plan i program obrazovno-vaspitnog rada	primerak	za aktiv nastav.
2.	Plan i program albanskog jezika i književnosti	primerak	za aktiv nastav.
3.	Rečnik albanskog jezika	primerak	za aktiv nastav.
4.	Pravopis albanskog jezika	primerak	za aktiv nastav.
5.	Etimološki rečnik albanskog jezika	primerak	za aktiv nastav.
6.	Leksikon stranih reči i izraza	primerak	za aktiv nastav.
7.	Leksikon pisaca	komad	za aktiv nastav.
8.	Opšta enciklopedija	komad	za aktiv nastav.
9.	Enciklopedija Jugoslavije	komad	za aktiv nastav.
10.	Metodika nastave albanskog jezika	komplet	za aktiv nastav.
11.	Didaktičko-metodička literatura (književnost, jezik, kultura izražavanja, dodatni rad, dopunski rad i dr)	komplet	za aktiv nastav.
12.	Udžbenici jezika, književnosti i kulture izražavanja	komplet	za 1 nastav.
13.	Književna dela koja se obrađuju po programu od I do VIII razreda	komplet	za aktiv nastav.
14.	Istorija i teorija književnosti	komplet	za aktiv nastav.
15.	Književne studije, kritike, eseji o piscima iz Programa	komplet	za aktiv nastav.
16.	Književni, filološki i metodički časopisi	komplet	za aktiv nastav.
17.	Pedagoška i psihološka literatura	komplet	za aktiv nastav.
18.	Literatura o scenskoj i filmskoj umetnosti	komplet	za aktiv nastav.
	Fond za učenike
1.	Ukupan broj knjiga (po učeniku)	primerak	10-15
2.	Udžbenici i priručnici	komplet	1 na 10 učenika
3.	Književne studije, kritike, eseji o piscima iz Programa od I do VIII razreda	komplet	3-5 za školu
4.	Rečnik albanskog jezika	primerak	1 za odeljenje
5.	Pravopis albanskog jezika	primerak	2-3 za odeljenje
6.	Leksikon stranih reči i izraza	primerak	1 za školu
7.	Enciklopedija Jugoslavije	primerak	2-3 za školu
8.	Leksikon novinarstva	primerak	1-2 za školu
9.	Literatura o scenskoj i filmskoj umetnosti	komplet	2-3 za školu
10.	Literatura o štampi, radiju i televiziji – mediji	komplet	2-3 za školu
11.	Časopisi iz jezika, književnosti, filmske i scenske umetnosti	komplet	za odeljenje
12.	Dnevna i nedeljna dečja i omladinska štampa	komplet	za odeljenje
NORMATIV NASTAVNIH SREDSTAVA ZA TURSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
Red.broj	Vrsta i naziv nastavnog sredstva	Jedinica mere	Količina	Primedba
1	2	3	4	5
	TURSKI KAO MATERNJI JEZIK (I-V RAZRED)
	a) Vizuelna sredstva
1.	Zidne slike za usmeno i pismeno izražavanje (I-IV)	komplet	1 za razred	1 za odeljenje
2.	Slike ili ilustracije turskih, jugoslovenskih i stranih pisaca (I-IV)	komplet	1 za školu
3.	Ilustracija tekstova iz čitanki (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
4.	Gotove grafofolije sa obrađenim nastavnim jedinicama (I-IV)	zbirka	1 za školu	1 za razred
5.	Razredna slovarica – slagalica (I)	komad	1 za odeljenje
6.	Zidne slovarice (I)	komad	1 za odeljenje	1 za razred
7.	Dijafilmovi (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
8.	Dijapozitivi (I-IV)	serija	1 za školu	1 za razred
9.	Aplikacije za flanelograf (I-II)	zbirka	1 za razred	1 za odeljenje
10.	Nastavni listići (I-IV)	zbirka	1 za razred	1 za odeljenje
11.	Gramatička kutija – klaser (III-IV)	komad	1 za odeljenje
	b) Auditivna sredstva
1.	Zvučne čitanke ili kasete za turski jezik (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
2.	Akcenatske vežbe na pločama ili kasetama (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
3.	Snimci emisija Radio-škole (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za odeljenje
	v) Audiovizuelna sredstva
1.	Video-kasete sa snimcima,8) emisija TV škole (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
2.	Snimljene kasete za kompjutere (I-IV)	komplet	1 za školu	1 za razred
3.	Nastavni, crtani, lutka filmovi, dokumentarni i igrani filmovi (zvučni 16 mm)9)	komplet	1 za školu	1 za razred
8) Ako škola nema video-rikorder i monitor, može da koristi emisije TV – školski program u toku nastave (takođe i druge pogodne emisije).
9) Škola treba da stvara filmoteku od navedenih vrsta filmova ili da pozajmljuje iz opštinske filmoteke.
TURSKI KAO MATERNJI JEZIK (V-VIII RAZRED)
	I Vizuelna nastavna sredstva
	Zidne slike
1.	Slike (fotografije, reprodukcije) pisaca turske narodnosti, jugoslovenskih i drugih naroda koji se obrađuju po Programu	zbirka	1 za školu
2.	Stablo jezika	komad	1 za školu
	Zidne karte (1:25.000)
1.	Karta indoevropskih jezika	komad	1 za školu
2.	Karta jezika naroda i narodnosti SFRJ	komad	1 za školu
3.	Karta dijalekata i govora turskog jezika	komad	1 za školu
	Dijapozitivi
1.	Pismo turskog naroda	komad	1 za školu
2.	Razvoj latinice	komad	1 za školu
	Grafički prikazi (grafofolije, šeme, skice)
1.	Književni radovi i vrste	komplet	za školu
2.	Glasovni sistem turskog jezika	komplet	za školu
3.	Akcenatski znaci	komplet	1 za školu
4.	Tvorbe reči	komplet	1 za školu
5.	Vrste reči	komplet	1 za školu
6.	Glagolski oblici	komplet	1 za školu
7.	Prosta rečenica – vrste i njeni delovi	komplet	1 za školu
8.	Imenski dodaci i dopune	komplet	1 za školu
9.	Glagolski dodaci i dopune	komplet	1 za školu
10.	Kongruencija	komplet	1 za školu
11.	Vrste nezavisnih rečenica	komplet	1 za školu
12.	Vrsta zavisnih rečenica	komplet	1 za školu
13.	Red reči u rečenici i rečenica u složenoj rečenici	komplet	1 za školu
14.	Interpunkcija i pravopisni znaci	komplet	1 za školu
15.	Pravopisne vežbe	komplet	1 za školu
16.	Leksičke vežbe	komplet	1 za školu
17.	Sintaksičke vežbe	komplet	1 za školu
18.	Gramatičke vežbe	komplet	1 za školu
19.	Stilske vežbe	komplet	1 za školu
20.	Oblici i vrste usmenog i pismenog izražavanja	komplet	1 za školu
	II Auditivna nastavna sredstva
	Gramofonske ploče, kasete (zvučna čitanka)
1.	Usmena književnost turske narodnosti i jugoslovenskih naroda i narodnosti – po Programu	zbirka	1 za školu
2.	Turska, jugoslovenska i svetska književnost (školska i domaća lektira od V do VIII razreda)	zbirka	1 za školu
3.	Književnost NOB-a i revolucije	zbirka	1 za školu
4.	Posleratna književnost	zbirka	1 za školu
5.	Artikulacija glasova	zbirka	1 za školu
6.	Akcenatske vežbe	zbirka	1 za školu
7.	Dijalekti izgovora turskog jezika	zbirka	1 za školu
8.	Srpskohrvatski jezik	zbirka	1 za školu
9.	Naglašavanje reči, grupe reči i rečenica	zbirka	1 za školu
10.	Izgovor rečenica različitog značenja	zbirka	1 za školu
11.	Vrsta stilova	zbirka	1 za školu
12.	Jezičko stilske vežbe	zbirka	1 za školu
13.	Domaća radio-drama	zbirka	1 za školu
	III Audiovizuelna nastavna sredstva
	Nastavni filmovi (8 i 16 mm)
1.	Razvoj pisma kroz vekove	kopija	1 za školu
2.	Kako nastaje knjiga	kopija	1 za školu
3.	Kako nastaje film	kopija	1 za školu
4.	Kako nastaje pozorišna predstava	kopija	1 za školu
5.	Kako nastaju novine	kopija	1 za školu
6.	Savremena književnost jugoslovenskih naroda i narodnosti	kopija	1 za školu
7.	Kako nastaje TV emisija	kopija	1 za školu
8.	Dva filma o najznačajnijim predstavnicima književnosti turske narodnosti	kopija	1 za školu
	Video-kasete (magnetofonske trake)
1.	Dva dela iz turske književnosti	komad	1 za školu
	IV Tehnička sredstva i pribori
1.	Grafoskop s rezervnom lampom	komad	za spec. učion.
2.	Folija sa priborom za pisanje	komplet	za 1 nastavnika
3.	Magnetofon ili kasetofon s radio-prijemnikom	komplet	za spec. učion.
4.	Magnetofonske trake (kasete)	komplet	za 1 nastavnika
5.	Gramofon	komplet	za spec. učion.
6.	Epidijaprojektor	komplet	za spec. učion.
7.	Magnetofonske trake	komplet	za spec. učion.
8.	Projekciono platno	komad	za spec. učion.
9.	Stalak za grafičke prikaze	komad	za spec. učion.
10.	Kreda i flomasteri u boji	komplet	za 1 nastavnika
11.	Pisaća mašina (sa priborom)	komad	za aktiv nastav.
	V Školska biblioteka
	Fond za nastavnike i saradnike
1.	Plan i program obrazovno-vaspitnog rada	primerak	za aktiv nastav.
2.	Plan i program turskog jezika i književnosti	primerak	za aktiv nastav.
3.	Rečnik turskog jezika	primerak	za aktiv nastav.
4.	Pravopis turskog jezika	primerak	za aktiv nastav.
5.	Etimološki rečnik turskog jezika	primerak	za aktiv nastav.
6.	Leksikon stranih reči i izraza	primerak	za aktiv nastav.
7.	Leksikon pisaca	komad	za aktiv nastav.
8.	Opšta enciklopedija	komad	za aktiv nastav.
9.	Enciklopedija Jugoslavije	komad	za aktiv nastav.
10.	Metodika nastave turskog jezika	komplet	za aktiv nastav.
11.	Didaktičko-metodička literatura (književnost, jezik, kultura izražavanja, dodatni rad, dopunski rad i dr.)	komplet	za aktiv nastav.
12.	Udžbenici jezika, književnosti i kulture izražavanja	komplet	za 1 nastav.
13.	Književna dela koja se obrađuju po Programu od I do VIII razreda	komplet	za aktiv nastav.
14.	Istorija i teorija književnosti	komplet	za aktiv nastav.
15.	Književne studije, kritike, eseji o piscima iz Programa	komplet	za aktiv nastav.
16.	Književni, filološki i metodički časopisi	komplet	za aktiv nastav.
17.	Pedagoška i psihološka literatura	komplet	za aktiv nastav.
18.	Literatura o scenskoj i filmskoj umetnosti	komplet	za aktiv nastav.
	Fond za učenike
1.	Ukupan broj knjiga (po učeniku)	primerak	10-15
2.	Udžbenici i priručnici	komplet	1 na 10 učenika
3.	Književne studije, kritike, eseji o piscima iz Programa od I do VIII razreda	komplet	3-5 za školu
4.	Rečnik turskog jezika	primerak	1 za odeljenje
5.	Pravopis turskog jezika	primerak	2-3 za odeljenje
6.	Leksikon stranih reči i izraza	primerak	1 za školu
7.	Enciklopedija Jugoslavije	primerak	2-3 za školu
8.	Leksikon novinarstva	primerak	1-2 za školu
9.	Literatura o scenskoj i filmskoj umetnosti	komplet	2-3 za školu
10.	Literatura o štampi, radiju i televiziji – mediji	komplet	2-3 za školu
11.	Časopisi iz jezika, književnosti, filmske i scenske umetnosti	komplet	za odeljenje
12.	Dnevna i nedeljna dečja i omladinska štampa	komplet	za odeljenje

 

MAĐARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
(osnovna škola)
Potrebna učila za početno čitanje i pisanje

Red.broj	Vrsta i naziv nastavnog sredstva	Jedinica mere	Količina	Primedba
1	2	3	4	5
1.	Odeljenjska ilustrovana slovarica sa slikama u boji za svako odeljenje I razreda	komplet	1
2.	1 m metalne šine za slova za svako odeljenje I razreda	komplet	1
3.	1 x.80 m aplikaciona metalna tabla	komplet	1
4.	Tabla malih slova	komad	1
5.	Tabla velikih slova	komad	1
6.	Kratki i dugi samoglasnici i suglasnici	komplet	1
7.	Aplikacione slike za svako odeljenje I razreda	komplet	1
8.	Individualna (učenička) slovarica sa ilustracijama	komplet	1
9.	Potrošni materijal za modelovanje i izradu slova: drvca, hartija u boji, hamer-papir, karton, žica raznih profila za savijanje, razne pantljike, plastelin, git itd. za svako odeljenje I razreda po izboru nastavnika
10.	Slike za razvijanje kulture izražavanja (usmeno – pismeno) i za uvežbavanje čitanja. Zidne slike prirodne boje. Najmanja veličina: 70 x 50 cm
11.	Zidne nastavne slike, šematski niz estetskih, opisnih slika koje ilustruju na primer:
	a) predmete, događaje i doživljaje iz svakodnevnog dečjeg života i rada u školi (naročito proslava Dana Republike, Dana JNA, Nove godine, Dana žena, dana škole i dr.); u domu i igri; prirodnu sredinu i rad, zanimanje ljudi; izgled kraja, kao i prošlost mesta i kraja – vezano za promene na biljkama i životinjama i rad ljudi u svim godišnjim dobima i tipičnim situacijama gradske i seoske sredine;
	b) odabrane primere iz dečje, narodne i umetničke književnosti, mađarske, jugoslovenske i strane (priče, bajke, basne, naučno-popularna štiva, poslovice, pesme – lirske i epske);
	v) najznačajnije pisce čija se dela čitaju i obrađuju u školi, kako svetske, tako i pisce jugoslovenskih naroda i narodnosti;
	g) istaknute istorijske ličnosti i značajna mesta gde su se odigrali važniji događaji iz bliže i dalje prošlosti naših naroda, kao i glavne ličnosti kulturnog nasleđa iz dalje i bliske prošlosti naših naroda i narodnosti. Za svaki razred	komplet	1
12.	Slikovnice u boji za I i II razred po odeljenju	kompleta	2
13.	Aplikacije, niz slika po sledećim temama: godišnja doba, škola za vreme godišnjih doba, roditeljski dom, igračke, zabava, izlet, logorovanje, selo, grad za I, II i III razred po odeljenju	komplet	1
NAPOMENA: U nastavi maternjeg jezika mogu se koristiti učila prirode i društva ako su povezana sa nastavom maternjeg jezika.
14.	Nastavni listići za individualizaciju nastave – tekstovi i pitanja u vezi sa nastavnim sadržajima iz sledećih područja:
	a) vežbe u usmenom i pismenom;
	b) gramatika;
	v) lektira, dečja literatura;
	g) tematike iz sledećih oblasti:
	– život i rad u školi
	– život i rad u roditeljskom domu
	– prirodna sredina i rad ljudi
	– prošlost mesta i kraja
	Individualna sredstva za II, III i IV razred za svakog učenika	komplet	1
15.	Gramofonske ploče, magnetofonske trake (kasete), grafofolije
	a) Izbor iz programa predviđenih književnih dela	zbirka	1
	b) Odabrani primeri za razvijanje tehnike govora i za vežbanje, za uvežbavanje pravilnog izgovora glasova, za pravilnu intonaciju reči i rečenica	zbirka	1
16.	Dijafilmovi i dijapozitivi: u koloru ili crno-beloj tehnici, koji obrađuju tematiku iz sledećih nastavnih oblasti:
	početno čitanje i pisanje
	a) jednosložne, dvosložne i višesložne reči za vežbanje fiksacije	serija	1
	b) literatura: narodna i umetnička književnost – lirska i epska (mađarska, jugoslovenska i svetska)
	v) slikovnice za vežbe u usmenom i pismenom izražavanju:
	– tematika vezana za oblast:
	– život i rad u školi i domu;
	igre i zabave dece;
	– prirodna sredina i rad ljudi i promene u biljnom i životinjskom svetu u zavisnosti od godišnjih doba;
	– prošlost mesta i kraja; iz NOB-a naših naroda i narodnosti;
	g) gramatika: šematski i drugi prikazi
	Za svaki razred od I do IV razreda	serija	1
17.	Osnove filmske tehnike i stvaralaštva		(serija od 200 dijapozitiva)
	Albumi koji ilustruju život i dela pisaca čija se dela čitaju i obrađuju u školi, kao i glavne ličnosti kulturnog nasleđa iz dalje i bliske prošlosti naših naroda, mesta rođenja i dr, veličine minimum 30 x 20 cm i (neobavezno – individualni) manje veličine. Ilustrativni materijal služi za projektovanje pomoću epidijaprojektora. Za svaki razred od I do IV razreda	komad	1
18.	Trodimenzionalna učila za učenje gramatike i pravopisa
	– slovna šina sa slovima	komplet	1
	– velika slova (pokretna)	komplet	1
	– slovna karta za prepoznavanje srodnih glasova	komplet	1
	– zadaci za rešavanje izostavljenih slova	komplet	1
	– karte za gramatičke znake na kraju rečenice	komplet	1
	– karta reči za -e upitnu rečenicu (-e=li); lj-j; glagoli sa završetkom -it, -ul, -ül;
	uvežbavanje imenica (1 komplet ima oko 100 karata)	komplet	1
	– karta za razvrstavanje slogova	komplet	1
	– karta za podelu reči na slogove	komplet	1
	– slog – domino za uvežbavanje pravopisa	komplet	1
	U školskoj radionici mogu se izraditi ova učila.
19.	Dečja štampa: Jó Pajtás, Mézeskaláos i dr. Pedagoški časopisi: Oktatás és Nevelés, Misao i dr. i predmetna bibliografija
20.	Po programu predviđene domaće lektire (minimum)	komad	15
Od V do VIII razreda
1.	Gramofonske ploče, magnetofonske trake i kasete za svaki razred od V do VIII razreda
	a) izbor tekstova iz narodne književnosti:
	– narodne pesme	komplet	1
	– balade	komplet	1
	– bajke, običaji, dečje igre	komplet	1
	b) izbor tekstova iz umetničke književnosti:
	– lira	komplet	1
	– drama	komplet	1
	– proza	komplet	1
	v) primeri dijalekata mađarskog jezika
2.	Zidne slike
	a) Zidne slike najznačajnijih svetskih pisaca, pisaca jugoslovenskih naroda i narodnosti kao i mađarskih pisaca čija se dela čitaju i obrađuju u školi	komplet	1
	b) Likovni i scenski momenti iz odabranih književnih dela	komplet	1
3.	Zidne karte
	a) Zidna karta dijalekata mađarskog jezika	komplet	1
	b) Zidna karta jezika naroda Jugoslavije	komplet	1
	v) Zidna karta jezika narodnosti u SR Srbiji	komplet	1
4.	Albumi koji ilustruju život i rad pisaca čija se dela čitaju i obrađuju u školi	komplet	1
5.	Nastavni dijafilmovi – dijaserije i filmovi:
	dijafilmovi i dijaserije za određene teme ili šire delove nastavnog programa (govorne i pismene vežbe, književna dela, pisci i dr.)	komplet	1
6.	Nastavni filmovi 16 mm (o piscima koji su u programu)	komad	1
7.	Aparati
	a) gramofon	komad	1
	b) magnetofon ili kasetofon (3-5 rezervnih traka)	komad	1
	v) 16 mm projektor	komad	1
	g) platno za projektovanje filma	komad	1
8.	Dečja biblioteka
	Domaće lektire predviđene programom, po odeljenju (minimum)	komada	15
	Stručna literatura (za nastavnike od I do VIII razreda)
	– metodički priručnici (za jezik, za književnost, govorno i pismeno izražavanje, filmsku i scensku umetnost)	primerak	po 1
	– priručnici za svakog nastavnika uz komplet udžbenika za početno čitanje i pisanje	primerak	po 1
	– udžbenici za svakog nastavnika	primerak	po 1
	– pedagoško-metodički časopisi	godišnja pretplata
	– književni časopisi	godišnja pretplata
	– školski pravopis	primeraka	10

Sledeći