ПРАВИЛНИК О ПОХВАЉИВАЊУ И НАГРАЂИВАЊУ УЧЕНИКА ОШ „КОТРАЖА“ у Котражи

 

 

 

На основу члана 119. став 1. тачка 1) Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник Републике Србије”, бр. 88/2017,27/2018- др.закон,10/2019, 6/2020,129/2021 и 92/2023), Правилника о дипломама за изузетан успех у образовању и васпитању( „ Сл.гласник РС бр.139/2022) и члана 112. став 1. тачка 1)Статута Основне школе „Котража” у Котражи, Школски одбор је на седници одржаној дана  26.04.2024. године донео

ПРАВИЛНИК О ПОХВАЉИВАЊУ И НАГРАЂИВАЊУ УЧЕНИКА

ОШ „  КОТРАЖА“  у    Котражи

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником уређују се врсте диплома за изузетан општи успех ученика у учењу и владању и изузетан успех из појединачног обавезног предмета и изборног програма, услови и додељивање диплома ученицима у основном образовању и васпитању и врсте похвала и награда које могу добити ученици и начин њиховог додељивања.

Члан 2.

Дипломе утврђене овим правилником додељују се ученику на крају основног образовања и васпитања у циљу развијања позитивних особина ученика, подстицања ученика на активно учествовање и истицање добрих примера током остваривања циљева и исхода основног образовања и васпитања, као и постизања што бољих резултата у раду.

Дипломе из става 1. овог члана додељују се ученику који је основно образовање и васпитање стекао у складу са прописаним планом и програмом наставе и учења у законом прописаном року.

II ДИПЛОМЕ Члан 3.

Ученику који током стицања основног образовања и васпитања остварује изузетне резултате у основној школи додељују се следеће дипломе:

 

1 2

) Диплома „Вук Караџић” и

) Диплома „Доситеј Обрадовић” за изузетне резултате из обавезног предмета

и изборног програма прописаних планом и програмом наставе и учења.

Члан 4.

Диплома „Вук Караџић” додељује се ученику:

1

) ако на крају сваке школске године у току стицања основног образовања и

васпитања постигне одличан успех из свих обавезних предмета, изборних програма и активности прописаних планом и програмом наставе и учења и примерно владање и

2

) ако добије најмање једну диплому „Доситеј Обрадовић”.

Члан 5.

Диплома „Доситеј Обрадовић” додељује се ученику за изузетне резултате из обавезног предмета, односно изборног програма ако ученик:

1

) постигне најмање врло добар општи успех и примерно владање на крају сваке школске године; ) постигне одличан успех из одговарајућег обавезног предмета или изборног

2

програма други страни језик, односно ,,истиче се” из одговарајућег изборног програма на крају сваке школске године;

3

) у току школовања, из тог обавезног предмета, односно изборног програма,

добије једну од прве три награде на општинском, градском, окружном, републичком или међународном нивоу такмичења из тог обавезног предмета, односно изборног програма у складу са календаром такмичења и смотри ученика основних школа.

Изузетно, у случају да такмичење из одговарајућег предмета и изборног програма није дефинисано календаром такмичења и смотри ученика основне школе, диплома „Доситеј Обрадовић” додељује се ученику који поред услова из става 1. тач. 1) и 2) овог члана, испољи и постигне потпуније и шире познавање садржаја тог обавезног предмета и изборног програма него што је предвиђено планом и програмом наставе и учења, a што је предвиђено школским актима.

Члан 6.

Ученику се може се доделити више диплома „Доситеј Обрадовић” под условима утврђеним овим правилником.

III ДОДЕЛА ДИПЛОМЕ Члан 7.

Одељењски старешина, односно предметни наставник предлаже ученика за доделу диплома прописаних овим правилником на крају основног образовања и

 

васпитања.

Одељењско веће утврђује да ли ученик испуњава услове прописане овим правилником за додељивање одговарајуће дипломе. Наставничко веће школе доноси одлуку о додели дипломе.

Члан 8.

Диплома „Вук Караџић” издаје се на обрасцу број 1, у облику табака величине 21 x 29 cm, са прописаним текстом и ликом Вука Караџића на унутрашњим странама у вишебојној штампи. Диплома „Доситеј Обрадовић“ издаје се на обрасцу број 4, у облику табака, величине 21 x 29 cm, са прописаним текстом и детаљем из Мирослављевог јеванђеља на унутрашњим странама у вишебојној штампи.

IV ПОХВАЉИВАЊЕ УЧЕНИКА Члан 9.

Похвале могу бити усмене и писмене. Ученик може добити похвалу:

1 2 3 4

) за одличан општи успех и примерно владање и уписује се у ђачку књижицу; ) похвалу „Ученик генерације”; ) похвалу „Спортиста генерације”; ) друге похвале по одлуци стручних органа Школе.

Похвале из става 2. тачка 2. и 3. овог члана додељује се ученицима завршног разреда.

Члан 10.

Похвале ученицима на предлог одељењског старешине и одељењског већа додељује Наставничко веће Школе.

Члан 11.

Одељенски старешина ученика, уноси у есДневник рада одељења у делу Владање/Додај меру/Похвала или награда/Напомена и у матичну мњигу, изречену усмену или писмену похвалу (због чега, од ког органа Школе и када је ученик похваљен).

УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ

Члан 12.

Похвала „Ученик генерације“ се додељује ученику завршног разреда добитнику дипломе „Вук Караџић“ с највише бодова у односу на остале добитнике те

 

дипломе, додељеним према критеријумима утврђеним овим Правилником.

Критеријуми на основу којих се проглашава „Ученик генерације“ су:

1 2 3

) Да је ученик носилац дипломе „Вук Караџић“; ) Број диплома „Доситеј Обрадовић“; ) Број бодова за освојена места на такмичењима и смотрама – општинском,

окружном, републичком, међународном, чији је организатор Министарство просвете за ученике основних школа, стручна друштва и други организатори у сарадњи са Министарством просвете;

4 5 6 7

) Учешће на такмичењима;

) Ангажовање ученика у културној и јавној делатности школе; ) Комуникативност, дружељубивост и спремност да помогне друговима; ) Култура понашања;

Услови из овог члана морају бити кумулативно испуњени.

Члан 13.

Поступак избора „Ученика генерације“ спроводи Комисија коју именује Наставничко веће, а коју чине:

– – –

психолог школе, један наставник разредне наставе, један наставник предметне наставе.

У комисији не могу бити наставници који су били, или су тренутно одељењске старешине предложеним кандидатима.

Задатак Комисије је да изврши бодовање кандидата предложених од стране Одељењског већа, према критеријумима из овог Правилника, а на основу расположиве документације коју доставља одељењски старешина.

Члан 14.

Елементи наведени у члану 12. став 2. овог Правилника бодују се на следећи начин:

1

.Диплома „Вук Караџић“ ……………………………………………………….. 15 бодова

2

.Диплома „Доситеј Обрадовић“ по одлуци Наставничког већа (за сваку диплому)

по ……………………………………………………………………………………………….5 бодова

3

.Успех на такмичењима из наставних предмета:

Бодују се такмичења предвиђена Календаром такмичења и смотри ученика основних школа који доноси Министарство просвете Републике Србије.

Ученику се узимају у обзир сви остварени резултати из једног предмета, тј. додају бодови за сва освојена места на свим нивоима такмичења.

 

Ниво

I место

II место

III место

Похвала

такмичења

Општинско

30 бода

20 бодова 50 бодова 90 бодова 110 бодова

10 бодова 40 бода

5 бодова 10 бодова 15 бодова 20 бодова

Окружно

60 бодова 100 бодова 120 бодова

Републичко Међународно

80 бодова 100 бодова

Уколико се одржава екипно такмичење, кандидату који је био члан екипе припада трећина бодова предвиђених за дато место и ранг такмичења.

Сва такмичења која се базирају на једном раду (ликовни рад, литерарни рад, технички рад и сл.), на таленту (такмичење из рецитовања, лепог говора,музичка такмичења и др.) у којима ученик представља школу, бодују се са трећином бодова из предходне табеле по наведеним нивоима.

4

. Учешће ученика на окружном такмичењу бодује се 5 бодова, а на рапубличком

такмичењу са 10 бодова, уколико ученик није постигао неки од наведених рангова у предходној табели.

5

.Ангажовање ученика у културној и јавној делатности школе, бодује Одељенско

веће према следећој скали:

Веома ангажован

Ангажован

Незаинтересован

1

0

5

0

6

.Комуникативност, дружељубивост и спремност да помогне друговима бодује

Одељенско веће, на основу мишљења одељењске заједнице према следећој скали:

Веома

Ангажован, понекад помаже

Незаинтересован за другове

ангажован, пружа помоћ, дружељубив

1

0

5

0

7

.Култура понашања, процену даје одељењско веће и одељењски старешина на

крају 8.разреда према следећој скали:

 

Одлична

Врло добра 8

Добра

Довољна

Незадовољавајућа

1

0

5

3

0

Члан 15.

Након бодовања, комисија доставља листу предложених кандидата Наставничком већу. Наставничко веће проглашава за „Ученика генерације“ оног кандидата који у укупном збиру има највећи број бодова.

Члан 16.

Ако два или више кандидата имају једнак број бодова, врши се корективно бодовање према додатним критеријумима, а то су:

1 2

) Успех на полугодишту: за сваки разред за успех 5,00 по 2 бода. ) Број учешћа на општинским такмичењима, за свако учешће по 2 бода.

Бодовање по корективним бодовима се врши прво под тачком 1, па затим ако је потребно под тачком 2.

Члан 17.

Уколико и након корективног бодовања два или више кандидата имају једнак број бодова, Наставничко веће тајним гласањем, већином од укупног броја чланова, доноси одлуку који од тих кандидата ће бити проглашен за „Ученика генерације“.

СПОРТИСТА ГЕНЕРАЦИЈЕ

Члан 18.

Похвала „Спортиста генерације” додељује се једном ученику завршног разреда на крају наставне године, под условом да ученик:

1

) постигне најмање врло добар општи успех и примерно владање на крају

сваке школске године;

2

) постигне одличан успех из наставног предмета физичко васпитање на

крају сваке школске године;

3

) у току школовања постигне изузетне резултате у спортским

активностима-такмичењима и то:

Такмичење у екипним спортовима:

1

.За успех на општинском такмичењу:

 

-за освојено прво место- 3 бода -за освојено друго место- 2 бода -за освојено треће место- 1 бод

2

.За успех на окружном такмичењу:

-за освојено прво место- 4 бода -за освојено друго место- 3 бода -за освојено треће место- 2 бода

3

.За успех на међуокружном такмичењу:

-за освојено прво место- 5 бодова -за освојено друго место- 4 бода -за освојено треће место- 3 бода

4

.За успех на републичком такмичењу:

-за освојено прво место- 6 бодова -за освојено друго место- 5 бодва -за освојено треће место- 4 бода

Такмичење у индивидуалним спортовима .За успех на општинском такмичењу ученику припада:

1

-за освојено прво место- 3 бода -за освојено друго место- 2 бода -за освојено треће место- 1 бода

2

.За успех на окружном такмичењу ученику припада:

-за освојено прво место- 4 бода -за освојено друго место- 3 бода -за освојено треће место- 2 бода

3

.За успех на међуокружном такмичењу ученику припада:

-за освојено прво место- 5 бодова -за освојено друго место- 4 бода -за освојено треће место- 3 бода

4

. За успех на републичком такмичењу ученику припада:

-за освојено прво место -6 бода -за освојено друго место -5 бода -за освојено треће место- 4 бод

Уколико након бодовања два или више кандидата не може да се одреди спортиста генерације, Наставничко веће тајним гласањем, већином од укупног броја чланова, а на основу мишљења стручног већа наставника физичког и здравственог васпитања о тим кандидатима, доноси одлуку који од тих кандидата ће бити проглашен за Спортисту генерације.

Кандидату за спортисту генерације припадају бодови по основу успеха на

 

такмичењима која су искључиво у организацији Министарства просвете Републике Србије, односно Савеза за школски спорт.

Поступак избора Спортисте генерације спроводи Комисија коју именује Наставничко веће, а коју чине:

– – –

психолог школе, један наставник разредне наставе, један наставник предметне наставе.

У комисији не могу бити наставници који су били, или су тренутно одељењске старешине предложеним кандидатима.

Задатак Комисије је да изврши бодовање кандидата предложених од стране Одељењског већа, према критеријумима из овог Правилника, а на основу расположиве документације коју доставља одељењски старешина.

Члан 19.

Похвале “Ученик генерације” и “Спортиста генерације” израђују се на посебном обрасцу и јавно се саопштавају пред ученицима и органима Школе.

V НАГРАЂИВАЊЕ УЧЕНИКА Члан 20.

Награде се додељују ученицима као признање за изузетан успех постигнут у учењу и раду у свим наставним и ваннаставним активностима, као и признање за освојено место на такмичењима које је школа организовала или у њима учествовала.

Члан 21.

Награде се могу додељивати у виду посебних диплома, уверења, књига, а у изузетним случајевима и у новчаним износима.

Ученик може добити:

1

) књигу на крају наставне године за постигнут одличан општи успех и примерно владање (за ученике од II до VIII разреда); ) књигу за освојено једно од прва три места на такмичењу вишег ранга од

2

општинског такмичења из наставног предмета.

Награда из претходног става додељује се у складу са могућностима Школе, донатора или спонзора, а на основу одлуке Наставничког већа. Ученици се могу наградити и на следећи начин:

1 2

) Упућивање на летовање, зимовање, екскурзију, излете , кампове и сл. ) Посета позоришним или биоскопским представама, концертима, спортским манифестацијама и сл.

 

3

) Куповина књига, спортске опреме, рачунарске опреме, школских

реквизита, прибора и сл. Награду не може добити ученик који нема примерно владање.

Поједином ученику се може доделити истовремено и похвала и награда.

Члан 22.

Награде се могу доделити појединачном ученику, групи ученика или одељењској заједници. Награде се додељују на крају наставне године.

Члан 23.

Награде додељује Наставничко веће Школе, на предлог одељењског старешине, по прибављеном мишљењу одељењског већа или стручног већа.

VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 24.

Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о похваљивању и награђивању ученика у ОШ „ Котража“ у Котражи бр.93 од 28.03.2018.

Члан 25.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли школе.

У Котражи Број:119 од   26.04.2024.године

Председник Школског одбора

_______________________

Mарина Луковић

Правилник је објављен на огласној табли школе дана  26.04. 2024. године, а ступио је на снагу дана   04.05. 2024.

Секретар школе

_

____________________

На основу чл. 99. став 3, чл. 109. став 3 и чл. 119. став 1 тачка 1) а у вези са чл. 83. став 9 и 10 Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018-др.закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023) ,   и члана 112. тачка 1 став 1 Статута а на основу Смерница за употребу мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у доуниверзитетском образовању које је донео Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, школски одбор основне школе  „Котража“ у Котражи, на седници одржаној дана 07.03.2024. године доноси

 

ПРАВИЛНИК

о употреби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства

 

Члан 1.

 

Овим Правилником се уређује употреба мобилних телефона, електронских уређаја и других средстава од стране ученика, запослених, родитеља ученика односно законских заступника ученика и трећих лица у школи.

 

Поштовањем овог правилника обезбеђује се  успешно одвијање образовно-васпитног рада кроз примену дигиталних уређаја у форми планираног, континуираног и интегрисаног скупа образовних активности којима управља наставник, креира безбедно образовно-васпитно окружење , доприноси изградњи дигиталних компетенција, побошљава се радна дисциплина и безбедност у школи и превентивно делује на појаву дигиталног насиља у школи.

 

Члан 2.

 

Поједини појмови, у смислу овог правилника, имају следеће значење:

 

1) дигитална компетенција представља скуп знања, вештина, ставова и вредности које омогућавају самостално и безбедно коришћење дигиталне технологије у различитим контекстима (комуникација, учење, активно учешће у друштву, итд.). Дигитална компетенција је сложена, надограђује се на сет постојећих компетенција (језичка, математичка). Такође, не може се свести на овладавање техничким аспектима коришћења дигиталних уређаја већ укључује и когнитивне и социо-емоционалне вештине.

2) дигитални уређај означава рачунар, лаптоп, таблет, паметни мобилни телефон, технологију која се може носити (као што су паметни сатови и слушалице) и друге уређаје који могу да примају, чувају, обрађују и деле дигиталне информације и да се повежу са апликацијама, веб локацијама и другим онлајн услугама. Овај термин односи се на мобилни телефон, електронски уређај и друго средство.

3) лични дигитални уређај ученика означава било који дигитални уређај унесен у школу који је у власништву ученика (или његове породице).

4) хибридна настава представља флексибилан приступ организацији наставе који подразумева комбиновање непосредног рада у школи и онлајн наставе. За време хибридне наставе није обавезно да наставници и ученици током читавог трајања образовно-васпитног рада буду у непосредном контакту, већ се њихов удео планира у односу на дати контекст (нпр. природу предмета, потребе и узрасне карактеристике ученика и сл.).

5) систем за управљање учењем је специјализовани софтвер који се користи за планирање и реализацију активног наставног процеса у онлајн окружењу, у коме је обезбеђена интеракција свих актера, као и услови за процену ученичких постигнућа.

 

Начин употребе мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства

 

Члан 3.

 

Школа обезбеђује сваком ученику неопходне дигиталне уређаје потребне за едукативне сврхе и реализацију наставе у складу са потребама конкретног предмета и по налогу предметног наставника.

 

Дигитални уређаји школе користе се на начин и по инструкцијама предметног наставника и исти се након употребе одлажу на начин и правилима које утврди предметни наставник.

 

Уколико школа нема довољно дигиталних уређаја неопходних за спровођење непосредне наставе, предметни наставник ће одређеном броју ученика дозволити коришћење личног дигиталног уређаја за конкретни наставни процес и искључиво на начин који има позитиван утицај на постигнућа ученика.

 

У случају коришћења дигиталних уређаја у току непосредне наставе или у случају хибридне наставе ученик је дужан да по налогу наставника користи систем за управљање учењем.

 

 

Безбедност, приватност и одговорно коришћење дигиталних уређаја

Члан 4.

 

Све активности које се очекују од ученика у онлајн окружењу морају бити претходно образложене родитељима/законским заступницима како би се осигурала безбедност, приватност и одговорно коришћење дигиталних уређаја ученика код куће, а за потребе образовања.

 

Са родитељима треба усагласити, континуирано заговарати и пружати подршку за укључивање безбедносних подешавања која представљају предуслов да се на било ком уређају које ученик користи оно усмери на активности учења.

 

Препоручује се коришћење школске бесплатне бежичне интернет мреже која је филтрирана и безбедна за коришћење, а изузетно ученицима може бити дозвољено уз сагласност наставника или родитеља/законског заступника да користе и интернет мрежу у оквиру пакета услуга мобилног оператера када школска мрежа не постоји, не ради или се уређај користи ван школе (посете, излети, настава у природи и сл.)

Начин употребе личног дигиталног уређаја од стране ученика

 

Члан 5.

 

Ученику је дозвољено да лични мобилни телефон, електронски уређај и друго средство (у даљем тексту лични дигитални уређај) носи у школу.

 

Лични дигитални уређај је забрањено користити у школи, осим у едукативне сврхе на начин дефинисан овим Правилником.

 

Лични дигитални уређај ученик носи на сопствену одговорност и одговорност родитеља/законских заступника. Школа не преузима одговорност за личне дигиталне уређаје ученика уколико се изгубе, позајме, оштете или буду украдени.

 

Члан 6.

 

За  време боравка у школи лични дигитални уређај мора бити искључен и одложен.

 

Ученици првог циклуса образовања у обавези су када уђу у учионицу  да своје  дигиталне личне уређаје искључе и одложе у кутију која ће бити постављена на столу учитеља.

 

Након завршеног школског дана ученици своје дигиталне  личне уређаје узимају и тек по изласку из просторија школе могу укључити своје личне дигиталне уређаје.

 

Ученици другог циклуса образовања своје личне дигиталне уређаје за време трајања школског дана морају искључити и чувати у својој школској торби.

 

Члан 7.

 

Ученици имају право да уколико морају да ступе у контакт са родитељима због болести или другог оправданог разлога, исти могу остварити обраћајући се служби школе, која је дужна да ученику омогући телефонски позив.

Позив могу обавити у току малог и великог одмора, а у случају хитности и у току часа.

 

 

 

Члан 8.

 

Ученик не сме да користи дигитални уређај за снимање, пренос или објављивање фотографија, аудио или видео-записа других ученика, наставника, наставног материјала и процене без писменог пристанка свих страна.

 

Лични дигитални уређаји не смеју се користити у тоалетима, свлачионицама или било ком простору у школи који се сматра приватним.

 

Слике, видео и аудио датотеке снимљене у школи не смеју се преносити нити објављивати у било ком тренутку без изричите дозволе наставника или друге одговорне особе у школи.

 

Члан 9.

 

  Лакшом повредом обавезе ученика сматра ће се уколико ученик користи мобилни телефон, електронски уређај и друга средства ( у даљем тексту лични дигитални уређај) којима  ремети дисциплину на часу или на другим облицима образовано – васпитног рада, а којима се неугрожавају права других и не служе за превару у поступку оцењивања и када ученик употребљава мобилни уређај у згради Школе .

Ученик ће прво бити опоменут од стране учитеља или наставника и биће уписан у Електронски дневник, уколико и даље наставља да користи лични дигитални уређај од стране одељенског старешине биће му  изречена васпитна мера : опомена.

Уколико и поред изречене васпитне мере настави да користи лични дигитални уређај може му се изрећи васпитна мера : укор одељенског старешине или  укор одељенског већа и смањити оцена из владања на : Врло добар (4) или Добар (3).

 

Члан 10.

 

Тежом повредом обавезе ученика сматра ће се уколико ученик прекрши овај Правилник и притом слика или снима себе , другу децу, наставника, наставни процес  у току трајања наставе или у време одмора, у школи или дворишту, користи слике и снимке и поставља их на друштвене мреже , у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања против ученика ће бити покренут васпитно- дисциплински поступак.

За тежу повреду обавезе ученика може се изрећи мера : укор директора и укор наставничког већа.

 

Члан 11.

 

У случају теже повреде обавеза од стране ученика коришћењем личног дигиталног уређаја супротно одредбама закона и одредбама школског правилника, школа ће конкретан уређај одузети ученику, одложити га у коверту коју ће запечатити и похранити на одговарајуће место до доласка родитеља/законског заступника ученика или надлежног државног органа.

 

Школа неће претраживати садржај личних дигиталних уређаја ученика већ ће поступање са неовлашћено начињеним садржајем од стране ученика препустити надлежном државном органу, а у зависности од околности конкретног случаја предузеће све што је неопходно да материјал не буде уништен до његове предаје на даље поступање.

 

Члан 12 .

 

Директор на захтев родитеља или законског заступника ученика одлучује о појединачним захтевима за изузеће од примене правила употреба дигиталних уређаја и личних дигиталних уређаја дефинисаних овим Правилником уколико је то у складу са здравственим потребама ученика или представља део додатне образовне подршке појединим ученицима да на исти начин учествују као и сви остали у образовању.

 

Захтев се подноси писмено са образложењем конкретног проблема ученика који се оваквим изузећем превазилази, уз достављање неопходног доказа.

 

Директор може да пренесе овлашћење за одлучивање о поднетим захтевима и на другог запосленог.

 

 

Члан 13.

 

Било који члан школског особља може захтевати од ученика да поштује правила употребе личног дигиталног уређаја дефинисана овим Правилником.

 

Уколико ученик не испуни захтев, уређај му се одузима у присуству сведока, ставља у коверту означену његовим именом, коверта се лепи и оставља за на то предвиђеном месту, а исти родитељ/законски заступник може преузети по окончању наставе.

 

Члан 14.

 

Све одредбе овог правилника које се односе на употребу дигиталног уређаја и личног дигиталног уређаја у школи на часовима и одморима,односе се и на школске активности унутар и ван школе (посете, излети, екскурзије, наставе у природи и сл).

 

Употреба мобилних телефона, електронског уређаја и другог средства од стране наставника и запослених

 

Члан 15.

 

Наставници имају могућност да за време наставе , у сврху одржавања наставе и циљу лакше презентације материјала планираног за обраду одговарајуће наставне јединице користе мобилни телефон, електронски уређај или друго средство.

У друге сврхе коришћење мобилног телефона, екектронског уређаја и другог средства којима се може ометати редован процес рада је забрањен.

 

Члан 16.

 

Наставници и остали запослени дужни су да мобилне телефоне, електронске уређаје и друга средства  током трајања школског дана чувају у торби , јер за крађу, губитак или оштећење Школа неће сносити одговорност.

 

Члан 17.

 

 Сви запослени у Школи дужни су:

1) да се придржавају Правила понашања у Школи и других општих аката Школе

2) да за време образовно – васпитног рада поштују одредбе овог Правилника о употеби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства.

 

Употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства од стране родитеља и трећих лица

 

Члан 18.

    

Родитељи и трећа лица обавезни су да поштују правила понашања и друге опште акте Школе.

 

Члан 19.

 

Родитељи поред обавеза које су заједничке за сва остала лица имају и следеће обавезе:

• да на позив школе , одељенског старешине, стручног сарадника или наставника дођу у школу
• да редовно долазе на родитељске састанке и да се интересују за учење и владање свог детета
• да сарађују са одељенским старешином и предметним наставницима у вези са употребом мобилног телефона , електронског уређаја и других средстава у наставне сврхе
• да на родитељским састанцима , седницама и скуповима које организује школа угасе или утишају своје мобилне уређаје
• да обавезно обавесте одељенског старешину о промени броја мобилног телефона
• да пружају подршку Школи у остваривању васпитног рада

                                                                                                                                           

Члан 20.

 

Уколико постоји потреба и интересовање ученика, родитеља или законских заступника школа може организовати додатну размену мишљења током трајања школске године како би се разговарало о изазовима примене информационо-комуникационих технологија у образовном процесу уопштено, са посебним освртом на употребу личних дигиталних уређаја ученика.

 

Директор може именовати одговорно лице у школи које ће бити надлежно да прати имплементацију усвојених правила, као и спровођење одредби Правилника. На основу тог праћења, као и мишљења свих заинтересованих страна Правилник треба периодично ревидирати и ажурирати како би одражавао промене.

 

Евентуално ажурирање Правилника врши се по правилу једанпут годишње у периоду када нема непосредне наставе.

 

Члан 21.

 

На почетку сваке школске године, обавеза је разредних старешина да ученике, родитеље и законске заступнике упознају са предвиђеним правилнима дефинисаним овим Правилником.

 

Сваки родитељ или законски заступник ученика дужан је да потпише образац са изјавом да је текст Правилника прочитао, да му је јасна његова примена и да је сагласан са његовом применом.

 

Образац изјаве сагласности је саставни део овог правилника и дат је у прилогу.

 

Прелазне и завршне одредбе

 

Члан 22.

 

На права, обавезе и одговорности ученика, који нису уређени овим правилником примењују се одговарајуће одредбе закона и других прописа.

 

Члан 23.

 

Измене и допуне овог правилника врше се на исти начин и по поступку прописаном за његово доношење.

 

Члан  24.

 

Овај Правилник биће објављен на огласној табли школе и на званичном сајту школе.

 

                                                                                                                                                     Члан 25.

 

Правилник ступа на снагу осмог дана од објављивања на огласној табли Школе.

ПРЕДСЕДНИК ШКОЛСКОГ ОДБОРА

___________________________

(име и презиме)

Прилог

 

На основу чл. 21. Правилника о употреби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства број (деловодни број) од (датум) године дајем следећу

 

ИЗЈАВУ

 

Ја (име и презиме родитеља или законског заступника, адреса и др.), родитељ/законски заступник ученика (име и презиме ученика, одељење) упознат сам са садржином Правилника о употреби мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства и правима, обавезама и одговрностима које из њега произлазе, јасна ми је његова примена и сагласан сам са његовом применом.

 

У (место)

дана (датум) године

 

ЛИЦЕ КОЈЕ ДАЈЕ САГЛАСНОСТ

 

Правилник је заведен под бр.70 од 07.03.2024. године, објављен је на огласној табли школе 07.03.2024. ступио на снагу 15.03.2024.године

 

На основу чл.144. Статута  Основне школе “Котража“  у Котражи,  а у вези са чл.130. и 131. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл.гласник РС“,бр. 88/2017, 27/2018-др.закон, 10/2019, 27/2018-др.закон, 6/2020,129/2021 и 92/2023), Наставничко веће Основне школе „Котража“  у Котражи  на седници одржаној дана  13.09.2024. године,  донело је

 

ПОСЛОВНИК
О РАДУ НАСТАВНИЧКОГ ВЕЋА ОШ“КОТРАЖА“

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим пословником уређује се начин рада, сазивање и припремање седница, доношење одлука и гласање, вођење записника и сва друга питања од значаја за рад Наставничког већа Основне школе „Котража“  у Котражи (даље: Школа).

Одредбе овог Пословника обавезне су за све чланове Наставничког већа и сва друга лица која присуствују седницама овог стручног органа.

Члан 2.

Наставничко веће је стручни орган кога чине наставници и стручни сарадници.

Наставничко веће се стара о осигурању и унапређењу квалитета образовно-васпитног рада у Школи и његове надлежности утврђене су Законом о основама система образовања и васпитања и Статутом Школе.

Члан 3.

Наставничко веће свој рад обавља на седницама.

Седнице су јавне и њима присуствују сви чланови овог стручног органа (матичне школе и издвојеног одељења)- сви наставници, стручни сарадници и Директор школе.

Седницама Наставничког већа могу да присуствују и друга лица, по одобрењу директора.

 

 

 

 

Члан 4.

Наставничко веће:

-утврђује предлог школског програма, годишњег плана рада и развојног плана и стара се о њиховом остваривању;

-стара се о остваривању циљева и задатака образовања и васпитања;

-разматра и усваја извештаје о успеху ученика на крају полугодишта и школске године;

-врши избор савремених метода и средстава у настави, ради подизања ефикасности и квалитета образовно-васпитног рада;

-разматра распоред часова;

-предлаже одељењска старешинства и распоред задужења наставника и сарадника у извршавању појединих задатака;

-разматра резултате образовно-васпитне делатности и одлучује о мерама за њено побољшање;

-прати и анализира остваривање наставног плана и програма образовања и предузима мере за његово остваривање;

-предлаже три представника из реда запослених у Школски одбор;

-именује чланове стручног активаза развој школског програма;

-предлаже стручне сараднике и наставнике у стручни актив за развојно планирање;

-даје мишљење о кандидатима за избор директора;

-одобрава употребу уџбеника и друге литературе;

-даје мишљење у поступку стицања звања наставника и стручних сарадника;

-утврђује програм извођења екскурзија;

-планира и организује различите облике ваннаставних активности ученика;

-разматра учешће ученика на такмичењима и постигнуте резултате;

-доноси одлуке о изрицању васпитно-дисциплинских мера из своје надлежности;

-додељује похвале и награде ученицима;

-доноси одлуку о избору ученика генерације;

-разматра предлог плана сталног усавршавања наставника и стручних сарадника;

-утврђује календар школских такмичења;

-обавља и друге послове утврђене Законом, Статутом и други општим актима Школе;

План и програм рада Наставничког већа саставни је део Годишњег плана рада школе.

 

II САЗИВАЊЕ СЕДНИЦЕ

Члан 5.

Наставничко веће ради на седницама које сазива директор.

Седнице се одржавају у просторији Школе коју одреди директор.

Седницама Наставничког већа руководи директор, без права одлучивања.

 

Члан 6.

 

У обављању послова руковођења седницама Наставничког већа директор:

 

1) обавља послове припремања седнице;

2) сазива седнице Наставничког већа;

3) утврђује испуњеност услова за одржавање седнице и отвара седницу Наставничког већа;

4) доноси одлуку о одлагању или прекиду седнице;

5) предлаже усвајање дневног реда;

6) предлаже доношење одлука, закључака, заузимање ставова, давање мишљења и слично;

7) утврђује да је одлука, закључак и сл. донета;

8) даје и одузима реч и стара се о несметаном одвијању тока седнице;

9) предузима мере у случају нарушавања реда на седници;

10) предузима мере за извршавање одлука Наставничког већа;

11) прати извршавање одлука Наставничког већа;

12) закључује седницу;

13) обавља и друге послове у вези са руковођењем седницом.

 

Члан 7.

Седнице Наставничког већа сазивају се по потреби, а обавезно на крају тромесечја, на крају првог и другог полугодишта, као и на почетку и пред крај школске године.

Директор је обавезан да закаже седницу на захтев најмање трећине чланова Наставничког већа, као и на захтев  Школског одбора, Савета родитеља или Ученичког парламента.

Седнице Наставничког већа заказују се најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање седнице, истицањем обавештења о месту, дану и часу одржавања седнице на огласној табли Школе и електронски.

Изузетно, уколико то захтева природа питања које се ставља на дневни ред, седница се може заказати по хитном поступку, најкасније један дан пре дана одређеног за одржавање седнице,  обавештавањем о месту, дану и часу одржавања седнице, телефонски или електронски на мејл адресе запослених.

Изузетно у ванредним ситуацијама (елементарне непогоде, епидемије и сл.)  седница Наставничког већа  се може одржати онлајн или путем других техничко-комуникационих средстава.

III ПРИПРЕМАЊЕ СЕДНИЦЕ

Члан 8.

Предлог дневног реда седнице припрема директор Школе, а у припреми материјала за седницу, помажу му стручни сарадници и остали чланови Наставничког већа,као и  секретар Школе.

 

 

Члан 9.

При састављању предлога дневног реда директор води рачуна нарочито о томе:

– да се на седницама разматрају питања која по Закону и Статуту Школе спадају у надлежност Наставничког већа;

– да дневни ред обухвата првенствено она питања која су у време одржавања седнице најактуелнија и најхитнија за остваривање образовно-васпитног рада Школе;

– да дневни ред не буде сувише обиман и да све његове тачке могу да се обраде на тој седници;

– да се редослед тачака предлога дневног реда утврђује према важности и хитности предмета.

 

IV РАД НА СЕДНИЦАМА И ОДРЖАВАЊЕ РЕДА

Члан 10.

Сваки члан Наставничког већа у обавези је да присуствује седницама овог органа и својим савесним радом доприноси успешном остваривању послова који су му Законом и статутом Школе стављени у надлежност.

У случају спречености да присуствује седници, члан је дужан да о разлозима спречености благовремено, а најкасније 24 сата пре дана одређеног за одржавање седнице, обавести директора.

Члан 11.

Сваки члан Наставничког већа има право да предложи измену и допуну дневног реда, уз одговарајуће образложење, и о том предлогу ће се одлучивати пре преласка на дневни ред.

Члан 12.

Директор Школе отвара и  води ток седнице, даје реч учесницима дискусије, води рачуна о времену, редоследу излагања и стара се о томе да се на седници размотре све тачке дневног реда.

Сваки учесник у дискусији у обавези је да претходно од директора тражи реч и говори само када је добије, конкретно о питању које се разматра, избегавајући опширност.

Директор има право да прекине учесника у дискусији, опомене га да се не удаљава од тачке дневног реда и затражи да у излагању буде краћи и конкретнији.

Члан 13.

На предлог директора или члана, Наставничко веће може донети одлуку, у оправданим случајевима и без расправе, одредити време за сваку појединачну дискусију, ограничити време говора појединог учесника у расправи или да му ускрати реч, уколико је већ говорио по истом питању и уколико се понавља у свом излагању.

Члан 14.

Седницу отвара директор и на самом почетку утврђује присутност и одсутност чланова.

Седница се може одржати уколико постоји кворум, односно уколико је присутна већина од укупног броја чланова Наставничког већа.

Наставничко веће одлуке доноси већином гласова укупног броја  чланова Наставничког већа, осим у случају када је то Законом и Статутом друкчије одређено.

Након утврђивања кворума, разматра се и усваја записник са претходне седнице, а потом се разматра и усваја предлог дневног реда.

Члан 15.

Расправа о појединој тачки дневног реда траје док сви пријављени учесници дискусије не заврше своје излагање. Директор  закључује расправу када се утврди да нема више пријављених дискутаната.

Изузетно, на предлог директора или члана Наставничког већа, расправа се може закључити и раније, уколико се утврди да је питање о коме се расправља довољно разјашњено и да се може донети одлука.

Члан 16.

Наставничко веће доноси две врсте одлука:

1) одлуке по тачкама дневног реда;

2) закључке.

 

Члан 17.

Одлука по тачки дневног реда треба да садржи јасан и потпун одговор на питање које садржи тачка дневног реда по којој је донета.

Ако из било ког разлога нису испуњене све претпоставке за доношење одлуке по некој тачки дневног реда, директор ће предложити да се доношење одлуке по тој тачки дневног реда одложи за неку од следећих седница.

Члан 18.

Када одлучује о процедуралним питањима, а не доноси одлуку по тачки дневног реда, Наставничко веће доноси закључке.

Закључак има исте саставне делове као и одлука по тачки дневног реда.

Члан 19.

Закључци, односно одлуке, треба да буду формулисани тако да се тачно, јасно и на најсажетији начин изрази став до кога се дошло након дискусије.

 

Члан 20.

Ако за решење истог питања има више предлога, гласа се за све предлоге. Директор  предлоге ставља на гласање оним редом којим су изнети и о сваком предлогу се гласа посебно.

Члан 21.

Гласање је, по правилу јавно и то подизањем руке, на предлог директора.

Гласа се на тај начин што се чланови изјашњавају “за” или “против” предлога или се уздржавају од гласања.

Чланови Наставничког већа имају право да издвоје своје мишљење по неком питању, што се уноси у записник са седнице.

Посебној седници Наставничког већа на којој се даје мишљење о кандидатима за директора имају право да присуствују и да учествују у њеном раду и у гласању за давање мишљења сви запослени.

Седници Наставничког већа на којој се предлажу чланови Школског одбора из реда запослених сви запослени имају право да присуствују и да учествују у њеном раду по тој тачки дневног реда.

Предлог чланова Школског одбора има право да поднесе сваки запослени, а о предлозима гласају само чланови Наставничког већа.

Наставничко веће гласа тајно у следећим случајевима:

• када наставничко веће предлаже чланове Школског одбора из реда запослених;
• када даје мишљење о кандидатима у поступку избора директора;
• изузетно, чланови Наставничког већа могу одлучити да и у другим случајевима гласање о неком питању буде тајно.

Поступком тајног гласања руководи трочлана комисија, која се састоји од председника и два члана изабрана из реда чланова Наставничког већа на седници на којој се врши гласање.О резултатима тајног комисија сачињава записник односно извештај, а објављује их председник Комисије.

Члан 22.

Тајно гласање за утврђивање предлога представника чланова Школског одбора из реда запослених спроводи се на гласачким листићима, на којима се наводе сви предложени кандидати, по азбучном реду, са редним бројем испред сваког имена.

Гласачки листић за утврђивање предлога чланова Школског одбора из реда запослених има следећи текст:

Наставничко веће ОШ“Котража“ у Котражи

Број:_______________

Датум:______________

Место:______________

ГЛАСАЧКИ ЛИСТИЋ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПРЕДЛОГА ЧЛАНОВА ШКОЛСКОГ ОДБОРА ИЗ РЕДА ЗАПОСЛЕНИХ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „КОТРАЖА“ у КОТРАЖИ

За чланове Школског одбора члан Наставничког већа предлаже запослене чији је редни број заокружен:

1.______________________

2.______________________

3.______________________

4.______________________

5.______________________

Гласање се врши заокруживањем броја испред имена кандидата.Сматра се да су за члана Школског одбора предложена три представника запослених која су добила највећи број гласова.Ако више кандидата добије исти број гласова, гласање се понавља само за њих, док се не утврде три кандидата са највећим бројем гласова.

 

Члан 23.

У случају када се даје мишљење о кандидатима у поступку избора директора, заказује се посебна седница Наставничког већа којој присуствују сви запослени  и који се изјашњавају о свим кандидатима тајним изјашњавањем.

Гласачки листић за давање мишљења о кандидату за директора школе има следећи текст:

 

Пример бр.1

Наставничко веће Основне школе „Котража“ у Котражи

Број:__________

Датум:________

Место:Котража

Гласачки листић за давање мишљења Наставничког већа о кандидатима за избор директора школе, по конкурсу расписаном у листу _________,од __________.године.

Позитивно мишљење члан Наставничког већа даје за кандидата чији је редни број заокружен:

1.______________

2.______________

3.______________

Треба заокружити само један број.

М.П.

Пример бр.2

Наставничко веће Основне школе „Котража“ у Котражи

Број:

Датум:

Место:Котража

Гласачки листић за давање мишљења Наставничког већа о кандидатима за избор директора школе, по конкурсу расписаном у листу _________,од __________.године.

На конкурс за директора школе пријвио се један кандидат који испуњава услове, и то:

1.__________________(име и презиме)-_____________( образовање)

Мишљење:

ЗА                                                      ПРОТИВ

.                                          М.П.

 

Члан 24.

Уколико се утврди да се на седници не могу размотрити сва питања утврђена дневним редом, седница се прекида и одређује се дан за одржавање наставка седнице.

Члан 25.

Сваки члан Наставничког већа има обавезу пристојног понашања и изражавања и нема право да својим понашањем на било који начин ремети ред на седницама.

Директор  има право да одржава ред на седницама и одговоран је за њега.

 

Члан 26.

Због повреде реда на седницама, могу се изрећи следеће мере:

1. усмена опомена;
2. писмена опомена унета у записник;
3. одузимање речи и
4. удаљавање са седнице.

Мере утврђене тач. 1, 2. и 3. овог члана изриче директор, а меру из тачке 4. Наставничко веће, на предлог директора.

Члан 27.

Усмена опомена изриче се члану који својим понашањем на седници нарушава ред и одредбе овог пословника.

Нарушавање реда и одредаба овог пословника може да буде:

– учешће у дискусији пре добијања речи;

– дискусија о питању које није на дневном реду;

– прекидање другог дискутанта у излагању, добацивање и ометање;

– недолично и непристојно понашање, вређање присутних и сл.

Писмена опомена унета у записник изриче се члану који и после изречене усмене опомене настави да нарушава ред и одредбе овог пословника.

Мера одузимања речи изриче се члану који нарушава ред, а већ је два пута био опоменут.

Мера удаљења са седнице изриче се члану који:

– вређа и клевета друге чланове или друга присутна лица;

– не поштује изречену меру одузимања речи;

– својим понашањем онемогућава несметано одржавање седнице.

Члан 28.

Мера удаљења са седнице може се изрећи и без претходно изречених мера, у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет присутних на седници.

Одлука о изрицању мере удаљења са седнице доноси се јавним гласањем и може се изрећи само за седницу на којој је изречена. Члан који је удаљен са седнице, дужан је да одмах напусти седницу.

Лица која присуствују седници, а нису чланови Наставничког већа, могу се због нарушавања реда, после само једне опомене удаљити са седнице.

Члан 29.

Директор  закључује седницу исцрпљивањем свих тачака дневног реда.

 

V ВОЂЕЊЕ ЗАПИСНИКА

Члан 30.

О току седнице Наставничког већа води се записник.

Записничара одређује директор из реда чланова Наставничког већа, за сваку школску годину.

Записник се води у свесци записника, за чије је чување одговоран записничар. Када се свеска записника потроши, односно испуни, трајно се чува у архиви Школе.

Записник потписују директор и записничар.

Члан 31.

Прва тачка дневног реда сваке седнице Наставничког већа је усвајање записника са претходне седнице.

Одлука којом се усваја записник са претходне седнице садржи и исправке и допуне које треба унети у тај записник.

Записник обавезно садржи:

– редни број седнице, рачунајући од почетка школске године;

– место, датум и време одржавања;

– име председавајућег и записничара;

– имена присутних и одсутних чланова, уз констатацију да ли је одсуство најављено и оправдано;

– имена присутних лица која нису чланови Наставничког већа;

– констатацију да постоји кворум за рад и одлучивање;

– формулацију одлука о којима се гласало, оним редом којим су донете;

– све податке од значаја за законито доношење одлуке (начин гласања, број гласова “за”, “против”, број уздржаних и издвојених мишљења);

– изворна и издвојена мишљења, за која поједини чланови изричито траже да уђу у записник;

– време када је седница завршена или прекинута;

– потписе председавајућег и записничара.

 

Члан 32.

Измене и допуне записника могу се вршити само приликом његовог усвајања, сагласношћу већине укупног броја чланова наставничког већа.

Члан 33.

Записник се чува у архиви Школе, са записницима осталих органа Школе.

Члан 34.

Извод из записника, са одлукама и закључцима донетим на седници Наставничког већа, објављује се на огласној табли школе.

Члан 35.

О извршавању свих одлука донетих на седницама Наставничког већа стара се директор Школе.

VII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 36.

Измене и допуне овог Пословника врше се на исти начин и по поступку као и његово доношење.

За све што није регулисано одредбама овог Пословника примењиваће се одредбе Закона и општих аката школе.

Ступањем на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник о раду Наставничког већа донет 28.03.2018 године, дел број 98.

Овај Пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Школе.

Преседавајући наставничког већа

Директор Милан Сарић

Пословник је објављен на огласној табли Школе 13.09.2024.године

Пословник је ступио на снагу 21.09.2024.године

 

.

На основу члана 120. Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, број 88/2017, 27/2018-др.закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023), и члана 135. Статута школе, Савет родитеља , на седници одржаној 13.09.2024. године, донео је

 

ПОСЛОВНИК

О РАДУ САВЕТА РОДИТЕЉА

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „КОТРАЖА“ у КОТРАЖИ

 

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

 

Пословником о раду Савета родитеља ( у даљем тексту: Пословник) уређује се  начин рада, сазивање и припремање седница, гласање и одлучивање и сва друга питања од значаја за рад Савета родитеља Основне школе „Котража“ у Котражи.

 

Одредбе овог пословника обавезне су за све чланове Савета родитеља и друга лица која присуствују седницама овог саветодавног органа.

 

Члан 2.

 

Савет родитеља чине по један представник родитеља односно другог законског заступника ученика сваког одељења, односно васпитне групе, ако школа остварује припремни предшколски програм.

 

Представници Савета родитеља бирају се сваке школске године.

 

Начин избора Савета родитеља установе уређује се Статутом Основне школе „Котража“ у Котражи, а рад пословником савета.

 

Члан 3.

 

Савет родитеља обавља свој рад на седницама.

 

Седницама Савета родитеља присуствују сви чланови.

 

Савет родитеља обавља послове утврђене чланом 120. став 6. Закона о основама система образовања и васпитања и Статутом школе и то:

1) предлаже представнике родитеља, односно других законских заступника деце, односно ученика у орган управљања;

2) предлаже свог представника у све обавезне тимове установе;

3) учествује у предлагању садржаја ваннаставних активности и програма на нивоу установе;

3а) учествује у поступку избора уџбеника, у складу са законом којим се уређују уџбеници;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4) разматра предлог школског програма, развојног плана, годишњег плана рада;

5) разматра извештаје о остваривању програма образовања и васпитања, развојног плана и годишњег плана школе, спољашњем вредновању, самовредновању, завршном испиту, резултатима националног и међународног тестирања и спровођење мера за обезбеђивање и унапређивање квалитета образовно-васпитног рада;

6) разматра намену коришћења средстава од донација и од проширене делатности установе;

7) предлаже органу управљања намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге и прикупљених од родитеља, односно другог законског заступника;

8) разматра и прати услове за рад установе, услове за одрастање и учење, безбедност и заштиту деце и ученика;

9) учествује у поступку прописивања мера из члана 108. Закона о основама образовања и васпитања;

10) даје сагласност на програм и организовање екскурзије, односно програме наставе у природи и разматра извештај о њиховом остваривању;

11) предлаже представника и његовог заменика за локални савет родитеља;

12) одлучује о питањима који се односе на осигурање , фотографисање ученика без унапред прописаних критеријума

13) разматра и друга питања утврђена Статутом.

 

Савет родитеља своје предлоге, питања и ставове упућује Школском одбору, директору, стручним органима Школе и ученичком парламенту.

 

Члан 4.

 

Савет родитеља у сарадњи са другим органима школе остварује сталну сарадњу са родитељима и редовно их обавештава о унапређивању образовно-васпитног рада, о начину укључивања родитеља у рад са ученицима, о заједничком педагошком раду и другим питањима од интереса за школу, ученике и њихове родитеље.

 

Родитеља који не показује интересовање за рад свог детета, на предлог Савета родитеља, одељењски старешина, писмено обавештава о проблемима и упућује му позив на договор о мерама које треба предузети ради побољшања успеха, односно понашања ученика.

 

Члан 5.

 

Сарадња школе са родитељима се остварује:

– учешћем представника родитеља у раду Школског одбора,

– у личном контакту предметних и разредних наставника, стручних одељењских старешина, директора и осталих запослених у школи,

– преко општих школских родитељских састанака,

– путем обавезних одељењских родитељских састанака,

– преко савета родитеља школе,

– информацијама и консултацијама, као и преко других заједничких активности.

 

 

 

 

II СЕДНИЦЕ САВЕТА РОДИТЕЉА

 

Члан 6.

 

Конститутивну седницу сазива и руководи радом на тој седници члан савета који је први на списку чланова Савета.

Након избора, руковођење седницом преузима новоизабрани председник.

Рад конститутивне седнице почиње констатовањем да је изабран нови сазив Савета читањем списка чланова.

 

Члан 7.

 

Радом седнице Савета родитеља руководи председник, који за свој рад и примену одредаба овог Пословника одговара Савету родитеља.

 

У одсуству председника радом седнице Савета руководи његов заменик.

 

Председник, заменик савета родитеља као и записничар бирају се јавним гласањем на конститутивној седници савета родитеља.

 

Мандат председника, односно заменика траје једну школску годину годину, и по истеку мандата може бити поново изабран.

 

Кандидате за председника и заменика  Савета родитеља може предложити члан Савета родитеља.

 

Гласање за избор председника и заменика врши се јавно, подизањем руку.

 

Гласа се за кандидате по редоследу претходног пријављивања.

 

Кандидати  који имају највише гласова, бирају се за председника, односно заменика.

 

Члан 8.

 

На седници Савета родитеља води се записник који потписују записничар и председник Савета родитеља.

 

Записник  води  секретар Школе.

 

Члан 9.

 

Кандидате за представнике Савета родитеља у Школском одбору може предложити члан Савета родитеља.

 

 

 

 

 

 

 

Савет родитеља бира три представника родитеља, односно других законских заступника у Школски одбор на основу тајног гласања, а изабрана су она три предложена кандидата која добију највише гласова присутних чланова Савета родитеља, под условом да у моменту гласања седници присуствује више од половине чланова Савета родитеља.

 

Савет родитеља предлаже представника  за локални савет родитеља.

 

Гласање за представнике Савета родитеља у школском одбору родитеља се врши заокруживањем редног броја испред имена и презимена представника предложених кандидата и то на гласачким листићима, овереним печатом, које претходно обезбеди директор школе.

 

Члан 10.

 

Председник Савета родитеља припрема предлог дневног реда седнице савета родитеља, уз консултацију са директором школе, секретаром и педагогом,одељењским старешинама и другим органима школе.

 

Члан 11.

 

При састављању предлога дневног реда води се рачуна:

– да се у дневни ред унесу питања која по закону спадају у надлежност савета родитеља и остала питања на захтев директора, наставничког већа и осталих стручних органа, као и школског одбора у складу са статутом;

– да дневни ред не буде превише обиман како би се све предвиђене тачке дневног реда могле обрадити на тој седници;

– да дневни ред обухвати првенствено питања која су у моменту одржавања седнице најактуелнија за рад Савета родитеља и школе у целини.

 

Члан 12.

 

Председник Савета родитеља дужан је да седницу сазове на захтев једне трећине укупног броја чланова Савета, Школског одбора, стручних органа и директора школе, као и ученичког парламента.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Члан 13.

 

Председник Савета родитеља сазива седницу писменим путем, а уколико за седницу није потребно доставити посебан радни материјал, седницу је могуће сазвати и телефоном.

 

За поједине тачке дневног реда, уз позив са предложеним дневним редом доставља се потребан материјал свим члановима савета.

 

Изузетно, уколико то захтева природа питања које се ставља на дневни ред, седница се може заказати по хитном поступку, телефонским путем или на други пригодан начин најкасније један дан пре дана одређеног за одржавање седнице.

 

Члан 14.

 

На седнице Савета родитеља по потреби се позивају представници Школског одбора и стручних органа, директор школе, представници ученичког парламента, као и друга лица која имају интерес да седници присуствују или могу да допринесу раду Савета родитеља.

 

Члан 15.

 

Седнице се сазивају и одржавају по потреби, а најмање два пута у оквиру полугодишта.

 

Седнице Савета родитеља су јавне и могу им присуствовати и родитељи који нису чланови Савета родитеља, запослени у школи и друга лица.

 

Члан 16.

 

Председник Савета, односно његов заменик стара се да се рад на седници правилно одвија и одржава ред на седници.

 

Председник савета има следећа права и дужности:

– стара да се рад на седници Савета одвија према утврђеном дневном реду,

– даје реч члановима Савета и другим учесницима на седници,

– оправдава у оправданим случајевима напуштање седнице појединим члановима Савета,

– потписује донете закључке, ставове и предлоге,

– врши и друге послове у складу са законом и статутом школе.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Члан 17.

 

Члан Савета има права и дужности:

– да присуствује седницама Савета и да активно учествује у његовом раду,

– да обавести председника Савета у случају спречености да присуствује седници или накнадно оправда свој изостанак,

– врши и друга права и дужности које проистичу из одредаба Закона, Статута и општих аката школе.

 

II 1. Ток рада на седници

 

Члан 18.

 

Председник утврђује присутност и одсутност чланова Савета.

 

Када утврди да седници Савета присуствује већина чланова Савета од укупног броја констатује да седница може да почне са радом, у противном одлаже седницу Савета и заказује нову седницу.

 

Члан 19.

 

Пре преласка на дневни ред Савет доноси одлуку о усвајању записника с претходне седнице и даје обавештења о извршеним одлукама са претходне седнице.

 

Председник потом даје на гласање усвајање дневног реда.

 

Поред предложеног дневног реда сваки члан Савета родитеља може на образложени захтев тражити да се у дневни ред седнице уврсти и одређено питање чије разматрање не трпи одлагање.

 

Члан 20.

 

Председник проглашава коначно утврђени дневни ред седнице, па се прелази на расправљање о појединим тачкама дневног реда.

 

Члан 21.

 

Извештај о одређеним тачкама дневног реда подноси известилац, а након што известилац заврши своје излагање, председник позива на расправу.

 

 

 

 

 

 

 

 

Члан 22.

 

Свако ко жели да учествује у расправи мора претходно добити дозволу од председника, а пријављени учесник треба да говори само о питању из дневног реда.

 

Председник има право да опомене учесника у расправи да се не удаљава од питања из дневног реда, као и да у свом излагању буде краћи и конкретнији.

 

Уколико се учесник у расправи ни после друге опомене не држи предмета дневног реда, председник има право да му одузме реч.

 

Члан 23.

 

Изузетно, на предлог председника или неког другог члана, односно учесника на седници, Савет може донети одлуку да се расправа о појединим питањима прекине да би се предмет поново проучио или да се допуни материјал, односно прибаве потребни подаци до идуће седнице.

 

Члан 24.

 

На предлог председника или члана, Савет родитеља може донети одлуку, у оправданим случајевима и без расправе, да одреди време за сваку појединачну дискусију, да се ограничи време говора појединог учесника у расправи или да му се ускрати реч, уколико је већ говорио по истом питању и уколико се понавља у свом излагању.

 

Члан 25.

 

Када се заврши расправа о једној тачки дневног реда, не може се прећи на следећу, док се не донесе одлука.

 

Изузетно, уколико су одређена питања повезана може се одлучити да се заједнички расправља о две или о више тачака дневног реда.

 

Након завршене расправе о појединој тачки дневног реда доноси се закључак, мишљење или предлог који се упућује надлежном органу.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II 2. Кворум и одлучивање

 

Члан 26.

 

Савет може доносити закључке, предлоге или одлуке ако седници присуствује више од половине чланова савета.

 

Савет доноси закључке, предлоге или одлуке већином од присутних чланова савета.

 

Члан 27.

 

За сваки предлог о коме се расправља на седници, доноси се закључак, предлог или одлука, и то тако да јасно изражавају шта је утврђено.

 

Прихваћена формулација одлуке уноси се у записник.

 

Члан 28.

 

Уколико за решење истог питања има више предлога, председник ставља на гласање поједине предлоге.

 

О сваком предлогу гласа се посебно и то оним редом како су изложени.

 

Члан 29.

 

Гласање је по правилу јавно, а изузетно чланови Савета могу одлучити да гласање о неком питању буде тајно.

 

Чланови савета гласају на тај начин што се изјашњавају “за” или “против” предлога, уздржавају се од гласања или издвајају мишљење.

 

У случају да је број гласова “за” и “против” исти, гласање се понавља.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Члан 30.

 

Јавно гласање врши се дизањем руке.

 

Председник позива чланове да се изјасне ко је за усвајање предлога, ко је против предлога и ко је уздржан.

 

По завршеном гласању, председник утврђује резултат гласања и јавно констатује какву је одлуку донео савет.

 

II 3. Одлагање и прекид рада седнице

 

Члан 31.

 

Савет може одлучити да се седница прекине ако се у току дана не могу решити сва питања из дневног реда и уколико то захтева већина чланова савета.

 

Члан 32.

 

Седница савета се прекида:

1) ако због напуштања седнице број присутних чланова Савета буде недовољан за пуноважно одлучивање,

2) ако услед дужег трајања седнице, она не може да се заврши у планирано време,

3) ако дође до тежег нарушавања реда на седници, а председник не може мерама предвиђеним овим пословником успоставити ред неопходан за рад седнице.

 

У случају из тачке 3) става 1. овог члана председник Савета прекида седницу и заказује нову седницу.

 

II 4. Одржавање реда на седници

 

Члан 33.

 

Ради одржавања реда на седници могу се према члановима и другим лицима изрећи следеће мере:

1) опомена,

2) одузимање речи,

3) удаљење са седнице.

 

Опомена се изриче члану Савета уколико својим понашањем на седници нарушава ред седнице.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Одузимање речи изриче се члану Савета који у свом излагању нарушавају ред, уколико је већ био опоменут.

 

Удаљење са седнице изриче се члану Савета који вређа или се на други начин непристојно обраћа члановима и другим присутним лицима, као и када одбије да поштује мере за одржавање реда које су већ према њему изречене на седници. Удаљење са седнице може се изрећи само за седницу на којој је донета мера удаљења.

 

Одлука о удаљењу доноси се јавним гласањем. Члан који је удаљен са седнице дужан је да одмах напусти седницу.

 

Лица која присуствују седници, а нису чланови Савета родитеља, могу се због нарушавања реда, после само једне опомене удаљити са седнице.

 

Члан 34.

 

На седницама Савета родитеља води се записник кога оверавају председник и записничар.

 

Записник обавезно садржи:

– место, датум и време одржавања,

– број и имена присутних чланова, односно имена и функције присутних који нису чланови Савета;

– констатацију да седници присуствује потребан број чланова за пуноважно одлучивање,

– дневни ред,

– кратак приказ дискусије податке о одлучивању Савета по свакој тачки дневног реда,

– закључке донете о појединим тачкама дневног реда,

– време када је седница завршена или прекинута,

– потпис председавајућег и записничара.

 

У записник се уносе и изјаве за које поједини чланови изричито траже да се унесу, као и друге околности за које савет донесе одлуку.

 

Члан 35.

 

Записник се чува у архиви школе, као документ трајне вредности.

 

Записник се усваја се на првој наредној седници, читањем на седници.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Члан 36.

 

Када је дневни ред исцрпљен, председник Савета закључује седницу.

 

 

IV ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 37.

 

Измене и допуне овог Пословника врше се на исти начин и по поступку као и његово доношење.

 

Члан 38.

 

За све оно што није регулисано одредбама овог Пословника примењиваће се одредбе Закона и Статута школе.

 

Даном ступања на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник, бр. 98/1 од 28.03.2018. године.

 

  Члан 39.

 

Овај пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли школе.

 

У  Котражи

Дана 13.09.2024. године

 

ПРЕДСЕДНИК САВЕТА РОДИТЕЉА

____________________

 

Пословник је објављен на огласној табли школе 13.09.2024.

Пословник је ступио на снагу 21.09.2024.

 

На основу члана  88 .став 5 Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл.гласник РС” бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон 6/2020 ,129/2021 и 92/2023), члана 68. Закона о основном образовању и васпитању (“Сл. гласник РС”,  бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 129/2021 , 129/2021 – др. закон и 92/2023) и члана 80. Статута Oсновне школе„Kотража ” у Котражи, Ученички парламент OШ „Котража“ на седници Ученичког парламента одржаној дана 12 .09.2024. године доноси следећи:

 

ПОСЛОВНИК О РАДУ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ КОТРАЖА“ у КОТРАЖИ

 

1. Опште одредбе

Члан 1.

Пословником о раду Ученичког парламента Основне школе „ Котража“ у Котражи уређује се конституисање, начин рада, сазивање и припремање седница, гласање и одлучивање и сва друга питања од значаја за рад Ученичког парламента основне школе „ Котража“ у Котражи ( даље: Парламент).

Парламент чине по два представника одељења седмог и осмог разреда.

Члан 2.

Чланове Парламента бирају ученици сваке одељењске заједнице. Мандат чланова Парламента је једна школска година.

Чланови Парламента бирају председника.

Парламент бира два представника ученика који учествују у раду Школског одбора , без права одлучивања као и своје представнике у друга стручна тела Школе.

                                                                 Члан 3.

Ученички  парламент оснива се ради:

1) давања мишљења и предлога стручним органима, школском одбору, савету родитеља и директору о : правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;

2) разматрање односа и сарадње ученика и наставника , васпитача или стручног сарадника и атмосфере у школи

3) обавештавање ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента

4) активног учешћа у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе

5) предлагање чланова стручног актива за развојно планирање и тима за превенцију вршњачког насиља из реда ученика

6) доноси програм рада који је саставни део Годишњег плана рада школе

Члан 4.

Послове из своје надлежности Парламент обавља на седницама , на начин и по поступку прописаним овим Пословником.

Директор је обавезан да обезбеди просторију за одржавање седница Парламента , као и обављање свих административно-техничких послова у вези са одржавањем седнице.

1. Избор чланова Парламента

Члан 5.

У првој наставној недељи сваке школске године , по избору руководства одељењских заједница, свака одељењска заједница 7. и 8 . разреда тајним гласањем бира по два представника одељења у Парламент.

Члан 6.

Ученици сваког одељења предлажу по пет кандидата за Парламент , чија се имена исписују на табли.

Тајно гласање се спроводи тако што ученици у одељењу , на празан гласачки листић исписују два имена од пет предложених.

Сматрају се изабраним два ученика која су добила највише гласова.

О изабраним члановима Парламента председник одељењске заједнице одмах обавештава директора школе.

III. Конституисање Парламента и сазивање седница

Члан 7.

Прву конститутивну седницу Парламента заказује стручни сарадник или наставник школе, у договору са директором , путем књиге обавештења за ученике, најкасније три дана пре њеног одржавања.

Конститутивна седница се мора одржати најкасније до 15. Септембра текуће школске године.

Члан 8.

 На првој конститутивној седници Парламента бира се председник, заменик председника и записничар из реда чланова Парламента.

Mандат председника , његовог заменика и записничара траје једну годину, са могућношћу поновног избора. Број мандата није ограничен.

 

 

 

Члан 9.

На првој седници сви чланови се упознају са правима , обавезама и одговорностима ученика и надлежностима Парламента и доносе Програм рада Парламента.

Члан 10.

После избора , председник Парламента преузима вођење прве и свих наредних седница.

Директор или запослени кога он овласти упознаје ученике са одредбама закона и општих аката школе које се односе на њихова права, обавезе и одговорности и рад Парламента.

Члан 11.

Осим конститутивне , све наредне седнице заказује председник Парламента.

Седнице се одржавају према програму рада Парламента, а могу се сазивати по потреби , на захтев директора, стручних органа Школе, једне трећине чланова Парламента у ком случају седници обавезно присуствују представници подносиоца захтева за одржавање седнице Парламента.

Председник Парламента дужан је да сазове седницу Парламента на захтев: директора школе, , наставничког већа, школског одбора, репрезентативног синдиката школе и једне трећине чланова Парламента.

Послове председника Парламента врши заменик председника , у случају спречености или одсуства председника.

Члан 12.

Седнице Парламента су јавне и њима присуствују сви чланови овог органа.

Седнице Парламента заказују се најмање три дана пре дана одржавања.

Заказивање седница се врши објављивањем обавештења на огласној табли за ученике и огласној табли за запослене у школи.

У обавештавању о заказивању седнице Парламент наводи место, дан и време одржавања седнице , предлог дневног реда, читко, јасно и разумљиво , са потписом председника Парламента.

Изузетно, уколико то захтева природа питања које се ставља на дневни ред , седница се може заказати по хитном поступку, телефонским путем, најкасније један дан пре дана одређног за одржавање седнице.

Члан 13.

Председник отвара и води  седницу Парламента.

Пре почетка седнице, председник констатује присуство већине  чланова Парламента, неопходно за рад и доношење пуноважних одлука.

У случају да не постоји потребна већина, председник одлаже седницу Парламента, највише за три дана и о томе обавештава ученике и запослене објављивањем н аогласној табли , у складу са чланом 12. овог пословника.

1. Припремање седнице

Члан 14.

У приреми седнице и састављању дневног реда , председнику Парламента помажу сарадници и поједини чланови Парламента.

При састављању предлога дневног реда води се рачуна нарочито о томе да се на седницама разматрају питања која по Закону спадају у надлежност Парламента ; да дневни ред обухвата првенствено она питања која су у време одржавања седнице најактуелнија и најхитнија за рад Парламента и која су у Програму рада Парламента; да дневни ред не буде сувише обиман и да све његове тачке могу да се обраде на тој седници.

1. Рад на седницама

Члан 15.

Седницу Парламента отвара председник и на самом почетку утврђује присутност и одсутност чланова.

Након утврђивања кворума , разматра се записник са претходне седнице , доноси одлука о његовом усвајању и утврђује предлог дневног реда за текућу седницу.

Члан 16.

Сваки члан има право да затражи измене или допуне предложеног дневног реда , уз одговарајуће образложење.

Парламент одлучује посебно о сваком предлогу за измену или допуну дневног реда.

Члан 17.

Након утврђивања дневног реда актуелне седнице прелази се на разматрање сваке тачке појединачно .

Извештај о свакој тачки дневног реда подноси уводничар , уколико је одређен или други члан Парламента који присуствује седници ; директор или стручни сарадник, уколико је то договорено приликом заказивања седнице.

Након излагања уводничара, односно другог лица , председник отвара дискусију по тој тачки дневног реда и позива све чланове Парламента да учествују у њој.

 

 

 

 

Члан 18.

Председник Парламента води ток седнице , даје реч учесницима дискусије, води рачуна о времену, редоследу излагања и стара се о томе да се на седници размотре све тачке дневног реда.

Сваки учесник у дискусији у обавези је да претходно од председника тражи реч и говори само када је добије , конкретно о питању које се разматра, избегавајући опширност.

Председник Парламента има право да прекине учесника у дискусији, опомене га да се не удаљава од тачке дневног реда и затражи да у излагању буде краћи и конкретнији.

Члан 19.

На предлог председника или члана, Парламент може донети одлуку у оправданим случајевима и без расправе , да одреди време за сваку појединачну дискусију, да се ограничи време говора појединог учесника у расправи или да му се ускрати реч, уколико је већ говорио по истом питању и уколико се понавља у свом излагању.

Члан 20.

На предлог председника  или члана , Парламент може донети одлуку да се расправа о појединим питањима прекине да би се предмет поново проучио , допунио потребан материјал , односно прибавили неопходни подаци до наредне седнице.

Члан 21.

Расправа о појединој тачки дневног реда траје док сви пријављени учесници дискусије не заврше своје излагање. Председник закључује расправу када се утврди да нема више пријављених дискутаната.

Изузетно, на предлог председника или члана Парламента , расправе се може закључити и раније , уколико се утврди да је питање о коме се расправља довољно разјашњено и да се може донети одлука.

Члан 22.

Када се заврши расправа о једној тачки дневног реда , доноси се одлука- закључак и тек након тога се прелази на следећу тачку дневног реда . Изузетно , ако су поједине тачке повезане по својој природи , може се донети одлука да се заједнички расправља о две или више тачака дневног реда.

Члан 23.

Парламент одлуке доноси већином гласова од укупног броја чланова.

Доношење одлуке подразумева да се уз одлуку донесе и закључак којим се утврђује ко треба да изврши одлуку , на начин и у ком року , што се уноси у записник.

 

Одлука и закључак се израђују и објављују на огласним таблама школе најкасније у року од три дана од дана доношења.

Члан 24.

Ако за решење истог питања има више предлога , гласа се за све предлоге . Председник предлоге ставља на гласање оним редом којим су изнети и о сваком предлогу се гласа посебно.

Гласање је јавно.

Гласа се на тај начин што се чланови изјашњавају  „за“ или „ против“ предлога или се уздржавају од гласања.

Члан 25.

Јавно гласање се врши дизањем руке или појединачним позивањем на изјашњавање.

По завршеном гласању , председник утврђује резултат гласања.

1. Одржавање реда на седницама

Члан 26.

Сваки члан има обавезу пристојног понашања и изражавања и нема право да својим понашањем на било који начин ремети ред на седницама.

Председник Парламента има право да одржава ред на седницама и одговоран је за њега.

Члан 27.

Због повреде реда на седницама , могу се изрећи следеће мере:

1. усмена опомена

2.писмена опомена унета у записник

3. одузимање речи и
4. удаљавање са седнице

Мере утврђене тач.1,2 и 3. Овог члана изриче председник Парламента , а меру из тач.4 Парламента на предлог председника.

Члан 28.

Усмена опомена изриче се члану који својим понашањем на седници нарушава ред и одредбе овог пословника.

Нарушавање реда и одредаба овог Пословника може да буде:

 

• учешће у дискусији пре добијања речи
• дискусија о питању које није на дневном реду
• прекидање другог дискутанта у излагању , добацивање и ометање
• недолично и непристојно понашање , вређање присутних и сл.

Писмена опомена унета у записник изриче се члану који и после изречене усмене опомене настави да нарушава ред и одредбе овог пословника.

Мера одузимања речи изриче се члану који нарушава ред, а већ је два пута био опоменут.

Мера удаљења  са седнице изриче се члану који:

• вређа и клевета друге чланове или друга присутна лица
• не поштује изречену меру одузимања речи
• својим понашањем онемогућава несметано одржавање седнице

 

Члан 29.

Мера удаљења са седнице може се изрећи и без претходно изречених мера , у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет присутних на седници.

Одлука о изрицању мере удаљења са седнице доноси се јавним гласањем и може се изрећи само за седницу на којој је изречена . Члан који је удаљен са седнице , дужан је да одмах напусти седницу.

Лица која присуствују седници, а нису чланови Школског одбора , могу због нарушавања реда, после само једне опомене удаљити са седнице.

 

Члан 30.

 

Председник Парламента закључује седницу исцрпљивањем свих тачака дневног реда.

 

Члан 31.

Председник, заменик председника и записничар Парламента могу бити разрешени дужности и пре истека мандата, на лични захтев или одлуком Парламента , уколико не заступају инетресе ученика , нередовно, немарно и неодговорно врше своју дужност и ако, пред надлежним органима у школи, не заступају ставове, мишљења, одлуке , закључке и предлоге за које се изјаснио Парламент.

У случају из става 1. овог члана , Парламент  одмах бира из својих редова другог члана , који ће обављати ту дужност и о томе обавештава директора школе.

Члан 32.

Сваки члан Парламента дужан је да благовремено , објективно и потпуно информише одељењску заједницу о раду Парламента, донетим одлукама , предлозима и мишљењима.

Одељењска заједница може својом одлуком опозвати члана Парламента кога је изабрала и пре истека његовог мандата и ако у Парламенту не заступа интересе ученика одељењске заједнице која га је изабрала , или немарно , неодговорно и нередовно врши своју дужност.

 

Одлуку о опозиву члана Парламента одељењска заједница доноси већином гласова свих чланова. На истом састанку одељењске заједнице, бира се , на начин описан у члану 6. овог пословника , нови члан Парламента о чему се обавештава директор школе.

 

VII. Вођење записника

Члан 33.

На конститутивној седници Парламента одређује се лице које ће водити записник са седница.

О правилном вођењу записника и формулацији одлука и закључака стара се секретар школе.

Члан 34.

Записник обавезно садржи:

• редни број седнице, рачунајући од почетка мандатног периода,
• место, датум и време одржавања
• име председника и записничара
• имена присутних и одсутних чланова, уз констатацију да ли је одсуство најављено и оправдано
• имена присутних лица која нису чланови Парламента
• констатацију да постоји кворум за рад и одлучивање
• формулацију одлука о којима се гласало , оним редом којим су донете
• све податке од значаја за правилно доношење одлуке( начин гласања, број гласова „за“ , „против“ , број уздржаних и издвојених мишљења)
• изворна и издвојена мишљења за која поједини чланови изричито траже да уђу у записник
• време када је седница завршена или прекинута
• потписе председника и записничара

Члан 35.

Записник који се састоји из више листова мора имати парафирану сваку страницу од стране записничара.

Измене и допуне записника могу се вршити само приликом његовог усвајања, сагласношћу већине укупног броја чланова Парламента.

Члан 36.

Записник се чува у архиви Школе, са засписницима осталих органа Школе, као документ од трајне вредности.

Члан 37.

O извршавању свих одлука донетих на седници Парламента стара се директор школе.

 

 

 

 

 

VIII. Завршне одредбе

 

Члан 38.

Ступањем на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник о раду ученичког парламента који је заведен под бројем 97 од 28.03.2018.

У погледу оних питања која нису регулисана одредбама овог Пословника примењиваће се одредбе Закона и Статута Школе.

 

Члан 39.

 

Овај Пословник ступа на снагу осмог дана по објављивању на огласној табли школе.

Пословник је заведен под деловодним  бројем  70-2  од   12.09. 2024.године, објављен на огласној табли школе дана    12.09. 2024.године , а ступио је на снагу дана   20.09.2024.

 

 

Председник  Ученичког парламента

 

_________________________

 

 

 

На основу члана  88 .став 5 Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл.гласник РС” бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон 6/2020 ,129/2021 и 92/2023), члана 68. Закона о основном образовању и васпитању (“Сл. гласник РС”,  бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 129/2021 , 129/2021 – др. закон и 92/2023) и члана 80. Статута Oсновне школе„Kотража ” у Котражи, Ученички парламент OШ „Котража“ на седници Ученичког парламента одржаној дана 12 .09.2024. године доноси следећи:

 

ПОСЛОВНИК О РАДУ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ КОТРАЖА“ у КОТРАЖИ

 

1. Опште одредбе

Члан 1.

Пословником о раду Ученичког парламента Основне школе „ Котража“ у Котражи уређује се конституисање, начин рада, сазивање и припремање седница, гласање и одлучивање и сва друга питања од значаја за рад Ученичког парламента основне школе „ Котража“ у Котражи ( даље: Парламент).

Парламент чине по два представника одељења седмог и осмог разреда.

Члан 2.

Чланове Парламента бирају ученици сваке одељењске заједнице. Мандат чланова Парламента је једна школска година.

Чланови Парламента бирају председника.

Парламент бира два представника ученика који учествују у раду Школског одбора , без права одлучивања као и своје представнике у друга стручна тела Школе.

                                                                 Члан 3.

Ученички  парламент оснива се ради:

1) давања мишљења и предлога стручним органима, школском одбору, савету родитеља и директору о : правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;

2) разматрање односа и сарадње ученика и наставника , васпитача или стручног сарадника и атмосфере у школи

3) обавештавање ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента

4) активног учешћа у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе

5) предлагање чланова стручног актива за развојно планирање и тима за превенцију вршњачког насиља из реда ученика

6) доноси програм рада који је саставни део Годишњег плана рада школе

Члан 4.

Послове из своје надлежности Парламент обавља на седницама , на начин и по поступку прописаним овим Пословником.

Директор је обавезан да обезбеди просторију за одржавање седница Парламента , као и обављање свих административно-техничких послова у вези са одржавањем седнице.

1. Избор чланова Парламента

Члан 5.

У првој наставној недељи сваке школске године , по избору руководства одељењских заједница, свака одељењска заједница 7. и 8 . разреда тајним гласањем бира по два представника одељења у Парламент.

Члан 6.

Ученици сваког одељења предлажу по пет кандидата за Парламент , чија се имена исписују на табли.

Тајно гласање се спроводи тако што ученици у одељењу , на празан гласачки листић исписују два имена од пет предложених.

Сматрају се изабраним два ученика која су добила највише гласова.

О изабраним члановима Парламента председник одељењске заједнице одмах обавештава директора школе.

III. Конституисање Парламента и сазивање седница

Члан 7.

Прву конститутивну седницу Парламента заказује стручни сарадник или наставник школе, у договору са директором , путем књиге обавештења за ученике, најкасније три дана пре њеног одржавања.

Конститутивна седница се мора одржати најкасније до 15. Септембра текуће школске године.

Члан 8.

 На првој конститутивној седници Парламента бира се председник, заменик председника и записничар из реда чланова Парламента.

Mандат председника , његовог заменика и записничара траје једну годину, са могућношћу поновног избора. Број мандата није ограничен.

 

 

 

Члан 9.

На првој седници сви чланови се упознају са правима , обавезама и одговорностима ученика и надлежностима Парламента и доносе Програм рада Парламента.

Члан 10.

После избора , председник Парламента преузима вођење прве и свих наредних седница.

Директор или запослени кога он овласти упознаје ученике са одредбама закона и општих аката школе које се односе на њихова права, обавезе и одговорности и рад Парламента.

Члан 11.

Осим конститутивне , све наредне седнице заказује председник Парламента.

Седнице се одржавају према програму рада Парламента, а могу се сазивати по потреби , на захтев директора, стручних органа Школе, једне трећине чланова Парламента у ком случају седници обавезно присуствују представници подносиоца захтева за одржавање седнице Парламента.

Председник Парламента дужан је да сазове седницу Парламента на захтев: директора школе, , наставничког већа, школског одбора, репрезентативног синдиката школе и једне трећине чланова Парламента.

Послове председника Парламента врши заменик председника , у случају спречености или одсуства председника.

Члан 12.

Седнице Парламента су јавне и њима присуствују сви чланови овог органа.

Седнице Парламента заказују се најмање три дана пре дана одржавања.

Заказивање седница се врши објављивањем обавештења на огласној табли за ученике и огласној табли за запослене у школи.

У обавештавању о заказивању седнице Парламент наводи место, дан и време одржавања седнице , предлог дневног реда, читко, јасно и разумљиво , са потписом председника Парламента.

Изузетно, уколико то захтева природа питања које се ставља на дневни ред , седница се може заказати по хитном поступку, телефонским путем, најкасније један дан пре дана одређног за одржавање седнице.

Члан 13.

Председник отвара и води  седницу Парламента.

Пре почетка седнице, председник констатује присуство већине  чланова Парламента, неопходно за рад и доношење пуноважних одлука.

У случају да не постоји потребна већина, председник одлаже седницу Парламента, највише за три дана и о томе обавештава ученике и запослене објављивањем н аогласној табли , у складу са чланом 12. овог пословника.

1. Припремање седнице

Члан 14.

У приреми седнице и састављању дневног реда , председнику Парламента помажу сарадници и поједини чланови Парламента.

При састављању предлога дневног реда води се рачуна нарочито о томе да се на седницама разматрају питања која по Закону спадају у надлежност Парламента ; да дневни ред обухвата првенствено она питања која су у време одржавања седнице најактуелнија и најхитнија за рад Парламента и која су у Програму рада Парламента; да дневни ред не буде сувише обиман и да све његове тачке могу да се обраде на тој седници.

1. Рад на седницама

Члан 15.

Седницу Парламента отвара председник и на самом почетку утврђује присутност и одсутност чланова.

Након утврђивања кворума , разматра се записник са претходне седнице , доноси одлука о његовом усвајању и утврђује предлог дневног реда за текућу седницу.

Члан 16.

Сваки члан има право да затражи измене или допуне предложеног дневног реда , уз одговарајуће образложење.

Парламент одлучује посебно о сваком предлогу за измену или допуну дневног реда.

Члан 17.

Након утврђивања дневног реда актуелне седнице прелази се на разматрање сваке тачке појединачно .

Извештај о свакој тачки дневног реда подноси уводничар , уколико је одређен или други члан Парламента који присуствује седници ; директор или стручни сарадник, уколико је то договорено приликом заказивања седнице.

Након излагања уводничара, односно другог лица , председник отвара дискусију по тој тачки дневног реда и позива све чланове Парламента да учествују у њој.

 

 

 

 

Члан 18.

Председник Парламента води ток седнице , даје реч учесницима дискусије, води рачуна о времену, редоследу излагања и стара се о томе да се на седници размотре све тачке дневног реда.

Сваки учесник у дискусији у обавези је да претходно од председника тражи реч и говори само када је добије , конкретно о питању које се разматра, избегавајући опширност.

Председник Парламента има право да прекине учесника у дискусији, опомене га да се не удаљава од тачке дневног реда и затражи да у излагању буде краћи и конкретнији.

Члан 19.

На предлог председника или члана, Парламент може донети одлуку у оправданим случајевима и без расправе , да одреди време за сваку појединачну дискусију, да се ограничи време говора појединог учесника у расправи или да му се ускрати реч, уколико је већ говорио по истом питању и уколико се понавља у свом излагању.

Члан 20.

На предлог председника  или члана , Парламент може донети одлуку да се расправа о појединим питањима прекине да би се предмет поново проучио , допунио потребан материјал , односно прибавили неопходни подаци до наредне седнице.

Члан 21.

Расправа о појединој тачки дневног реда траје док сви пријављени учесници дискусије не заврше своје излагање. Председник закључује расправу када се утврди да нема више пријављених дискутаната.

Изузетно, на предлог председника или члана Парламента , расправе се може закључити и раније , уколико се утврди да је питање о коме се расправља довољно разјашњено и да се може донети одлука.

Члан 22.

Када се заврши расправа о једној тачки дневног реда , доноси се одлука- закључак и тек након тога се прелази на следећу тачку дневног реда . Изузетно , ако су поједине тачке повезане по својој природи , може се донети одлука да се заједнички расправља о две или више тачака дневног реда.

Члан 23.

Парламент одлуке доноси већином гласова од укупног броја чланова.

Доношење одлуке подразумева да се уз одлуку донесе и закључак којим се утврђује ко треба да изврши одлуку , на начин и у ком року , што се уноси у записник.

 

Одлука и закључак се израђују и објављују на огласним таблама школе најкасније у року од три дана од дана доношења.

Члан 24.

Ако за решење истог питања има више предлога , гласа се за све предлоге . Председник предлоге ставља на гласање оним редом којим су изнети и о сваком предлогу се гласа посебно.

Гласање је јавно.

Гласа се на тај начин што се чланови изјашњавају  „за“ или „ против“ предлога или се уздржавају од гласања.

Члан 25.

Јавно гласање се врши дизањем руке или појединачним позивањем на изјашњавање.

По завршеном гласању , председник утврђује резултат гласања.

1. Одржавање реда на седницама

Члан 26.

Сваки члан има обавезу пристојног понашања и изражавања и нема право да својим понашањем на било који начин ремети ред на седницама.

Председник Парламента има право да одржава ред на седницама и одговоран је за њега.

Члан 27.

Због повреде реда на седницама , могу се изрећи следеће мере:

1. усмена опомена

2.писмена опомена унета у записник

3. одузимање речи и
4. удаљавање са седнице

Мере утврђене тач.1,2 и 3. Овог члана изриче председник Парламента , а меру из тач.4 Парламента на предлог председника.

Члан 28.

Усмена опомена изриче се члану који својим понашањем на седници нарушава ред и одредбе овог пословника.

Нарушавање реда и одредаба овог Пословника може да буде:

 

• учешће у дискусији пре добијања речи
• дискусија о питању које није на дневном реду
• прекидање другог дискутанта у излагању , добацивање и ометање
• недолично и непристојно понашање , вређање присутних и сл.

Писмена опомена унета у записник изриче се члану који и после изречене усмене опомене настави да нарушава ред и одредбе овог пословника.

Мера одузимања речи изриче се члану који нарушава ред, а већ је два пута био опоменут.

Мера удаљења  са седнице изриче се члану који:

• вређа и клевета друге чланове или друга присутна лица
• не поштује изречену меру одузимања речи
• својим понашањем онемогућава несметано одржавање седнице

 

Члан 29.

Мера удаљења са седнице може се изрећи и без претходно изречених мера , у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет присутних на седници.

Одлука о изрицању мере удаљења са седнице доноси се јавним гласањем и може се изрећи само за седницу на којој је изречена . Члан који је удаљен са седнице , дужан је да одмах напусти седницу.

Лица која присуствују седници, а нису чланови Школског одбора , могу због нарушавања реда, после само једне опомене удаљити са седнице.

 

Члан 30.

 

Председник Парламента закључује седницу исцрпљивањем свих тачака дневног реда.

 

Члан 31.

Председник, заменик председника и записничар Парламента могу бити разрешени дужности и пре истека мандата, на лични захтев или одлуком Парламента , уколико не заступају инетресе ученика , нередовно, немарно и неодговорно врше своју дужност и ако, пред надлежним органима у школи, не заступају ставове, мишљења, одлуке , закључке и предлоге за које се изјаснио Парламент.

У случају из става 1. овог члана , Парламент  одмах бира из својих редова другог члана , који ће обављати ту дужност и о томе обавештава директора школе.

Члан 32.

Сваки члан Парламента дужан је да благовремено , објективно и потпуно информише одељењску заједницу о раду Парламента, донетим одлукама , предлозима и мишљењима.

Одељењска заједница може својом одлуком опозвати члана Парламента кога је изабрала и пре истека његовог мандата и ако у Парламенту не заступа интересе ученика одељењске заједнице која га је изабрала , или немарно , неодговорно и нередовно врши своју дужност.

 

Одлуку о опозиву члана Парламента одељењска заједница доноси већином гласова свих чланова. На истом састанку одељењске заједнице, бира се , на начин описан у члану 6. овог пословника , нови члан Парламента о чему се обавештава директор школе.

 

VII. Вођење записника

Члан 33.

На конститутивној седници Парламента одређује се лице које ће водити записник са седница.

О правилном вођењу записника и формулацији одлука и закључака стара се секретар школе.

Члан 34.

Записник обавезно садржи:

• редни број седнице, рачунајући од почетка мандатног периода,
• место, датум и време одржавања
• име председника и записничара
• имена присутних и одсутних чланова, уз констатацију да ли је одсуство најављено и оправдано
• имена присутних лица која нису чланови Парламента
• констатацију да постоји кворум за рад и одлучивање
• формулацију одлука о којима се гласало , оним редом којим су донете
• све податке од значаја за правилно доношење одлуке( начин гласања, број гласова „за“ , „против“ , број уздржаних и издвојених мишљења)
• изворна и издвојена мишљења за која поједини чланови изричито траже да уђу у записник
• време када је седница завршена или прекинута
• потписе председника и записничара

Члан 35.

Записник који се састоји из више листова мора имати парафирану сваку страницу од стране записничара.

Измене и допуне записника могу се вршити само приликом његовог усвајања, сагласношћу већине укупног броја чланова Парламента.

Члан 36.

Записник се чува у архиви Школе, са засписницима осталих органа Школе, као документ од трајне вредности.

Члан 37.

O извршавању свих одлука донетих на седници Парламента стара се директор школе.

 

 

 

 

 

VIII. Завршне одредбе

 

Члан 38.

Ступањем на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник о раду ученичког парламента који је заведен под бројем 97 од 28.03.2018.

У погледу оних питања која нису регулисана одредбама овог Пословника примењиваће се одредбе Закона и Статута Школе.

 

Члан 39.

 

Овај Пословник ступа на снагу осмог дана по објављивању на огласној табли школе.

Пословник је заведен под деловодним  бројем  70-2  од   12.09. 2024.године, објављен на огласној табли школе дана    12.09. 2024.године , а ступио је на снагу дана   20.09.2024.

 

 

Председник  Ученичког парламента

 

_________________________

 

 

 

На основу члана 119. став 1 тачка 1 Закона о основама система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 88/2017, 27/2018-др.закон, 10/2019 , 6/2020, 129/21 и 92/23), члана 14 Закона о архивској грађи (“Службени гласник РС”, број 6/20) и члана­ 112. став 1. тачка 1.  Статута ОШ „Котража”  Школски одбор на седници одржаној дана  07 .03.2024. године, донео је

 

 

ПРАВИЛНИК

О НАЧИНУ ЕВИДЕНТИРАЊА, КЛАСИФИКОВАЊА, АРХИВИРАЊА И ЧУВАЊА АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И ДОКУМЕНТАРНОГ МАТЕРИЈАЛА

 

I Основне одредбе

Члан 1.

Овим Правилником утврђују се општа начела и начин канцеларијског пословања Основне школе „Котража” у Котражи (у даљем тексту: Школа) и начин евидентирања, класификовања, архивирања и чувања документарног материјала, излучивање безвредног документарног материјала и предаја архивске грађе надлежном архиву.

 

II Канцеларијско пословање

Члан 2.

Канцеларијско пословање обухвата: пријем, прегледање и распоређивање поште примљене непосредном предајом, преко поште или средстава електронске комуникације, евидентирање аката и предмета, распоређивање и достављање истих у рад, административно-техничко обрађивање аката и предмета, отпремање поште, развођење поште као и њихово стављање у архиву.

Стављањем у архиву, у смислу одредаба овог правилника, сматра се архивирање, чување и излучивање безвредног регистратурског материјала.

 

Члан 3.

У оквиру канцеларијског пословања, поједини изрази имају следеће значење:

Акт (службени допис) је свако писмено којим се покреће, допуњује, мења, прекида или завршава нека службена делатност Школе. Службени дописи могу бити обични, поверљиви и строго поверљиви, и са ознаком коју тајну садржи или врсту хитности.

Прилог је писани састав (документ, табела, графикон или слично) или физички предмет који се прилаже уз акт ради допуњавања, објашњавања или доказивања садржине службеног дописа.

Предмет је скуп службених дописа и прилога који се односе на исто питање и чине целину.

Досије је скуп предмета који се односе на исту материју или на исто правно или физичко лице.

Фасцикла је скуп више предмета или досијеа који се после завршеног поступка чувају у истом омоту.

Архивску грађу чине изворни и репродуковани (писани, цртани, штампани, компјутеризовани, фотографисани, гонографисани, филмовани, микрофилмовани, или на други начин забележени ) документарни материјал од посебног значаја за науку и културу који је настао у раду Школе.

Архивска грађа у електронском облику је архивска грађа која је изворно настала у

електронском облику.

Документарни материјал материјал представља целину докумената или записа насталих или примљених деловањем и радом школе, у изворном или репродукованом облику документа, без обзира на форму и формат бележења, као и прописане евиденције о њему.

Документарни материјал у електронском облику је документарни материјал који је

изворно настао у електронском облику.

Безвредни документарни материјал чине делови писане документације који су изгубили оперативну вредност, то јест којима је престала важност за текући рад, а нису оцењени као архивска грађа.

Архива је посебан простор где се чувају архивирани предмети, евиденција о актима и предметима, као и остали документарни  материјал Школе до предаје надлежном архиву или до њиховог уништења.

Архивска књига  је основна евиденција о целокупној архивској грађи и документарном материјалу насталом у раду ствараоца.

Архивски фонд чине сви архивски предмети који су настали пословањем Школе.

 

III Пријем и преглед поште

Члан 4.

            Пријем поште (аката, поднесака, пакета, телеграма, мејлова и др.)  врши  секретар или лице које га замењује, током редовног радног времена.

Пошта се не прима ван радног времена, осим у ситуацијама које одреди директор.

 

Члан 5.

Запослени у Школи који непосредно прима пошту од стране достављача – курира, дужан је да потврди пријем пошиљке тако што ће ставити датум и потпис у доставној књизи, на доставници, повратници или на копији списа чији се оригинал прима. Поред потписа запосленог који прима пошту, ставља се и печат Школе.

Пријем поште преко поштанске службе или подизање поште из поштанског прегратка врши запослени који има овлашћење директора, а по прописима поштанске службе.

 

Члан 6.

Обичну и препоручену пошту, адресирану на Школу и примљену у затвореним ковертама, отвара секретар или лице које га замењује односно лице овлашћено од стране директора.

Пошиљке примљене у вези са конкурсима, тендерима, лицитацијама и слично не отварају се већ се само на коверту ставља датум, час и минут пријема. Ове коверте се неотворене предају надлежној Комисији која их отвара и чува уз пратећу документацију.

Пријем ове врсте поште преко поштанске службе или подизање поште из поштанског прегратка врши запослени који има овлашћење директора, а по прописима поштанске службе.

Члан 7.

Уз примљени акт прилаже се коверат, нарочито уколико датум предаје пошти може бити од значаја за рачунање рокова (рок за учешће на конкурсу) или када се из примљеног акта не може утврдити место одакле је послат акт или се не може утврдити име подносиоца, а  ти  подаци су назначени на коверти.

 

Члан 8.

Ако су коверти, препоруке или омоти пакета и других пошиљака примљени оштећени, а постоји сумња о неовлашћеном отварању, пре отварања треба о томе сачинити записник у коме ће се констатовати врста и обим оштећења и да ли нешто недостаје у приспелој   пошиљци, уз присуство још два запослена у Школи.

 

Члан 9.

Пошиљке на којима је означено да представљају пословну тајну, поверљиву и строго поверљиву пошту  отвара директор или секретар Школе  и она се евидентира у општем деловоднику са ознаком службено-поверљиво или строго поверљиво, без уписа друге садржине и неотворени предају директору Школе или запосленом кога он овласти.

Обрада поверљивог и строго поверљивог акта извршава се од стране овлашћеног лица.

Члан 10.

Овлашћени запослени који отвара и прегледа примљену пошту, по завршеном прегледу, ставља отисак пријемног штамбиља на сваки примљени акт који ће бити уписан у деловодник.

Отисак пријемног штамбиља ставља се, по правилу, у горњи десни угао прве стране акта, у који се уносе: датум пријема, број под којим је поднесак заведен, број прилога уколико их има.

Пошту која гласи на име запослених овлашћени запослени прима и уручује је именованом без отварања.

 

Члан 11.

Примљену пошту распоређује запоселни, секретар који отвара и прегледа пошту.

Изузетно, директор може одредити да распоређивање поште, стално или привремено, врши неки други запослени.

 

Члан 12.

Разврставање поште врши се истог дана када је пошта примљена.

Разврставање предмета (аката) врши се по садржини материје која се обрађује у предмету.

 

IV Евидентирање (завођење) аката, односно предмета

 

Члан 13.

У Школи се води основна евиденција о примљеним и сопственим актима и посебне евиденције.

Основна евиденција предмета води се у „Деловоднику“.

Посебне евиденције воде се као скраћени деловодник, а односе се на примљене фактуре/рачуне, јавне набавке, издате потврде, евиденцију о досељеним и одсељеним ученицима.

За вођење Деловодника, тачност и уредност вођења, одговоран је секретар установе.

За вођење скраћеног деловодника, тачност и уредност вођења одговоран је  шеф рачуноводства за књигу рачуна коју води у свом раду, односно секретар школе за остале скраћене деловоднике које води.

Сва правила која су овим правилником прописана за вођење деловодника, односе се и на вођење скраћеног деловодника.

 

Члан 14.

У деловоднику се примљени и распоређени акти евидентирају по хронолошком реду, истог дана и под истим датумом под којим су примљени.

Деловодник се води по систему основних бројева и подбројева. Основним бројевима означавају се предмети први пут заведени у деловодник, а подбројевима сви накнадно примљени дописи који се односе на предмет означен основни бројем.

Члан 15.

Завођење списа у деловодник врши се на следећи начин:

-у рубрику 1 уписује се : основни број деловодник (по потреби и преносни број)

-у рубрику 2 уписује се: предмет-садржина акта;

-у рубрику 3 уписује се: подброј акта;

-у рубрику 4 уписује се: датум пријема акта;

-у рубрику 5 уписује се: назив и седиште пошиљаоца, а при завођењу сопствених аката уписује се скраћеница „сп“ (сопствени);

-у рубрику 6 уписује се: број и датум акта пошиљаоца;

-у рубрику 7 уписује се: ознака организационе јединице која прима или шаље акт (бројем се одређује врста документа према извору настанка и предмета);

01-директор

02-секретар школе

03-наставници

04-стручни сарадници

05-финансијско-рачуноводствени послови

06-ученици

-у рубрику 8 уписује се: датум развођења или отпреме акта;

-у рубрику 9 уписује се: за архивиран предмет ознака а/а, по потреби и везни број са другим предметом, као и назив (име и презиме) лица које прима предмет ради обраде.

Када се попуне све рубрике у деловоднику предвиђене за уписивање подбројева, даље завођење аката који се односи на исти предмет, врши се преношењем основног броја у следећу слободну рубрику за основне бројеве, са назнаком „пренос“ а где је предмет први пут уписан, ставити основне бројеве између којих је пренет основни број.

Акта која се из оправданих разлога не могу завести истог дана када су примљена завешће се следећег радног дана пре завођења нове поште.

 

Члан 16.

За сваку календарску годину уписивање аката у Деловодник почиње са редним бројем 1. а закључује се 31. децембра службеном забелешком написаном испод последњег броја који показује колико је предмета заведено у Деловодник у тој години. Ова забелешка се датира и оверава печатом, а потписује је радник који води деловодник.

На корицама деловодника уписује се крупним словима назив Школе. Испод назива ставља се година, као и први и последњи редни број из деловодника.

 

V Достављање аката у рад

Члан 17.

После завођења аката у деловодник, сви акти се достављају истог или наредног дана непосредном предајом, службама или запосленом ради поступања, а хитна пошта и телеграми одмах по пријему.

По пријему акта потребно је извршити проверу његове исправности, потпуности и броја прилога на које се у акту позива. Непотпуна или неисправна акта морају претходно да се допуне, односно исправе, па тек онда да се узму у рад.

 

VI Административно-техничка обрада предмета

Члан 18.

Сваки службени допис садржи:

– заглавље, ставља се у горњи леви угао (назив и седиште организације, број службеног дописа, датум);

– назив и седиште примаоца;

– број и датум примљеног акта на који се одговара или број и датум отпремљеног акта и сл;

– текст који мора бити јасан, сажет и читак, откуцан на рачунару;

– потпис овлашћеног лица и уз потпис се ставља отисак службеног печата;

– испод текста, са леве стране, наводе се прилози који се достављају уз допис, а који се означавају или њиховим укупним бројем (пример: прилога пет) или њиховим називом (на пример: извод из матичне књиге рођених, уверење и сл.). Прилози треба, по правилу, да буду сложени по реду излагања материје у акту.

Службени допис се пише у најмање два примерка од којих се један шаље примаоцу, а други се након потврде пријема задржава у архиви.

 

Члан 19.

Завршене предмете које треба отпремити, архивирати или уступити неком другом правном или физичком лицу или служби, одн. организационој јединици, предају се овлашћеном запосленом уз потребна упутства о начину отпреме.

 

VII Отпремање поште

Члан 20.

Отпремање поште врши овлашћени запослени преко поштанске службе, достављача (курира), електронским путем или непосредно.

Сва пошта преузета у току дана, по правилу се отпрема истог дана.

Уколико пошта није хитна, може се отпремити наредног радног дана.

Предмети и акти који се истог дана упућују на исту адресу стављају се обавезно у исти коверат. Ако се један од тих предмета шаље препоручено, у заједнички коверат треба ставити и остале предмете, који би се иначе отпремали као обичне пошиљке. Ако се на исту адресу истовремено отпрема више аката или неки други материјал, који не може да стане у коверат, требе их упаковати и отпремити по важећим поштанским прописима.

Отпремање важнијих докумената (судска акта, поверљива и строго поверљива преписка) се врши попуњавањем повратнице уз коверат, како би се обезбедио доказ о пријему пошиљке.

Коверат у коме се отпремају акти треба да садржи у горњем левом углу прве стране тачан назив и ближу адресу пошиљаоца и ознаку свих аката који се налазе у коверти. На полеђини коверте уписује се назив и адреса школе као пошиљаоца.

 

Члан 21.

У књигу експедоване поште (пријемна књига –лист) уписују се све пошиљке које се отпремају поштом, са означавањем да ли се она отпрема као препоручена, са повратницом или обична пошта. Књига служи као евиденција о завршеној отпреми.

 

 

Члан 22.

Отпрема поште која је означена као “пословна тајна” врши се обавезно препоручено, односно у затвореним ковертама са повратницом или преко достављача (курира).

Коверат са актима који су одређени као „пословна тајна“ мора бити запечаћен или на други погодан начин обезбеђен.

Коверат се печати тако што се акт пре стављања у коверат заштићује комадом чистог папира, а затим се на полеђини коверта, по средини и угловима,отисне печат Установе.

 

Члан 23.

Сва пошта која се отпрема преко поштанске службе разврстава се у: обичне пошиљке и препоручене пошиљке и тим редом пошиљке се уписују у пријемну књигу.

 

Члан 24.

Трошкове поштарине установа регулише набавком маркица, у складу са расположивим средствима.

На основу евиденције у  књизи експедоване поште (пријемне књиге –лист), износ утрошених средстава за маркице се евидентира у рачуноводству и врши се поступак контроле поштарине.

 

Члан 25.

У случају да неком лицу акт није могао бити уручен непосредно, а ни отпремањем путем препоручене пошиљке, односно са повратницом, уручење овог акта обавља се у даљем поступку на основу општих одредаба Закона о општем управном поступку.

 

Члан 26.

Пошта која се доставља организацијама, органима или лицима може да се доставља и преко достављача, путем пропратног акта, односно копије документа.

Копија документа служи као евиденција о извршеној отпреми и предаји поште. Потпис и датум пријема на копији као пропратном акту служи као доказ о извршеној предаји акта.

Пошта која се доставља организацијама и установама, предаје се у одређеним просторијама тих организација, односно установа, а пошта која се упућује лицу, предаје се у стану или службеној просторији која је назначена на пошти.

 

Члан 27.

У случају да лице не жели да прими  акт, достављач ће о томе обавестити секретара Школе и сачинити службену забелешку која садржи податке о дану, часу и месту покушаја предаје поште, као и остале околности које су довеле до немогућности предаје поште одређеном лицу.

 

Члан 28.

Пошта се предаје непосредно странци тако што је она, уз потпис и датум пријема на копији акта или у евиденцији, оверава и преузима.

Ако се странка изјасни да не жели да прими тај акт, секретар ће о тој околности сачинити службену белешку и оверити је својим потписом. Ову забелешку могу да овере и други присутни запослени својим потписом, у ком случају се решење или акт сматра урученим.

 

Члан 29.

Сва пошта која се доставља или прима електронским путем, штампа се и чува у штампаном облику, са пропратним актом о достави, односно о пријему.

 

VIII Архивирање и стручно одржавање архиве

Члан 30.

Завршени (архивирани) предмети чувају се у архиви у одговарајућим документарним јединицама (фасциклама, кутијама, регистраторима) смештеним у одговарајуће полице или ормане.

На документарним јединицама уписују се следећи подаци: назив документарног материјала, година настанка материјала и класификациона ознака, број предмета као и радни број под којим је документарна јединица уписана у архивску књигу. На документарним јединицама ставља се ознака о року чувања предмета.

Сав документарни материјал заједно са основним евиденцијама уписује се у архивску књигу по годинама и класификационим знацима.

 

Члан 31.

Архивском грађом и документарним материјалом у архивском депоу рукује и одржава запослени коме је то у опису послова према Правилнику о организацији и систематизацији послова.

Члан 32.

Пре архивирања, на предмет се ставља ознака „а/а“ и уписује се рок чувања који је утврђен у Листи категорија архивске грађе и документарног материјала са роком чувања.

Сви акти и предмети за које је листама категорија документасрног материјала утврђено да представља архивску грађу добијају ознаку „архивска грађа“.

 

Члан 33.

Архивски предмети се издају на привремено коришћење појединим лицима или запосленима на реверс.

Реверс садржи: назив и број предмета, класификациону ознаку, редни број из архивске књиге, датум узимања, рок на који се предмет издаје и потпис лица који узима предмет

Реверс се попуњава у три примерка. Један примерак реверса се чува на месту одакле је предмет узет, други у посебној фасцикли запосленог који је одговоран за архиву, трећи добија корисник документа.

 

Члан 34.

Простор архива мора бити сув , а документација осигурана од уништења, оштећења или крађе.

 

Члан 35.

У архивску књигу уписује се до материјал из претходне године најкасније до 30. априла текуће године, када се препис архивске књиге доставља надлежном архиву у Чачку.

 

Члан 36.

Архивска књига служи као општи инвентарни преглед целокупног архивског материјала.

Уписивање у архивску књигу врши се на следећи начин:

– у рубрику 1 „Редни број“– уписују се од један (1) па надаље бројеви истоврсног регистратурског материјала насталог током једне године, без обзира на број регистратурских јединица. Редни бројеви се настављају у архивској књизи континуирано, из године у годину. Регистратурске јединице се обележавају редним бројем под којим су уписане у архивску књигу;

– у рубрику 2 „Датум уписа“ – уписује се датум уписа регистратурског материјала;

– у рубрику 3 „Година настанка“- уписује се година односно раздобље у којем је регистратурски материјал настао; за регистратурски материјал који обухвата више година, уписује се почетна година;

– у рубрику 4 „Садржај“- уписује се кратка садржина или врста регистратурског материјала;

– у рубрику 5 „Укупно“ – уписује се број архивских јединица , тј.регистратурских јединица истоврсног регистратурског материјала  (регистратора, фасцикли, кутија и књига);

– у рубрику 6 „Просторије и полице“ – уписује се просторија, ормар или полица где је смештена документација;

– у рубрику 7 „Примедба“ – уписује се број решења о излучивању регистратурског материјала, број записника о примопредаји архивске грађе Историјском архиву и др.

 

IX Одабирање архивске грађе

и излучивање безвредног регистратурског материјала

 

Члан 37.

Одабирање архивске грађе и излучивање безвредног документарног материјала врши се  према утврђеним роковима чувања из листа категорија документарног материјала.

Листа категорија архивске грађе и документарног материјала са роковима чувања је саставни део овог правилника и може се примењивати када на њу да сагласност Међуопштински историјски архив у Чачку.

 

Члан 38.

Уколико се током године јаве нове врсте докумената, врши се измена и допуна постојеће листе, која се доставља на сагласност Међуопштинском историјском архиву у Чачку.

 

Члан 39.

Рокови чувања у Листи категорија документарног материјала одређују се у складу са законом.

 

Члан 40.

Установа је обавезна да врши одабирање архивске грађе и излучивање безвредног документарног материјала уз учешће Међуопштинског историјског архива у Чачку, у даљем тексту Архив.

Излучивање безвредног документарног материјала врши се Комисија од три (3) члана коју именује директор.

О излучивању безвредног документарног материјала води се записник који садржи: имена чланова комисије; датум и место састављања записника, назив ствараоца документарног материјала, годину настанка материјала, попис категорија безвредног документарног материјала, укупну количину излученог материјала изражену у метрима.

Комисија саставља попис документарног материјала коме је, према листи категорија документарног материјала са роковима чувања, истекао рок чувања.

Попис садржи следеће податке: редни број, назив категорије материјала из листе, редни број из листе, рок чувања према листи, година настанка материјала и количина у дужинским метрима (број фасцикли или регистратора)

Попис безвредног документарног материјала се уз копију записника доставља надлежном историјском архиву са захтевом да се материјал прегледа и одобри излучивање.

По истеку 30 година од дана настанка архивска грађа (документарни материјал који се трајно чува) предаје се записнички надлежном Архиву на чување.

 

Члан 41.

На основу решења историјског Архива безвредни документарни материјал се уништава или даје у прераду папира.

 

Члан 42.

Овлашћено лице Архива може да задржи од излучивања категорије документарниог материјала које су Листом предвиђене за излучивање, уколико оцени да садржи податке за трајно чување.

 

 

 

 

X Предаја архивске грађе историјском архиву

 

Члан 43.

Архивска грађа, сређена и пописана може се предати Архиву на чување, по истеку рока од 30 година, рачунајући од дана настанка те грађе.

 

Члан 44.

Архивска грађа предаје се о трошку Установе, на месту које одреди Архив.

Примопредаја архивске грађе врши Комисија од 3 члана коју именује директор.

У присуству комисије саставља се записник у пет (5) примерака који садржи:

1) назив Установе;

2) место примопредаје и датум;

3) попис архивске грађе по годинама, врсти и количини;

4) мишљење предаваоца о условима коришћења грађе;

5) потпис чланова комисије и овера предаваоца и примаоца;

 

XI Заштита и вођење евиденције путем аутоматске обраде

 

Члан 45.

Школа доноси план мера заштите архивске грађе и документарног материјала у случају ризика од катастрофа и ванредних ситуација у складу са законом и дужан је да спроводи све мере заштите утврђене планом мера.

Уколико наступи ванредна ситуација стваралац и ималац архивске грађе дужан је да записнички констатује дан, час и околности које су настале и без одлагања о томе писаним путем обавести надлежни архив.

Надлежни архив контролише извршење мера из става 1.овог члана.

 

Члан 46.

Аутоматском обрадом података, односно у електронском облику воде се и обрађују подаци за финансијско пословање (пословне књиге, рачуноводствене исправе, финансијски извештаји, обрачун и евиденције зарада и накнада) као и подаци за базу података и електронска пошта.

Заштита података у електронском облику обезбеђује се:

– обезбеђењем рачунарске мреже уређајем за непрекидно напајање електричном енергијом,

– заштитиом од вируса,

– израдом заштитних копија,

– заштитом приступа подацима.

Зaштитне копије раде се месечно, квартално и годишње на диску који се чува на екстерном хард-диску.

Члан 47.

Архивска грађа у електронском облику настала радом школе, пре предаје надлежном архиву, може се привремено дати на чување само државном органу, организацији и пружаоцу услуге квалификованог електронског чувања.

 

Члан 48.

За финансијско пословање користи се софтвер који обезбеђује очување података о финансијским прокњиженим трансакцијама, омогућава функционисање система интерних рачуноводствених контрола и онемогућава брисање прокњижених пословних промена.

Пословне књиге, рачуноводствене исправе, финансијски извештаји штампају се у папирном облику и чувају се у складу са листом категорија документарног материјала.

 

XII Прелазне и завршне одредбе

Члан 49.

Школа је дужна  да са пажњом чува и одржава архивску грађу и документарни материјал у складу са Законом о архивској грађи и архивској делатности и другим прописом и према упутствима Архива.

 

Члан 50.

О примени овог правилника стараће се директор школе.

 

Члан 51.

За све што није предвиђено овим Правилником, примењиваће се одредбе Закона о архивској грађи и архивској делатности.

Члан 52.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Школе.

 

Ступањем на снагу овог Правилника престаје да важи Правилник о канцеларијском и архивском пословању школе заведен под дел. бр. 55 од 12.07.2012.

 

 

 

 

 

 

Jедан примерак овог Правилника доставља се архиву.

 

 

 

Дел.бр.71-1

у Котражи

 

Правилник објављен 07.03.2024.

Правилник ступио на снагу:15.03.2024.

 

Председник Школског одбора

 

_______________________

 

Марина Луковић

ПОСЛОВНИК О РАДУ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА

I OПШТE OДРEДБE

Члaн 1

Oвим Пoслoвникoм урeђујe сe нaчин рaдa и oдлучивaњa Учeничкoг пaрлaмeнтa Основне школе „Котража“ (у дaљeм тeксту: пaрлaмeнт).

Члaн 2

Прeдсeдник пaрлaмeнтa и директор школе стaрaју сe o прaвилнoј примeни oдрeдaбa oвoг Пoслoвникa.

Члaн 3

Законом о основама система образовања и васпитања(„Службени гласник РС“ бр.88/17 и овим пословником утврђене су надлежности пaрлaмeнтa:

– давање мишљења и предлога стручним органима, Школском одбору, Савету родитеља и директору о : правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање, као и спровођење мера безбедности при организацији истих;
– разматрање односа и сарадње ученика и наставника, ученика и стручних сарадника и атмосфере у школи;
– обавештавање ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента;
– активно учешће у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе;
– предлагање чланова стручног актива за развојно планирање из реда ученика и тима за превенцију вршњачког насиља из реда ученика.

Секретар Школе даје стручну помоћ у формулацији и изради аката из става 1. овог члана.

(„Службени гласник РС”, број 23/18)
На основу члана 38. став 11. Закона о средњем образовању и васпитању
(„Службени гласник РС”, бр. 55/13 и 101/17) и члана 19. став 3. Закона о основама
система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 88/17),
министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
ПРАВИЛНИК
О УПИСУ УЧЕНИКА У СРЕДЊУ ШКОЛУ
I. УВОДНА ОДРЕДБА
Члан 1.
Овим правилником утврђују се: мерила и поступак за утврђивање
редоследа кандидата за упис у средњу школу (у даљем тексту: школа), садржина,
време, место и начин полагања пријемног испита, вредновање учешћа ученика осмог
разреда на такмичењима и врсте такмичења чија се места вреднују, упис у школу под
повољнијим условима ради постизања пуне равноправности и друга питања везана за
упис у школу.
II. УПИС У ШКОЛУ
Члан 2.
Редослед кандидата за упис у гимназију и стручну школу у
четворогодишњем и трогодишњем трајању утврђује се на основу:
1) успеха на завршном испиту,
2) општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе,
3) резултата постигнутих на такмичењима ученика осмог разреда
основне школе.
Редослед кандидата за упис у школе за које се полаже пријемни испит
утврђује се на основу:
1) успеха на завршном испиту,
2) општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе;
3) успеха на пријемном испиту,
4) резултата постигнутих на такмичењима ученика осмог разреда
основне школе.
Кандидати који се уписују у школу под повољнијим условима ради
постизања пуне равноправности, треба да испуне услове прописане ст. 1. или 2. овог
члана, пре примене мерила и поступка за постизање пуне равноправности прописаних
овим правилником.
Члан 3.
Успех на завршном испиту исказује се бројем бодова освојених на тесту
из српског односно матерњег језика, математике и на комбинованом тесту из
природно-научних и друштвено-научних предмета (биологија, географија, историја,
физика и хемија).
На основу успеха на завршном испиту кандидат може да освоји највише
40 бодова, односно највише по 13 бодова на тесту из српског, односно матерњег језика
и математике и 14 бодова на комбинованом тесту.
Члан 4.
Општи успех од шестог до осмог разреда основне школе исказује се
бројем бодова тако што се општи успех, остварен на крају шестог, седмог и осмог
разреда, заокружен на две децимале, сабере и затим помножи бројем четири (4).
На основу општег успеха од шестог до осмог разреда кандидат може да
оствари највише 60 бодова.
Кандидат који је завршио шести разред основне школе у иностранству
или који је у Републици Србији завршио шести разред у страној школи остварује 20
бодова на основу општег успеха у шестом разреду основне школе.
Члан 5.
Кандидат може да оствари укупно највише 100 бодова по основама из чл.
3. и 4. овог правилника.
Право на рангирање ради уписа у гимназију и стручну школу у
четворогодишњем трајању стиче кандидат који је остварио укупно најмање 50 бодова
по основама из чл. 3. и 4. овог правилника.
Уколико је кандидат обавио завршни испит на крају школске године у
којој је на основу општег успеха могао да освоји највише 70 бодова, а на основу успеха
на завршном испиту највише 30 бодова, право на рангирање за упис у школу остварује
на следећи начин:
– број бодова остварен на основу општег успеха исказује се на начин
прописан чланом 4. овог правилника, тако да на основу општег успеха може да оствари
највише 60 бодова;
– број бодова освојен на завршном испиту исказује се на начин да се број
бодова освојен на тесту из српског, односно матерњег језика и математике множи са
бројем тринаест (13) и тако добијени број дели са бројем десет (10) и заокружује на две
децимале, а број бодова освојен на комбинованом тесту множи са бројем четрнаест
(14) и тако добијени број дели са бројем десет (10) и заокружује на две децимале, тако
да на основу успеха на завршном испиту може да освоји највише 40 бодова.
Члан 6.
Кандидат са сметњама у развоју и инвалидитетом уписује се у школу
после обављеног завршног испита, у складу са својим моторичким и чулним
могућностима, односно условима које захтева његова врста инвалидитета, односно у
складу са потребама за пружањем подршке у односу на садржај и начин спровођења
испита.
Члан 7.
Кандидат који је завршио основно образовање и васпитање или један од
последња два разреда основног образовања и васпитања у иностранству или који је у
Републици Србији завршио страну школу или један од последња два разреда основног
образовања и васпитања у страној школи, уписује се преко броја одређеног за упис
ученика.
Кандидат који је завршио седми разред у иностранству или страној
школи у Републици Србији, а осми разред је завршио у Републици Србији, обавља
завршни испит и уписује се у школу преко броја одређеног за упис, у складу са
прописима.
Уколико више кандидата из ст. 1. и 2. овог члана желе да упишу исту
школу, или исти смер гимназије, односно образовни профил у истој школи, кандидати
се равномерно расподељују по школама, смеровима гимназија и одељењима.
Уколико кандидат из ст. 1. и 2. овог члана конкурише за упис у школу из
члана 13. овог правилника, право на упис преко броја одређеног за упис остварује
уколико је положио одговарајући пријемни испит.
Члан 8.
Резултати постигнути на такмичењима ученика основне школе вреднују
се тако што се кандидату који је у осмом разреду основне школе освојио једно од прва
три појединачна места на такмичењима из предмета наведених у члану 9. овог
правилника, додељују следећи бодови:
1) међународно такмичење које је у Календару такмичења и смотри
ученика основних школа:
– прво место – дванаест (12) бодова,
– друго место – десет (10) бодова,
– треће место – осам (8) бодова.
2) републичко такмичење које је у Календару такмичења и смотри
ученика основних школа:
– прво место – шест (6) бодова,
– друго место – четири (4) бода,
– треће место – два (2) бода.
Када је кандидат освојио више појединачних места из става 1. овог члана
на такмичењима из једног или више предмета, узима се у обзир најбољи остварени
резултат, односно највећи број бодова.
Прва три места, у смислу овог правилника, јесу места која одговарају
првом, другом и трећем најбољем постигнутом резултату на такмичењу објављеном на
ранг листи.
Стручно друштво или други организатор доставља постигнуте резултате
са такмичења Министарству и основној школи коју ученик похађа, најкасније до 1.
јуна текуће школске године.
Постигнути резултати достављају се у облику ранг листе на којој су
наведени ученици који остварују право на добијање додатних бодова за упис.
Члан 9.
Републичка такмичења чији се резултати вреднују за упис јесу
такмичења из предмета који су обухваћени завршним испитом и која имају најмање
три нивоа такмичења (школски, општински, окружни, републички), и то:
1) српски језик:
– такмичење из српског језика и језичке културе – Друштво за српски
језик и књижевност Србије;
2) матерњи језик:
– Такмичење у знању бугарског језика и језичке културе – Удружење
„Матица Бугара у Србији”;
– Републичко такмичење из мађарског језика и језичке културе –
Филозофски факултет Нови Сад, Одсек за хунгарологију;
– Такмичење из румунског језика и језичке културе – Филозофски
факултет Нови Сад, Одсек за румунистику;
– Републичко такмичење из русинског језика и језичке културе –
Друштво за русински језик, књижевност и културу;
– Такмичење у знању словачког језика и језичке културе – Национални
савет словачке националне мањине, Словакистичко војвођанско друштво;
– Такмичење у знању хрватског језика и језичке културе – Национални
савет хрватске националне мањине;
– Такмичење из босанског језика – Национални савет босанске
националне мањине;
3) математика:
– Такмичење ученика основних школа из математике – Друштво
математичара Србије;
4) историја:
– Такмичење у познавању опште и националне историје – Друштво
историчара Србије „Стојан Новаковић”, Београд;
5) географија:
– Такмичење у познавању опште и националне географије – Српско
географско друштво;
6) биологија:
– Такмичење из биологије – Српско биолошко друштво;
7) физика:
– Такмичење ученика основних школа из физике – Друштво физичара
Србије и Физички факултет, Београд;
8) хемија:
– Такмичење из хемије – Српско хемијско друштво.
Међународна такмичења чији се резултати вреднују за упис јесу
такмичења из предмета који су обухваћени завршним испитом, и то:
1) математика:
– Јуниорска балканска математичка олимпијада – Друштво математичара
Србије;
2) физика:
– Међународна јуниорска научна олимпијада – Друштво физичара Србије
и Физички факултет, Београд.
Члан 10.
После утврђивања укупног броја бодова из чл. 3-5. овог правилника,
бодова остварених на пријемном испиту, бодова остварених на такмичењима и бодова
додатих за упис у школу под повољнијим условима ради постизања пуне
равноправности, кандидат за упис у школу има право да у матичној основној школи
писмено изрази највише 20 опредељења за даље школовање. Опредељење ученика
садржи: шифру образовног профила, назив школе, место у коме се налази школа, тип
школе, смер, односно образовни профил, према листи објављеној у Конкурсу за упис у
средњу школу.
Члан 11.
На основу опредељења кандидата и укупног броја бодова оствареног по
свим основама прописаним овим правилником, врши се распоређивање кандидата по
школама према типу школе, смеровима, односно образовним профилима.
Спискови распоређених кандидата достављају се матичним основним
школама и одговарајућим школама.
Члан 12.
Када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у школу оствари
исти број бодова, предност у рангирању, до броја предвиђеног за упис, има кандидат
који је:
1) носилац Дипломе „Вук Караџић”,
2) освојио већи број бодова на такмичењима из чл. 8. и 9. овог
правилника,
3) освојио већи укупан број бодова на завршном испиту.
III. УПИС У УМЕТНИЧКУ ШКОЛУ, ОДНОСНО НА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ У
ОБЛАСТИ УМЕТНОСТИ, ШКОЛУ ИЛИ ОДЕЉЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ
СПОСОБНОСТИМА, ШКОЛУ У КОЈОЈ СЕ ДЕО НАСТАВЕ ОСТВАРУЈЕ НА
СТРАНОМ ЈЕЗИКУ И ШКОЛУ ЗА ТАЛЕНТОВАНЕ УЧЕНИКЕ
1. Заједничке одредбе
Члан 13.
Кандидат за упис у уметничку школу (музичка школа, балетска школа и
уметничка школа ликовне области), односно на образовни профил у области
уметности, школу или одељење за ученике са посебним способностима (филолошка
гимназија и одељење, математичка гимназија и одељење, гимназија и одељење за
спортисте, одељење за ученике са посебним способностима за физику у гимназији и
одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним
способностима за рачунарство и информатику), школу у којој се део наставе остварује
на страном језику и школу за талентоване ученике (Школа за музичке таленте у
Ћуприји), полаже пријемни испит за проверу посебних способности и склоности.
Члан 14.
Пријемни испит за упис у школу из члана 13. овог правилника полаже се
пре полагања завршног испита, у одговарајућој школи, односно другој установи коју
одреди Министарство.
Члан 15.
На пријемном испиту проверавају се одговарајућа знања стечена у
претходном образовању и посебне способности кандидата које су неопходне за
одређену школу, односно образовни профил.
Члан 16.
Право на рангирање ради уписа у школу из члана 13. овог правилника
стиче кандидат који је положио пријемни испит и који је испунио услове из чл. 2-5.
овог правилника.
Кандидати који конкуришу само за упис у музичку школу, Школу за
музичке таленте у Ћуприји и балетску школу не изражавају у матичној основној школи
20 опредељења из члана 10. овог правилника.
2. Упис у школу по програму за ученике са посебним способностима
Упис у филолошку гимназију и одељење, математичку гимназију и одељење, одељење
за ученике са посебним способностима за физику у гимназији и одељење које остварује
наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за
рачунарство и информатику
Члан 17.
Кандидат се уписује у филолошку гимназију и одељење, математичку
гимназију и одељење, одељење за ученике са посебним способностима за физику у
гимназији и одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике
са посебним способностима за рачунарство и информатику, према редоследу који се
утврђује на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха на завршном испиту, који се вреднује на начин утврђен чл. 3-5.
овог правилника,
3) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе, који се
вреднује на начин утврђен чл. 3-5. овог правилника,
– резултата постигнутих на такмичењима ученика осмог разреда основне
школе.
Кандидату који је остварио право на рангирање у складу са чланом 16.
овог правилника, резултати које је остварио на такмичењима из чл. 8. и 9. овог
правилника, вреднују се на начин прописан у члану 8. овог правилника, осим у случају
вредновања резултата такмичења из предмета који су од посебног значаја за одређени
смер гимназије, односно образовни профил, и то:
1) кандидату који конкурише за упис у филолошку гимназију и одељење,
такмичење из српског, односно матерњег језика и језичке културе или страног језика
вреднује се на начин прописан чланом 22. овог правилника;
2) кандидату који конкурише за упис у математичку гимназију и
одељење, такмичење из математике вреднује се на начин прописан чланом 26. овог
правилника;
3) кандидату који конкурише за одељење за ученике са посебним
способностима за физику у гимназији такмичења из физике или математике вреднују
се на начин прописан чланом 30. овог правилника;
4) кандидату који конкурише за одељење које остварује наставни план и
програм за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и
информатику такмичења из математике, физике или информатике и рачунарства
вреднују се на начин прописан чланом 34. овог правилника;
5) кандидату који конкурише за упис у школу у којој се део наставе
остварује на страном језику такмичење из страног језика вреднује се на начин
прописан чланом 40. овог правилника.
Члан 18.
Када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у уметничку
школу ликовне области, односно на образовни профил у области уметности,
филолошку гимназију и одељење, математичку гимназију и одељење, гимназију и
одељење за спортисте, одељење за ученике са посебним способностима за физику у
гимназији, одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са
посебним способностима за рачунарство и информатику и школу у којој се део наставе
остварује на страном језику, оствари исти број бодова, предност у рангирању, до броја
предвиђеног за упис, има кандидат који је:
1) носилац Дипломе „Вук Караџић”,
2) остварио већи укупан број бодова на пријемном испиту, односно
освојио већи број бодова на основу остварених спортских резултата за упис у
гимназију и одељење за спортисте,
3) освојио већи број бодова на такмичењима из чл. 8. и 9. овог
правилника,
4) освојио већи укупан број бодова на завршном испиту.
Упис у филолошку гимназију и одељење
Члан 19.
За упис у филолошку гимназију и одељење кандидат полаже пријемни
испит из два дела, и то:
1) тест из српског, односно матерњег језика и књижевности,
2) тест из страног језика (енглески, француски, немачки и руски језик).
Тестови из става 1. овог члана полажу се у складу са општим
стандардима постигнућа за крај обавезног образовања.
Члан 20.
Кандидат за упис у филолошку гимназију и одељење може да оствари
највише по 120 бодова на сваком делу пријемног испита, односно укупно 240 бодова.
Члан 21.
Кандидат за упис у филолошку гимназију и одељење положио је
пријемни испит ако је остварио најмање по 60 бодова на сваком делу пријемног
испита.
Кандидат који је положио пријемни испит може да искаже опредељење
за:
1) језик који је положио на пријемном испиту;
2) језик који је учио као други у основној школи;
3) италијански језик;
4) шпански језик;
5) јапански језик;
6) кинески језик;
7) класичне језике.
Приликом рангирања у одељењима за енглески језик, кандидати се
рангирају на основу укупно освојеног броја бодова, без обзира на језик који су
положили на пријемном испиту.
Приликом рангирања у одељењима за француски језик, прво се рангирају
кандидати који су на пријемном испиту положили француски језик, а у случају да
после рангирања тих кандидата одељење не буде попуњено, до броја предвиђеног за
упис рангирају се кандидати који су на пријемном испиту положили остале језике.
Приликом рангирања у одељењима за немачки језик, прво се рангирају
кандидати који су на пријемном испиту положили немачки језик, а у случају да после
рангирања тих кандидата одељење не буде попуњено, до броја предвиђеног за упис
рангирају се кандидати који су на пријемном испиту положили остале језике.
Приликом рангирања у одељењима за руски језик, прво се рангирају
кандидати који су на пријемном испиту положили руски језик, а у случају да после
рангирања тих кандидата одељење не буде попуњено, до броја предвиђеног за упис
рангирају се кандидати који су на пријемном испиту положили остале језике.
Положен пријемни испит за филолошку гимназију и одељење не
представља услов за рангирање ради уписа у школу у којој се део наставе одвија на
страном језику.
Члан 22.
Такмичења ученика основне школе која су од значаја за упис у
филолошку гимназију и одељење, у смислу овог правилника, јесу такмичења из
српског језика, односно матерњег језика и језичке културе и страног језика.
Стручна друштва и други организатори такмичења из става 1. овог члана
јесу:
1) српски језик:
– такмичење из српског језика и језичке културе – Друштво за српски
језик и књижевност Србије,
2) матерњи језик:
– Такмичење у знању бугарског језика и језичке културе – Удружење
„Матица Бугара у Србији”,
– Републичко такмичење из мађарског језика и језичке културе –
Филозофски факултет Нови Сад, Одсек за хунгарологију,
– Такмичење из румунског језика и језичке културе – Филозофски
факултет Нови Сад, Одсек за румунистику,
– Републичко такмичење из русинског језика и језичке културе –
Друштво за русински језик, књижевност и културу,
– Такмичење у знању словачког језика и језичке културе – Национални
савет словачке националне мањине, Словакистичко војвођанско друштво,
– Такмичење у знању хрватског језика и језичке културе – Национални
савет хрватске националне мањине,
– Такмичење из босанског језика – Национални савет босанске
националне мањине,
3) за стране језике (енглески, немачки, руски, француски, италијански и
шпански):
– Друштво за стране језике и књижевности.
Кандидату, који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу у осмом разреду основне школе из српског, односно матерњег језика и
језичке културе или страног језика, додељује се по 60 бодова за прво место, 50 бодова
за друго место и 40 бодова за треће место.
Упис у математичку гимназију и одељење
Члан 23.
За упис у математичку гимназију и одељење кандидат полаже пријемни
испит на коме решава тест из математике.
Тест из става 1. овог члана полаже се у складу са општим стандардима
постигнућа за крај обавезног образовања.
Члан 24.
Кандидат за упис у математичку гимназију и одељење може да оствари
највише 240 бодова на тесту из математике.
Члан 25.
Кандидат за упис у математичку гимназију и одељење положио је
пријемни испит ако је остварио најмање 120 бодова на тесту из математике.
Кандидат који положи пријемни испит за упис у математичку гимназију
и одељење, остварује право на рангирање ради уписа у одељење за ученике са
посебним способностима за физику у гимназији и одељење које остварује наставни
план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и
информатику.
Члан 26.
Такмичење ученика основне школе које је од значаја за упис у
математичку гимназију и одељење, у смислу овог правилника, јесте такмичење из
математике.
Стручно друштво које је организатор такмичења из става 1. овог члана је:
1) за математику – Друштво математичара Србије (Такмичење ученика
основних школа из математике).
Кандидату који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу из математике у осмом разреду основне школе, додељује се 120 бодова за
прво место, 100 бодова за друго место и 80 бодова за треће место.
Упис у одељење за ученике са посебним способностима за физику у гимназији
Члан 27.
За упис у одељење за ученике са посебним способностима за физику у
гимназији кандидат полаже пријемни испит:
1) тест из физике,
2) тест из математике.
Тестови из става 1. овог члана полажу се у складу са општим
стандардима постигнућа за крај обавезног образовања.
Кандидат бира да ли ће полагати један или оба теста.
Тест из математике из става 1. тачка 2) овог члана истоветан је тесту из
математике за упис у одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за
ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику.
Члан 28.
Кандидат за упис у одељење за ученике са посебним способностима за
физику у гимназији може да оствари највише по 240 бодова на сваком тесту из члана
27. став 1. овог правилника.
Ако је кандидат из става 1. овог члана полагао оба теста, рачуна се само
бољи резултат.
Ако је кандидат из става 1. овог члана полагао оба теста и на сваком
освојио исти број бодова, бодује се резултат остварен само на једном тесту.
Кандидат који положи пријемни испит за упис у математичку гимназију
и одељење, остварује право на рангирање ради уписа у одељење за ученике са
посебним способностима за физику у гимназији.
Члан 29.
Кандидат за упис у одељење за ученике са посебним способностима за
физику у гимназији положио је пријемни испит ако је остварио најмање 120 бодова на
тесту из физике, или најмање 120 бодова на тесту из математике, из члана 27. став 1.
овог правилника.
Члан 30.
Такмичења ученика основне школе, која су од значаја за упис у одељење
за ученике са посебним способностима за физику у гимназији, у смислу овог
правилника, јесу такмичења из физике и математике.
Стручна друштва и други организатори такмичења из става 1. овог члана
јесу:
1) за математику – Друштво математичара Србије (Такмичење ученика
основних школа из математике);
2) за физику – Друштво физичара Србије и Физички факултет
Универзитета у Београду (Такмичење ученика основних школа из физике).
Кандидату, који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу у осмом разреду основне школе из физике или математике, додељује се по
120 бодова за прво место, 100 бодова за друго место и 80 бодова за треће место.
Упис у одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са
посебним способностима за рачунарство и информатику
Члан 31.
За упис у одељење које остварује наставни план и програм за гимназију
за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику кандидат
полаже пријемни испит на коме решава тест из математике.
Тест из става 1. овог члана полаже се у складу са општим стандардима
постигнућа за крај обавезног образовања.
Члан 32.
Кандидат за упис у одељење које остварује наставни план и програм за
гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику може
да оствари највише 240 бодова на тесту из математике.
Кандидат који положи пријемни испит за упис у математичку гимназију
и одељење, остварује право на рангирање ради уписа у одељење које остварује
наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за
рачунарство и информатику.
Члан 33.
Кандидат за упис у одељење које остварује наставни план и програм за
гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 120 бодова на тесту из математике
из члана 31. став 1. овог правилника.
Члан 34.
Такмичења ученика основне школе која су од значаја за упис у одељење
које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним
способностима за рачунарство и информатику, у смислу овог правилника, јесу
такмичења из математике, физике и информатике и рачунарства.
Стручна друштва и други организатори такмичења из става 1. овог члана
јесу:
1) за математику – Друштво математичара Србије (Такмичење ученика
основних школа из математике);
2) за физику – Друштво физичара Србије и Физички факултет
Универзитета у Београду (Такмичење ученика основних школа из физике);
3) за информатику и рачунарство – Друштво математичара Србије
(Такмичење ученика основних школа из рачунарства).
Кандидату, који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу у осмом разреду основне школе из математике, физике или информатике и
рачунарства, додељује се по 120 бодова за прво место, 100 бодова за друго место и 80
бодова за треће место.
Упис у гимназију и одељење за спортисте
Члан 35.
За упис у гимназију и одељење за спортисте кандидат доставља потврду
о оствареним спортским резултатима, које је кандидат остварио у осмом разреду
основне школе, у складу са чланом 36. овог правилника.
Потврду из става 1. овог члана издаје надлежни национални грански
спортски савез, који је регистрован у министарству надлежном за послове спорта.
Члан 36.
Постигнути спортски резултати вреднују се тако што се кандидату за
упис у гимназију и одељење за спортисте додељују следећи бодови:
1) ако наступа за репрезентацију Републике Србије, односно ако се
налази на списку репрезентативаца, за оне спортове који немају репрезентативна
такмичења узраста до 14 година – 10 бодова,
2) ако је освојио медаљу у спортском такмичењу на првенству Републике
Србије, појединачно или као члан екипе – осам (8) бодова за златну медаљу, седам (7)
бодова за сребрну медаљу и шест (6) бодова за бронзану медаљу.
3. Упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику
Члан 37.
Пријемни испит за упис у школу у којој се део наставе остварује на
страном језику састоји се из провере знања страног језика.
На пријемном испиту из става 1. овог члана проверавају се знања из све
четири језичке вештине (слушање, читање, писање и говор) на нивоу А2 Заједничког
европског оквира за живе језике.
Пријемни испит за упис у школу из става 1. овог члана састоји се из два
дела, и то:
1) израде писменог теста из страног језика и
2) усмене провере знања страног језика.
Кандидат на писменом тесту из страног језика може да оствари највише
15 бодова.
Кандидат испуњава услов за усмену проверу знања страног језика
уколико на писменом тесту из страног језика оствари најмање 9 бодова.
Кандидат на усменој провери знања може да оствари највише 5 бодова.
Пријемни испит полаже се у одговарајућој средњој школи.
Положен пријемни испит за упис у школу у којој се део наставе одвија на
страном језику не представља услов за рангирање ради уписа у филолошку гимназију.
Члан 38.
Кандидат за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном
језику, који је испунио услове за рангирање ради уписа у гимназију, може да оствари
највише 20 бодова на пријемном испиту из страног језика.
Кандидату за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном
језику, који је испунио услове за рангирање ради уписа у образовни профил у стручној
школи, положени пријемни испит представља услов за упис датог профила, без
додавања додатних бодова приликом рангирања.
Члан 39.
Ученик који је завршио последња два разреда на страном језику у
иностранству или у страној школи у Републици Србији, може уписати школу у којој се
остварује део наставе на истом језику, без полагања пријемног испита, уколико је број
ученика у одељењу мањи од тридесет.
Уколико одељење из става 1. овог члана после рангирања ученика који
су положили пријемни испит није било попуњено, кандидат из става 1. овог члана
може да се упише до броја превиђеног за упис.
Уколико кандидат из става 1. овог члана конкурише за упис у школе из
члана 13. овог правилника, осим школе у којој се део наставе остварује на страном
језику, право на упис преко броја одређеног за упис остварује уколико је положио
одговарајући пријемни испит.
Члан 40.
Кандидат за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном
језику положио је пријемни испит ако је остварио најмање 14 бодова из страног језика.
Члан 41.
Такмичење ученика основне школе која су од значаја за упис у школу у
којој се део наставе остварује на страном језику, у смислу овог правилника, јесте
такмичење из страног језика.
Стручно друштво које је организатор такмичења из става 1. овог члана је:
1) за стране језике – Друштво за стране језике и књижевности (енглески,
немачки, руски, француски, италијански и шпански).
Кандидату, који је освојио прво, друго или треће место на републичком
такмичењу у осмом разреду основне школе из страног језика, додељује се по 6 бодова
за прво место, 4 бода за друго место и 2 бода за треће место.
4. Упис у уметничку школу ликовне области, односно на образовни профил у области
ликовне уметности
Члан 42.
Пријемни испит за упис у уметничку школу ликовне области, односно на
образовни профил у области уметности, полаже се пред комисијом у којој се до 70%
чланова именује из реда наставника школе.
Члан 43.
За упис у уметничку школу ликовне области, односно на образовни
профил у области уметности, кандидат полаже пријемни испит из три дела, и то:
1) цртања,
2) сликања,
3) вајања.
Члан 44.
Кандидат за упис у уметничку школу ликовне области, односно на
образовни профил у области уметности, може да оствари на пријемном испиту највише
по 160 бодова на сваком делу пријемног испита, односно укупно 480 бодова.
Критеријуми за оцењивање цртања јесу: композиција – 40 бодова,
пропорција и карактер облика – 40 бодова, квалитет линије – 40 бодова и општи
ликовни утисак – 40 бодова.
Критеријуми за оцењивање сликања јесу: композиција – 40 бодова,
осећај за боју – 40 бодова, локални тон – 40 бодова и општи ликовни утисак – 40
бодова.
Критеријуми за оцењивање вајања јесу: композиција – 40 бодова, осећај
за облик – 40 бодова, структурална вредност – 40 бодова и тактилност – 40 бодова.
Члан 45.
Кандидат за упис у уметничку школу ликовне области, односно на
образовни профил у области уметности, положио је пријемни испит ако је остварио
најмање 290 бодова укупно на свим деловима пријемног испита.
5. Упис у музичку школу
Члан 46.
Кандидат се уписује у музичку школу према редоследу који се утврђује
на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха у основној музичкој школи,
– општег успеха из последња три завршена разреда основне школе.
Изузетно од става 1. овог члана, кандидат који није завршио основну
музичку школу, уписује се према редоследу који се утврђује на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха из последња три завршена разреда основне школе,
– успеха на испиту за ниво основне музичке школе.
Пријемни испити за упис у музичку и балетску школу полажу се пред
комисијом у којој се до 70% чланова именује из реда наставника школе.
Члан 47.
Општи успех у основној музичкој школи, у трајању од шест година,
исказује се бројем бодова тако што се саберу средње оцене на крају четвртог, петог и
шестог разреда и помноже с бројем два (2).
Општи успех у основној музичкој школи, у трајању од четири године,
исказује се бројем бодова тако што се саберу средње оцене на крају другог, трећег и
четвртог разреда и помноже с бројем два (2).
Општи успех у основној музичкој школи, у трајању од две године,
исказује се бројем бодова тако што се средња оцена на крају другог разреда помножи с
бројем шест (6).
Укупан број бодова из ст. 1-3. овог члана заокружује се, пре сабирања, на
две децимале.
На основу општег успеха у основној музичкој школи кандидат може да
оствари највише 30 бодова.
Члан 48.
Општи успех из последња три завршена разреда основне школе исказује
се бројем бодова тако што се саберу средње оцене на крају шестог, седмог и осмог
разреда, односно из последња три разреда основне школе које је кандидат завршио и
помноже с бројем два (2).
Укупан број бодова из става 1. овог члана заокружује се на две децимале.
На основу општег успеха из последња три разреда основне школе које је
завршио, кандидат може да оствари највише 30 бодова.
Кандидат који се упоредо школује у другој средњој школи као редован
ученик или студира, остварује 30 бодова по основу општег успеха из последња три
завршена разреда основне школе.
Члан 49.
Испит за ниво основне музичке школе састоји се из три дела, и то:
1) солфеђо,
2) теорија музике,
3) инструмент, односно певање.
Члан 50.
На испиту за ниво основне музичке школе кандидат може да оствари
највише 30 бодова, и то:
1) солфеђо – 10 бодова,
2) теорија музике – 10 бодова,
3) инструмент, односно певање – 10 бодова.
Члан 51.
Кандидат је положио испит за ниво основне музичке школе ако је
освојио најмање по четири (4) бода на сваком делу испита.
Члан 52.
За упис у музичку школу на вокално-инструментални одсек, џез одсек,
одсек традиционалне музике и одсек за рану музику (изборни одсек), кандидат полаже
пријемни испит из два дела, и то:
1) инструмент, односно певање,
2) солфеђо са теоријом музике.
Члан 53.
Кандидат за упис у музичку школу из члана 52. овог правилника може да
оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 200 бодова за инструмент, односно певање,
2) 100 бодова из солфеђа са теоријом музике.
Члан 54.
Кандидат за упис у музичку школу из члана 52. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 120 бодова из инструмента,
односно певања и 60 бодова из солфеђа са теоријом музике.
Члан 55.
За упис у музичку школу на теорију музике, одсек за црквену музику и
музичку продукцију и снимање звука, кандидат полаже пријемни испит из три дела, и
то:
1) писмени испит из солфеђа,
2) усмени испит из солфеђа,
3) тест из теорије музике.
Члан 56.
Кандидат за упис у музичку школу из члана 55. овог правилника може да
оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 100 бодова из писменог испита из солфеђа,
2) 100 бодова из усменог испита из солфеђа,
3) 100 бодова из теста из теорије музике.
Члан 57.
Кандидат за упис у музичку школу из члана 55. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 60 бодова на писменом испиту из
солфеђа, 60 бодова на усменом испиту из солфеђа и 60 бодова на тесту из теорије
музике.
Члан 58.
Када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у музичку школу
оствари исти број бодова, предност у рангирању, до броја предвиђеног за упис, има
кандидат који је остварио већи број бодова из главног предмета.
Упис у Школу за музичке таленте у Ћуприји
Члан 59.
За упис у Школу за музичке таленте у Ћуприји кандидат полаже
пријемни испит из три дела, и то:
1) психолошка процена способности,
2) инструмент,
3) солфеђо.
Члан 60.
Кандидат за упис у школу из члана 59. овог правилника може да оствари
највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 100 бодова из психолошке процене способности,
2) 100 бодова из инструмента,
3) 100 бодова из солфеђа.
6. Упис у балетску школу
Члан 61.
Кандидат се уписује у балетску школу према редоследу који се утврђује
на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха у основној балетској школи,
– општег успеха из последња три завршена разреда основне школе.
Изузетно од става 1. овог члана, кандидат који није завршио основну
балетску школу уписује се према редоследу који се утврђује на основу:
1) успеха на пријемном испиту,
2) успеха у претходном школовању, и то:
– општег успеха из последња три завршена разреда основне школе,
– успеха на испиту за ниво основне балетске школе.
Члан 62.
Општи успех у основној балетској школи исказује се бројем бодова, тако
што се саберу средње оцене на крају другог, трећег и четвртог разреда основне
балетске школе и помноже бројем два (2).
Укупан број бодова из става 1. овог члана заокружује се на две децимале.
На основу општег успеха у основној балетској школи кандидат може да
оствари највише 30 бодова.
Члан 63.
Општи успех из последња три завршена разреда основне школе исказује
се бројем бодова, тако што се саберу средње оцене на крају шестог, седмог и осмог
разреда, односно из последња три завршена разреда основне школе и помноже бројем
два (2).
Укупан број бодова из става 1. овог члана заокружује се на две децимале.
На основу општег успеха из последња три разреда основне школе које је
завршио, кандидат може да оствари највише 30 бодова.
Члан 64.
Испит за ниво основне балетске школе, за одсек класичан балет и одсек
савремена игра, састоји се из три дела, и то:
1) класични балет – 10 бодова,
2) историјске игре – 10 бодова,
3) солфеђо – 10 бодова.
Испит за ниво основне балетске школе, за одсек народна игра, састоји се
из три дела, и то:
1) народна игра – 10 бодова,
2) народно певање – 10 бодова,
3) солфеђо – 10 бодова.
Члан 65.
На испиту за ниво основне балетске школе кандидат може да оствари
највише 30 бодова.
Члан 66.
Кандидат је положио испит за ниво основне балетске школе ако је
освојио најмање по четири (4) бода на сваком делу испита.
Члан 67.
За упис у балетску школу, одсек класичан балет, кандидат полаже
пријемни испит на коме се оцењује:
1) показано знање из класичног балета из градива основне балетске
школе и једна класична балетска варијација,
2) сценичност,
3) физичке предиспозиције.
Члан 68.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 67. овог правилника може
да оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 150 бодова из класичног балета – балетске варијације,
2) 75 бодова за сценичност,
3) 75 бодова за физичке предиспозиције.
Члан 69.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 67. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 90 бодова из класичног балета –
балетске варијације, 45 бодова за сценичност и 45 бодова за физичке предиспозиције.
Члан 70.
За упис у балетску школу, одсек савремена игра, кандидат полаже
пријемни испит на коме се оцењује:
1) показано знање из класичног балета из градива основне балетске
школе и једна савремена кореографија,
2) сценичност,
3) физичке предиспозиције.
Члан 71.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 70. овог правилника може
да оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 150 бодова из класичног балета – савремене кореографије,
2) 75 бодова за сценичност,
3) 75 бодова за физичке предиспозиције.
Члан 72.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 68. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 90 бодова из класичног балета –
савремене кореографије, 45 бодова за сценичност и 45 бодова за физичке
предиспозиције.
Члан 73.
За упис у балетску школу, одсек народна игра, кандидат полаже
пријемни испит на коме се оцењују:
1) играчке способности,
2) сценичност и физичке предиспозиције,
3) слух, ритам и меморија.
Члан 74.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 73. овог правилника може
да оствари највише 300 бодова на пријемном испиту, и то:
1) 150 бодова за играчке способности,
2) 75 бодова за сценичност и физичке предиспозиције,
3) 75 бодова за слух, ритам и меморију.
Члан 75.
Кандидат за упис у балетску школу из члана 73. овог правилника
положио је пријемни испит ако је остварио најмање 90 бодова за играчке способности,
45 бодова за сценичност и физичке предиспозиције и 45 бодова за слух, ритам и
меморију.
Члан 76.
Када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у балетску школу
оствари исти број бодова, предност у рангирању, до броја предвиђеног за упис, има
кандидат који је:
1) остварио већи укупан број бодова на пријемном испиту,
2) остварио већи број бодова по основу општег успеха у основној
балетској школи, односно општег успеха из последња три завршена разреда основне
школе.
IV. УПИС У ШКОЛУ УЧЕНИКА – ПРИПАДНИКА РОМСКE НАЦИОНАЛНЕ
МАЊИНЕ ПОД ПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА РАДИ ПОСТИЗАЊА ПУНЕ
РАВНОПРАВНОСТИ
Члан 77.
Ученици – припадници ромске националне мањине уписују се у школу
под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности у стицању
образовања, на основу мерила и поступка прописаних овим правилником.
Члан 78.
Основна школа почев од седмог разреда предузима мере којима
информише родитеље, односно друге законске заступнике ученика ромске националне
мањине о мерилима и поступку за упис ученика у средњу школу под повољнијим
условима, у складу са овим правилником.
Информисање родитеља, односно других законских заступника о
мерилима и поступку уписа ученика у средњу школу под повољнијим условима у
складу са овим правилником, реализује и Национални савет ромске националне
мањине.
Члан 79.
Под мерама из члана 78. овог правилника, подразумевају се активности
одељенског старешине, стручног сарадника (психолога, педагога, социјалног радника)
и других наставника које се односе на:
1) информисање ученика и родитеља, односно других законских
заступника о могућностима за упис ученика у школу у складу са овим правилником;
2) давање упутства за прибављање потребне документације за пријаву
ученика за упис у школу у складу са овим правилником;
3) пружање помоћи родитељима, односно другим законским
заступницима и ученицима у избору школе и занимања, према склоностима и
способностима ученика (праћење развоја ученика и информисање о карактеру и
условима рада појединих занимања).
Члан 80.
Пријаву за упис у школу под повољнијим условима у складу са овим
правилником, за ученика из члана 77. овог правилника подноси родитељ, односно
други законски заступник ученика, у складу са прописима којима се регулише заштита
података о личности.
Пријава из става 1. овог члана подноси се основној школи.
У пријави из става 1. овог члана родитељ, односно други законски
заступник ученика се изјашњава о националној припадности ученика и доставља
документацију о социјалном статусу ученика и родитеља, односно других законских
заступника, у складу са прописима којима се регулише заштита података о личности.
Члан 81.
Основна школа, на основу пријаве из члана 80. овог правилника,
саставља листу ученика који су се пријавили за упис у школу под повољнијим
условима у складу са овим правилником и доставља је министарству надлежном за
послове образовања (у даљем тексту: Министарство).
Члан 82.
Ученици који су пријављени за упис под повољнијим условима у складу
са овим правлилником, полажу завршни испит у складу са подзаконским актом који
уређује завршни испит.
Број бодова који ученици из става 1. овог члана остваре на основу успеха
из школе и на основу завршног испита, увећава се за 30% од броја бодова који им
недостаје до 100 бодова.
Ученицима из става 1. овог члана који живе у породици која је корисник
новчане социјалне помоћи, број бодова који су остварили на основу успеха из школе и
завршног испита увећава се за 35% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова.
После полагања завршног испита, родитељи, односно други законски
заступници ученика из става 1. овог члана достављају матичној основној школи 20
опредељења из члана 9. овог правилника.
Ученици из става 1. овог члана расподељују се у школе на основу
опредељења и броја бодова уврђених у складу са ст. 2. и 3. овог члана, заједно са
осталим ученицима.
Уколико у истој средњој школи има више одељења истог образовног
профила, ученици из става 5. овог члана се равномерно расподељују по одељењима.
Члан 83.
После уписа, основна школа доставља школи податке о ученику који се
уписао на начин прописан овим правилником, у складу са прописима којима се
регулише заштита података о личности.
Члан 84.
Ученик који приликом остваривања права на упис у школу користи
право на додатне бодове у складу са чланом 82. овог правилника, нема право да
остварује додатне бодове по другом основу.
V. УПИС У ШКОЛУ ПОЛАЗНИКА КОЈИ СУ ЗАВРШИЛИ ПРОГРАМ ОСНОВНОГ
ОБРАЗОВАЊА ОДРАСЛИХ ПОД ПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА РАДИ
ПОСТИЗАЊА ПУНЕ РАВНОПРАВНОСТИ
Члан 85.
Полазници који су завршили програм основног образовања одраслих,
који се остварује по моделу функционалног основног образовања одраслих (у даљем
тексту: програм ФООО) уписују се у школу под повољнијим условима ради постизања
пуне равноправности у стицању образовања, на основу мерила и поступка прописаних
овим правилником.
Под полазником из става 1. овог члана подразумева се полазник млађи од
17 година који је завршио основно образовање по програму ФООО (у даљем тексту:
полазник).
Члан 86.
Основна школа почев од трећег цикулса програма основног образовања
одраслих предузима мере којима информише родитеље, односно друге законске
заступнике полазника, о мерилима и поступку за упис у средњу школу, у складу са
овим правилником.
Члан 87.
Под мерама из члана 86. овог правилника, подразумевају се активности
школског тима за основно образовање одраслих које се односе на:
1) информисање полазника и родитеља, односно других законских
заступника полазника о могућностима за упис у школу у складу са овим правилником;
2) давање упутства за прибављање потребне документације за пријаву
полазника за упис у школу у складу са овим правилником;
3) пружање помоћи полазнику и родитељима, односно другим законским
заступницима полазника у избору школе и занимања, према склоностима и
способностима полазника (информисање о условима рада код појединих занимања).
Основна школа информисаће полазника о условима за упис у школу у
складу са овим правилником, од другог полугодишта школске године у којој завршава
основно образовање по програму ФООО.
Члан 88.
Пријаву за упис у школу полазника у складу са овим правилником,
подноси родитељ, односно други законски заступник полазника, у складу са
прописима којима се регулише заштита података о личности.
Пријава из става 1. овог члана подноси се основној школи.
Уз пријаву из става 1. овог члана доставља се и документација о
социјалном статусу полазника и родитеља, односно другог законског заступника
полазника, у складу са прописима којима се регулише заштита података о личности.
Члан 89.
Основна школа, на основу пријаве из члана 88. став 1. овог правилника,
саставља листу полазника који испуњавају услове за упис у школу у складу са овим
правилником и доставља је министарству надлежном за послове образовања (у даљем
тексту: Министарство).
Члан 90.
Полазник који је пријављен за упис под повољнијим условима у складу
са овим правлилником, полаже завршни испит у складу са подзаконским актом који
уређује завршни испит.
Број бодова који је полазник остварио на основу општег успеха из школе
и завршног испита израчунава се у складу са овим правилником.
Број бодова који полазник оствари на основу општег успеха из школе и
на основу завршног испита увећава се за 30% од броја бодова који му недостаје до 100
бодова.
Полазнику који живи у породици која је корисник новчане социјалне
помоћи, број бодова који су остварили на основу општег успеха из школе и завршног
испита увећава се за 35% од броја бодова који му недостаје до 100 бодова.
После полагања завршног испита, полазник доставља матичној основној
школи 20 опредељења из члана 9. овог правилника.
Полазник се распоређује у средњу школу на основу опредељења и броја
бодова уврђених у складу са ст. 3. и 4. овог члана, у својству редовног ученика,
уколико има мање од 17 година.
Уколико у истој средњој школи има више одељења истог образовног
профила, полазници из става 6. овог члана се равномерно расподељују по одељењима.
Члан 91.
После уписа полазника у школу, основна школа доставља школи податке
о полазнику који се уписао на начин прописан овим правилником, у складу са
прописима којима се регулише заштита података о личности.
Члан 92.
Полазник који приликом остваривања права на упис у школу користи
право на додатне бодове у складу са чланом 90. овог правилника, нема право да
остварује додатне бодове по другом основу.
VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 93.
Кандидат који је последњи разред основног образовања завршио у
Републици Српској, право на рангирање ради уписа у школу остварује на основу
резултата остварених на тестoвима из члана 3. овог правилника и општег успеха у
последња три разреда основног образовања.
Кандидат из става 1. овог члана пријављује се у било коју основну школу
у Републици Србији, после добијања јавне исправе о завршеном основном образовању
у Републици Српској, ради учествовања у свим радњама у поступку рангирања ради
уписа у школу.
Уколико кандидат из става 1. овог члана конкурише за упис у школу из
члана 13. овог правилника, полаже пријемни испит за проверу посебних способности и
склоности, у складу са овим правилником.
Члан 94.
Кандидат који је основно образовање стекао у Републици Србији
закључно са школском 2009/2010. годином, право на рангирање за упис у школу
остварује на начин да се број бодова који имају на основу општег успеха од шестог до
осмог разреда, увећа за 30% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова.
Број бодова остварен на основу општег успеха утврђује се у складу са
чланом 4. овог правилника.
Кандидату старијем од 17 година, који је припадник ромске националне
мањине, и кандидату који је завршио програм ФООО, а који је полагао завршни испит,
број бодова који је остварио на основу успеха из школе и на основу завршног испита,
увећава се за 30% од броја бодова који му недостаје до 100 бодова.
Уколико кандидат из става 3. овог члана живи у породици која је
корисник новчане социјалне помоћи, број бодова који је остварио на основу успеха из
школе и завршног испита увећава се за 35% од броја бодова који му недостаје до 100
бодова.
Уколико кандидат из става 3. овог члана нема доказ о бодовима који је
освојио на завршном испиту, тај број бодова замењује се бројем који се добија када се
број бодова који је кандидат освојио на основу општег успеха, помножи са бројем 10/7.
Уколико је кандидат обавио завршни испит на крају школске 2012/2013.
године, број бодова које би освојио на завршном испиту исказује се на начин да се број
бодова остварен на основу општег успеха множи се са бројем четири (4) и тако
добијени број дели са бројем шест (6) и заокружује на две децимале, тако да на основу
успеха на завршном испиту може да освоји највише 40 бодова.
Кандидат из ст. 1, 3. и 6. овог члана уписује се у школу у својству
ванредног ученика.
Поступак пријављивања и рангирања кандидата из ст. 1, 3. и 6. овог
члана спроводи се у школској управи.
Члан 95.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о
упису ученика у средњу школу („Службени гласник РС”, бр. 38/17, 51/17 и 81/17).
Члан 96.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
Број: 110-00-32/2018-03
Београд, 19. марта 2018. године
М И Н И С Т А Р
Младен Шарчевић, с.р.